Table Of Content

Teorija arhiTekTure i urBanizma priredili Petar Bojanić i Vladan Đokić TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 1 15/12/2009 11:18:46 IMPRESUM auTori zBornika: dr PeTar BojaniĆ i dr VLaDan ĐokiĆ naSLoV zBornika: Teorija arhiTekTure i urBanizma izDaVaČ: uniVerziTeT u BeoGraDu, arhiTekTonSki FakuLTeT za izDaVaČa: dr VLaDimir mako, dekan reCenzenTi: Prof. dr zoran nikeziĆ Prof. dr DoBriVoje ToŠkoViĆ LekTura i korekTura: Sanja miLuTinoViĆ Dizajn: Sanja miLuTinoViĆ TiraŽ: 500 ŠTamPa: CoLorGraFX meSTo i GoDina izDanja: BeoGraD, 2009. iSBn 978-86-7924-031-6 © za SrBiju, za izBor i PreVoD, uniVerziTeT u BeoGraDu, arhiTekTonSki FakuLTeT TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 2 15/12/2009 11:18:46 Teorija arhiTekTure i urBanizma TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 3 15/12/2009 11:18:46 TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 4 15/12/2009 11:18:46 REČ UVODA 009 S A D R KLASIČNI DISKURSI Ž A J marko ViTruVije PoLio [marcus Vitruvius Polio] o obrazovanju arhitekata 013 Leon BaTiSTa aLBerTi [Leon Battista alberti] o umetnosti građenja u deset knjiga (1450, objavljeno 1486) 016 anDrea PaLaDio [andrea Palladio] Četiri knjige o arhitekturi (pisane sredinom 1550-ih, objavljenje 1570) 023 eTjen-Luj BuLe [etienne-Louis Boullée] arhitektura, ogled o umetnosti (1770-1784) 026 oŽen-emanueL VioLe-Le-Dik [eugène emmanuel Viollet-le-Duc] argumentovan rečnik (1854 – 1868) 027 GoTFriD SemPer [Gottfried Semper] o stilovima u arhitekturi – fragmenti predavanja održanog u Gradskoj većnici, Cirih 1869. 031 Tekstilna umetnost razmatrana za sebe i u odnosu na arhitekturu (fragmenti) 038 DIJALOZI roBerT VenTuri [robert Venturi], PiTer ajzenman [Peter eisenman] intervju 061 Žak DeriDa [jacques Derrida], PiTer ajzenman hor(a)ski radovi 074 Žak DeriDa, DanijeL LiBeSkinD [Daniel Libeskind] rasprava 083 rem koLaS [rem koolhaas], zaha haDiD [zaha hadid] razgovor rema kolasa sa zahom hadid 098 DŽon rajhman [john rajchman], rem koLaS Promišljanje velikog – intervju sa holandskim arhitektom remom kolasom 103 FILOZOFSKI OSVRTI PLaTon zakoni: zgrade 113 marTin hajDeGer [martin heidegger] Građenje, stanovanje, mišljenje 115 GeorG zimeL [Georg Simmel] most i vrata 125 Dom hanS Van Der Lan [Dom hans van der Laan] Priroda i arhitektura 129 jirGen haBermaS [jürgen habermas] arhitektura moderne i Postmodernizam 135 neLSon GuDmen [nelson Goodman] značenje građevina 144 umBerTo eko [umberto eco] Funkcija i znak: Semiotika arhitekture 155 marija TeoDorou [maria Theodorou] Prostor kao iskustvo: Hore/Horos 174 TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 5 15/12/2009 11:18:46 J PROGRAMI A Ž R D korBizije [Charles-Édouard jeanneret-Gris dit Le Corbusier] A [...] 191 S VaLTer GroPijuS [Walter Gropius] Planiranje organskih naselja 196 Frenk LojD rajT [Frank Lloyd Wright] organska arhitektura (odlomak) 202 PiTer ajzenman Šest tačaka 203 BernarD Čumi [Bernard Tschumi] arhitektonski paradoks 207 STen aLen [Stan allen] Praksa vs. projekat 219 manFreDo TaFuri [manfredo Tafuri] Teorije i istorija arhitekture 229 aLVaro Siza [alvaro Siza] o pedagogiji 250 GRAD hemFri DeVej FinDLi kiTo [humphrey Davey Findley kitto] „Polis“ 255 kriSTijan norBerG-ŠuLC [Christian norberg-Schulz] Fenomen mesta 260 LuiS mamForD [Lewis mumford] Šta je grad? arhitektonski podaci (1937) 274 ŽiL DeLez [Gilles Deleuze], FeLikS GaTari [Felix Guattari] Grad/država 279 Žan-FranSoa LioTar [jean-Francois Lyotar] Domus i megapolis 282 PoL ViriLio [Paul Virilio] Predugo eksponirani grad 290 URBANIZAM keVin LinČ [kevin Lynch], LojD roDVin [Lloyd rodwin] Teorija urbane forme 300 enToni ViDLer [anthony Vidler] Treća tipologija 322 GVenDoLin rajT [Gwendolyn Wright] urbani prostori kao kulturni okviri 329 aLDo roSi [aldo rossi] urbani artefakt kao umetničko delo 336 kriSToFer aLekSanDer et al. [Christopher alexander et al.] Generativni kôdovi. način izgradnje gostoljubivog, lepog, podnošljivog susedstva 342 manueL kaSTeLS [manuel Castells] nova istorijska veza između prostora i društva 363 TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 6 15/12/2009 11:18:46 STANJE TEORIJE S A D R roBerT SomoL [robert Somol], Sara Vajting [Sarah Whiting] Ž A Beleške oko dopler efekta i ostalih stanja modernizma 377 J PoL VaLTer kLark [Paul Walter Clarke] ekonomske vrednosti arhitektonske estetike 387 DŽorDŽ BejrD [George Baird] kritičnost i njene slabosti 407 moriS LaGu [maurice Lagueux] Promena konfiguracije četiri ključna „-izma“ koji se obično koriste u teoriji arhitekture 416 k. majkL hejz [k. michael hays] kritička arhitektura: između kulture i forme 425 rainhoLD marTin [reinhold martin] kritički prema čemu? ka utopijskom realizmu 435 BELEŠKE O AUTORIMA 445 TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 7 15/12/2009 11:18:46 TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 8 15/12/2009 11:18:46 REČ UVODA Studenti doktorskih studija arhitektonskog fakulteta u Beogradu, kao i njihove ko- lege iz Banje Luke (uz nekoliko izuzetaka, radi se o generaciji koja je svoje studije započela 2008. godine), istinski su tvorci ovoga zbornika. Potpisujući se u ime ove velike grupe koja je u prolećnom semestru 2009. zajednički prevodila ove složene i veoma značajne tekstove i fragmente teorije arhitekture i urbanizma – samo nekoliko tekstova preveli su profesionalni prevodioci – nije nam samo namera da istaknemo da će se ovi prevodi verovatno i dalje usavršavati i prepravljati sa svakom 9 sledećom generacijom doktoranata, nego, pre svega, da svedočimo o zajedničkom radu 0 koji je bio bezuslovni uslov ovoga poduhvata i da insistiramo na arhitekti kao govorniku, 0 piscu i prevodiocu. arhitekta će biti arhitekta tek ukoliko bude – pored projektovanja – čitao i pisao, ukoliko bude naučio da prevodi svoje misli u tekst, ideje u materijalizovani svet, ukoliko bude umeo da prelazi s mesta na mesto, iz pisma u pismo. Pažljivo i oprezno čitanje, koje je u suštini svakog prevodilačkog gesta i bilo kojeg prelaženja iz jednog sistema znakova u neki drugi, odnosno poređenja dva ili više jezika (dva ili više registara, različite discipline i saznajne oblasti) – usuđujemo se da tvrdimo – jesu imanentni arhitekturi i „arhitektons- kom aktu“. Dakle, mlade arhitekte koji su u ovom zborniku tekstova prevodili i „ponašivali“ arhitekte i arhitekte-filozofe, potvrđivali su zapravo svoju struku i tek su na ovaj način ostali ili postali to što jesu. Pisanje nije izneveravanje arhitektonskog posla, nego mu je osnova i sud. zahvaljujemo se posebno Ljiljani Blagojević, na pomoći pri izboru tekstova, mariji Šormaz koja je učestvovala u projektu a da sâma nije doktorant kao i Davoru erešu i ogn- jenu Šukalu, bez čije organizacione veštine teško da bi celokupan poduhvat bio izvodljiv. Petar Bojanić, Vladan Đokić TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 9 15/12/2009 11:18:47 TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 10 15/12/2009 11:18:47