karl-gustav-jung-aion PDF
Preview karl-gustav-jung-aion
Karl Gustav Jung AION Preveo s originala Zlatko Krasni "ATOS" Beograd 1996. SADRŽAJ Predgovor ................................................................. 7 I Ja....................................................................... 11 II Senka..................................................................16 III Sizigija: Anima i Animus.................................. 19 IV Sopstvo................................................................31 V Hristos, simbol Sopstva.......................................44 VI. Znak ribe.............................................................73 VII. Nostradamusovo proročanstv..............................89 VIII O istorijskom značenju ribe ...............................95 IX Ambivalentnost simbola ribe .............................107 X Riba u alhemiji...................................................114 1. Meduza...........................................................114 2. Riba...............................................................123 3. Katarski simbol ribe.......................................130 XI Alhemističko tumačenje ribe..............................137 XII Opšte o psihologiji hrišćansko - alhemističke simbohke ............................................................152 XIII. Gnostički simboli Sopstva...................................163 XIV Struktura i dinamika Sopstva.............................194 XV Završna reč .........................................................233 7 PREDGOVOR U ovom tomu VIII Psiholoških razmatranja objavljujem dva rada koji uprkos unutrašnjoj i spoljašnjoj različitosti idu za- jedno u meri u kojoj obrađuju veliku temu ove knjige, i to ideju eona (grč. aion). Dok prilog moje saradnice dr phil. Mari-Luiz fon Franc (Marie-Louise von Franz) anahzom Passio Perpetuae prikazuje psihološki prelaz antike u hrišćanstvo, moje istraživanje nastoji da na osnovu hrišćanskih, gnostičkih i alhemijskih sim- bola Sopstva osvetli promenu psihičke situacije unutar "hrišćan- skog eona". Hrišćanska tradicija nije od svog početka najpre prožeta samo persijsko-judejskom mišlju o ograničenosti vre- mena, već je ispunjena i slutnjom jednog, u izvesnom smislu en- antiodromskog, preokretanja dominanti. Mislim time na dilemu Hristos - Antihrist. Većina istorijskih spekulacija o vremenskim prihkama i određivanju vremena bila je, kako pokazuje sama Apokahpsa, oduvek pod uticajem astroloških predstava. Otuda je sasvim prirodno što težište mog razmatranja stavljam na simbol Riba, budući da eon piscesa obrazuje sinhronističku propratnu po- javu hrišćanskog razvoja duha tokom dve hiljade godina. U ovom razdoblju hk antroposa ("Sina čovečijeg") nije samo sve više sim- bolički amplifikovan i time prihvaćen u psihološkom smislu, već je sa sobom doneo i promene ljudskog shvatanja koje su anticipi- rane već očekivanjem Antihrista u starim rukopisima. Smeštajući, naime, Antihristovo pojavljivanje u poslednje vreme ti rukopisi nam daju za pravo da govorimo o "hrišćanskom eonu" za koji se pretpostavlja da će završiti parusijom. Izgleda da se ovo očeki- vanje podudara s astrološkom predstavom o velikom mesecu Riba. 8 Povod za moju nameru da pokrenem ova istorijska pitanja predstavljala je okolnost što arhetipska predstava celovitosti koja se tako često javlja u proizvodima nesvesnog ima svoje predznake u istoriji. Oni su već rano poistovećeni sa likom Hrista, kao što sam na primer opšimo pokazao u mojoj knjizi "Psiholo- gija i alhemija". Zahtev da se bavim razmatranjem odnosa između tradicionalnog hka Hrista i prirodnih simbola celovitosti to jest Sopstva, tohko često mi je predočavan od strane moje publike da sam napokon doneo odluku da se latim tog zadatka. S obzirom na neobične teškoće koje prate takav jedan poduhvat, ta odluka mi nije pala lako, jer bi za ovladavanje svim preprekama i moguć- nostima zabluda bilo potrebno znanje i promišljenosti kakvim ja, nažalost, raspolažem tek u ograničenom obimu. Kada je reč o mo- jim posmatranjima empirijskog, iskustvenog materijala, tu sam -manje-više siguran, ah vodim, kako verujem, dovoljno računa o smelosti da svedočenje istorije uvrstim u svoja posmatranja. Osim toga, verujem da znam i kakvu odgovornost preuzimam na sebe time što, nastavljajući u izvesnoj meri istorijski proces recepcije, mnogim simboličkim amplifikacijama lika Hrista dodajem još jednu, psihološku, ili što, kako bi moglo da izgleda, čak reduku- jem simbol Hrista na psihičku sliku celovitosti. Ali neka moj čitalac nikada ne zaboravi da ja ovde ne ispovedam nikakvu veru, niti pišem ikakve tendenciozne spise, nego razmišljam o tome kako bi se neke stvari mogle shvatiti sa stanovišta modeme svesti; i to stvari koje po mom sudu zavređuju da budu shvaćene, a koje se očigledno nalaze u opasnosti da ih proguta ponor nerazumevanja i zaborava; napokon, stvari, čije bi razumevanje mnogo doprinelo da se našoj dezorijentisanosti u razumevanju sveta pomogne otkrivanjem psihičkih pozadina i osnova. Suština ovog rada obrazovala se postepeno tokom mnogih godina provedenih u bezbrojnim razgovorima sa Ijudima svih starosnih doba i stepena obrazovanja; ljudima kojima je pretila opasnost da u konfuziji i iskorenjenosti našeg društva izgube svaku vezu sa smislom evropskog duhovnog razvoja i tako zapadnu u ono stanje subjektibilnosti koje čini osnovu i uzrok za utopijske masovne psihoze našeg vremena. 9 Pišem kao lekar i sa stanovišta lekarske odgovornosti, a ne kao ispovednik. Osim toga ne pišem ni kao naučnik, jer bih se inače mudro ušančio iza sigumih zidina svoje specijalnosti i ne bih se zbog svog nedovoljnog istorijskog znanja izlagao kritici i time ugrožavao svoju naučnu reputaciju. Trudio sam se, istina, u meri u kojoj su mi to dozvoljavale starošću i bolešću ograničene radne sposobnosti, da moj dokazni materijal izložim što pouzdanije i da navođenjem izvora pomognem naknadnu proveru mojih rezultata. Sprovođenje moje namere teško bi bilo moguće da mi u napomom bibliotekarskom radu nisu znatno pomogle gospođa drphil. L. Fraj-Ron (Frey-Rohn), gospođica drphil. M. - L. fon Franc (von Franz) i gospođica dr phil. R. Šerf (Scharf). Svima njima želeo bih da ovde izrazim moju zahvalnost i priznanje za pomoć punu razumevanja. NaroČito sam zahvalan gospođi Leni Hurvic - Ajzner (Lena Hurvvitz - Eisner) za savesnu obradu indeksa ovog toma, kao i svima koji su mi savetom i de- lom pomogh prilikom kritičkog čitanja rukopisa i korektura, pri čemu ne bih želeo da zaboravim posebne zasluge moje verne sek- retarice gospođice Mari - Žan Šmid (Marie - Jeanne Šchmid). Maja 1950. K. G. Jung I EGO 1 Bavljenje psihologijom nesvesnog suočilo me je sa sta- njem stvari koje zahteva uvođenje novih pojmova. Jedan od tih pojmova jeste pojam Sopstva. Time se misli na veličinu koja ne slupa na mesto one koju sam do sada označavao pojmom Ega, vcć ga, štaviše, obuhvata kao nad-pojam. Pod "Egom" se po- drazumeva onaj kompleksni faktor na koji se odnose svi sadržaji svesti. On u izvesnoj meri obrazuje središte polja svesti i onoliko koliko ono obuhvata empirijsku ličnost, Ego jeste subjekt svih ličnih akata svesti. Odnos jednog psihičkog sadržaja prema Egu predstavlja kriterijum njegove svesti, jer nijedan sadržaj koji nije predstavljen subjektu nije osvešćen. 2 Ovom definicijom opisan je i omeđen u prvom redu obim subjekta. Polju svesti se, istina, teoretski ne mogu postaviti gra- nice, budući da je ono u stanju da se širi u neodređenom obimu. Empirijski, ono, međutim, uvek nalazi svoje granice kod područja nepoznatog. Ovo poslednje sastoji se od svega onoga što se ne zna, dakle onoga što ne stoji u odnosu sa Egom kao središtem polja svesti. Nepoznato se razdvaja u dve grupe objekata, i to onih koji se mogu iskusiti čulima, spoljnih, i onih koji se mogu iskusiti neposredno, a to su unutarnja stanja stvari. Prva grupa predstavlja nepoznato spoljnjeg, a druga nepoznato unutamjeg sveta. Ovu poslednju oblast nazivamo nesvesnim. 3 Ego kao sadržaj svesti po sebi nije nikakav jednostavan, elementaran, već je kompleksan faktor koji se kao takav ne može iscrpno opisati. Kao što iz iskustva znamo, on počiva na dve, naizgled različite osnove, i to kao prvo na somatskoj, a kao drugo na psihičkoj. Somatska osnova proističe iz ukupnosti endosomat- skih opažaja koji su sa svoje strane već psihičke prirode i povezani su sa Egom, te su dakle svesna. Ona počivaju na en- dosomatskim nadražajima, koji samo delimično prekoračuju prag svesti. Znatan deo njih protiče nesvesno, to jest podpražno. Nji- hovo ostajanje ispod praga svesti ne mora nužno da znači samo 12 fiziološko stanje, baš kao i kad je reč o psihičkom sadržaju. U da- tom slučaju oni mogu da postanu supraliminalni, to jest opažaji. Nema, medutim, nikakve sumnje da je veliki deo endosomatskih nadražajnih procesa sasvim izvan svesti i da u tolikoj meri pose- duje elementamu prirodu da nema nikakvog razloga da se tumači psihičkom prirodom, osim ako prihvatamo filosofsko gledište da su svi životni procesi u svakom slučaju psihički. Ovoj teško dokazivoj pretpostavci uglavnom se može zameriti što van svake mere prošimje pojam psihe i životni proces tumači smislom koji nije uvek zajamčen činjenicama. Isuviše široki pojmovi pokazuju se po pravilu kao nepodesni instmmenti, zato što su isuviše ne- jasni i magloviti. Zbog toga sam predložio da se pojam psihičkog primenjuje samo u onoj sferi gde se pokazalo da postoji volja koja je još u stanju da izmeni refleksivan odnosno instinktivan proces. U vezi sa tim moram čitaoca da uputim na moj ogled "Priroda psihe"* gde sam ovu definiciju psihičkog razmotrio izbliza. 4 Somatska osnova Ega sastoji se, kao što smo pokazali, od svesnih i nesvesnih faktora. Isto važi za psihičku bazu: s jedne strane Ego počiva na ukupnom polju svesti, a s dmge na ukupnosti nesvesnih sadržaja. Ovi se dele u tri gmpe: prvu, - privremeno podpražnu to jest onu koja se voljno može reprodukovati (pam- ćenje); dmgu - koja se voljno ne može reprodukovati, nesvesnu; i treću - koju čine sadržaji koji uopšte nisu kadri da postanu osvešćeni. Druga gmpa može da nastane spontanim prodorima podpražnih sadržaja u svest. Treća gmpa je hipotetična, to jest ona je logična posledica činjenica koje su u osnovi druge gmpe: ona, naime, poseduje one sadržaje koji još nisu prodrli u svest, odnosno koji u nju nikad neće prodreti. 5 Kad sam gore rekao da Ego počiva na ukupnom polju svesti nisam time mislio da se on od toga sastoji. Da je to slučaj onda se on uopšte ne bi mogao razlikovati od polja svesti. On je samo tačka na koju se ono odnosi, obrazložen i ograničen gore opisanim somatskim faktorom. 6 Ego se ne obazire na relativnu nepoznatost i nesvesnost svojih osnova i predstavlja faktor svesti par exellence. On je čak 13 empirijska tekovina individualnog postojanja. Izgleda da on u prvom redu proizilazi iz sudara somatskog faktora sa spoljnom sredinom i razvija se, kada se konstituiše kao subjekt, putem daljih sudara sa spoljašnjim, kao i sa unutamjim svetom. 7 Uprkos nesagledivom opsegu svojih osnova, Ego nije ni- kada ni više ni manje od svesti uopšte. Kao faktor svesti Ego bi se, bar teoretski, mogao podrobno opisati. To, međutim, ne bi ni- kad bilo nešto više od shke svesne ličnosti, kojoj nedostaju sve subjektu nepoznate, odnosno nesvesne odlike. Ukupna slika hčnosti morala bi, međutim, da uključuje i njih. Potpuni opis hčnosti jednostavno ni teoretski nije moguć, zato što se ne može obuhvatiti nesvestan deo. On nije, kao što dovoljno pokazuje iskustvo, ni u kom slučaju nevažan; naprotiv, često su upravo odlučujući kvaliteti nesvesni i može ih posmatrati samo okolina, odnosno moraju se čak često ispitivati s naporom i kroz ukazi- vanje pomoći. 8 Ukupni fenomen ličnosti očigledno se, dakle, ne poklapa sa Egom, odnosno sa svesnom ličnošću, već obrazuje veličinu koja se mora razlikovati od Ega. Takva (nužnost) nastaje, naravno, samo za psihologiju koja se bavi razmatranjem činjenice nesvesnog. Za nju je, međutim, jedno takvo razlikovanje od naj- veće važnosti. Čak i za pravnu praksu je od izvesnog značaja da li su psihička stanja stvari svesna ili nesvesna, na primer prilikom procenjivanja uračunljivosti. 9 Zato sam predložio da se postojeća ukupna ličnost koja se, međutim, ne može potpuno obuhvatiti, označi pojmom Sop- stva. Ego je po definiciji podređen Sopstvu, i odnosi se prema njemu kao deo prema celini. Ego u opsegu polja svesti poseduje - kako se kaže - slobodu volje. Pod ovim pojmom ne pod- razumevam ništa filosofsko, već mishm na opšte poznatu psi- hološku činjenicu takozvanog slobodnog izbora, odnosno subjektivnog osećanja slobode. Ali pošto naša sloboda volje nailazi na prepreke okoline, to i njene granice nastaju izvan polja svesti, u subjektivnom unutarnjem svetu, to jest tamo gde ona do- lazi u konfhkt sa činjenicama Sopstva. U meri u kojoj nam se spoljašnje okolnosti događaju i u kojoj nas ograničavaju, tako se i 14 Sopstvo ponaša prema Egu kao objektivna datost, koju sloboda naše volje ne može tek tako da izmeni. Čak je poznata činjenica da Ego ne samo što ne može da uradi ništa protiv Sopstva, već u datom slučaju biva asimilovan i menja se u velikoj meri putem nesvesnih delova ličnosti koji se razvijaju. 10 U prirodi je stvari da se o Egu ne može dati drugačiji uopšten opis do formalan. Svaki drugi pristup morao bi da vodi računa o individualnosti, koja prianja uz Ego kao njegova glavna osobina. Iako brojni elementi od kojih se sastoji ovaj kompleksan faktor jesu po sebi svuda isti, oni ipak, što se tiče njihove jasnosti, njihove emocionalne obojenosti i njihovog obima, do besko- načnosti variraju. Rezultat njihovog sklopa, a to je Ego, jeste, dakle, u meri u kojoj se to uopšte može utvrditi, individualan i je- dinstven, i zadržava svoj identitet do izvesne tačke. Njegova traj- nost je relativna, budući da u određenim slučajevima mogu nastupiti dubokosežni preobražaji ličnosti. Takve izmene nisu ni u kom slučaju uvek patološke, one takođe mogu biti uslovljene razvojem i otud pripadaju širokom dijapazonu normalnog. 11 Kao tačka na koju se odnosi polje svesti, Ego jeste sub- jekt svih rezultata prilagođavanja, onoliko koliko ih je uopšte sprovela volja. U ekonomiji duše Ego stoga igra važnu ulogu. Njegov položaj je tu tohko važan i značajan da predrasuda po ko- joj Ego predstavlja središte ličnosti, ili po kojoj je polje svesti psiha uopšte, nije bez razloga. Ako i ne uzmemo u obzir nagoveštaje kod Lajbnica (Leibniz), Kanta (Kant), Šelinga (Schelling), i Šoperihauera (Schopenhauer) i filosofskih skica Karusa (Carus) i fon Hartmana (von Hartmann), tek novija psihologija je ta koja je nakon kraja 19. veka svojim induktivnom metodom otkrila osnove svesti i empirijski dokazala postojanje jedne psihe izvan svesti. Ovim otkrićem se do tada apsolutni položaj Ega relativizovao, to jest, on je doduše zadržao svoju oso- binu središta polja svesti, ah je doveden u pitanje kao središte Učnosti. On u njoj, istina, učestvuje, ali on nije celina. Jed- nostavno, kao što sam već napomenuo, nemoguće je proceniti koUko je njegov udeo veliki ili maU, ili drugim rečima, koliko je on slobodan ili zavisan od uslova psihe izvan svesti. Možemo 15 samo reći daje njegova sloboda ograničena i da je njegova zavis- nost, često u odlučujućem pogledu, dokazana. Po mom iskustvu dobro je ako se ne potcenjuje zavisnost od nesvesnog. Naravno, to nije potrebno reći onima koji precenjuju značaj nesvesnog. Iz- vestan kriterijum za pravu meru daju psihičke posledice jedne netačne procene, na šta ćemo se kasnije još vratiti. 12 U prethodnom izlaganju smo, sa stanovišta psihologije svesti, podeliU nesvesno na tri grupe; sa stanovišta psihologije Učnosti nastaje, međutim, dvostruka podela, i to na psihu van svesti čije sadržaje označavamo kao lične, i na onu čije sadržaje označavamo kao ne-lične, odnosno kolektivne. Prva grupa se tiče sadržaja koji predstavljaju integralne sastavne delove individu- alne Učnosti i mogu stoga da isto tako budu i svesni; druga grupa, pak, tvori nešto nahk na jednu opšte prisutnu, nepromenljivu i svukud identičnu odliku ili osnovu psihe per se. Ova rečenica ne predstavlja, naravno, ništa više od hipoteze na koju smo, međutim, prisiljeni osobenošću iskustvenog materijala, a da ne govorimo o visokoj verovatnoći da u osnovi opšte sličnosti psihičkih procesa kod svih individua mora da postoji jedna isto tako opšta i stoga ne-Učna zakonomernost, i to tačno onako kao što instinkt koji se manifestuje kod određene individue pred- stavlja samo deUmično ispoljavanje instiktivne osnove zajedničke svim ljudima.
Description:The list of books you might like
