Teorije o višku vrijednosti (Četvrti tom Kapitala), (Karl Marx i Friedrich Engels: Dela, dvadeset šesti tom) PDF
Preview Teorije o višku vrijednosti (Četvrti tom Kapitala), (Karl Marx i Friedrich Engels: Dela, dvadeset šesti tom)
K.MARX- F. ENGELS DELA Karl Marx Friedrich Engels Dela Dvadeset šesti tom x Prevodilac i urednik Mara Fran Institut za izučavanje radničkog pokreta Prosveta izdavačko preduzeće KARL MARX FRIEDRICH ENGELS DELA TOM 26 Beograd 1972 KARL MARX TEORIJE O VIŠKU VREDNOSTI (četvrti tom »Kapitala«) T r e ć i deo (Glava XIX —XXIV) 9 [GLAVA DEVETNAESTA] T. R. Malthus[1] ||XIII-753| Malthusovi spisi koji ovde dolaze u obzir jesu: 1. The Measure of Value Stated and Illustrated, London 1823. 2. Definitions in Polit. Economy etc.y London 1827. (Uz to treba pregledati isti spis koji je izdao John Cazenove, London 1853, sa »notes and supplementary remarks«.) 3. Principles of Polit. Econ. etc., 2. ed.y London 183$ (pogleda ti prvo [izdanje] od 1820. otprilike). 4. Uzeti još u obzir sledeći spis od jednog maltuzijanca^l (što znači maltuzijanca u suprotnosti prema rikardovdma): Outlines of Polit. Econ. etc., London 1832. [/. Malthusovo hrkanje kategorija robe i kapitala] U svome spisu (1814) Observations on the Effects of the Com Laws... Malthus je o A. Smithu rekao i ovo: »A. Smitha je na ovakvo dokazivanje očigledno navela njegova navika da rad« (naime vrednost rada) »posmatra kao merilo vrednosti, a žito kao meru rada... Da ni rad ni bilo koja druga roba ne mogu sačinjavati tačnu meru realne razmenske vrednosti, smatra se sada za jedno od nepobitnih učenja političke ekonomije, i to u stvari proizlazi već iz definicije razmenske vrednosti.« [Str. 12.] Ali u svome spisu [od] 1820. Principles of Political Economy prihvatio je on ovo »merilo vrednosti« od Smitha protiv Ricarda, koje sam Smith nigde ne upotrebljava gde doista razvija^. U ci tiranom spisu o Com Laws1 sam Malthus se držao druge Smithove definicije, određivanja vrednosti količinom kapitala (akumulisanog rada) ili radom koji je (neposredno) potreban za proizvođenje nekog artikla. 1 Zakonima o žitu 10 Glava devetnaesta Uopšte se ne da poreći da i Malthusovi Principles i druga dva citirana dela, koja je trebalo da ih u pojedinim tačkama opširnije izlože, zahvaljuju svoj postanak velikim delom zavisti- na uspehu Ri cardovog spisa14) i pokušaju da se opet proguraju na čelo, kuda se Malthus kao spretan plagijator već umeo da uzvine pre pojave Ri cardovog spisa. Osim toga, određivanje vrednosti u Ricardovom spisu, iako još apstraktno sprovedeno, bilo je upravljeno protiv interesa lendlordova i njihovih lakeja, koje je Malthus još neposrednije zastu pao nego interese industrijske buržoazije. Pri tom ne treba poricati da je Malthus imao izvestan smisao za teoretisanje. Međutim, njegova suprotnost prema Ricardu — i njen način — bila je moguća samo zato što se Ricardo zapleo u svakojake nedoslednosti. Postanak viška vrednostit5) s jedne strane, [s druge strane] način na koji Ricardo izjednačenje cena koštan jal®) u različitim oblastima upotrebe kapitala shvata kao modifikaciju samog zakona vrednosti, [kao i] njegovo stalno brkanje profita i viška vrednosti (njihovo direkt no identifikovanje), jeste ono na šta Alalthus nadovezuje svoju sup rotnost. Malthus ne razrešava te protivrečnosti i quidproquo-e, nego ih preuzima od Ricarda, da bi, oslanjajući se na ovu konfuziju, srušio Ricardov osnovni zakon vrednosti itd. i za svoje zaštitnike izvukao povoljne zaključke. Stvarna zasluga u ta tri Malthusova spisa sastoji se u tome što on glavni ton stavlja na nejednaku razmenu između kapitala i najamnog rada, dok Ricardo doista ne izlaže kako iz razmene roba prema zakonu vrednosti (u njima sadržanom radnom vremenu) proizlazi nejednaka razmena između kapitala i živog rada, između jedne određene koli čine akumulisanog rada i jedne određene količine neposrednog rada. Time, dakle, Ricardo ostavlja poreklo viška vrednosti doista neobjaš- njeno (pošto rad razmenjuje neposredno za rad, a ne za radnu snagu). |I754| Jedan od malobrojnih kasnijih Malthusovih pristalica, Caze- nove, u predgovoru gore navedenom spisu, Definitions etc., oseća to i zato veli : »Razmena roba i raspodela« (najamnina, renta, profit) »moraju sc odvojeno posmatrati... Zakoni raspodele nikako ne zavise od zakona koji se odnose na razmenu.« (Predgovor, str. VI/VII.) A to ovde ne znači ništa drugo nego da se odnos između na jamnine i profita, razmena između kapitala i najamnog rada, akumu lisanog rada i živog rada, ne poklapa neposredno sa zakonom razmene roba. Posmatramo li oplođavanje novca ili robe kao kapitala — dakle, ne njihovu vrednost, nego njihovo kapitalističko oplođavanje — onda je jasno da višak vrednosti nije ništa drugo do suvišak rada (neplaćeni rad) kojim komandu je kapital, kojim komandu ju roba ili novac preko količine rada koji je u njoj samoj sadržan. Osim u robi samoj sadr žane količine rada (ravne sumi rada koji su sadržavali elementi proiz
The list of books you might like
