Supstrati i gnojidba

20 Pages·2013·1.37 MB·Croatian

19.04.2013.
 Rast biljaka povezan je s tvorbom organske tvari, odnosno 
biološkog i poljoprivrednog prinosa.
 Biološki prinos = prinos ukupne organske tvari.
 Poljoprivredni prinos = dio ili dijelovi zbog kojih se biljke uzgajaju.
 Biološkim prinosom biljke iznose hraniva (elemente) iz tla, a 
Supstrati i gnojidba poljoprivrednim prinosom odnose  hraniva iz tla.
 Za više prinose treba  biljci osigurati i veće količine hraniva.
prof.dr.sc.Irena Jug  Poznavanje potrebnih količina elemenata ishrane potrebno je za 
izračun gnojidbe.
 Svrhagnojidbeje:
• Uporabagnojivaje neophodnaradipostizanjavisokihprinosa
• dodataki nadoknadaprirodnomizvoru hranivakakobi se  
teisplativostiradai ulaganjau biljnuproizvodnju.
zadovoljilepotrebe biljakazaostvarenjevisokihprinosa,
• Modernagnojidbatemeljise nakemijskomkonceptuishrane
• kompenzacijagubitkai odnošenjahraniva iztla
bilja, značajnoutječenapovećanjepoljoprivredneprodukcije
• poboljšanjenepovoljnihsvojstavatla.
uzboljikvalitethrane.
 Uslijed visoke opskrbljenosti tla hranivima (pojačana gnojidba ili 
• Povoljni efektgnojidbeje povećanjeplodnostitlaštorezultira
drugi izvori) može doći do niza negativnih posljedica: toksičnosti, 
visokimi stabilnimprinosima, većomotpornošćunabolestii 
indukcijedeficitadrugihhraniva, utjecajnatvorbuhormona
klimatskestresove.
Primjer : Suvišak N uzrokuje kompeticiju između vegetativnih i 
skladišnih organa, favorizira  vegetativni rast i smanjuje  koncentraciju 
ugljikohidrata u skladišnim biljnim organima (sadražaj saharoze u 
korijenu šećerne repe ili škroba u krumpiru ili pivarskom ječmu).
Gnojidbeni kalibracijski pokus na pšenici
 Čimbenici koji mogu negativno utjecati na visinu prinosa i 
kvalitetu poljoprivrednih proizvoda su:
• bolesti (patogeni, korovi).
• stresni faktori (loša fizikalna i kemijska svojstva tla,
zagađenost zraka i vode,ekcesno ultravioletno zračenje 
0 PK i dr.)
• ostalo:  ‐žetva
‐skladištenje
‐ekonomski uvjeti
NPK
1
19.04.2013.
• Gnojidbaosiguravapoljoprivrednimusjevimaishranubiogenim PODJELA GNOJIVA
elementimakojihu tlunemadovoljnozapostizanjevisokihi 
stabilnihpriroda. Gnojiva se dijele prema podrijetlu, sastavu, vremenu unošenja, 
• Gnojidbaje agrotehničkamjerakojapovećavaproduktivnost vrsti hranjivog elementa, agregatnom stanju i načinu djelovanja
staništai uloženogradau poljoprivrednojproizvodnji. Premapodrijetlu:
• Poznavanjeraspoloživekoličinehranivau tlui potrebebiljakaza • mineralna gnojiva –najvećim djelom su mineralne soli
elementimaishraneomogućujedobruprocjenudoze gnojiva • organska gnojiva –hraniva su pretežno u org. obliku i najčešće 
su prirodnog podrijetla (stajnjak, kompost, slama)
Sve tvari organskog ili mineralnog porijekla koje obogaćuju tlo  • organomineralna gnojiva –smjesa organskih i mineralnih
aktivnim tvarima, djeluju na povećanje plodnosti antropogenog tla i  • bakterijska gnojiva –sadrže bakterije koje transformiraju 
na povećanje biološkog prinosa, nazivaju se gnojiva nepristupačne oblike hraniva u pristupačne
Premavremenu unošenja: Premaagregatnom stanju:
• osnovna ‐ koja se unose pod brazdu. • kruta: praškasta, peletirana  (prah komprimiran u granule ili 
• startna ‐ koja se unose neposredno prije ili za vrijeme sjetve. štapiće, koji mogu sadržavati pesticide, hormone i druge 
• gnojiva za prihranu ‐koja se dodaju tijekom vegetaciju. dodatke), trionizirana  (npr.granule vermikulita + NPK), 
Premavrsti hranjivog elementa: granulirana
• dušična, fosforna, magnezijeva, borna, kalijeva, manganova,  • tekuća: prave otopine (nemaju talog) i suspenzije
kalcijeva, cinkova, molibdenova, itd • plinovita: pri normalnom atmosferskom tlaku su plinovita
Premasastavu: Premanačinu djelovanja:
• pojedinačna (sadrže samo jedan biogeni element) • direktna gnojiva –brzo se hidroliziraju do oblika koje biljke 
• miješana (fizička smjesa pojedinačnih gnojiva) brzo apsorbiraju
• kompleksna (proizvod kemijskih reakcija s dva i više   biogenih  • indirektna gnojiva –sadrže biogene elemente ali u obliku koji 
elemenata) biljke ne mogu odmah usvojiti (humus, vapno) te je njihov 
utjecaj posredan
MINERALNA GNOJIVA
Koncentracija aktivne tvari
• izražava se u % 
• pretežno soli dobivene preradom prirodnih materijala i  • koncentracija aktivne tvari  je suma pojedinačnih koncentracija 
proizvodi koji sadrže elemente neophodne za rast i razvoj  hraniva (gnojivo formulacije 15 : 15 : 15 ima 45 % aktivne tvari)
biljaka i postizanja visokih i stabilnih prinosa • s obzirom na koncentraciju, razlikujemo: nisko, srednje i visoko 
• osnovna svojstva su: koncentrirana gnojiva
• koncentracija hraniva (aktivne tvari) Higroskopnost gnojiva
• higroskopnost  • nepovoljno svojstvo jer dovodi do sljepljivanja granula
• granulacija • obavlja se kondicioniranje i presvlačenje hidrofobnim opnama 
• fiziološka reakcija gnojiva (sprječavanje sljepljivanja granula uslijed vlaženja ili kemijskih 
• topivost gnojiva reakcija između granula)
2
19.04.2013.
Granulacija
Fiziološkareakcijagnojiva
• vrlo je važna ujednačenost granula zbog ravnomjernog 
• razlikujese od kemijskereakcijegnojiva. 
raspodjeljivanja
• Ovisio elementuizgnojivakojiostajeu tlunakonusvajanja
• gnojiva se manje sljepljuju, sipka su i ne dolazi do prašenja 
biljkom.
prilikom njihove primjene
• Premaovojreakcijignojivase dijelena:
• imaju manju dodirnu površinu s česticama tla pa se postupno 
fiziološkikisela(višakanionau tlu)
otapaju što predstavlja značajan izvor hraniva za biljke
fiziološkineutralna(podjednakousvajanjekationai aniona)
• najpovoljnija veličina granula –2‐3 mm u promjeru
fiziološkialkalna(višakkationau tlu)
• Fiziološki kisela gnojiva su npr. kalijeva gnojiva KCl i KSO. Oba 
2 4
su kemijski neutralna (soli jake baze i jake kiseline).
• Nakon primjene tih gnojiva K se usvaja korijenom biljaka i  Topivost gnojiva
mikroorganizmima ili adsorbira i fiksira u tlu,  a u otopini tla  • ovisno o obliku hraniva u gnojivima, stupanj topivosti može biti 
ostaje višak Cl‐ili SO42‐iona. Reakcijom aniona s vodom  različit
dobiju se jake kiseline HCl ili H2SO4, koje povećavaju kiselost  • Topivost gnojiva je vrlo značajna s aspekta brzine djelovanja i 
tla, odnosno snižavaju pH. ukupnog efekta usvajanja elemenata ishrane od biljke, ili 
• Fiziološki neutralna gnojiva su npr. KNO i MgSO iza kojih  mogućnost gubitaka gnojiva iz zone korijenovog sustava
3 4 
biljke podjednako koriste anion i kation, te se ne mijenja  pH  • Prema topivosti gnojiva djelima na:
tla. • vodotopiva
• Fiziološki alkalna gnojiva su npr. NaNO i Ca(HPO) iza kojih  • topiva u kiselinama
3  2 42  
ostaje višak Ca ili Na kationa koji u reakciji s vodom daju  • netopiva gnojiva
NaOH ili Ca(OH). Tada dolazi do povećanja alkalnosti, 
2
odnosno pH tla. 
 Kriterij za ocjenu vrijednosti gnojiva je utjecaj na promjenu  DUŠIČNA GNOJIVA
plodnosti tla preko kemijskih, fizikalnih ili bioloških promjena.
 Mineralna gnojiva se primjenjuju u velikim količinama 
• Kao “prinosotvornielement” N imanajvećuefikasnost(odnos
nekoliko stotina kg/ha
jediniceprinosapostignutepojediniciprimjenjenoghraniva), 
kod melioracijske gnojidbe i nekoliko t/ha
kojase izražavau kg prinosa/kg aktivnetvari.
 Dugogodišnja primjena gnojiva može utjecati na trajno 
• OblikN u gnojivu(amonijski, nitratniiliamidni) mijenjase pod 
zakiseljavanje ili alkalnost tla. 
utjecajemmikrobiološkeaktivnosti. 
• ObliciN u prelazeiz jedanogu drugi, ovisnoo uvjetimau tlu
(temperatura, vlaga, oksido‐redukcijskipotencijalitd.)
3
19.04.2013.
Osnovnioblicidušičnihgnojivasu: II. Amonij‐klorid   (nišador)  NH4Cl‐sadrži 24‐25 % N i 66 % Cl
1. amonijskagnojiva(soli: sulfati, kloridi, karbonati) • Fiziološki je vrlo kiselo gnojivo
2. nitratnagnojiva(soli nitratnekiselina: kalcijeve,natrijeveitd.) • Male higroskopnosti
3. amonijsko‐nitratnagnojiva • Rijetko se koristi zbog visokog sadržaja klora
4. amidnagnojiva
• Primjena: na alkalnim tlima
AMONIJSKA GNOJIVA
III. Amonijeve soli karbonatne kiseline
I. Amonijev sulfat  (NH)SO ‐sadrži  21 % N i 27.5% S
42 4 • amonijev karbonat –najznačajniji (29‐32 % N)
• Fiziološki je izrazito kiselo gnojivo.
• amonijev karbonat‐monohidrat
• Svojstva: bezbojni kristali ili granulirano, dobro topivo u vodi. 
• amonijev hidrogenkarbonat
• Prikladno za prihranu
• amonijev karbamat
• Primjenana alkalnim  tlima
• amonijev seskvikarbonat
NITRATNA GNOJIVA II. Kalcijev nitrat (norveška salitra) Ca(NO3)2 ‐sadrži 13‐16 % N
• Fiziološki alkalno gnojivo
I. Natrij‐nitrat (čilska salitra) NaNO3 sadrži 15‐16 % N. • Svojstva: vrlo je higroskopno 
• Fiziološki je alkalno gnojivo. • dobro topivo u vodi.
• Prirodni je sastojak čilske salitre.
• Primjena: na kiselim tlima, gdje dobro utječe na strukturu tla i 
• Svojstva: bezbojni kristali, nehigroskopno, efikasno na kiselim 
pristupačnost hraniva.
tlima.
AMONIJSKO ‐NITRATNA GNOJIVA
• Duža primjena dovodi do zaslanjivanja  (utjecaj Na) i peptizacije 
I. Amonij‐nitrat (AN)  NHNO ‐sadrži 35 % N.
koloida tla 4 3   
• Primjena: na tlima kisele reakcije • Fiziološki je neutralno gnojivo
• Svojstva: dobro topivo, higroskopno, vrlo eksplozivno i zapaljivo 
(u dodiru s nekim kemikalijama ili pod utjecajem topline).
• Kondicionira se dodatkom vapnenca (CaCO) ili dolomita  AMIDNA GNOJIVA
3
(CaCO3xMgCO3). I. Urea  CO (NH2)2 ‐sadrži 46 % N.
• Fiziološki je slabo kiselo gnojivo 
• Primjena: startno gnojivo ili za prihranu (kao otopina može i 
• Najkoncentriranije je kruto N‐gnojivo.
folijarno).
• Vrijeme primjene: osnovna i startna gnojidba, zbog sporijeg 
II. Kalcij ‐amonij ‐nitrat (KAN)  NHNO + CaCO ‐sadrži 27 % N.
4 3  3
djelovanja. 
• Fiziološki je neutralno gnojivo.
• Urea se može koristiti otopljena za folijarnu prihranu, ali pažljivo, 
• Ima bolja fizikalna svojstva (nije higroskopan) i sigurnost 
zbog “opeklina” na listovima. Treba paziti na vanjske uvjete 
skladištenja (nije eksplozivan) od AN‐a.
(temperatura, vlaga zraka), te na koncentraciju otopine. 
• Primjena: startna gnojidba i prihrana. • Topivost u vodi je dobra, te se može primjenjivati  fertigacijom 
(navodnjavanje otopinom gnojiva). 
4
19.04.2013.
TekućaN gnojiva
II. Kalcijev cijanamid  Ca CN ‐sadrži 18‐22  % N.
2
Primjenjuju se kod startne gnojidbe i u prihrani, a dijele se na:
• fiziološki alkalno gnojivo
bistre otopine (ne sadrže talog) i
• sive do sivo‐crvene boje, nije higroskopno
suspenzije(talog potječe od punila)
• Upotrebljava se kao umjetno gnojivo i sredstvo protiv biljnih 
bolesti te za uklanjanje sumpora iz sirovog željeza pri 
Podijela prema tlaku otopine:
proizvodnji čelika. 
• otopine bez tlaka  (NH OH s 20 % N, otopina uree i otopljeni AN).
• zbog toksičnosti –unositi 10‐14 dana prije sjetve 4 
• otopine niskog tlaka (NHOH s 25 % N).
• osim gnojidbene vrijednosti –ima i herbicidno i inskticidno  4
• amonijakati(N‐gnojiva u amonijskoj vodi s 31‐47 % N)
djelovanje
• otopine visokog tlaka (anhidrirani NH s 82 % N).
3
• Tekuća dušična i multielementna gnojiva primjenjuju se  Specifičnosti folijarne gnojidbe:
uglavnom za prihranu (ponekad i startnu gnojidbu) uz  • mali intenzitet penetracije kod biljaka s debelom kutikulom,
mogućnost miješanja sa zaštitnim sredstvima, te stimulatorima  • otjecanje s lista kod hidrofobnih površina (lista ili ploda),
rasta.  • ispiranje kišom,
• Prskanje usjeva tekućim gnojivima omogućuje ravnomjerno  • brzo sušenje otopine (spreja) na lišću,
doziranje, a hraniva usvojena preko lista odmah djeluju.  • ograničena retranslokacija pojedinih elemenata (npr. Ca i B, koji 
• Učinkovitost tekućih gnojiva jednaka je konvencionalnim  su teško pokretljivi),
mineralnim gnojivima, ali u kombinaciji sa drugim sredstvima  • ograničena doza zbog primjene niske koncentracije
mogu biti ekonomičnija.  • oštećenja lista kod primjene više koncentracije.
• Tekuća gnojiva su znatno  skuplja od konvencionalnih gnojiva. • Folijarna aplikacija gnojiva je najbrži način opskrbe biljaka 
• U ratarstvu se upotrebljavaju češće u  sjemenskoj proizvodnji, te  hranjivim elementima (ne i najbolji) i omogućuje najučinkovitiji 
u povrtlarstvu, vinogradarstvu, hortikulturi i drugim  način eliminacije deficita pojedinih elemenata, ali sadrži niz 
profitabilnim proizvodnjama.  tehničkih i biološko‐fizioloških specifičnosti. 
 Fosforna gnojiva se prema obliku fosforne komponente dijele 
FOSFORNA GNOJIVA
na:
• mljevene sirove fosfate
• Zbog kemijskog vezivanja i vrlo slabe pokretljivosti P u tlu, te 
• primarne kalcijeve fosfate
niske učinkovitosti, fosforna gnojiva se najčešće rabe za 
• sekundarne kalcijeve fosfate
osnovnu, rijeđe startnu, gnojidbu, a rijetko u prihrani.)
• topljene i termo fosfate
• Najčešćeje P diokompleksnihgnojiva, a pojedinačnaP‐gnojiva
 Prema topivosti fosforne komponente, P gnojiva se dijele na: 
koristese zabalansiranjegnojidbe.
• topiva u vodi:
• Fosfornagnojivau praviluse ne primjenjujupopovršinitla, jer
• superfosfat
ćese u istojvegetacijskojgodiniiskoristitivrlomalidio, a 
• tripleks
postoji i opasnostplitkog ukorjenjivanja biljakašto rezultira 
• citrat‐topiva  (u 2% citratnoj, odnosno limunskoj kiselini):
povećanom osjetljivošću na sušuipolijeganje.
• precipitat
• tomasfosfat
5
19.04.2013.
KALIJEVA GNOJIVA Složena mineralna gnojiva
• Mogu biti:
• kompleksna (dobivena kemijskim reakcijama)
• dobivajuse oplemenjivanjem sirovih kalijevihsoli iz prirodnih 
• miješana (dobivena fizičkim miješanjem)
nalazišta. 
• To su vodotopiva gnojiva, ali kalij‐ion u tlu se veže na  Kompleksnagnojiva
adsorpcijski kompleks (ili se čak fiksira), pa djeluju produžno.  • U ovugrupugnojivaubrajajuse  gnojivačijikationianion sudjeluju
• Kalijevagnojiva dijele se na: u ishranibiljaka(kao. KNO i  NHHPO)i kompozicijerazličitihsoli 
3  4 2 4
• sirove K‐soli (mljeveni prirodni minerali) kojesadržedvailitri (NP, NK, PK i NPK) osnovnahranjivaelementa.
• koncentrirana K‐gnojiva (se preradom iz sirovih soli) • omjer hranjivih elemenata u njima (najčešće N, P i K), izražen u %. 
• smjese sirovih soli i koncentriranih K‐gnojiva (npr. gnojivo formulacije 7 : 20 : 30 sadrži  7 % N, 20 % PO i 30 % 
2 5
KO)
2
• U suvremenoj agrotehnici kompleksna gnojiva su najčešći oblik  • Za presjetvenu i startnu gnojidbu pogodne su formulacije:
gnojiva i proizvode se u granulama homogenog sastava.  formulacija
• Ukupan sadržaj aktivne tvari je koncentracija mineralnog  13:10:12
8:16:24
gnojiva.
7:14:21
• "Petrokemija" d.o.o. Kutina proizvodi vrlo širok asortiman  7:20:30
15:15:15
kompleksnih gnojiva za različite primjene
• Za osnovnu i melioracijsku gnojidbu koriste se formulacije s 
• Formulacije pogodne za prihranu:
manje N, a više P i K formulacija formulacija
5:20:30
18:9:9
6:18:36
20:10:10
7:14:21
15:15:15
7:20:30
8:26:26
Miješanagnojiva
• Miješana gnojiva, osim glavnih hranjivih elemenata, sadrže kao 
• Miješanamineralnagnojivadobivajuse mehaničkim
punilo obično veće količine kalcij‐karbonata koji povoljno 
mješanjemkrutihpojedinačnihgnojivau praškastomili
djeluje na kemijsko‐fizikalna svojstva tla.
granuliranomobliku.
• Kod miješanja mogu se dodati mikroelementi, zaštitna 
• Po agrokemijskimsvojstvimatakvase gnojivane razlikujuod
sredstva, stimulatori rasta i druge komponente u količini koja 
kompleksnihimoguse dobitirazličiteformulacijezasve
je primjerena nekom tlu, biljci ili etapi razvitka.
zahtjevesuvremeneagrotehnike.
• Zbog takvih mogućnosti u nekim zemljama se znatno koriste 
• Kompleksnagnojivadanassupotpunoistisnulaprimjenu
miješana gnojiva, na primjer u SAD‐u, gdje je ratarska 
miješanihgnojivau Hrvatskojjerse u proizvodnjikompleksnih
proizvodnja pojedinih farmi usko specijalizirana, čine 60‐70% 
gnojivakoristeipoluproizvodi. Osimtoga onamogupostići
ukupne potrošnje mineralnih gnojiva.
značajnovećukoncentracijuaktivnetvariodmiješanihgnojiva
štosnižavatroškoveprijevoza, skladištenjairaspodjele.
6
19.04.2013.
MIKROGNOJIVA Količine mikrognojiva su male u odnosu na makrognojiva (do 
500 g aktivne tvari/ha)
• Više biljke zahtijevaju, osim makroelemenata, i esencijalne 
mikroelemente od kojih su Fe, Mn, Zn, Cu i Ni teški metali, Mo  Mo‐gnojiva: 5‐20 g/ha do 0,5 kg/ha
prijelazni element, Cl halogen, a B nemetal.
• Zbog male količine koje biljke zahtijevaju, mikroelementi se  B‐gnojiva:    0.5 kg/ha do 4 kg/ha
koriste na nekoliko načina:
• uglavnom se dodaju konvencionalnim mineralnim  Cu i Zn gnojiva: 0.5‐20 kg/ha.
gnojivima 
• koriste kao otopine za folijarnu ishranu  Mn i Fe gnojiva: 5‐30 kg/ha.
• za vlaženje sjemena  
• kao dodatak otopinama za zaštitu bilja
KRISTALONI ORGANSKA GNOJIVA 
• Gnojiva u potpunosti topiva u 
• Organskagnojivasuposvomsastavui svojstvimavrlo
vodi
raznolikaskupinakojaobuhvaćauglavnomrazličiteotpatke
• Najčešće se koriste u 
biljnogi životinjskogpodrijetla
hortikulturi, povrćarstvu, 
• Organska gnojiva sa ili bez mineralnih gnojiva dijele se na:
cvjećarstvu (sadrže i 
• gnojiva bazirana na tresetu
mikroelemente i hormone 
• otpad životinjskog podrijetla
rasta)
• gnojiva na bazi prirodnog otpadnog materijala biljnog 
• Mogu se primjeniti uz 
ili industrijskog podrijetla
navodnjavanje 
• gnojiva na bazi komunalnog otpada
Stajnjak • Sastav stajskog gnojiva zavisi od vrste domaćih životinja, načinu 
njihove ishrane i vrste stelje, pa je stoga kemijski sastav i 
uporabna vrijednost stajnjaka različita.
• Stajnjak je smjesa različito razgrađenih čvrstih i tekućih 
• Stelja može biti: slama, kukurozovina, sijeno, pilovina, treset, 
izlučevina domaćih životinja i stelje (prostirke) koja služi za 
šumska prostirka, pijesak....
upijanje tekućeg dijela.
• Veće količine stajnjaka osjetno povećavaju sadržaj organske tvari 
u tlu i mikrobiološku aktivnost.
• Gubici hraniva iz stajnjaka su:
• isparavanje nakon unošenja u tlo
• ispiranje tijekom primjene i nakon mineralizacije
7
19.04.2013.
• Svojstva stelje utječu na kakvoću stajnjaka a posebno mjesto  • Aktivnost mikroorganizama zavisna je od više čimbenika: 
pripada sadržaju celuloze koja se brzo razlaže. načina čuvanja, vrsti stelje, pH reakcije,  temperature, 
• Uslijed povećanja temperature u hrpi stajnjaka, gubitci dušika u  vlažnosti, zbijenosti stajnjaka i slično
obliku amonijaka mogu biti vrlo veliki.  • Neugodanmirisstajnjakapotječeod aminai merkaptanakoji
• Stanje razgrađenosti stelje određuje fizička svojstva stajnjaka  nastajurazgradnjomproteinabezprisustvakisika(truljenje). 
što je vrlo značajno za raspodjelu gnojiva, ali i za svojstva  • U oksidacijskimuvjetimakrajnjiproduktisuCO i HO pa slabo
2  2
humusa (npr. stelja od lišća daje kiseli humus). Brzina razlaganja  zbijenegomilestajnjakaimajuvisokegubitkenatežinii u 
stajnjaka u tlu utječe na mobilizaciju hraniva. dušiku.
• Tijekom čuvanja stajnjaka događaju se  promjene pod utjecajem  • U uvjetima dobre zbijenosti stajnjak za tri mjeseca izgubi oko 
različitih grupa mikroorganizama (gljive, aktinomicete, aerobne i 
30% težine i oko 25% N. 
anaerobne bakterije, protozoe itd.). 
• Stajnjak je nakon 3‐4 mjeseca poluzreo, a nakon 6‐8 mjeseci 
potpuno zreo.
• Gubitci hraniva mogu nastati ispiranjem padalinama, 
posebice kod niskih i slabo zbijenih hrpa stajnjaka.
• Izgradnja gnojišta s nepropusnom podlogom  sprječava 
ispiranje hraniva i onečišćavanje okoliša
• Zrelistajnjakne sadržislamnatedijelove, imanižisadržaj • Stajnjaku prosjekusadrži:
ugljika, a poštose dušiku tojfazi(sazrijevanje) manjegubi, 
vodu i makroelemente:
boljeje ujednačeni imavišisadržajfosforai kalija.
75% HO       0.5% N 0.3% PO 0.6% KO
2 2 5 2
• Svježemstajnjakusastavse možepopravitidodavanjem
te mikroelemente:
mineralnihfosfornihi kalijskihgnojiva. 
30‐50 ppm Mn 10‐20 ppm Zn 3‐5 ppm B 1‐3 ppm Cu
• Dodavanjemdušičnihmineralnihgnojivapopravljase i C/N 
omjer. 0.1‐0.2 ppm Mo
• Svježistajnjakimai nepovoljnafizikalnasvojstva:teškose 
raspodjeljujepoparceli, lošezaorava, a  velikakoličinaslame C:N omjerpribližno20:1 
nakonzaoravanjaodvajaoraničniod podoraničnogslojai 
dovodido brzogisušivanjatla.
• Sadržajhranivau stajnjakuvarirau odnosunanavedene
vrijednosti,ovisnood načinauzgojastoke i čuvanjagnoja.
8
19.04.2013.
• Stajnjakimaprodužnodjelovanje( 3‐4 godine), ovisnoo  • Gnojidbenedoze stajnjakakrećuse od 20 t/ha do 40 t/ha 
fizikalnimi kemijskimosobinamatla.  • Dubinazaoravanjastajnjakazavisiod svojstavatla. 
• Dinamikaiskorištenjahranivau 3 godineje: • Na težimi vlažnimtlimastajnjakse zaoravanadubinuod 30 
cm, a nalakšimtlima pliće.
1. godina 50 % • Stajnjakpokazujeizrazitoprodužnodjelovanjedušikadokje 
2. godina 30 % iskorištenjefosforai kalijau prvojgodiniprimjeneslično
3. godina 20 % mineralnimgnojivima.
• U ekološkoj proizvodnji sve se više upotrebljava kruti stajski 
• Volumnamasastajnjakaiznosiod <0.5 do >0.9 t/ha gnoj obogaćen sirovim fosfatima
• Prosječni sastav gnojnice:
Gnojnica i gnojovka 0.1‐0.5 % N
0.3‐1.0 % KO
2
0.01 % PO (tragovi)
• Gnojnica ‐tekuće izlučevine domaćih životinja koje se drže na stelji  2 5  
• Stajanjem gnojnice u otvorenim jamama ili bazenima brzo se 
gubi N u obliku NH, posebice kod viših temperatura.
3
• Gubici se spriječavaju: dodatkom formaldehida, gipsa, sulfatne 
kiseline ili superfosfata, te sipanjem motornog ulja po površini.
• Produkcija gnojnice po govedu iznosi oko 15 kg/dan, što daje 
5m3godišnje po jednom grlu, te oko 10 kg N i 25 kg KO.
2
• Gnojovka –tekući stajnjak koji se dobiva u suvremenim stajama  • Primjena gnojnice: pomoću cijevi ili fertigacija.
gdje se životinjski ekskrementi čuvaju bez primjene stelje  • Neadekvatno držanje ili primjena gnojnice predstavlja ekološki 
problem.
• Gnojovka je gušća je od gnojnice (suha tvar oko 15 %).
• Primjena:
Gusta gnojovka = bez razrijeđenja ili 1:3
Rijetka gnojovka = 1 : 5  do  1 : 15
• Koncentracija hraniva ovisi o: načinu uzgoja, ishrani stoke i načinu 
mehanizirana primjena 
čuvanja gnojovke (otvorene lagune, anaerobna fermenmtacija itd.) 
tekućeg stajnjaka
i iznosi prosječno:  0.4 –0.6 % N
0.2 –0.45 % PO
2 5
0.25 –0.50 % KO
2
• Čuvanje: u posebnim jamama ili cisternama, bez dodira sa zrakom, 
uz korištenje posebnih aplikatoraza unošenje ispod površine tla.
• Primjena po površini: visoki gubici N
9
19.04.2013.
• Godišnja produkcija svježeg gnoja:kokoši oko 60 kg; patke i guske 
Gnojperadi
oko  50‐70 kg
• Gubici hraniva stajanjem mogu biti veliki. Dodavanjem 
• Pripada krutom stajskom gnoju i vrijedno je koncentrirano 
superfosfata smanjuje se gubitak N.
(posebno u P), brzodjelujuće gnojivo.
• Može se miješati sa suhim tresetom, suhim humusom, zemljom 
ili piljevinom, te kompostirati (6‐7 mjeseci).
• Prosječni sastav:    55‐89 % HO
2
• Svježi pileći gnoj brzim sušenjem na visokoj temperaturi gubi 
0.6‐2.2 % N
neugodan miris  a sadrži: 4‐6 % N, do 3% PO i 2‐2.5 % KO. Lako 
2 5 2
0.5‐1.8 % PO
2 5 se transportira i dobro čuva.
0.5‐1.1 % KO
2 • Primjena: prije sjetve i za prihranu. Pogodan je za povrće, cvijeće, 
jagodičasto voće i krumpir.
• Količine: 4‐10 t/ha sirovog gnoja, ovisno o osobinama tla i kulturi.
Guano Sideracija i pokrovni usjevi
• Nazivase joši peruanskiguano ilifosfatniguano. • Zaoravanje zelene mase određenih biljnih vrsta naziva se 
• Predstavljanataloženeekskrementemorskihptica, usitnjenedo  zelena gnojidba ili sideracija.
veličinegranulapogodnihzaraspodjelu. • Sadržaj organske tvari u tlu je karakteristična i stabilna veličina, 
• Formulacijaje: 3 : 8 : 1     do      8 : 4 : 1 zavisna od klime i kemijsko‐fizikalnih svojstava tla, te se zato 
• Gnojivoje prirodno, pa sadržimikroelemente(posebiceželjezoi  zelenom gnojidbom ne povećava direktno sadržaj humusa, već 
bor),a od makroelemenata: kalcij, magneziji sumpor. samo biogenost tla.
• Zbogpovoljnogdjelovanjanafizikalno‐kemijskasvojstvatla • Ulaganje u zelenu gnojidbu mora se, zbog indirektnog učinka 
koristise i kaokondicioner(samou Sjevernoji JužnojAmerici,  ekonomski procjeniti.
zbogskupogprijevozamale količineaktivnetvari).
• Najveće značenje sideracije je povećanje dušika u tlu i to bez  • Zelena gnojidba (sideracija) ima posebno  mjesto i 
utroška energije. Najčešće se zaoravaju leguminozne biljke koje  nezaobilazna je u alternativnoj poljoprivredi.
životnom aktivnošću kvržičnih bakterija vežu atmosferski N.
2 • treba zaoravati one biljne vrste koje maju veliku organsku 
• Ostali pozitivni učinci sideracije su: masu, sadrže lakorazgradive tvari, te veće koncentracije 
• Spriječavanje površinske erozije dušika i pepela.
• Poboljšanje fizikalnih svojstava tla (retencija za vodu, aeracija) • Poželjno je da proces razgradnje nakon zaoravanja  traje što 
• Spriječavanje ispiranja hraniva (konzervacija). kraće.
10