Sabrana djela Antuna Radića IX. Za seljačku politiku

110 Pages·1938·84.67 MB·Croatian

by  Antun RAdić

DRA NTUN RADIC:
SABRANA DIELA D* ANTUNA RADICA.
SABRANI\D IELA
ZA
IX,
SELIAEKU
POLITIKU
>Hrvatski
Narod* 1905.
,Hrvatske
Novine* 1905-06.
PuEkap olitika.
SELIACKA SLOGA
DRV LADKO MAiBK I RUDOLF HERCEG
ZAGREB 1938,
,,DOMOVIM"e TAOCIMA.
Mjesto ,rDomo.r, hoiega dwno oe| ne dobiste, eoo oam
Naroda". Koho ie do toga do\Io, to tete titati u
"Hruatshoga
,,Domttr,,j er tete dobiti podpuno 24 broia,
Ja se rastaiem sa suoiim i naiim ,Domomu teiha srdca,
ali se ne rostaiem I ucmd,,i er tu se s uoma ?azgouarati i dalie
po uilntatshom Narodu,,. Aho uam ie draso bilo titati ,Domo,
bit te uam iednaho drago titati i "Hruatshi Narodu, i to s tim
uiie, had promislite, ito uam haiem: da 6e uas sodc biti preho
iest tisuta, hoii Eitate Narodu, doh niie titalo
"Hrootshi "Dom"
ni polouicu toliho. Kada to prosudite ui, hoii ste mnopo puta
znali pitati: li Eto biti od naie stuari?u, - onda 6e oam
"Hode
biti lahEe, ier nas je eto - ipah poslie pet {odina dua i tri
puta uiie, hoji u iednoi misli idemo napried. Nadam se zato
i molim uas, da Narod" primile onaho rado, hao ito
"Hruatshi
ste primali ,Domo, pa\e i ioi radie, ier mene ne izgubiste (ako
uam ie toliho za mene), a dobiste dru(e priiatelie i dodioste
u uece druituo.
Na honcu joi jedno. Naia Hruatsha Puiha Seliatho Stronha,
za hoju je ,rDo7nu, haho zndte, pet godina pisao, - ona te,
mislim, priie ili poslie opet izdauati ili ili drugi list
"Dom",
hao ,,Dom,,. To haiu sui, da ie potrebno.
A sada huala uam soima, a o:rcbito onima, hoii su uierno
pet godina bili za ,Dom,, i za one misli, hoie ste u njem titali.
Huala uam i opet! Vi ste, mislim, prui stalni temeli naioi stranci,
ier uas niie raztepla ni ona bura, hoia ie duie godine proti
'Domu.. biesniela; ostalo uas ie mnogo: pune duie tisude i
trista! To ie uojsha. Ne daite, da se ta uoisha raztepe, - bila
bi iteta, a ne bi ni za uas bilo Eastno.D ri,ite uazda na umu, da
ncs sodc ima preho Eestt isuta, a mi se sui oudie tursto nadamo,
da te nss uet do godine biti i deset tisuta,
(J to ime ieli uam sreino nwo lieto uoi ulerni
Ante Radi6,
,JIPOGRAFIJA' D. D.,Z AGREB
niehdainii urednih,Donuo.
(DHruotski Naroil<, God,. 1905., Br. 1.)
itsllT{id cl{.,o,v.lzGkoEvF{o\ora
$
Mi 6emoo vako.
Sada, kad imamo svoju stranku, - sadl 6emo se d,ei6er az'
glovarati o tom, kako 6emo, Danas 6emo podeti od glave, kako
i treba, t, i, kazat 6emo ono, po dem se od drugih naiih ljudi
razlikujemo, kao nebo od zemlie, kako o$anj od vode.
Dvie su riedi, koje se danas medju gospodomn e mo6iud uti
bez iedne fte1e, One dvie riedi - to je Livot i politika, a ona
tre6a - to je borba, DanaSnjag ospoda ne moSu ni misliti na
politiku, a da ne spomenu borbe: borbau - to je sva-
"politidka
kida5nji kruh i zadnjemu novinarul a da je Zivot borbar - to
znade kazati ve6 i momde i djevojEe, kqe jo5 ne iede kruha
svojim zubima, Borba i borba -- t,o va:n je dana5nji i.ivol, a
osobito politika,
No tko misli, da 1e hivot i politika borba, taj mora svakako
misliti i to, da mu je sav sviet neprijatelj ili protivnik, - jer bez
neprijatelja i protivnika nema borbe. Pa i zbilia, kad malo bolje
pofledamo u dana5nii Livot i u politiku, opazit 6emo, da ljudi
s ljudima Livu i vladaju se kao neprirjatelji, ili barem kao ljuti
protivnici, To nije dudo: Borba, boj, rat -: to je svejedno,A u
boju; kad ide za glavu, - onda je sve dopu5teno:b ori se, kako
se znaS, potuci nepriiatelja, kako moZe5.I doi,sta- svega toga
ima u danaSniem Zivotu i u politici. Da vam ie znati sve pute i
nadine, sve varke, spletke, laZi, obsjene, klevete, potvaranja,
izmi5ljotine, - i tko bi nabrojio to omoderno< oruije, kojim se
danas boi bije u Zivotu i u politici? To ie stra5no. I svi to vide,
i nenraju druge riedi za sve to, nego slegnu ramenima i kaZut
"E; Sto 6emo! Zivot je borba! ,Politika ie borba! Politidka tak-
tika traZi to i to... Pa i oni, koji se ne sluZe ni varkom ni laliu
itd;, ali ipak misle, da je Zivot borba, - i ooi idu napried bez
obzira proti svakomu, smGliaiu sve mogiu6e, kako 6e
"dopu-
t1
l0
Stenim nadinomn protivnika nadvladati i smlaviti, -. ali tpak je otvoreno naudatri,d a ie tivat bolba i da iadi kvadi, a Sto ie
slabije, to proPada.
glavno i niima, da nadvladaju, da po'bje,de,d a budu jadi, da
Ova je nauka bila osobito pred. 30 do 40 Sodina >u rnodi<"
ovo i onol i oni vide oko sebe samo neprijartelje,p roti
"izvoj5te" Stono je rieE, te je svakomu bila na ieziku ried; borba za obsta-
kojima se treba boriti i opet boriti.
nak i o,petb orba zaobstanak,Ktomu je do6lo jo5 ovo: U novije
Tako se danas mis'li, govo'ri i pi5e svud,ap o svietu, pa i kod vrieme nastale su to'like tvornLice,u kojima se izradiivala 'sva-
na's.
kakva roba, Ta roba nije baS bila skupa, ali kako se je naplo
A znate li, Sto iz tapa izlazi? - Kazal6u vam u njekoliko podela Siriti, kao svaka nova $tvar, htio je svatko imati. K tomu
riedi, su se posagradirle i,elieznice, ljudi su s iednoga kraja svieta
Mi se svi tuZimo, kako kod nas irna malo ljudi, koji bi se dolazili na drugi i podeli se mie5ati - traiilti kruha u nepoz{ra'
bavili politikom, osobito narodnorn politikorn. Od tolikih sto- tom dalekom svietu, gdje dovjeka nitko ne poznai a gdfe do-
tina Skolanih ljudi; sve6enika, odvjetnika, trSovaca itd,, nadje vieka nitko ne pozna, tur s'e dovjek nikoSa i ne sti,di, negio radi,
se samo Sdjekoja onemirna glava., koja se bavi politikoni, Sto moZe. U fednu ried: Sviet ie po5ao za trltrtkom.i dobitkcxm
Zai;to? Zato, je,r,sen ikomu ne ie u boj. A nai sve strane se ne kao nikada prije. Ta ri sarni ate ve6 duli riedi, da danas svatko
sarno duje, nego dovjek i na svoje odi moZe v'adieti,d a je poli- ho6e da bude Sospo'din.A to ne ide ta,ko lako, nego s,e treba
tika zbilja boj, i to gadan boj. JoS je nairnanrjet o, Sto dovjek u boriti: treba se Skolati, treba se uditi, treba traZiti prijatelja,
tom boju bude popljuvan i obla6en, nego mnogomu je o,trovan treba se okrenuti ovako i onako, - iednorn riedju: treba se
aieli Livot, tako da prokune i dom i narod i ljude i sve. boriti, da stede5 da nadjei mjesto, da se odrZi6 na
"poloZajn,
Recite, komu bi se bo'lje prist,oialo, da se bavi politikorn, nego iivot:u. - Tako ie bilo u Z,ivotuu ,ob6e.
narodno,mu sluZbeniku: Zupniku, uditelju, s,udcui td? No danas A kad pogledamon a po'litiku, vidjet 6emo ovo: Na cielom
je takva politika, da je naibolje, Sto se ovi ljudi ne bave poli- Zapadu, t. j. u Francezkoj i Englezkoj, nalazimo od starine zbilia
tikom, Ta oni bi se po danainjem nadinu morali sa svoiim pravu borbu medi'u rimskom gospodom ,i poludrivlfim ili obar-
ljudima klati! barskirnu pukom drugoga jezlka i plemena. Gospoda vladaiu i
U jednu ried: dan,aSnjaj e politika takova, da pristojni i zapoviedaju, puk ,s,tradai pati. Stotine i stotirne Sodina tovarila
destiti ljudi desto mahnuv5i rukom kalut ,,Ja 'se ne bavim poli- su gospoda na puk svoje zakome,o dredbe, pade mu nametala i
tikomn. Pa je li onda du,do,d a u naSoj polilici vlada npustoS.. svoi jezik, tako da je danaSnji lrancezki jezik ,sarnop okvareni
t. j. da se nitko ne bavi politikom? - A sve je to za to, Sto ljudi jezirk rfunski, a i engilez ki jezlk irna svu silu rimskih riedi. Narod
rni,sle,d a ie politika 'baSp rava borba po Sto po to. je tako patio preko tisu6u giodiinaa, li ,se s tudjim z,akonima i
"trorban,
Ja tako ne mislirn, kaq Sto ne ,mislim ni to, da ie Livol uredbarna niie nikako mogao pomiriti,
borba. No prije nego Sto vam o tom kaZem j,o'Sk oju, re6i 6u Pade ni onii lfufi iz puka, iz naroda, kofi su se pogospodili,
vam, kako su ljudi doSli na mis,ao,d a je i,Ivot, a osobito da ie - nti oni ni,su bili zadovoljni, nego j,e i u njima disao stari na-
politika borba. rodni duh i stara tisu6ljetna rnrZnja na tudie gospodare. No
MoZda ste duli ba,rem irne en{lezkoSa udenjaka Darvina. tudjrih fo,spodara nije vi5e ni bilo, jer su rimska piospodaS ovo-
Tq i" u,rnni udenjak proudavao sve Livotlrye i najednom se ie rila ve6 isti jezik s narodom, - ali su jod ostali stari zakoni.
uvjerio i drugirna dokazao, da ie na ovq zemlii prije mnollo Ove ie stare zakone trebalo ukinuti, trebalo je narod oslobo-
ti,suda Sodina llvielo jo5 mnogio drugaiijih Ztrvotrnia,k ojima da- diti, trebalo je proglasiti: nema vi5e Sospode, svi smo jednaki'
nas nema ni tra6ia, IzftaLaju1| zaSto ,su te Zivotinje sve do svi srho bra6a, svi smo slobodni, - To vam je u malo riedi buna
iedne izgtnule, na5ao je to, da su izginule zato, Sto su bil.e bd ili revolucija na Zapadu, osobito u Fram,cezkoj. O toj ste revo-r
dtnrgih slabije u borbi za'Zi\rat i obstanah, On ie prvi podeo luciji stalno ve6 koie5ta duli.
t2 l3
Iz Francezke se je ovakav duh mrZnje proti starim zako- PuEkap olitika
nima ra5irio svuda po Evropi, Sdjesod ie bilo starih rimskih za-
kona i uredaba, Ciela ie Evropa bila kao u plarnenu: sve ie
trebalo poruSiti. Zato ni politika od onda pa do danas nije Pudka stranka treba da vod,i i pudku politiku. Sto je to i
drugo neSo borba, stra5na borba, u kojoj treba da se njeSto kakova je to puEka politika, razlolit 6emo vam u ovo nekoliko
pobiedi i svlada. Tako ie nastala o,na nesnosna po,litika, kojoi rieEi.
se danas uSiblje svaki pristojan dovjek, koji ho6e da Zivi u Sve su naSe novine, osobito u svedanoj kakvoi z$o'di, pune
miru, Treba naime kazati io5 i to, da se ovakova politika vodi riedi o onarodu.. i ope.t o >narodu<, a iesto se jo5 duju riedi
ne samo proti nje{da5nj'im staleZima, na pr. plemi6ima, koii su >drafi na5 i mili na5 narodu, ili umukotrpni i mudenidki na5
zbilja branili stare krividne zakone, - nefo s,e na isti nadin narodu. O oiunadkom( narodu dujemo sve to manje, Sve su ovo
vodi borba i medju drugim strankama, kao da je iedna stranka ponajviSe prazne riedi, ili Stono Sospoda kaZu: to, su fraze, Da
drufoj smrtni neprijatelj. Sjetite se samo, koliko su se klale su to prazne rieEi, to najvole prigovarati sluZbene ili vladine
na5e hrvat'ske stranke novine.
Mi za ovakovu politiku nisrno, pade mi smo proti njoi. No i ove sluZbene novine znadu se kadkada posluZiti nie-
Ovakva politika ne samo da ne radi za ob6e dobro, ne6io i ne koiim riedirna, koj,e su mnoSloi mnoSo praznije od onih, Sto ib
moZe raditi od same svadje i nemira, Ta kod nas, kao i drugdje znademo ditati u novinama na5ih stranaka, koje su proti vladi.
ima "politidara.,, koii bi se odmah kanili politike, dim bi pre- eesto naime ditamo u vladinim novinama upravo tako kao i u
stala svadja, NaSi su ljudi tako ve6 na to naudni, da u novi,nah opozicionalnimar ieEi: ,narodna volja< i 'politidkp zrelost i raz-
naiprije i naiviSe traie, tko se s kim svadja, tko komu odgo- boritost naroda... Ove posljednje riedi osobito 6emo desto nadi
vara i t, d, Drugima je to mrzko, pa za politiku i ne pitaiu. u novinama, koie brane vladinu politiku,
Ovakova politika nije ni po na5oi'hrvatskoi naravi. Mi smo Mi drZimo, da su ove riedi tako prazne, da ne zna6e baS
Slaveni, a Slaveni Sledajmn a i,ivot i na ljude drugadije. Istina niSta. Istina je, ciela Evropa ve6 iedno sto godina govori o
ie, i na5 narod zna, da se u Zivotu mora muditi, - ali ne misli, or:arodnoj voliiu i to osobito u toan srnislu: da narod ima pravo
da se mora boriti sa ljudima tako, da bi to bio cieli Zivot, taiboi. kazati svoiu volju u politici, u drZavnom Zivotu t. i. da vlada
A moram se muditi za lo, Sto ie tako BoS odredio; Sto ie zemlia ima vladati p'o narodnoj volji, - kako narod hole. Zalo narod
tvrda, pa ju treba obdjelavat,iA. Sto se tide liudi i zakona, i mi izabire svoje zastupnike, izmedjt kojih vladar imenuje vledu
smo irnali nad sobom,tudje Sospodare,- no ti su Sospodari bili (ministre),k oia je opet odgovorna za svoje vladanie saboru, t i,
od nas dosta daleho, pa u nas nema toliko mrZnje i ljutine na narodnim zastupnicima. I tako vlada, ona svemogu6a vlada,
kakve tudjince i zakone, nego se mi viSe tuZimo na zle lqde, koia izdaje naredbe i propise, koja ima pod sobom tolike obla-
i to na5e ponajviSe ljude, koji su nad nama po tudjoi zapovjedt sti i sluZbenike, koja ima u svojim rukama tolike milijune, - ta
vladali. Drugadife je bilo na Zapadu, kako ste duli. Zato se ie vlada nije niSta drugo nego prava Ziva naro'dnav olja, -_ To se
tamo rofio zao duh, duh bune i revoluciie, koja je htjela sve moZe svaki dan ditati u vladinim novinama, U opozicionalnim
poruSiti i osvetiti. n'ovinaman e 6emo dodu5e na6i toga, da ie vlada naro,dna volia,
A to nije Zivot. hivot ie Sto muka, Sto uZitak, a nije borba, ali 6emo zato na6i 'to: da bi vlada imala biti prava narodna
koia bi imala koga uni5titi, a nas spasiti. Nipo5to! Zivot ie za volja.
sve, svi imadu pravo iivjeti. A politirka - to ie rad, to je posao, Sve se ovo vrlo liepo dita i pi5e, - ali su na Zalost sve to
- da ur Zivotu bude manje mu,ke, a vi5e uZitka i radosti. Tako same prazne riedi. Vlada i. narodna volja - to je, kaZu isto!
mi mi,slimo, tako i ho6emo. Tko u to vieruje?! Nitko! U to ne vieruiu rti same vladine
("Hruatshi Narod", God, 1905.,B r. 1.) novine, koje to piSu, Ta nismo li u posljednjem broju iavili,
15
.t'4
se ipak Ltotrikog ovo'ri,i piSe. A da me up1t4te, Sto je to i kahva
kako su one njema6ke madZarsko-Zidovske novine pisale, da je ta politika, ev,oS to bih vam odgovorio:
"pudka"
od seljaEke stranke u Hrvatskol ne 6e biti n,i5ta?! A za5to ne Ima ih, kojri ,misle, da bi to bila pudka (demokratska) poli-
6e biti ni5ta? eitali ste i toz Zato Sto hrvatski seliak ne razu- tika, kad bi sve bilo onako, kako bi htio >>rr&rodt<. <j. kadbi za
mije ni5ta u politici, ne$o ide, kuda ga vode dinovnici, popovi
svaku veliku i malu stvar trebalo pitati sakupljeno mnoZtvo na-
i ulitelji, a seljak ni sam ne zna, kuda ga vode! - Treba li
roda, a bez ikakve brige, hoce li to biti dobro i pametno, Sto bi
vi5e kazati? Nije li to do'sta, da seljak ne zna, kuda ga vode? >narodu tako odludio, - No ja vam otvoreno kaZem ne samo
MoZe li se onda re6i, da ie narod izabrao one zastupnike, koji to, da to nije pudka politika, ne$o i to, da takva poli,tika nije ni
sjede u saboru; koii daju zakone i paze na vladu? mogu6a. To dobro znadr i mnogi od onih, koji su za ,demo-
No mopiao bi tkogod reii: Lna naroda i osim seljaka. Nisu kratskuu politiku, u kojoi bi unarodu imao ried, Oni dobro zna.'
sarni seljaci narod: ima tu dinovnrika,t rgovaca, zanatnika i t. d,, du prvo to, da 'naro'dm nogo to'ga ne razumije, - ali Sto za to?
koii ipak njeSto vi5e znadu. Recimo mu samo, da razumiie, - lak5e 6emo raditi, Sto buderno
Istina je,'sarrnis eljaci nisu narod: ali je i'stina i to, da .,sim htieli, a ne 6emo biti odgovorni, jer 6emo uviek modi kazalit
seljaka ima kod nas vrlo malo naroda, pa mi svi, kad kaZemo oNarod tako ho6el" je narodua volja!" I zhilla, narod na to
,rnarod.., misl,imo najvi5e na selj,adki narod. To je ,i posve na- "To
pristaje. A nije ni dudo, Stotine i stotine godina radile su vlade
ravskin jer, kaho se raduna, a za to baS i ne treba velikoga po svietu, Sto su htjele, ne pitaju6i naroda, Kad je to narodu
raduna, od 100 Hrvata ima 90 seljaha. Kod iabora dodu5e ne rie
dodiialo, podeo ie narod lrattti,'da mu se kaie, Sto se to radil
bi,ti tako, j'er vi znate, da mnogi seljak rnemap rava glasa, a ima - pa rnu se i kazalo, Dakako, da je narod od sveSa malo razu-
ga 6iotovo svaki pisar6i6, Ipak se moZe kazati, da i kod izbora rnto, - ali tko bi to smio kazati?l Taj bi bio neprijatelj puka.
u banskoi i dalmatinskoi Hrvatskoi ima od stotine izbornika
Zato reclmo liepo: Narode, ti sve to nzumijeS, ti za sve to
barem 70 do 80 seljaka. A seljaci, kako smo Euli, ne znaiu nri5ta
znai, ti sve to odobrava5 i hvali5, mi izpmnjavamo samo tvoju
u politici, oni'su politidki Skolaniu, kako kaZu one Zldovsko- volju, - ta ti si izabrao svoje zastupmike, koii podupiru tvoiu
madZarske novine. vladu, - A kad rtarnonr :ri ovi zastupnici mnogio vi5e ne razamLju,
No prije nego Sto vam kaZem io5 koiu, o to,rn,S t,on arod ra- a mnogi ne smiiu ni pisnuti. - I tako njekoliko ljufi radi, Sto
zumiie, a Sto ne razunije, kazat 6u vam ovo: Ni mnoElag ospoda hode, - i to je onda ,narodna vladau, onarodna volja..,
ni5ta ne razumiju, ili ne razumiju mnoSo, pa ipak imadu ried u
To nije pudka politika, To je ona ist,a stara po,litika, koja
politici, lli zar vi mi,slite, da pd onih stotina zastupnika, Sto ih se penje narodu na ledia, d" po njima lazi. To je ona ista stara
ima u raznim saborima po Evropi, i 'svaki dese.ti razumiie ono, politika, medju detiri gospodska zida, gdje gospoda kuhaju, vare
za Sto je dao teZki svoj i vriedni glas? Ne rczamijel Ne razumiie i diele, a naro'du kaZu istom Stogod. To je o'na ista politika;
pod zuncem bozjirm ni5ta, ,a ipalc se drZi, kaa da razunije. A koioj ie narod samo put, orudje i sred,stvo.J edncrm riediu: sve
onda se polriosnop i5e i govori: ,Narodno zastups'tvo, uviereno ie to joS gospodskap olitika,
o velikom zama5ajtro ve zakonske osnove odludilo ie . . ," i t. d; Pudka je politika drugadiia, Pudka politirka ne lraZi, da
"I tako j,e narodna volia opet odludno iziavila, da hoie to i to,.. narod u mnoZtvu odluduje o svem pa i o tom, deSa nei rnoZe ni
i t, d. A Sto jadaran arodna volja za sve lo znade?! Ne znadu razumjeti, ni prosrud,i,ti.P udka politika traZi priie sveSa to, da
ni oni izabrani, a kamo li bi znao onai tamo seliak, ili ba5 narod ne br.lde varan i prevaren, A prva je i najveta prevara'
kramar, trSovac, ili sto mu drago! Ne znade, ljufi moii, ne kadr se narodu kaZe, da,niegova volia odluduje, a narod o tome
z' nade, i nema Stono ried, ni pojma o svem tome. nema ni poirna, Tko je za prayu pudku politiku, taj 6e naiprije
uPa za5to se to onda tako pi6e i trubi, da narodna volja dati narodu slobodu i ried ondje, gdje jn narod sam traZi. Tu
vlada i t. d.?" Zaltol Zato, Sto io5 nigdje ni kod nas ni oko nas mu ne kratite riedi, tu nru ne zavezalte ursta, tu mu ne tovaritg
nema prave narodne rili, pudke (dernokratske) politike, o kdoi
16 17
lerela, - a nernoite mu pripoviedati o onom, za Sto i ne pita; rio, ili bolje: kako ih ie hrvatska nasa Zena svoiom mukom izra-
nemoite ga "usre6ivatii" ,slobodomu, koje ne Poznat nemojrteS a dila, - da nema niSta dru$o osim to$a, Zagreb bi ve6 po tom
- varati. bio na5 i 'sarno naS, samo hrvatski. Ne, to$a nigdie na svietu
To ie prvo, A drufo ie ovo, Sto traZi pudka politika: Na- nema, lto u Za{rebu prije podne: onai na5 sviet iz zagrebadke
rod treba uditi, da bude Sto viSe razumio, U toi stvari slavna okolice, ona na5a lica i muZka i Zenska, onaj naS Eovor i taz$o'
stara Evropa nrje u6inila Sotovo niSta. Ona ve6 stotinu $odina vor - toga nema nigdje, to je na5e i samo na5e. I tudjinci se
nudja narodu slobodu, tura mu u, ruke i bombe u borbi za slo- tome dude i rado to $ledaju, ali bies ih neka nosi! Sto je nama
bodu, - a ne zna joS napisati malo ve6e kni Lice, koiu bi razu- stalo za tudjince, koji tai na5 tr$ gledaiu kao dudonj er toSa
mio taj narodt Drlaue troSe milijune za gospodskeS kole, a na-
nigdje nisu vidieli! Nije to nama milo i drago zato, Sto se tomu
rodne Skole ostavliaiu ob6ini. Sto su udinila evropska $ospoda tudjinci dude, ne$o narn je milo i dra$o zato, 5to je naSe.N igdie
za to, da miliiuni naro'da razumiju niihove ,ideje< o slobodi, o
na svietu niie selfak ostao toliko svoi hao hrvatski seliak oko
u,stavu,o narodnoj vrhovnoj vlasti i t, d. NiStal Pisati, rekoh, ne Zagreba: to je onaj pravi koreniti Hrvat, koii 6e i ostati Hrvat
znada, da bi ih narod razumio, Govore o puku, o naro'du, - a i onda, kad ve6 cieli sviet p,ostaneZ idov i Svaba,_ _ ako je to
ostavili su ga u tami, u kojoi ie bio tisu6e $odina, ve6 svietu sudjeno,, ,
Bez pudke prosviete u iednu ried - nema ni pudke poli- A nije a ZaSrebu samo to. Istina je, Zagreb je pun onasla-
tike. Dok puk ne bude prosvieden, giospoda6 e se i dalie ganogak ameniau,t , j. pun je ku6a i palada, koje nisu na5e,j er
s narodom samo - igrati skrivada, im na5i ljudi nisu gospodari;i ma u niem dosta novaca, koji nisu
naSi, - i ako su dobrim dielom iza(li iz na5ega Zepa i na5ih
("Hruatshi Narod", God. 1905.,B r. 2.1
luljevai ima u tom Za{rebu i dosta liudi, t. j. gospode, koja nisu
na5a,j er ne samo da na nas ni za nas ne misle, nego Sdiekofi
ve6 i ne znajt hrvatski, a €diekoji i proti nama misle, Sve je to
NaSZ agreb. istina, - ali to niie sve, Sto Zagreb ima, No nemoite misliti, da
6u vam sad nabrajati sve ono, Sto je u Zagyebuh rvatsko. Ne iu,
ier ne bih bi,o tako brzo gotov, Jedno 6u vam samo kazati, i to
oJe li Zagreb naS?"
ovo Zagreb je danas iedino mjesto na svietu, gdie irna liudi, koji
Bome, da me tko ovako naglo upita, ne bih mu znao odgo-
misle na ditavi i za Eitavi hrvatski narod. I ako tomu dodie mi-
voriti. Bilo bi mi od-mahn a iezikw,,NeSo diii bi Za{reb bio, nefo sao na ditavi na5 narod, tai 6e do6i u Zapreb, taj mora do6i u
naS,n ego hrvatski?!.. - Ali bi mi odmah do5li na pamet Zidovi' Zagreb, jer 6e inade njegova misao poginuti.
madiaroni, slavoserbi,d isti, socijalisti,- i io5 ciela 6eta svepai Eto, to vam je ZaSreb, i zato je on n,a5,I mamo mi i drugih
svadegai odmah mi se nude na iezik riedi: "Ne, bome nije na5 gradova, koji su moZda koliki je i'ZaSreb: Eno vam Rieka na
lai Zagrebl Da Pa vile ponesu preko 100 kilometara na siever, moru, eno vam Osiek, eno vam Spljet, pa Zadar, Sarajevo,D u-
tamo preko Drave, - posve bi dobro i tamo pristaiao i nitko brovnik, pa atrroh o6ete i Suboticu preko Drave, - ali nijedan
se ne bi 6udio, kako je tamo taj $rad do5ao, ier nitko ne bi niie ZaSrebu par, jer se ni u iednom tom gradu ne misli i ne radi
poznaci,d a je to hrvatski grad, i to Slavni Srad. , ," za Eitav na5 narod. Tako ie na5 udes,odludio, dajeZagteb po-
No kad opet dalje promislirn, vidim, da niie tako, Ne, niie stao i srce i mozaf naSeglan arodnoSa Zivotat u njemu se radja,
nipo5to! Da r Zafreba nema niSta osim Jeladi6eva tr$a i Kap- u njem i spava na5a narodna mi,s,ao,Z agreb je na5a gilava,
tola - ne onih kuda i onoga kamena - ne$o da nema ni5ta A drugadiie, sude6i po svern, niie ni mogiu6e,t , i, nije mo-
druSo, nego onai na5 narod iz za{rebalke okolice, one razlidne $u6e, da dornovina ne bi imala glave, Tako ve6 fest u svietu,
oa5e no5nje, onakve liepe biele i crvene, kako ih ie Bo$ stvo- pa rni ,sad ne 6emo da iztraZujemo. za5to je tako, Evo Francezi
2
18 19
imaiu svoi Pariz, to fe njihov moza6i, njihova $lava' I k-oliko nego odmah tri, d,eliri nove! Stari nisu mo$li niSta, Sdie nisu
Fra.ncezik omandiraju po svietu, - to koman'dira njihov Pariz' imali nego tek dvie opo'zici'onalnes tranke, koie su se medju-
Pariz komand.ira cielo Francezkoi: Sto se :uParizt ne rodi, to u sobno klale i krvarile, a Sta 6e tek sada biti, gdie se uz stare
PFraarnizctet z-k oi bnuen aL ivui. MFrira nuc ePzakfoizi;a s- vjertnloir uu FPraanriczeuz k-o-i ; sbiuanj ap ou is tsraamnk Beo ogs dnroavgai 5neeik oaS ztonlaikdee ,S notov 6ee. Tsvae tioz t6oe$ ab ijtoi 5p nraasvtia tBi.a Ab ilsovne,
FrancZeazSkroe,bi i r rp"eo dEnvgroo pHi,r vTaots ksoei znoev eko {mlaavnadira, to ie istina, - i stotr aun kies tsi lomZai5henu k ajedd nsue, id kvaied vceielilkae m oapdoZzaircsikoan aolpnoez micaiiad Zzaarieskde'
b je zlo, kako se po svem vidi. NaSi liudi izvan Zagreba liufte nidki stupa u izbornu borbu pro{i Tisinoi vedini.
se na Zagreb, grde ga, pade Sa i kurur: "Nesre6ni i prokleti Protivnika, koji tako govore ima jako mnogo, no ti bai
Zagreblu I ve6 se dost'a ljudi pobunilo proti Za$rebu; da je u nisu pravi na5i du5mani'
njem sve mrtvon sve Sniilo, sve zavadieno i t. 'd' Ne prigova- Ima naime joi iedna druga vrst na5ih protivnika, a to su
ramo, samo dodajemo: Kako moi,e biti bolestan cieli dovjek' oni, koji biesne pro'tiv nas za to, Sto s,mom i seliadka stranka!
tako moZe biti bolestna i glava. To se zna. A znad'e se i to; Da smo kakova god d,rugas tranka, oprostili bi nam, ali seljadka
Kad dovjeku niie zdrav leludac, boli ga najprije $lava, Dru$im stranka, to ne ide!
riedima: Kad ie bolestna domovina, bolestan je i $lavni $rad' Onim prvim na5im protivnicima ne treba ni najmanje da
A na5a domovina niie vet du$o zdrava, iet narod spava i se dudimo, Ta mnogi ie od njih dvadesetak, tridesetak godina
driemlje, ili se mudi bez pameti, bez razbota i redat Za$reb ie proZivio u tom na5em zlu, u t,oj neprestanoj borbi na Zlvot i
sam, i zato se dini, da nije naS' U narodu nema Zivota, pa ie i smrt medju dvjema opozicijama. Svi ti rnisle, da nada nesre6a
glava mrtva, pospana. I za!'o ie Za|reb kriv toliko, koliko i ba5 otud i dolazi, Sto opozicije nisu bile sloZne, Prirodno je
ostala domovina, Neka se naro'd p'odne rnicati, - i Za{teb 6e dakle, da su svi ovi protiv nas, jer kad su i dvie opoziciie bile
biti drugadiji,T o je kao na dlanu, pa 6e tako i biti' previ5e, kako 6e tek biti, kad bude toliko novih stranaka, pa
Od nekoliko nedielja i'ma Zafreb nove vie6nike i novoga se podnu klati sad medju sobom sad opet sa starim strankama"
nadelnika. Nije to Bo$ zna ito, - ali je ipak nje5to, korak na "No to te tek biti ne5to! Fa da nismo mi Hrvati nainesretniji
dobro, No posve dobro ne 6e biti dotle, dok se cieli narodni naro'd na svietu! Takav mali narod, a toliko stranaka! Sad ie
Zivot n'e{ ane napried, A kad se Eiane,m orat 6e i Zagreb, pader tek MadZari s nama mo6i raditi, Sto budu htieli!" - Tako od
Za1reb 6e biti prvi. To mi 6ekamo, pa 6emo i dodekati. prilike misle ti na5i protivni,ci, a ima ih medju njima, koii zbllja
iako po5tenoo sje6ajuz a narod,a li koja hasna,k ad ih ne moZe5
(,Hruatski Narod.. God. 1905..B r. 3.) uvjeriti, da imaju krivo,
Uzal,ud im dokazuj i ovako i onako, uzalud im govorin
da je sve zlo na5e otud, Sto su se gospoda natezala za koiu
NaSi protivnici. narodnu, a narod je stajao u kutu. Tako je sad ovaj potegnuo
narod za sobom, sad onaj, a z,a prave njegove potrebe nitko ga
niie ni pitao. Svak je u svojoi Slavi izmislio, Sto toboie narod
Kad bi sudili po tom, koliko protivnika ima na5a seljadka treba i ho6e, i eto gotova programa. Sad je trebalo samo ljudi,
stranka, i'kakvih sve ima, morala bi nas brzo proti volja, da k2ii 6e Sto iade mo6i vikati:Ljudi, t,oj e ono pravo, Sto mi giovo-
nastavirno svoi posao. A dvie su vrsti tih naSih du5mana,J edni rimo! NaS proEiram, to je pravi program! Tai program izvadio
su proti nama za to, jer suu ob6e pro,ti svemu novomu, a oso" je nas neumrli uditelj iz srca naroda! Zivio nas ,rait"tl! Slava
bito u politici. Oni misle evo ovakot Boie moj, ta nije li ve6 mal lzdajica, ttr<on e ide s namal -- I kavga.i nevolja gotova.
dosta stranatrrap, a Sta nam joS treba novihl Pa da fe j'oSj edna, Bilo je naime i takovih, koji su opet za drugim uditeliem