Старе Српске куће као градитељски подстицај - Stare srpske kuće kao graditeljski podsticaj

181 Pages·1997·53.29 MB·Serbian

by  Božidar Petrović

•
-
"-;
--
----
-" -
-
-- --
.- -
-- -
-
-. -
- -
- ~----.--..
-- - - -
-
• •• __ _
"о
•
ЕБО Е ПЕТРОВИЋА
ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА Аутор и издавач се захваљују донаторима
БИБЛИОТЕКА СРПСКА АРХИТЕКТУРА
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ БЕОГРАД
Арх. Божидар ПетровиЋ
-
ЈУГОИМПОРТ СДПР, БЕОГРАД
СТАРЕ СРПСКЕ КУЋЕ
-
ЈУГОИМПОРТ ПМЦ, БЕОГРАД
КАО ГРАДИТЕЉСКИ ПОДСТИЦАЈ
-
КАРИЋ БАНКА АД, БЕОГРАД
АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ, БЕОГРАД
Рецензенти
-
БУКО ЖЕЛЕЗНИК, БЕОГРАД
Милан Лојаница
-
ЂУРЂЕВИЋ Предузеl\е за транспорт, ГОРЊИ
Душан Дрљача
МИЛАНОВАЦ
Приређивач проф. Зоран ПеТРОВИ1\ МЕТАЛАЦ ЕХПОРТ-ИМПОРТ ДД, ГОРЊИ
Граф. обликоваlbе и цртежи
МИЛАНОВАЦ
Проф. Зоран ПетровиЋ
РУДНИК Модна конфекција ЕХПОРТ-ИМПОРТ,
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
Фотографије
-
ГРАДИТЕЉ ГП , ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
Мики Ђурашкови1\
-
ФАД ДП Фабрика аутомобила, ГОРЊИ
МИЛАНОВАЦ
Снимаl ьв омогу1\ило предузе1\е
-
ТРИФУНОВИЋ Предузеl\е за производњу и промет,
ЛОГИСТИКА, Београд
ЧАЧАК
•
-
БЕОГРАДСКА БАНКА ЧАЧАНСКА БАНКА, ЧАЧАК
ТИП-ТОП УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА, ЉИГ
CHROMIL,
ГОСПОЂИНЦИ
СПЗ "ЦЕНТРОПРОЈЕКТ", БЕОГРАД
ISBN 86-395-0161-0
,
Издавач
ДИП Грађевинска књига
Директор, главни уредник
Драгорад Ковачевиll
Одговорни уредник
-
Дубравка Јурела КовачевиЋ
•
Технички уредник
Драган ПауновиЋ
Штампа: Штампарско-издавачко предузеl\е "Бакар" Бор
•
БОЖИДАР СТАРЕ
ПЕТРОВИЋ
СРПСКЕ КУЋЕ
КАО
ГРА ИТЕ СКИ
ПО СТИ АЈ
/нОВО ДОПУЊЕНО ИЗДдЊEI
•
1997.
ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА, БЕОГРАД
•
•
.'
•
• •
•
-
•
•
•
,
• ,
•
• •
•
•
• -
/'
•
•
..
- ...' .' -
• •
"._.,
~.
•
•
Садржај:
111
ПРЕДГОВОР ИЗДАЊУ
6
Проф. Зоран Петровиll
ПРЕДГОВОР
7
Академик Бранислав Ђ. Који1l
•
ОГЛЕД
9
Радомир Стани1I
ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КАО ПОДСТИЦАЈ
15
Зоран Петрови!;
25
КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА
-
А ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ
- -
Б ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ
-
В ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ
-
Г ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ
157
КУЋЕ ЗА КОПАОНИК
.
ПОГОВОР
161
Божидар Петрови1I
164
ДРУГИ О ДЕЛУ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА
177
БИОГРАФИЈА
OF SUMMARY 179
INSТEAD
КyI;а из Својнова, Темни1I
(снимио Никола Зега 191З, фототека Етнографски музеј у БеоградУ)
111
ПРЕДГОВОР ИЗДАЊУ
Десет година после изласка прве књиге ·ГРА­
-
ДИТЕЉСКА ТРАДИЦИЈА КАО ПОДСТИЦАЈ КУЋЕ
БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА" појављује се и ,ьвно треЂе
издање, допу' ьвно приказом нових, у међувремену нас­
талих, неимарских остварења Божидара ПетровиЂа.
Tpeller
Појавом издања указује на плодотворност ути­
цаја прва два издања ове књиге, јер је сигурно да је велики
број људи, који су желели да граде, преко тих књига долазио
до Боже ПеТРОВиllа да би му поверио изградњу своје ку!;е у
ДУХУ градитељске традиције, који наш неимар упорно и
зналачки веll деценијама спроводи.
Овом приликом ваља још посебно иста!;и и следе!;е: да
су утицаји прва два издаоЬ8, а можда још више изгра1јене
Пвтровиt.ввв куЋ8, nocледњих година веома уочљиви на
новоградњама које нису дело Божидара Петровиllа. На
многим новоградОЬ8ма у пределима где су и Петровиllеве
кућв, уочавају се начини подупирања кровне стрехе, какав
је иначе присутан на свакој Божиној кући, све чешt.в појаве
-
пространог трема, стреха без олука, као и поклаЊ81 ье све
Belle
пажње обради глава димњачких канала. Са
сигурнош!;у се може тврдити да су ове појаве несумњиви
утицаји неимарског опуса Божидара Петровиllа.
Дубоко сам уверен да !;е треllе издање, које је
о6огаЋено исцрпним приказам најновијих градитељских
оствареља Божидара Петрови?а, који је покојни Гвозден
ЈованИ'h сликовито назвао "Божидаркамз- , још успешније
наставити мисију угледања на градитељство Божидара
-
Петровиtaа и на његов начин кориuffiвња градитељске
традиције српског села. На нашу радост ти утицаји су, као
што је речено, све присутнији и надајмо се да "е бити све
бројнији.
31 . 08.1997.
год.
Професор Зоран ПетровиII, архитекта
-
ПРЕДГОВОР
Пре неколико деценија завршена је вековна еволуција имала динарска брвнара. Нужна је симбиоза позитивних и
народне архитектуре на тлу СР Србије. На пространој тери­ негативних појава и облика које треба претходно да извуче
торији, у различитим животним срединама, развијале су се на видело строго научна анализа, Функционалном анализом
I
конструктивне и обликоване ызне гране, свака према зак­ убрзала би се и стилска синтеза позитивног из прошлости и
онима своје средине, негативног из данашњице у народном градитељству Србије.
Разни чиниоци, природни или друштвени, упорно делују Наше градитељство захтева велики труд да би се вра-
•
на народно градитељство, па је то узрок различитих појава
тило изворима, као подстицаЈУ.
на једној истој територији. у таквим трагањима вредно је пажње стваралаштво
Богатство историјских појава и облика чине народну архитекте Божидара ПеТРОВИћа, који се представља овом
архитектуру разноликом. У ЊОј, у блиској прошлости, на књигом. Такође је вредно лаж, ье и разумева, ье Етнограф­
крају еволуције, анализа показује да су неке појаве ског музеја у Београду, који, издајући ову публикацију, на
оправдано иживљене док дРуге избијају још увек у свеже најбољи могући начин доприноси да се на пространствима
изданке и ако су корен и стабло на крају снаге, Србије и другачије савремено гради, да се успешно следи, а
Огромне инвестиције које се данас улажу у народно не слепо копира градитељска традиција још~увек присутна
градитељство, у стамбене зграде, налажу нам детаљну на тлу Србије.
анализу промена и брижљиво испитиваl ье оправданости тих Овом књигом и прилозима у њој недвојбено је указано
инвестиција, од појаве до појаве, од жеље до жеље инвес­ на неслу1;ене МОryi;ности КОРИШЋења наше градитељске
титора. традиције као инспирације за изналажење савременог
Модерна архитектура, као социолошки фактор, дело­ начина грађења и обликовања кyl\a које би више и боље
вала је на појаву народног градитељства као покушај про­ одговарале Србији и 'Ьеном поднебљу. Овом књигом намеће
мене који делује више психички него функционално, више се и неодложност потребе да се што пре предузму и
конструктивно и подстицајно, одговарајући напори у васпитању будућих генерација гра­
Позитивне резултате народно градитељство је постиг­ дитеља и неимара у креаТИВНИЈем и савременијем
ло у конструкцији и опреми стамбених зграда . Знатан је брОј изучавању градитељског наслеђа.
подигнутих објеката, нарочито у приградским селима.
1985.
Међутим, потпуно је изостала стилска обрада. Сувише се Септембар године
брзо градило. У неким крајевима очигледно доминира
архитектура економски јаких домаћинстава. СоцијаЛне Академик, Бранислав Ђ. Којиl\
разлике су упадљиве и штетне.
Очигледно је да нашем селу данас недостаје складан
однос градитељства са природом, какав је на пример некада
•
•
/
•
•
•
• •
,
•
•
•
•
РАДОМИР СТАНИЋ ОГЛЕД
-
•
Грађе, ьем се препознаје народ, његове особености, дух,
према светлости сунца, сенкама, ветровима и другим при­
Ibегов идентитет. 8ештина грађења ОАУвек је била одлика родним феноменима заснује и сазда зда, ь8 које I;е све до
оних народних заједница које су умеле да одолевају свак­ данас остати узор непогрешивости и умења, непревази1јени
оврсним искушењимэ. Степеном градитељског умеЋа предложак зналаштва, досетљивости и искуства. •
обез6еђИВали су се не само услови за опстанак ве1; и услови Старе грађевине у слободном простору, не без лик­
за све видове просперитета. Народ који је умео вештије и овних вредности, као производи неимарске активности не­
моl;није да гради одређивао је меру своје егзистенције познатих протомајстора, вазда су одржавале дух времена и
стварајyl;и себи сигурнија упоришта за будyl;ност. Разлози поднебља и исказивале изразити смисао нашег човека да
нестанка изумрлих цивилизација у кОјима су остварена потврди природу своје прилагоДЉивости, способности да
велика архитектонска дела били су У сферама потпуно из­ влада облицима и материјалом и да их потврди стилски
ван градитељског стваралаштва. функционално, утилитарно и креативно.
КуЋа брани и чува човека ОД свеколиких искушења. Од Нигде наш човек није више и дубље уградио своју душу
њених облика, просторних и конструктивних СКЛОП ова, као у здањима намењеним свом живљењу. Нигде као овде
положаја, природе материјала и других својстава зависи не наши преци нису потврдили свој идентитет нити су у било
само човеков ПСИХQЛQШКQ-еМQТИВНИ ОДНОС према животу и којим творевинама исказали толико љубави и заноса. Кућа
његовим садржајима 8е1;, у знатној мери, и ОДНОС према у чијим је просторијама перманентно струјао живот заснован
друштву. Од тога КОЛИКО се човек осећа задовољним и на древним навикама, обичајима и њиховим императивима,
среl;ним у просторијама своје кyl;e у којима проводи највећИ грађевине у којима су се збивали призори који су најдУбље
део живота, зависиће I Ьегов допринос друштву И укупност обележавали достојанство, радост и тугу живљења, грађене
његовог стваралачког исказа. То знају сви даровити и вешти су увек смишљено како би се обезбедили услови за испо­
градитељи. Уосталом, то знају сви они који имају свој кров љавање и развијање најве1;их људских вредности и
над главом. садржаја. Иако је кyl;y првенствено радио за себе и своју
Вековно искуство српског народа у грађењу станишта породицу, наш човек је увек мислио на заједништво, на
све до нашег времена показује изразиту мудрост и дружељубље, гостопримство и на све видове колективног
смишљеност. О томе сведоче готово све сачуване старе испољавања. Она је несумњиво била одре'ђење његовог
куће. Исконска склоност наших предака ка грађењу водила угледа и поноса. Оличавала је сва битна својства његовог
их је увек ка оним творачким токовима и циклусима у којима хуманог би1;а. Кућа је често била огледало човекове при­
је било више спонтане смишљености и инвентивне маштови­ роде, његових 1;уди, али је изнад свега поуздано казиаала о
'Ь8говом пореклу. Облицима, структуром простора и другим
тости него изразитог смисла и свесног става према естетско­
-уметничким одликама. Међутим, оно чиме се одувек одлик­ склоповима он ће у тој гра'ђевини непогрешиво показати
овала градитељска делатност човека из народа јесте сјајна припадност одређеној етничкој заједници и њеној култури
упућеност у живот и I ьегове законитости, невероватна или ће то његово станиште одати која гаје миграциона струја
способност процене климатске I;удљивости поднебља где донела у крај у коме је засновао нови живот. Стара кyI;а
заснива своја станишта. То савршено познавање тла на коме никога и никада неће збунити јер је довољно препознатљива
је подизао грађевине од дрвета и камена усмеравало је и према области у којој је настала. У њој је све јасно, доследно,
опредељивало народног градитеља да избором локације и типично јер је настала као производ огромног искуства. Она
•
материјала, обликовањем и структуром простора, односом
Је тековина вековне мудрости, амалгам разноликог
9
•
искушеlbа кроз које је наш човек пролазио у борби за соп­ су деловали на традиционално градитељско схватаlЬО. Нови
ствено очовечеl ье и еманципацију. грађевински материјали, савремена техника грађе! ь8 и
У просуђивању о вредности старе кyl;e често смо пове1;ани прохтеви као да су збунили не само сељака већ и
fJIJ
склони се вежеЈ.·tO за мисао О у60гости, сиромаштву, па и остале који су имали потребу за грађеlbем. Настала је права
примитивности. Кад, међутим, пажљивије анализирамо те паметња: с једне стране уследио је нагли и неочекивани
грађевине, нарочито оне које припадају развијенијем типу, раскид с традицијом, а с друге, наступило је раздобље у коме
закључиtiемо да су наши преци имали високу културу стано­ се човек није снашао у насталим променама. Нико му,
вања и изоштрено чуло за изванредну организацију живота међутим, није притекао у помо1;. Напротив. Завладала је
и рада у њиховим просторима. Наши дедови су знали за права стихија која се ширила, а криза oдroBapajyћeг и
уграђене долапе (плакаре), за многе елементе које данас у смишљеног грађења се продУбљавала. Дубоким дРуштве­
модерној изградњи приписујемо Швеђанима или Енглезима. ним променама и преображајима као и нагло измеЈ Ьеним
Добри познаваоци генезе старих стамбених кyl;a установили схватањима нико није припремљена пошао у сусрет. Стиче
су са колико је луцидности, оштроумности и укуса наш гра­
се утисак, посматрано из данаШI ье перспективе, као да се
дитељ умео да скромне услове грађења прилагоди највише м оне ни на кога нису односиле. Иако је било очигледно дв. се
степену удобности и да максимално хумано прилагоди уну­ новим начином грађења стамбене кyt;e и објеката за рекреа­
трашњост кyl;e животним потребама. Није потребно исти­ тивне потребе хаотично и отуђено срља у понор нецелисход­
цати ЧИlb8НИЦУ са колико је спремности и энања спољне ности и неукуса, никакве друштвене ни стручне снаге нису
карактеристике ку1;8 умео да прилагоди микроклими прос· могле да се организују да би допринеле извесном ус­
тора у коме се настањивао. Успевао је да оствари чудесну меравању грађења, односно да би подстакле оне токове у
хармонију измеђУ грађевине и природе. неимарству чија су врела у наслеђеним вредностима, или
Ма колико била савршена сама за себе, кућа не би била пак да би се ОАУпрле налету импортованих образаца потпуно
ни приближно довољна за интегралне процесе живота да неприкладних и непримерених нашвм поднебљу. У јеку на­
није других грађевина неопходних за задовољавање осталих јвеће градње, која је иначе од давнина својствена нашем
потреба. Упоредо са свим теговима живота које је по­ човеку, особито су дошли до изражаја неталентовани про­
дразумевала делатност на селу, човек је мислио на ретке јектанти. Насртљиви и вешти мешетари, они су неуким и
тренутке одмора и уживања, на сусрете с пријатељима, амбициозним ктиторима наметнули такве типове зграда које
• •
РОђацима, суседима. Мислио је и на сопствено самоваЈ ье,
немаЈУ ничег заЈедничког не само са нашом градитељском
опуштаl Ь8, медитације, на потребу за усредсређиваl ьем и традицијом ве1; ни са савременим економичним потребама и
миром. Због тога је градио посебне објекте, у народу познате захтевима. За релативно кратко време на плодним терасама
под називом чардвци и конаци. Имyt;нији и богатији речних долина и по питомим 06ронцима планина саграђено
земљоделци, домаtiини од угледа и утицаја или, јед­ је мноштво стамбених и других објеката са облицима и про-
. .
ноставно, људи са склоношt;у за друговаlbе и веДРИНу,за ПОРЦИЈама КОЈИ их чине непрепознатљивим, претенциозним,
ретке али дубоке и смирене починке, за мале светковине нападним и често веома ружним. Иако није упутно доносити
дУХа, подизали су чардаке и конаке чији су положај, облик, дефинитиван суд о нечему што још траје и што се уобличава,
пропорције, унутрашњи распоред просторија и обрада појед­ ве!; сада се са сигурношtiу може реtiи да су многи предели
иних делова и детаља најпотпуније одржавали изузетна Србије притиснути грађевинама које немају свој лик, своју
стваралачка расположења и мајстора који су их градили и дУшу и оправдаlb6. Није претерано ре1;и да су МНОГИ нови
власника који су их финансирали. објекти настали без реда и смисла, од којих су многи прави
мастодонти и оличење крајњег неукуса, малограђанског
•
•
надметања, просто потиснули и прогнали хумане и складне
•
.
кyl;e нашег старог градитељства
Кад се има у виду ЧИЈ ьеница да су при том постале
Наједном, под ударом модернизације живота и потро­ угрожвне старе кyl;e које су као градитељске творевине
шачке свести, која се сурово ширила и по нашим старим сачувале своја првобитна својства, онда се ни служба
крајевима, наш човек је почео да губи смисао за лепоту
заштите споменика културе не може односити равнодУШНО
дрвеног грађења. Процеси раслојавања, економско снаже­ према питањима савремене изграДlbе. МеђУТИМ, радеtiи у
ње и други утицаји који су променили односе на селу погубно
прилично неповољним друштвеним условима, пpитиc:нyra
10