EDVARD KARDELJ upravljanje društvena svojina Džepna knjiga MARKSIZAM U ovoj knjizi -data su dva poznata rada Edvarda Kardelja: „Protivrečnosti društvene svojine u savremenoj socijalističkoj praksi“ i „Ustavne promene u oblasti društveno-ekonomskih odnosa“ (što je deo šireg rada o osnovnim uzrocima i pravcima najnovijih ustavnih promena). Obrađujući jedno od osnovnih pitanja svake revolucije — problem svojihe i promene u svojinskim odnosima — autor je skoncentrisao pažnju na ono što predstavlja najznačajniju karakteristiku i suštinsko pitanje naše revolucije — društvenu svojinu u socijalističkom samoupravljanju. U najvećoj meri oslonjeni na naša samoupravna iskustva, dotičući se i razvijajući pitanja kako trajne važnosti tako i ona koja su vezana za aktuelni trenutak, ovi radovi svojim teoretskim i aktueinim političkim značajem predstavljaju nesumnjivo bitan doprinos marksističkoj misli u nas i šire. Cena 100 din. Džepna knjiga Beogradskog izdavačko-graiičkog zavoda DŽEPNA KNJIQA MARKSIZAM (18) Urednik DIMITRIJE TASIC Korice BOGDAN KRSlC Tehnički urednik DRAGAN PAUNOVIČ EDVARD KARDELJ SAMOUPRAVLJANJE I DRUŠTVENA SVOJINA DRUGO IZDANJE BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFlCKI ZAVOD BEOGRAD, 1979. PROTIVREČNOSTI DRUŠTVENE SVOJINE U SAVREMENOJ SOCIJALISTIČKOJ PRAKSI Iz građe za studiju o društvenoj svojini u socijalističkom samoupravljanju I RAZVOJ OBLIKA DRUŠTVENE SVOJINE U NAS Ustavni amandmani usvojeni 1971. godine, kojima se usmerava razvoj društveno-ekonomskih odnosa u samoupravnom udruženom radu, predstav ljaju» pored ostalog, i spoljni izraz promena do kojih je došlo u razvitku odnosa i oblika društvene svojine. Određivanje društveno-istorijskog mesta tih promena — ma koliko izgledalo da je to stvar prvenstveno teorije — ima u ovom trenutku odlučujući značaj za razvoj našeg društva, odnosno za utvrđivanje pra vaca daljeg razvoja socijalističkih proizvodnih od nosa i celokupnog ekonomskog i političkog sistema u našem društvu. Među marksistima nije sporno da prelazak sredstava za proizvodnju iz privatne u druš tvenu svojinu predstavlja onaj revolucionarni skok koji treba da omogući ostvarivanje istorijske težnje radničke klase, radnog čoveka i stvaraoca ka oslo bođenju rada i samog radnog čoveka, to jest stva ranje takvih proizvodnih odnosa u kojima će sam radnik moći uspešno da savlađuje sve oblike otuđi vanja od objektivnih uslova, sredstava i plodova njegovog rada. Međutim, kada je trebalo opredelji- vati se za sredstva i puteve koji vode ostvarivanju tog cilja, javila su se i javljaju se razmimoilaženja i u teoriji i u praksi. Ta razmimoilaženja nisu izraz samo naprednije ili konzervativnije svesti, već pre svega objektivnih protivrečnosti u razvoju socijalis- 7