Žitije Svetog Ćirila - Žitije Svetog Metodija

102 Pages·2016·1.727 MB·Serbian

by  Danijel Dojčinović

Ж
И
Т ЖИТИЈЕ СВЕТОГ
И
Ј
Е
С ЋИРИЛА
В
Е
Т
О •
Г
Ћ
И ЖИТИЈЕ СВЕТОГ
Р
И
Л
МЕТОДИЈА
А
•
Ж
И
ТИ р.)
п
ЈЕ С ић (
В в
Е о
Т н
О и
Г ч
М ој
Е Д
Т л
О е
Д иј
И н
Ј а
А Д
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ЋИРИЛА
•
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ МЕТОДИЈА
МАЛА БИБЛИОТЕКА
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ
Издавач
СПКД „Просвјета“
ЋИРИЛА
Градски одбор Бања Лука
•
За издавача
Др Јеленко Бојић
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ
Уредник
МЕТОДИЈА
Др Душко Певуља
Уређивачки одбор
Др Јеленко Бојић (главни уредник), Приредио, предговор и коментаре написао
др Лука Кецман, мр Данијела Јелић, мр Жељко Данијел Дојчиновић
Вујадиновић, мр Слободан Наградић, Зоран
Костић, Михајло Вујовић
Рецензенти
Др Славица Васиљевић Илић
Др Биљана Панић Бабић
СПКД „Просвјета“
Градски одбор Бања Лука
2016
Пренос на савремени српски језик ИСТОРИЈСКИ ОКВИР,
Петар Ђорђић ХРОНОЛОГИЈА И ДЈЕЛА ЋИРИЛА
И МЕТОДИЈА
Историјски оквир
Активности које су Ћирило и Методије пред-
узели на покрштавању словенских територија,
на ширењу византијског утицаја и на
утврђивању словенске писмености, постају сас-
вим разумњиве тек у оновременом историјском
контексту. Г. Острогорски1 детаљно је изложио
околности у којима се мисија реализовала, те је
закључио да „моравска мисија као мисионарски
подухват није била у овој епохи нешто изузетно,
1 Г. Острогорски, Моравска мисија и Византија. У: Византија и
Словени, Сабрана дела Георгија Острогорског, књ. 4, Просвета,
Београд, 1970, 59–76.
5
Предговор
а још мање усамљено”.2 У врло кратком времен- ке утицало је и на одмјеравање снага римског
ском раздобљу услиједиле су мисије у Русију, и цариградског епископског трона, будући да
Моравску, Бугарску, те српске и македонске је папа Стефан II склопио савез са франачким
области. Из самих житија Ћирила и Методија краљем Пипином, окренувши леђа Византији.
дознаје се и о мисијама међу несловенским наро- До кулминације је дошло проглашавањем Кар-
дима, какве су сараценска и хазарска. На питање ла Великог за цара, чиме се директно атако-
откуда толико интересовање Византије за Бал- вало на добро знано учење о универзалности
кан и друге словенске области, Г. Острогорски власти византијских василевса. Византијски
нуди одговор базиран на дијахроном увиду у цар више није био и једини цар у хришћанском
однос словенских племена према врховној вла- свијету. Односи су се промијенили, па отуда и
сти Византије. Наиме, Словени се на Балкану наглашеније интересовање византијских царева
нису одмах организовали у државу, већ су дуго и црквених великодостојника за то да се Бал-
били племенски устројени. И поред тога, ствар- канско полуострво у канонском поретку пот-
не власти Византије у тим областима више није чини византијском кругу утицаја. Опет треба
било, што су византијски владари покушали да нагласити значај Солуна као црквеног центра.
промијене. У бризи за Балкан Солун је постао Иконоборачка криза3 додатно је исцрпила ца-
стратешки важно мјесто, иако је до средине 8. ревину, али је назначила и одређене промјене:
вијека, заједно са Балканом, у црквеном погледу „Иконокластичка епоха сахранила је универза-
потпадао под јурисдикцију епископске катедре лизам византијске државе, али је припремила
Рима. Важна је била и новоустановљена тема и пропаст универзализма римске цркве. И као
Далмација. Тако је створен својеврсни обруч око што се насупрот универзализму Византијског
централних дијелова Балканског полуострва, у
којима се постепено развијају облици словенске 3 Иконоборство (иконоклазам) јесте покрет из 8. и са почетка
9. вијека који је одбацивао поштовање икона, што је сматрано
државности. На њих је вршен снажан утицај
идолопоклонством. Иако је Седми васељенски сабор (Цариград,
из византијског окружења. Уздизање Франач- 787) потврдио исправност поштовања икона, јерес није замрла,
а подржавали су је и неки од царева. Крај кризе представља указ
царице Теодоре и патријарха Методија од 11. марта 843, којим је
2 Исто, 59. коначно успостављено поштовање икона.
6 7
Предговор
Царства уздиже на Западу ново царство Карла текстовима, похвалним словима, бесједама и сл.
Великог, тако се на другој страни наговештава У њима су се углавном преносиле информације
полет цариградске патријаршије насупрот уни- из самих житија. Постоје бројни одјељци у ру-
верзализму римске цркве.”4 Послије борбе за ским љетописима и другим саставима. Такође,
политички повратак на Балканско полуострво, не треба занемарити ни западне изворе какви су
окретања Рима ка Франачкој, рушења универза- документи из папске канцеларије, Италијанска
лизма византијског цара и иконоборачке кризе легенда (лат. Legenda Italica) Анастасија Библи-
као великог унутрашњег реметилачког фактора, отекара, Обраћење Бавараца и Карантанаца
Византија је била спремна да поврати потисну- (лат. Conversio Bagoariorum et Carantanorum)
ти утицај. То буђење отпочело је управо среди- итд. Вјеродостојност у њима датих информација
ном 9. вијека и у том контексту треба сагледати треба процјењивати за сваки извор понаособ.
рад Ћирила и Методија. Методије је рођен прије 820. године (можда
око 815). Остао је упамћен по монашком име-
Хронологија ну, а за свјетовно му се не зна (можда се звао
Михаило). Константин (у монаштву Ћирило)
рођен је 826. или 827. године. Поријеклом су
О активностима Ћирила и Методија
Солуњани. Име њиховог оца било је Лав, а мајке
понајбоље се дознаје из њихових житија.
вјероватно Марија. Имали су још петоро браће
Иако им је дуго оповргавана историјска
и сестара. Отац им је био официр (друнгарије) и
вјеродостојност, данас се не мисли тако. Јасно
умро је око 840. године. Тада је Методије, који је
је да се поједини поступци морају разумјети у
у међувремену био управитељ (архонт) једне об-
складу са поетиком хагиографског жанра, али
ласти (архонтије) насељене Словенима, одлучио
је прихваћено мишљење да ова житија дају
да се повуче у манастир и остатак живота про-
најисцрпније информације о дјелатности сло-
веде као монах. Одабрао је монашку заједницу
венских мисионара. Поред житија, о Ћирилу и
на Олимпу у Малој Азији, гдје се задржао до
Методију писано је и у другим богослужбеним
4 Исто, 73.
8 9
Предговор
одласка у Хазарску мисију (861). Контантин је у научили међу малоазијским Словенима, или су
родном граду започео ниже школовање. се чак користили говорима панонских Словена
Општи је став да су браћа у Солуну научила (како је мислио Јернеј Копитар), остаје чињеница
словенски језик, будући да „сви Солуњани го- да су Ћирило и Методије словенски језик позна-
воре чистим словенеким језиком”, како казује вали изузетно добро. А сами словенски говори
Житије Светог Ћирила. Међутим, у науци се тада се међусобно и нису толико разликовали.
могу наћи и другачија мишљења и треба их узе- По завршетку нижих школа у Солуну, Кон-
ти у обзир. Познати грчки слависта Антоније- стантин је школовање наставио у Цариграду
-Емил Н. Тахиаос сматра да Методије прије око 843. године. Цариградски универзитет ос-
повлачења у манастир није службовао у области новао је још 425. године цар Теодосије II, а Кон-
Струме,5 како се обично наводи, већ у области стантиново школовање пада управо у период
теме Опсикија у Витинији (Мала Азија).6 Тамо реорганизације универзитета коју је прово-
је такође било много Словена, па је Методије дио цезар Варда, ујак цара Михајла III. На чело
почео са учењем њиховог језика и обичаја, а универзитета постављен је Лав Математичар, а
касније му се у томе придружио и брат Кон- један од професора био је и велики патријарх
стантин. На овом мјесту зачет је писарски круг у Фотије. Да би се иоле докучило окружење у
којем је отпочело превођење књига на словенски којем је интелектуално стасавао млади Констан-
језик, сматра А.-Е. Н. Тахиаос. Своје закључке тин, који ће доцније и сам постати професор
потврђује анализом старословенске лексике, истог универзитета и понијети надимак Фило-
у којој препознаје изразе из грчких дијалеката соф, довољно је само опоменути се значајног
Мале Азије. Но, било да су словенски језик сав- Фотијевог дјела – Библиотеке (грч. Βιβλιοθήκη)
ладали током дјетињства у Солуну, или су га или Мириобиблона (грч. Μυριόβιβλος, Десет
хиљада књига).7 Спис је упућен брату Тарасију
5 Тачна територија Методијеве архонтије до сада није позната, али
највећи број истраживача сматра да се простирала на потезу и излаже синопсисе књига које је Фотије прочи-
Далмација–Пелопонез.
6 А.-Е. Н. Тахиаос, Солун и свет словена (прев. Д. Стојаковић), 7 До сада је на српски језик преведен један дио овог списа: Фотије,
Међународни центар за православне студије – Универзитет у Библиотека или Мириобиблон (прев. М. Станковић), Том 1, Ко-
Нишу, Центар за византијско-словенске студије, Ниш, 2014, 10. декси 1–64, Предањске студије, Београд, 2015.
10 11
Предговор
тао. У близу три стотине поглавља излаже списе У сљедећу мисију браћа су пошла заједно
Исократа, Лисије, Демостена, Ликурга, Теофра- 861. године, и то међу Хазаре. Отуда и назив
ста, Јевсевија Кесаријског, Јована Златоустог, Хазарска (или Козарска) мисија. Житија дају
Созомена, Козме Индикоплова, цара Хадријана, детаљан опис њиховог боравка у Хазарију, а
Либанија, Јамблиха, Диона Касија и многих дру- битан детаљ тиче се проналаска моштију Све-
гих аутора, од којих су неки данас изгубљени. тог Климента код града Херсона на Кримском
Такав учењак био је, по свједочењу латинског полуострву. Као се у житију помиње контакт са
писца Анастасија Библиотекара, „fortissimus „руским језиком”, могуће је да је и тада дошло до
amicus” („највећи пријатељ”) младог Контан- неког облика покрштавања руског становништ-
тина, који је ускоро постао патријаршијски ва, али је то засад несигурно. Вјероватније је (и
библиотекар. Из манастира на Босфору, гдје се општеприхваћено) како је у питању готски језик
повукао око 850. године, Константин је позван (видјети коментар 64).
да преузме катедру на Цариградском универзи- Позив у трећу мисију Константин је дочекао
тету. као предавач у Цркви Светог Андрије у Цари-
Ученост Константинова засигурно је би- граду. Методије је у међувремену постао игу-
ла пресудна у томе да буде именован за чла- ман манастира Полихрон, те је такође позван
на мисије која је 855. (или 856) године била да крене у своју другу мисију. Цар Михаило
упућена у Самару, на обали Тигра. Будући да су III, његов ујак и помоћник у владању Варда и
дјеловали међу Сараценима у Багдадском кали- патријарх Фотије нису хтјели пропустити шансу
фату, мисија се назива Арапском или Сарацен- која им се указала 861. године, када је Растислав
ском. По њеном окончању Константин се срео са (Растица), кнез моравски, замолио византијски
братом Методијем на Олимпу. А.-Е. Н. Тахиаос двор за помоћ. Смјештена између Франачке и
сматра да је тада и отпочео са учењем словен- Византије, јединих великих сила Европе онога
ског језика, и то у окружењу већ зачете школе времена, Моравска кнежевина одлучила је да се
коју је успоставио његов брат Методије. приклони византијском утицају, те је од васи-
левса затражила учењаке који би међу Словени-
12 13
Предговор
ма могли проповиједати на њима разумљивом када је било потребно разријешити недоумицу
језику. Морављани су тражили епископа ради око изналажења најадекватнијег језичког израза
устројавања словенске цркве, а већ раније били за какав догматски битан одјељак.
су крштени. Вјероватно великог размишљања На пут су кренули у току Васкршњег поста
није било. Консантин и Методије су се до 864. године. Претходно су превели основни
прољећа 863. припремали за подвиг који ће корпус богослужбених књига, исписавши га
остати упамћен као Моравска мисија. Међутим, новоустановљеним словенским писмом. Готово
ниједан од браће није био епископ, јер царски је сигурно да је у питању је била глагољица (иако
двор није желио улазити у отворен сукоб са Ри- је у науци постојао спор о првенству глагољице,
мом, коме су моравске земље, преко епископ- односно ћирилице). Није ни био потребан дужи
ских сједишта у Пасауу и Салцбургу, припадале. временски период од свега неколико мјесеци за
Један дио посла на превођењу неопходних превођење основних дијелова јеванђеља који би
књига био је урађен у Византији. Други дио се читали за Васкрс и непосредно послије њега.
довршен је у Моравској. При томе су филолош- Како је цјелокупна мисија била и те како до-
ке компетенције сарадникâ Свете браће биле бро испланирана, претпоставља се да је и прво
од велике важности, нарочито при редиговању богослужење на словенском језику било управо
словенског текста. Колико га год добро познава- на Васкрс 864. године (који је по јулијанском ка-
ли, а мало је вјероватно да су се на почетку своје лендару падао 2. априла).8 Јесу ли браћа успут
дјелатности Константин и Методије без икак- мисионарила и међу Јужним Словенима, остаје
вих потешкоћа користили словенским језиком, отворено питање. Неки списи, попут Житија
јер им није био матерњи, била им је потребно до- Светог Наума, кажу да јесу: „Тамо је забележено
датно вријеме за усавршавање и учење. А.-Е. Н. да су Браћа подучавала ’род мезијски и далмат-
Тахиаос тврди како је Методије носио тежину
8 К. Кончаревић, Путевима словенске духовности: у сусрет
преводилачког рада са сарадницима на Олимпу јубилеју мисије светих Кирила и Методија међу Словенима.
У: Православље, Београд, 1092, 30–31; 1093, 26–27; 1094, 28–30.
и у Полихрону, а да су се са ученим Констан-
П. Пипер, Када је први пут служена литургија на словенском
тином конултовали у суптилним ситуацијама,
језику? У: Зборник Матице српске за славистику, 76, Нови Сад,
2009, 7–21.
14 15
Предговор
ски’ хришћанској вери (’проходеште и учеште Рим, у који су стигли крајем исте или почетком
род мизијски и далматински’). У лавовском пре- сљедеће године.
пису Константиновог житија налазимо податак Политичке околности нису обећавале. Познат
да су Браћа била у Македонији, где су поред реке је сукоб папе Николе и цариградског патријарха
Брегалнице крстили велики број Словена, чак Фотија, учитеља и пријатеља Константиновог.
54.000.”9 Измјене на царском трону условиле су и измјене
Иако су били са радошћу дочекани на вели- на трону цариградских патријараха, те је на-
коморавском двору и међу словенским народом, кон убиства цезара Вардe и доласка на власт
Константин и Методије врло су брзо запали у Василија I Македонца патријарх Фотије збачен,
невоље. Негодовање њемачких свештеника није а на трон је доведен Игњатије. Претходно је до-
јењавало, а додатно је оснажено измијењеним шло до међусобних екскомуникације између па-
историјским приликама, јер је у другој поло- пе Николе и патријарха Фотија. Хировити папа
вини 864. године кнез Растислав постао вазал који је до највиших граница хтио централизова-
Лудвига Њемачког. И када су 866. или 867. го- ти сву власт и моћ у личности римског епископа
дине сишли панонском кнезу Коцељу, пратиле умро је половином новембра 867. године. Његов
су их исте прилике: на двору и у народу били насљедник, већ времешни и по свему толерант-
су дочекани са одушевљењем, а међу њемачким ни Хадријан II, настојао је поправити оно што
свештенством наилазили су на неприкривен је његов претходник нарушио. Зарад обнављања
отпор. Познато је да су у отворен спор са њима добрих односа са Цариградом подржао је мисију
Света браћа дошла у Венецији, гдје су се задеси- Константина и Методија, који су у Риму дочека-
ли 867. године. Постоје увјерења да су тим пу- ни са почастима. Том приликом папи су предали
тем кренули назад у Цариград, али је дошло до мошти Светог Климента, епископа римског, које
промјене планова. Папа Никола их је позвао у су пронашли на Херсон. Уз папину наклоност
Света браћа су се у Риму задржала двије године
(од 867. до 869). Житија биљеже да су прво бого-
служили у познатој Цркви Свете Марије Велике
9 Г. Јовановић, Свети Ћирило и Методије – мисионари међу Сло-
венима. У: Култура, 138, Београд, 2013, 17–18.
16 17