Rimsko pravo

264 Pages·1998·10.791 MB·Serbian

by  Obrad Stanojević

2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

Obrad Stanojević
RIMSKO PRAVO
Predgovor 
Udžbenici prava postoje od davnina. Još i starog !gipta i"a"o podat#e o #njii
na"enjenoj obraovanj$ b$d$ći% državni% s&$žbeni#a i pisara 'codedž  Tebtynis(. )a
st$dente prava $ Ri"s#o" carstv$ pisa&i s$ prir$*ni#e +&orentin, Ka&istrat, U&pijan, Pav&e,
Marcijan, a najbo&ji je onaj #oji je de&o -aja, proesora i II ve#a n. e. 'Instit$cije(. -ajev
$džbeni# je pos&$žio #ao $or *&anovi"a J$stinijanove a#onodavne #o"isije a Instit$cije
#oje s$ bi&e ne sa"o štivo a st$dente, već i a#ons#i te#st, ravnopravan s osta&i"
de&ovi"a #odii#acije. Ot#a#o s$ $ /I ve#$ po*e&i s rado" pravni a#$&teti, $ rani"
e"&ja"a !vrope i van nje napisano je na %i&jade $džbeni#a ri"s#og prava. I"a i% i na
naše" jei#$, od #oji% s$ ne#i veo"a dobri.
Ovo obi&je i o&a#šava i otežava adata#. Pisanje $džbeni#a nije #r*enje staa, već
#ora*anje širo#i" p$tevi"a. Postoji ve&i#i broj dobri% $ora, a&i preti opasnost od
"aniri"a, od pri%vatanja o#ošta&i% or"$&a i pre$i"anja $obi*ajeni% ab&$da.
Kjer#egor je pisao0 Potrebna je, pre svega, oprenost po $g&ed$ na &e#are, #oji se pri
"erenj$ p$&sa, naro*ito obebe1$j$ da i" se od nji%ovog sopstvenog p$&sa ne $*ini da je
 pacijentov2. 'S. Kjer#egor, Pojam  strepnje, 3eograd, 4567. !rnja#ovićev prevod, str. 85,
67.( Mora"o i"ati na $"$ da i"e1$ našeg i anti*#og na*ina "iš&jenja postoji prava
 prova&ija. Mi ri"s#o pravo g&eda"o savre"eni" o*i"a, po#$šavaj$ći da vidi"o ne sa"o
#a#o se i ašto "enja&o već i da prona1e"o #orene pravi&a #oja se i danas pri"enj$j$. Pri
to" se s&$ži"o postojećo" "etodo&ogijo" i na*ino" ra"iš&janja. 9reba ibegavati
neistorijs#i pri&a, preterano osavre"enjivanje2. U s&$*aj$ ri"s#og prava ta opasnost je
$to&i#o veća što je ono doš&o do nas pos&e d$ge pri"ene, praćene brojni" t$"a*enji"a,
ta#o da je teš#o ra&$*iti šta je aista ri"s#o, a šta interpretacija g&osatora, postg&osatora
i&i pande#tista.
Ri"s#o pravo pripada rinici anti#e, spada $ najvažnija dostign$ća starog ve#a, $ gr*#$
i&osoij$ i $"etnost. :e sa"o po svoji" $n$trašnji" vrednosti"a, već i po $ticaj$ na
 pravn$ istorij$ !vrope i sveta. A&i ono nije doš&o niot#$d, #ao ni gr*#a i&osoija,
$osta&o". Postoji ni poaj"ica #oje Ri"&jani d$g$j$ dr$gi" narodi"a, što ne $"anj$je
doprinos #oji s$ sa"i da&i. :astojao sa" da ri"s#o pravo stavi" $ o#vire istorije naroda i
#$&t$ra Sredoe"&ja, da $#aže" na ve$ #oja postoji i"e1$ ri"s#og prava i sadašnjeg,
na ono što s$ savre"ena prava pre$e&a od Ri"&jana.
Ova #njiga je pisana a st$dente, na$*nici ne"aj$ $ njoj šta da traže2 ; tvrdio je $
 predgovor$ svog Ri"s#og prava <idije=Pe&e. '!. <idier=Pai&%>, ?o$rs >&>"entaire de
<roit ro"ain, Paris, 4@@.( Još je J$stinijan $pooravao *&anove #o"isije a sastav&janje
$džbeni#a da treba da napiš$ de&o #oje neće opteretiti još ne$#$ g&av$ po*etni#a
 preterani" deta&ji"a, već će i" dati osnove prava i&ožene $#rat#o2 'omnem rei publicae,
 praef.(, jer ve&i#$ "$drost ne "og$ sav&adati oni #oji se na&ae te# $ predvorj$ na$#e2
'9anta, 44(. Sa" &atins#i naiv a $džbeni# jeinstitucije 'odinstituere  ; pod$*avati( a&i i
elementa, što na*i0 osnovna na*e&a, e&e"entarna nanja. :astojao sa" da #njig$
os&obodi" nepotrebni% pojedinosti, da ibegne", osi" onde gde je neop%odno, inošenje
rani% "iš&jenja 'a a dve %i&jade godina doš&o se do toga da ne"a pitanja o #o"e ne
 postoje #ontrovere, po*ev od vre"ena #&asi*ni% j$rispr$denata(. Poš&o se od toga da je
 jedno priručnik , #oji treba da pr$ži nanja #oja s$ potrebna b$d$ći" s$dija"a i
advo#ati"a, a dr$gotraktat , na"enjen #o&ega"a i pos&edip&o"ci"a, $ #o"e se inose
rana "iš&jenja i daje podrobna &iterat$ra. Po#$šao sa" da adrži" nešto od na*ina
i&aganja na predavanji"a #ada je nastavni# "anje i&ožen is#$šenj$ da se obraća
https://documents-downloader.pages.dev/document 1/264
2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

#o&ega"a, jer i"a pred sobo" st$dente. :is$ &i naj$spe&iji $džbenici prava '-ajeve
Instit$cije( i besedništva 'Kvinti&ijanova Institutio oratoria( nasta&i i be&eš#i sa
 predavanjaB
<os#ora s$ $ većini e"a&ja, a $ ne#i"a je to i danas s&$*aj, postoja&a dva pred"eta0
istorija rimskog   prava institucije rimskog   prava. Prvi treba da $vede st$dente $ na*in na
#oji se pravni siste" Kvirita ravijao od pri"itivnog, pre#o #&asi*nog do post#&asi*nog,
#ao i da objasni ra&oge a ove pro"ene. <r$gi postav&ja dog"ats#e osnove ri"s#og
 prava, što je naro*ito #orisno #ao $vod $ savre"eno privatno pravo. <anas s$ dva
 pred"eta spojena $ jedan #oji i"a %ibridni #ara#ter i dvostr$#i adata#. )ato se postav&ja
 prob&e" odnosa i"e1$ istorijs#og i nor"ativnog. I"a a$tora #oji stav&jaj$ težište na
dog"ati#$ i oni% #oji veći prostor daj$ evo&$ciji ta#o da i&až$ istorij$ ri"s#og prava
$opšte, ati" sva#e grane i sva#og instit$ta ponaosob. Prvi je #orisniji a pravni#e
 pra#ti*are, a&i nije dovo&jno na$*an, dr$gi "ože a"arati oni" neprestani" a ati"... a
ati"2 'et   puis...et   puis( '+rit Sc%$i,Classical   Roman  Lanj, Odžord, 4585. str. C.(.
Po#$ša&i s"o da na1e"o ne#$ "er$ na taj na*in što s"o da&i najpre preg&ed ravoja
ri"s#og dr$štva, države i prava, a i $ o#vir$ pojedini% instit$ta i&oženi s$ ne#i e&e"enti
evo&$cije. Istorijs#i ravoj grana prava je iostav&jen. :ešto je obi"niji prvi deo, jer s$, na
ža&ost, nanja o staro" Ri"$, #oja st$denti donose i pret%odnog obraovanja, po pravi&$,
veo"a os#$dna.
Svet pravni% nor"i i"a svoje posebne a#one i &ogi#$, a&i on nije odvojen od života.
 :e#ada se vo&ja a#onodavca i stvarnost rai&ae. )ato sa" $ ne#i" ode&jci"a po#$šao da
osvet&i" instit$t ne sa"o sa nor"ativnog stanovišta, već i sa g&edišta onoga što se $
dr$štv$ dešava&o. 9a#o je, pored pravnog dat i a#ti*#i po&ožaj robova, nas&ov Po&ožaj
žene2 ob$%vata dva podnas&ova0 U prav$2 i U život$2.
Ri"s#o pravo je i civi&iacijs#i eno"en, deo anti*#e #$&t$re. 9o je jedan od ra&oga što je
dosta pažnje posvećeno eti"o&ogiji. Desto pore#&o re*i govori "nogo o nastan#$ i ravoj$
sa"e pojave.
Eatins#i pravni irai i ire#e nes$"njivo s$ jedan od darova ovog pred"eta #oji st$dent
treba sobo" da ponese $ život. :a ža&ost, proš&a s$ vre"ena #ada se be so&idnog nanja
&atins#og nije "og&o na st$dije. :ova civi&iacija, sa svoji" i"perativo" nepre#idni%
 pro"ena, sa sve veći" broje" &j$di i "noštvo" nji%ovi% asocijacija, pored "nogi%
 prei"$ćstava #oje donosi, a%teva i ne#e žrtve. Detvrtast2 tip *ove#a, *vrsto $#orenjen $
 proš&ost i njene "$drosti, "anje je pogodan a pri&ago1avanje ovi" a%tevi"a od
o#r$g&og2 i g&at#og2 *ove#a, dvodi"eniona&ne jedin#e be "nogo istorijs#i% nas&aga,
#oja bo&je trpi i"eštanje sa jednog "esta na dr$go, sva#odnevne pro"ene $#$sa i ido&a.
 :ovo idanje Pingvinovi% citata2 prepo&ovi&o je broj ire#a pore#&o" i anti#e.
Pa ipa#, oni #oji s$ *ita&i Aristote&a i&i 9acita naj$ #o&i#a je još $ve# a#t$a&nost nji%ovi%
"$drosti. <o# s$ postoja&e #&asi*ne gi"naije, njeni $*enici s$ postia&i bo&je re$&tate od
osta&i%, *a# i na te%ni*#i" a#$&teti"a. :aš najbo&ji ponava&ac gra1ans#og prava, po#ojni
 proesor Konstantinović, do#torirao je i ri"s#og prava.
I"aj$ći sve to $ vid$, nastojao sa" da da" ne#$ srednj$ "er$. Me1$ oni"a #oji se bave
ri"s#i" pravo" i"a ivesne "istii#acije &atins#i% iraa i ter"ina, što je i ra$"&jivo.
Testamentum calatis comitiis $ stvari ne postoji jercomitia calata nije ne#a posebna vrsta
s#$pštine.Calata na*i savana2, da#&e testa"ent pred savano" s#$pštino".Ulpianus je
ovde U&pijan, a Paulus ; Pav&e. Fto bi se #&asi*ni pravni# vao Pa$& i&i Pa$&$s, #ad se
svetac istog i"ena ove Pav&eB
U #njii je veća pažnja posvećena privatno" prav$, jer je to ob&ast $ #ojoj je $ticaj
Ri"&jana najvid&jiviji. U srednje" ve#$, to#o" recepcije, $g&avno" je oživ&jeno i
https://documents-downloader.pages.dev/document 2/264
2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

 pri"enjivano i"ovins#o pravo, ta#o da je iraius civile 'pravo gra1ana Ri"a, ri"s#o
 pravo( po*eo na*iti i"ovins#o, privatno pravo. Ipa# dat je i #raći preg&ed državnog
$strojstva Ri"a, #ao i $vid $ osnovne e&e"ente #rivi*nog prava i post$p#a. U pravnoj
istoriji ri"s#o državno $re1enje ne"a onaj na*aj #oji i"aj$ stvarno i ob&igaciono pravo,
a&i je inspirisa&o "noge. U prvo" svets#o" rat$ "e1$ araćeni" strana"a bi&o je pet
državni% pog&avara *ija je tit$&a ivedena i i"ena ?eara 'r$s#i car, a$strijs#i car, ne"a*#i
#ajer, b$gars#i car, i eng&es#i v&adar, #oji je, i"e1$ osta&i% tit$&a i"ao i #aisar2 Indije(. A
i #rivi*ni post$pa# Ri"a, naro*ito onaj $ vre"e rep$b&i#e, i"a ne#e e&e"ente #oji s$
"oderni2, #ao što je porotni s$d.
U 3eograd$, apri&a 45@8. Obrad Stanojević
Uvod
)na*aj ri"s#og prava
Ia#o je ri"s#a država presta&a da postoji pre više od 4G77 godina, na ve&i#o" broj$
 pravni% a#$&teta pro$*ava se ri"s#o pravo #ao poseban pred"et. )aista ig&eda *$dno da
"i danas, pos&e to&i#o ve#ova, pro$*ava"o pravni poreda# jedne davno iš*e&e civi&iacije
$ #ojoj postoji najs$rovija e#sp&oatacija, gde *ove# "ože biti pred"et ne*ije svojine.
 Prvi  razlog  je $ na*aj$ istorije $opšte. Kao što st$denti i&osoije "oraj$ nati a
So#rata, P&atona, Aristote&a, st$denti ar%ite#t$re o rani" sti&ovi"a, ta#o i pravnici treba
da ponaj$ ne sa"o pravo #a#vo je danas već i njegov$ proš&ost. U istoriji gotovo ništa ne
iš*eava be ostata#a ta#o da s$ $ današnje" dr$štv$ i *ove#$ pris$tni i sedi"enti davne
 proš&osti. Santajana je re#ao Onaj #o se ne seća proš&osti, os$1en je da je ponovo proživi2.
'-eorge SantaHana,The  Life of   Reason, t. I, g&. 4C.(
Ri"s#o pravo je deo nas&e1a i anti#e, #oje je bogato i ranovrsno, ia#o i"a "iš&jenja da
 je ono danas nepotrebno. Ri"s#a država je bi&a ve&i#a i d$gove*na. :a njeno" pri"er$
"ože"o $o*iti #a#o nastaje jedan po&iti*#i i pravni poreda#, #oji" se "e%ani"i"a pravo
 pri&ago1ava život$, #a#av je odnos prava i privrede.
 Drugi  razlog  je $ na*aj$ #oji ri"s#o pravo i"a na ovo" prostor$. Savre"eni pravni
siste"i, a#o i$"e"o one #oji se te"e&je na Koran$ 'e"&je šerijats#og prava( i ne#e
egoti*ne 'Kina, Japan(, de&e se na dve gr$pe0 one #oji s$ nasta&i na tradicija"a ri"s#og
 prava 'e"&je civi&nog2 prava( i #oji s$ se ravi&i pod $ticaje" eng&es#og precedentnog
siste"a '?o""on Eanj(. Porodici civi&nog prava2 pripada *itava #ontinenta&na !vropa.
)e"&je Isto*ne !vrope, pos&e ne$spe&i% e#speri"enata, vraćaj$ se ovo" siste"$. )ajedno
sa gr*#o" i&osoijo", ri"s#o pravo predstav&ja najviši do"et, najdragocenije is#$stvo
anti*#e civi&iacije. Ono je stvori&o jedn$ dobr$ pravn$ te%ni#$ i ter"ino&ogij$, da&o
rešenja prob&e"a #oji se "og$ pojaviti $ sva#o" pravno" siste"$. Pravni instit$ti starog
Ri"a, naro*ito oni i ob&igacionog i stvarnog prava, "nogo s$ $tica&i na rešenja #oji"a se
i danas s&$ži"o. U vre"e #ada s$ po*e&i da se ravijaj$ gradovi i trgovina. !vropa je $
srednje" ve#$ pre$e&a 'recipira&a2( ri"s#o pravo, a prve gra1ans#e #odii#acije s$
 poto"ci borni#a ri"s#og prava, sastav&jenog a v&ade J$stinijana, tv.Corpus iuris 
civilis. 9a#o s$ do današnji% dana sa*$vani ne#i instit$ti ri"s#og prava0 pode&e stvari,
aštita svojine, državina, s&$žbenosti, #&asii#acije $govora.
I ovoga proii&ai itreći  razlog: ri"s#o pravo je $vod $ savre"eno gra1ans#o pravo.
Ono na" o"og$ć$je bo&je s%vatanje $stanova privatnog prava. St$dent #oji dobro na$*i
ri"s#o pravo, &a#o će sav&adati stvarno, ob&igaciono i nas&edno pravo. Ono je ve&i#a š#o&a
 pravne &ogi#e.
I na #raj$0 a%va&j$j$ći pri"eni ri"s#og prava $ jedno" #ontin$itet$ po*ev od srednjeg
ve#a, bog njegovog a$toriteta i prestiža, &atins#i pravni ter"ini i pravne ire#e i danas s$
https://documents-downloader.pages.dev/document 3/264
2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

$ $potrebi. Ri"s#i pravnici s$ $"e&i da sažeto i jasno irae ne#a osnovna na*e&a prava,
ia#o s$ ibegava&i deinicije. <eo ti% ire#a nastao je $ srednje" ve#$, t$"a*enje" ri"s#i%
te#stova. Jedna naša bir#a i"a pre#o 8.G77 ova#vi% ire#a. 'Stoj*ević i Ro"ac, <icta et
reg$&ae i$ris, 3eograd, 45@C.( )a ne#e pravne ter"ine i"a"o svoj naiv i on se
$potreb&java $poredo sa &atins#i"0ugovor  acontractus pravno neosnovano obogaćenje 
acondictiones  sine causadržavina a possessio. A&i ne"a"o svoje naive a %ipote#$,
svojinsku tužbu, #oj$ još $ve# ove"orei vindicatio, aactio  Publiciana i&i Pauliana.
)a re* publicus pronaš&i s"o prevod ' javni( , a&i a privatus nis"o.
Jedna od prvi% na$#a #oja je bi&a pred"et $niveritets#i% st$dija bi&o je ri"s#o pravo i prvi
 pravni a#$&teti s$ nasta&i $ /I ve#$ $ Ita&iji. )ato je ri"s#o pravo najstarija dr$štvena
na$#a i jedna od najstariji% $opšte. Većina raniji% "is&i&aca o dr$štv$ i e#ono"iji, b$d$ći
da još nis$ postoja&e socio&ogija i po&iti*#a e#ono"ija, bi&i s$ po obraovanj$ pravnici, a
ri"s#o pravo je bi&o te"e&j $niveritets#i% st$dija.
Neke pohvale rimskom pravu. :e"a*#i i&oso i "ate"ati*ar s #raja 46. i po*et#a 4@.
ve#a, Eajbnic je pisao0 Pos&e #njiga o geo"etriji, ne postoji ništa što bi se po snai i
s$pti&nosti "og&o $porediti sa spisi"a ri"s#i% pravni#a, to&i#o $ nji"a i"a 'inte&e#t$a&ne(
"oći i d$bine2. 'Eeibni, Opera, IV, . str. C86.( )a srednjove#ovne #o"entatore ri"s#o
 pravo je pisani ra$"2 'ratio scripta(. iro s"atra, sa p$no ra&oga, da je ovaj pravni
siste" najve&i*anstveniji proivod ri"s#e civi&iacije2, '-ir$ad, istoire d$ droit ro"ain,
Paris, 4@56, str. 466.( a F$&c da je naj*istiji i najorigina&niji ira ri"s#og genija2. 'Sc%$&,
istorH o Ro"an Eega& Science, Odžord, 45G, str. IV.( )a !nge&sa0 ...be osnova #oje
s$ postavi&i Ri" i -r*#a ne bi bi&o ni savre"ene !vrope2, '!nge&s, Anti=<iring, 3eograd,
45G5, str. 455.( a da je ri"s#o pravo najsavršenije od svi% ponati% prava #oja se te"e&je
na privatnoj svojini2, '!nge&s, n. de&o, str. 44G.( ...ta#o da sva #asnija a#onodavstva nis$
"og&a ništa bitno da pobo&jšaj$ $ nje"$2. ' n!els, O propadanj$ e$da&i"a i nastajanj$
 b$ržoaije, 3eograd, 45G4, str. 4.(
Uroci pravni*#e genija&nosti2 Ri"&jana
Ot#$da to da baš Ri"&jani daj$ ta#o vredan i trajan doprinos $ istoriji pravaB
 :Ji%ovo pravo, *a# i $ najraniji" ob&ici"a, po#a$je osobine #oje i"pon$j$. :i #ra&jevs#i
a#oni2 ni )a#on 4C tab&ica ne pri"enj$j$ iraciona&na do#ana sredstva niti #ane
sa#aćenja. Ri"&jani s$ dosta rano ot#ri&i ne#e pravne instit$te #oje i vr&o civi&iovani
narodi starog ve#a te# nas&$ć$j$0 s&$žbenosti, svojin$ '#ao poja"(, državin$, #rivic$,
na#nad$ štete, testa"ent.
4. 3i&o je po#$šaja, naro*ito "e1$ prista&ica"a istorijs#opravne š#o&e, da se viso# do"et
Ri"&jana $ prav$ i pri"enjenoj po&itici objasni ne#i" specii*ni" svojstvi"a ovog naroda,
osobina"a nji%ovog naciona&nog d$%a2, posebnom obdareno"#u  $a  pravo. Isticano je
#a#o ri"s#i 1aci $ š#o&a"a $*e napa"et )a#on 4C tab&ica, do# gr*#a deca recit$j$
o"era. -rci cene i&osoij$, a s visine g&edaj$ na pravo, a s Ri"&jani"a je obrn$to. 9o
sva#a#o i"a vee s doprinoso" -r#a $ i&osoiji i Ri"&jana $ prav$. :e#i s$ $#aiva&i na
 pra#ti*an i prag"ati*an d$% Ri"&jana, #oji "nogo ne "ari a teorije, apstra#cije i
spe#$&acije, a&i je ve&i#i $ sve"$ što je veano a pri"enjen$ na$#$, a pra#ti*ne prob&e"e
dr$štva. U sve"$ što je proivod apstra#tnog "iš&jenja Ri"&jani da&e#o aostaj$ a
-rci"a. A&i s$ Ri"&jani, pored tog dara a sve pra#ti*no, i"a&i jedn$ osobin$ #oja je
-rci"a nedostaja&a ; $"e&i s$ da ob$daj$ avisti da odaj$ prinanje najbo&ji"a. Trijumf  
 je ne sa"o na*in odavanja prinanja as&$žni" vojs#ovo1a"a, već i pri"ena vanrednog
 ponavanja "asovne psi%o&ogije. A -rci s$, što je, ig&eda, ba&#ans#i eno"en, proteriva&i
svoje naj$spešnije &j$de i *iste avisti, pravdaj$ći to brigo" a de"o#ratij$%ostra&i$am'.
9a avist "e1$ &j$di"a i po&isi"a spre*i&a je -r#e da ostvare veći po&iti*#i $ticaj i da se
https://documents-downloader.pages.dev/document 4/264
2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

$jedine. :Ji% je te# A&e#sandar, na#rat#o, $speo si&o" da objedini. A Ri"&jani s$, $pr#os
s$#obi"a i"e1$ p&e"ena, "e1$ patriciji"a i p&ebejci"a, ostvari&i držav$ #oja je
ob$%vati&a ne sa"o Eatine, već gotovo sve narode Mediterana. 9a ogro"na i trajna
država, osvojena or$žje" i po&iti*#o" &$#avošć$, a održavana veštino" ba&ansiranja i
"anip$&isanja, bi&a je ona pod&oga, onaj #oren i #oga je irastao najve&i*anstveniji pravni
siste" #oji je do tada istorija ponava&a, siste" be pre"ca po svo" $ticaj$ na potonj$
 pravn$ istorij$.
Ri"&jani s$ narod sa "a&o "ašte. Eatins#i jei# dosta d$go nije i"ao re*ma"ta. Kada je
 prevodio sa gr*#og, ?iceron je stvorio nov$ re*imaginatio 'sposobnost a"iš&janja s&i#a(
da bi preveo gr*#i poja"phantasia. :Ji%ova re&igija je de*a*#i naivna $ pore1enj$ sa
ve&i#i" siste"i"a #oje je dao Isto#. 9o&i#o je "a&a nji%ova "oć i"aginacije da svojoj deci
daj$ i"ena #oja predstav&jaj$ redne brojeve0 L(uintus,)edžtus,)eptimius,*ctavia. A&i s$
i"a&i dr$ge vr&ine0 "$drost, &$#avost 't$ &ošij$ sestr$ "$drosti(, $pornost, dobro
 ponavanje &j$ds#e prirode, s"isao a organiacij$ i a opor$ d$%ovitost. )ar bi na dr$gi
na*in $spe&i da postan$ gospodari to&i#og prostora i narod #oji će dati &e#cije i prava
svi" narodi"a svetaB 9aj s"isao a pra#ti*no dao je pe*at svi" e&e"enti"a nji%ove
civi&iacije. A#o $poredi"o egipats#e pira"ide sa ri"s#i" gra1evinars#i" pod$%vati"a,
#ao što s$ p$tevi, a#vad$#ti, arene, javna #$pati&a, "ože"o a#&j$*iti da je pira"ida
re"e#=de&o nei"arstva i "asovne pri"ene radne snage #oji"a s$ s#&one despotije, a&i da
ne"a neposredn$ pra#ti*n$ pri"en$. 9o je vrsta "on$"enta&ne ar%ite#t$re despots#i%
reži"a #oja i"a a ci&j da astraši podani#e. A sve, i&i gotovo sve, što s$ podig&i Ri"&jani
na"enjeno je &j$di"a. 9a#o jedan pisac, stojeći pred te# avršeni" a#vad$#to" $ Ri"$,
$vi#$je0 Ka#o je &epL2 i dodaje0 I #a#o #oristanL Sa "noštvo" #orisni% str$#t$ra #oje s$
sagra1ene a ta#o "nogo a#vad$#ata, poredi, a#o to že&iš, nepotrebne pira"ide i&i ne#e
*$vene a&i ne#orisne radove -r#a.2 '+rontin$s, +e aljuis urbis  Romae, 4. 48. +rontin je $
to vre"e bio nadorni# vodovoda.(
O ne#i" osobina"a ove civi&iacije, govori i *injenica da ona nije bi&a pri%vaćena od strane
stari% #$&t$rni% naroda Isto#a. I pored ve#ovnog živ&jenja $ o#viri"a Ri"s#og ?arstva,
oni s$ adrža&i svoje jei#e i osnovna obe&ežja svoji% #$&t$ra. A&i s$ varvars#i i
 po&$varvars#i narodi, ia#o ognje" i "a*e"2 po#oreni od Ri"&jana, veo"a bro pre$e&i
 jei# i na*in života svoji% gospodara. Sa -rci"a je obrn$to0 pos&e prodora A&e#sandra
Ma#edons#og na Isto#, nji%ov $ticaj na !gipćane, Jevreje, Persijance snažno se ispo&jio i
to $#rštanje -r#a i Isto#a da&o je %e&enia". A&i varvars#e narode i neposredne b&iine
sa"o je o#rn$o onaj sveti #$&t$rni p&a"en #oji je b$#tao "e1$ -rci"a. 9o nešto govori o
e&itisti*#o" #ara#ter$ jedne i pop$&isti*#o" #ara#ter$ dr$ge civi&iacije. Eatins#i jei# je
 pri%vatio apadni deo ?arstva, a&i isto*ni narodi s$ osta&i verni svoji" jeici"a i&i s$
 pri%vati&i gr*#i. 9o će #asnije biti jedan od ra&oga pode&e Ri"s#e i"perije i %rišćans#e
cr#ve na dva de&a.
Sva#a#o da, $opšteno govoreći, ne#e ra&i#e i"e1$ -r#a i Ri"&jana i&i Ri"&jana i
!gipćana postoje. A&i je pogrešno objašnjavati ove ra&i#e predodre1eni" svojstvi"a,
$ro1eno" genija&nošć$ a ov$ i&i on$ de&atnost. One i"aj$ #oren $ istorijs#i"
o#o&nosti"a.
C. <r$gi ra&og je $veličini itrajanju ri"s#e države. I gr"ena ve&i#oga &a$ iać tr$dno
nije2 #aže :Jegoš. -rci i"aj$ ve&i#i broj "a&i% država, što je o"og$ći&o nji%ovi"
"is&ioci"a da do1$ do ne#i% sananja o postojanj$ ra&i#a a&i i ajedni*#i% e&e"enata
"e1$ pravni" siste"i"a. A&i je te# ve&i#a teritorija i natan broj stanovni#a na njoj bio
te"e&j na #ojoj je poni#ao pravni siste" #oji se igra1ivao to#o" trinaest ve#ova.
https://documents-downloader.pages.dev/document 5/264
2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

. 3i&o je država #oje s$ bi&e ve&i#e i #oje s$ d$go traja&e 'Kina, !gipat, Japan(, a&i one
 pripadaj$ dr$go" tip$ socija&ne i e#ono"s#e organiacije, tv, orijenta&ni" despotija"a.
 :Ji%ova osnovna #ara#teristi#a je stati*na str$#t$ra i ne "nogo ravijena robna ra"ena.
 :as$prot to"e, $ ri"s#oj državi je postoja&otržište a #oje svet ranije nije nao.
Ri"&jani s$ pre#ora*i&i granic$ #oja de&i predistorij$ od istorije $ po!odno vreme i na 
 po!odnom mestu. Većina robov&asni*#i% država preš&a je svoj enit. Ri"&jani s$ $spe&i da
av&adaj$ širo#i" podr$*je" Sredoe"&ja, #oje je od davnina $p$ćeno na trgovin$.
<ržava je, de&i"i*no i vojni% ra&oga, sagradi&a "rež$ od&i*ni% p$teva #oji s$ poveiva&i
sve na*ajnije centre ?arstva. Ve&i#i gradovi, bi&i s$ potroša*#i centri. Eati$ndije s$
 proivodi&e natne viš#ove a tržište. 3ogatstvo v&adaj$ći% #r$gova i &$#s$ne potrebe,
specija&iacija provincija $ proivodnji ; sve je to podig&o pro"et robe i $s&$ga na nevi1eni
nivo. Rešavaj$ći prob&e"e veane a prodaj$, #redit, pr$žanje $s&$ga, ri"s#o pravo je
"ora&o da prona&ai rešenja #oja će i"ati trajn$ vrednost i #oja će biti pri"enjiva sv$da
gde postoji robnonov*ana privreda.
. )a%va&j$j$ći ta#o ravijeno" pro"et$ dobara i $s&$ga, ri"s#o pravo je ravi&o
odgovaraj$će svojins#e ob&i#e i $govore. Ono stvara poja"svojina, ot#riva s$štin$
$govora 'pravni# Pedije(, do&ai ne sa"o do poj"a #rivice, već i do ta#o inijansirani%
stepena ne%ata da savre"ena prava gotovo ništa nis$ "og&a da dodaj$.
9o#o" svoje istorije ri"s#a svojina je proš&a #ro više ob&i#a. A&i je $ prvo" red$ i
najd$že totipina  privatna  svojina. :a te"e&j$ ta#vi% svojins#i% odnosa, nastao je ri"s#i
 pravni siste", #oji je "ogao biti pri%vaćen i $ #apita&i"$, *iji je svojins#i siste" b&ia#
ri"s#o", pa i $ socija&i"$, $ "eri $ #ojoj je postoja&a robna privreda.
G. Ri"s#o dr$štvo je i"a&o s&ojevit$ i dina"i*n$ str$#t$r$. Sa" ri"s#i narod, naro*ito $
 po*et#$, radirao je s$#ob i"e1$ rani% interesa, $ prvo" red$ i"e1$ patricija i
 p&ebejaca. Kasnije se $ o#vir države $#&j$*$j$ i Eatini, to#o" perioda rep$b&i#e i !tr$rci,
-rci, !gipćani, I&iri, Ke&ti, Jevreji i "nogi dr$gi. U državi je postojao ve&i#i broj robova,
#oji s$ bi&i spre"ni na pob$n$. Pored osnovnog s$#oba i"e1$ robov&asni#a i robova $
ri"s#o" dr$štv$ postoje i antagoni"i i"e1$ Ri"&jana i Eatina, Ita&i#a i naroda $
 provincija"a, sta&eža e#vestra i nobi&a, ve&eposedni#a i bee"&jaša. Rešavaj$ći brojne
dr$štvene #on&i#te, Ri"&jani s$ ravi&i "e%ani"e v&asti i pravnog poret#a #oji s$
odo&eva&i svi" ovi" is#$šenji"a. 9a#o od nji% "nogi "og$ da na$*e #a#o se osvaja i
adržava v&ast $pr#os brojni" teš#oća"a.
8. I pored ve&i#og doprinosa sa"i% Ri"&jana, pravo #oje je nasta&o $ državi #oj$ s$ oni
stvori&i nije bi&o sa"o ri"s#o. Ri"s#a I"perija je bi&a "e&ting pot2 i ra&i*iti% naroda i
nji%ovi% pravni% siste"a šireg Sredoe"&ja.
Ri"&jani s$ i"a&i s&$%a a dostign$ća dr$gi% civi&iacija. Osvajaj$ći prostore i po#oravaj$ći
narode, oni s$ $svaja&i "noge nji%ove te#ovine. 9a#o je ri"s#a država $ ivesno" s"is&$
sinteza celokupnog antičkog iskustva u politici i pravu. :a*e&o opšte %avarije Ri"&jani
s$ va&iledž   Rhodia de iactu 'a#on sa ostrva Rodosa o iba*eni" stvari"a(, što je i
 prinanje da je pravi&o pre$eto od -r#a, a verovatno ga ni -rci nis$ i"is&i&i, već je to
de&o +eni*ana. :e#a pravi&a, veana a $rbania", i"aj$ d$g$ evo&$cij$, #oja ide od
Mesopota"ije, pre#o Ma&e Aije i -r*#e do J$žne Ita&ije i sa"og Ri"a. Ri"s#a država i
 pravo s$ re$&tat jednog ve#ovnog ravoja $ #o"e $*estv$j$ "nogi narodi starog ve#a.
Sa" ?iceron je prinavao da s$ i i&osoija i osta&e nji%ove na$#e pore#&o" i -r*#e sa"o
što je -rci"a dop$šteno i nešto što Ri"&jani"a, #ao gospodari"a sveta ne pri&i*i. '?icero,
 +e  -inibus, C.C4.8@.( A ponato je da s$ novija istraživanja ot#ri&a "nogobrojne niti
#oji"a je inte&e#t$a&ni život Je&ina povean s dr$gi" narodi"a, naro*ito s !gipto" i
Mesopota"ijo". '<. I. ?ib$#idis, +revna recia i /osto& , Mos#va, 45@4.(
https://documents-downloader.pages.dev/document 6/264
2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

6. Jedan od ra&oga a ve&i#i doprinos Ri"&jana $ prav$ jeste i važnost prava,veliki ugled
 pravne nauke $ ri"s#o" dr$štv$. Ri"&jani ne $važavaj$ i&osoij$, a&i s$ pravo, po&iti#a,
vojne veštine i besedništvo bi&i na ve&i#oj ceni. Ko&i#o je nji%ov sva#odnevni život $ na*in
ra"iš&janja prožet pravo" "og$ da pos&$že i ne#i &ingvisti*#i podaci. Detvrti padež se
oveakuzativ, što na*i a opt$živanje2. -&ago&a!o,a!ere na*iraditi , a&i itužiti ,voditi  
spor . Ot$da je re*actio, pored $obi*ajenog na*enja, $potreb&javana i a t$žb$. I sa"
#a&endar je podre1en s$d$ i po&itici, jer se svi dani de&e pre"a to"e da &i se "og$ saivati
s#$pštine i voditi spor. 3e ponavanja prava nije se "ogao a"is&iti #andidat a ne#i
 po&ožaj, *a# je bi&a sra"ota a bi&o #og pripadni#a v&adaj$ćeg sta&eža a#o nije $ponat s
gra1ans#i" pravo". 'Kada je advo#at R$ došao #od na"enitog $*enog pravni#a i
vre"ena ?icerona, Kvinta M$cije Scevo&e, i #ada nije ra$"eo objašnjenje #oje "$ je
dvap$t dao, Scevo&a je re#ao0 Sra"ota je a patricija i nobi&a, #oji je još i advo#at na s$d$,
da ne ponaje pravo #oji" se s&$ži2 '<. 4.C.C.(.(
@. Ri"s#i a#oni s$ dobija&i i"e po pred&aga*$. 9a#o s$ *&anovi S#$pštine i Senata i"a&i
"og$ćnost da svoje i"e ove#ove*e a#o $o*e ne#$ potreb$ i pred&ože a#on #oji će je
adovo&jiti. I to je i"a&o ne#og $ticaja, #ao što $ Sovjets#o" Save$ nije be na*aja
*injenica da s$ avioni dobija&i i"e po #onstr$#tor$0 Ja#, Mig, Ant. 9a#o je ova e"&ja
to#o" trajanja #o"$ni"a, #oji se ne "ože po%va&iti ne#i" trajni" vredni" ot#rići"a $
dr$gi" ob&asti"a, najveće $spe%e ostvari&a $ proivodnji or$žja i aviona.
5. Jedan od ra&oga a ve&i*in$ ri"s#og prava treba tražiti $ strogo" poštovanju  zakona i
stari% obi*aja. Uosta&o" teš#o je a"is&iti da će narod #oji ne pošt$je svoje a#one i&i i%
sva#i *as "enja ostaviti traga $ pravnoj istoriji. )a nji% je )a#on 4C tab&ica, nastao $ G.
ve#$ pre n.e. bio svetinja i ni#ada nije bio or"a&no $#in$t. A život se "enjao. 9a#o je bi&o
i sa dr$gi" a#oni"a i vre"ena rep$b&i#e. U toj potrebi da pri&agode stare propise novi"
 potreba"a Ri"&jani s$ igradi&i ve&i#$ veštin$tumačenja. Firo#i" t$"a*enje", i#cija"a,
 pro"eno" s$bje#ata $ t$žbi oni nadogra1$j$ pravni siste". Pri"era radi ; jedna odredba
)a#ona 4C tab&ica #oja je i"a&a a ci&j da o&a#ša do#aivanje svojine, postepeno je ta#o
t$"a*ena da je posta&a na*in a pribav&janje svojine '$s$capio(. Is#&j$*enje i porodice
'e"ancipacija(, #oja $ staro vre"e na*i #an$, vre"eno" postaje nagrada a sposobne i
o"i&jene sinove.
47. Po"eni"o još jedan ra&og, #oji nije najvažniji, a&i je igrao ne#$ $&og$. Ri"s#i pravnici
nis$ rešava&i sa"o pra#ti*ne prob&e"e, #oje i" je život na"etao. <a bi $*enici"a po#aa&i
do"ašaj ne#og pravi&a $ pra#ti*noj pri"eni, oni s$ i"iš&ja&i pri"ere, #ao što nastavni#
"ate"ati#e ne rešava sa"o stvarne prob&e"e "erenja površine #on#retnog e"&jišta, već
daje %ipoteti*ne s&$*ajeve. )bog toga je ri"s#o pravo ravijenije nego što bi se o*e#iva&o,
ono je $ ivesno" s"is&$ nadras&o svoj$ stvarn$ ba$, sp&et e#ono"s#i% i dr$štveni%
 pri&i#a $ #oji"a je nasta&o. Kasnije, "e1$ti", #ada je pos&e srednjove#ovne stagnacije,
nasta&o novo dr$štvo, #oje se ta#o1e te"e&ji na robnoj proivodnji, a&i na jedno" više"
nivo$, gra1ans#i sta&ež je $ ri"s#o" prav$ našao rešenja a prob&e"e, #oji s$ $ vre"e
Ri"&jana bi&i i"aginarni, a&i s$ tada posta&i stvarni.
<vostr$#i #ara#ter ri"s#og prava
Ri"s#o pravo jerobovlasničko, a&i i"a ne#e od&i#e i rešenja #oja i"aj$univerzalni  
karakter , #oja ga *ine pri%vat&jivi" i $ srednje" ve#$ i danas.
 :a po*et#$ ri"s#o dr$štvo po#a$je vid&jive tragove prvobitne ajednice, a po*ev od
 principata jav&jaj$ se e&e"enti e$da&ni% odnosa. Pa ipa#, to#o" d$gi% ve#ova svog
 postojanja, to je tipi*na robov&asni*#a država.
Ri"s#o pravo, #ao i &iterat$ra, "ora& pr$žaj$ brojne do#ae o svo" robov&asni*#o"
#ara#ter$. Materija&na osnova ri"s#e civi&iacije je gotovo ce&a sagra1ena robovs#i"
https://documents-downloader.pages.dev/document 7/264
2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

rado", a njena #$&t$rna nadgradnja is#&j$*ivo rado" s&obodni% i to pripadni#a najviši%
sta&eža. <žordž Orve& #aže0 Kad "is&i" na stari ve#, obes%rabr$je "e da te stotine "i&iona
robova, na *iji" &e1i"a je generacija"a po*iva&a civi&iacija, nis$ ia sebe ostavi&i bi&o
#a#av apis2. '-eorge Ornje&&, 0a"to  pi"em i dr$gi eseji, Ro#sandićev prevod, )agreb,
4566, esej0)e#anje na  "pans&i  !ra1ans&i rat. (
Rasprostranjeni i od i&osoa pri%vaćeni obi*aj anti*#og sveta da se deo pobe1enog naroda
 pretvori $ robove, Ri"&jani s$ širo#o #oristi&i. Kada je osvojena Sardinija, to&i#o je
arob&jeni#a doš&o $ r$#e trgovaca rob&je", da je nasta&a ire#a jetin #ao Sardinac2. Rob
 je deo i"ovine, stvar. Udžbenici e"&joradnje govore o rob$ #ao o or$1$ #oje govori2,
'Varro, +e re rustica, 4.46.( a a#on o na#nadi štete, ponatiledž   2ljuilia, $ isto"
 pog&av&j$ rasprav&ja o šteti bog $bijenog roba i na#nadi a *etvoronožn$ životinj$ #oja
živi $ stad$2, predvi1aj$ći isto pravi&o a odre1ivanje obeštećenja. Ri"s#o pravo ne
 prinaje rob$ svojstvo &ica $ prav$0 servus nullum caput  habet.  Pre"a jednoj senats#oj
od&$ci ')enatus consultum )ilanianum(, a#o se desi da rob $bije gospodara, a to se
dešava&o, svi robovi #oji se ate#n$ $ gradi os$1ivani s$ na s"rtn$ #an$. Pri"eno"
ovog pravi&a $ jedno" s&$*aj$ i I ve#a n.e. $bijeno je 77 robova, "e1$ nji"a je bi&o i
žena i dece.
)ato što je ii*#i rad prep$šten robovi"a, dr$štvo preire sva#$ proivodn$ a#tivnost,
naro*ito a na#nad$. 9e# je #rajnja beda pri"orava&a sirotinj$ na naja"ni rad. Anti*#a
civi&iacija #oja je po#aa&a to&i#o inventivnosti $ "nogi" ob&asti"a i to&i#o oštro$"&ja $
apstra#tno" ra"iš&janj$, bi&a je #rajnje ja&ova #ada je re* o sredstvi"a a proivodnj$.
-rci s$ ot#ri&i praob&i# parne "ašine 'eronova vrteš#a2(. Ri"&jani s$ raradi&i naprave a
cir#$s#e igre #oji"a s$ "og&i a #rat#o vre"e da pretvore g&adijators#o bori&ište $ baen
sa vodo" na #o"e će biti pri#aane po"ors#e bit#e. A&i nji"a nije pada&o na pa"et da ove
i$"e pri"ene a $napre1enja proivodnje. :Jiva na #ojoj #opa rob, anats#a radionica $
#ojoj se noje robovi, t$ ne"a ni*eg dostojnog s&obodnog *ove#a2 #a#o #aže ?iceron $
svoji" saveti"a o ibor$ ani"anja. '?icero, +e officiis. 4.C ?iceron #aže0 :edostojna
s$ s&obodnog *ove#a i ponižavaj$ći pr&java sva ani"anja #oja s$ s#op*ana a ii*#i rad
a #oji se p&aća nadnica... jer #od nji% sa"a nadnica pro$ro#$je rops#o ponižavanje.2( O
sve"$ to"e oni ibegavaj$ da "is&e i naj*ešće i nador nad rado" robova prep$štaj$
os&obo1enici"a. Osnovna proivodna snaga od po*et#a pa do #raja anti*#og sveta bi&e s$
"išice &j$di i životinja. 9e# s$ vr&o #asno ot#ri&i ta#o jednostavne i$"e #ao što s$
vodenica i vetrenja*a. I nis$ i% previše #oristi&i.
I pravni reži" nosi tragove ova#vog odnosa pre"a proivodno" rad$. A#o ne#o napiše
#njig$ na t$1e" perga"ent$ i&i nas&i#a na t$1e" p&atn$, ri"s#i pravnici ne rasprav&jaj$
svojin$ na #njii i s&ici na te"e&j$ odnosa i"e1$ rada i "aterija&a, već to s"atraj$
s&$*aje" $ #o"e do&ai do "ešanja dve stvari0 "asti&a i papir$sa, odnosno boje i p&atna.
Rad je ovde van nji%ove opti#e. Mandat je ob$%vatao ne sa"o ast$panje $ pravni" već i
$ a#ti*#i" pos&ovi"a, što danas nije s&$*aj i što je protivno prirodi ovog $govora. A&i s$
Ri"&jani s"atra&i da je ispod *asti s&obodnog *ove#a da radi a nov*an$ na#nad$. )ato s$
ne#e ob&i#e p&aćenog rada 'advo#ats#e $s&$ge, &e*enje od strane &e#ara( vešta*#i $g$ra&i $
o#vire "andata, #oji je $ na*e&$ besp&atan, ia#o se $ pra#si $i"a&a na#nada. Jedino je
sirotinja a#&j$*iva&a naja"ni $govor, jer a nj$ nije bi&o ibora0 #ada je $ pitanj$ opstana#,
ne vodi se ra*$na o *asti.
Ri"s#i #a&endar ponajedies  fasti, $ #oji"a se "og$ obav&jati pravni pos&ovi,dies nec 
 fasti, #ada to nije dop$šteno, icomitiales, predvi1ene a s#$pštine. Ka#o vidi"o, taj
#a&endar ne"a dana a rad. <a &i to na*i da se nije radi&oB :e, taj #a&endar i"a $ vid$
sa"o robov&asni#e, #oji i&i id$ na s#$pštine, i&i obav&jaj$ pravne pos&ove i&i pran$j$. A
https://documents-downloader.pages.dev/document 8/264
2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

#ada je re* o robovi"a, savet$je se v&asnici"a da i" ne treba ostav&jati dane do#o&ice.
'?ato, +e a!ricultura
 :ijedan gr*#i i&i ri"s#i "is&i&ac nije se pob$nio protiv $stanove ropstva. :aprotiv, s"atra&i
s$ je prirodno" pojavo", rašireno" i pri%vaćeno" od svi% naroda. 9e# s$ se $ vre"e
#rie siste"a javi&i g&asovi da je i rob *ove#, da je na isti na*in ro1en i da isto diše #ao i
s&obodan. 'Seneca, pistulae, Pisma  Luciliju, . 6. 4.( U svo" $džbeni#$ prava -aj, #oji
 je "ožda pore#&o" os&obo1eni#, potp$no pri%vata ropstvo 'II ve# n.e.( i #ao tipi*ne stvari
navodi *ove#a2, odnosno roba. A&i *etiri ve#a #asnije J$stinijanove Instit$cije s"atraj$
ropstvo ne*i" što je protivno prirodi2. ' Inst.  Inst.  4. . C. Ipa# se dodaje da je to $stanova
ius  !entium3a, tj. da postoji #od svi% naroda.(
Me1$ti", na dr$goj strani, ri"s#o pravo i"a ineke vanklasne,univerzalno  prihvatljive 
osobine. U ce&ini g&edano, $ pravno" poret#$ na&ai"o "anje nor"i #oje i"aj$
robov&asni*#i #ara#ter nego što bis"o o*e#iva&i. <ržava obebe1$je sa"o opšte o#vire
siste"a svojo" vojs#o" i pravni" nor"a"a. Ona ne pri"enj$je neposredn$ prin$d$
 pre"a robovi"a, osi" a#o $groe poreda# '$stanci(. Ono što se dešava robovi"a $
sva#odnevno" život$ na&ai se ivan g&oba&nog vido#r$ga dr$štva, atvoreno je $ o#vire
 porodice. Odnos pre"a rob$ "anje je reg$&isan pojedina*ni" pravni" pravi&i"a, a više
opšti" pretpostav#a"a siste"a. Jedna od nji% je da rob nije s$bje#t već obje#t, pred"et
svojine. <r$ga je patria  potestas. Porodi*ni starešina je i"ao gotovo despots#$ v&ast
 pre"a $#$ćani"a, a posebno pre"a robovi"a. I danas se&ja# "ože da #oristi rad sto#e, da
 je t$*e i njo" raspo&aže, što $#&j$*$je i pravo života i s"rti2. A&i je "a&o nor"i #oje odaj$
ovaj odnos, #oje i"aj$ iražen vo&ov&asni*#i2 #ara#ter.
Pored toga, #ao i sva#o dr$go pravo, ri"s#i nor"ativni siste" ne reg$&iše sa"o odnose
i"e1$ #&asa, već i $n$tar nji%. Ono odre1$je prava i obavee $*esni#a pravnog pro"eta,
 prodavca i #$pca, aj"odavca i aj"opri"ca, advo#ata i #&ijenta, "e1$sobne odnose
orta#a. Sve s$ to s$bje#ti #oji pripadaj$ robov&asni*#oj #&asi. )ato ta pravi&a naj*ešće
i"aj$ van#&asni, te%ni*#i2 #ara#ter. Ot$da je bi&a "og$ća nji%ova pri"ena i $ Viantiji,
oda#&e s$ $tica&i na srednjove#ovno srps#o pravo, $ e$da&noj !vropi i $ gra1ans#o"
dr$štv$. -ra1ans#i a#onici evrops#i% e"a&ja i"aj$ ve&i#i broj instit$ta #&asi*nog, tj.
ri"s#og privatnog prava. S&i*no je i sa naši" Zakonom obligacionim odnosima #ao i sa
a#oni"a #oji reg$&iš$ svojin$ i dr$ga stvarna prava.
<a &i je ri"s#o pravo2 aista ri"s#o
<a &i je pravo, #a#vi" ga pri#a$j$ $džbenici, aista ri"s#o, da &i je $ to" ob&i#$
 pri"enjivano $ ri"s#oj državiB :e "is&i"o pri to" na $obi*ajeni neistorijs#i prist$p, na
naš$ opterećenost savre"eni" #ategorija"a #oje nas spre*avaj$ da s%vati"o s$štin$
raniji% civi&iacija, da $1e"o $ "e%ania" "is&i i osećanja ne#adašnji% &j$di. <a b$de"o
&e#ari #oji a svoj p$&s "is&e da je pacijentov2. 9a#av rii# postoji #od sva#e istorije,
naro*ito one #oja se odnosi na davn$ proš&ost. Isto ta#o, postav&jaj$ći ovo pitanje,
ne"a"o na $"$ one poaj"ice #oje s$ Ri"&jani pre$e&i od dr$gi% naroda. Ovde je re* o
ne*e" dr$go".
Ri"s#o pravo je doš&o do nas $ jedno" #ontin$itet$ pri"ene i prerade, sa brojni"
nas&aga"a, po*ev od g&osatora i postg&osatora $ Ita&iji i vre"ena rane renesanse, pa
 pre#o srednjove#ovne recepcije i pri"ene $ gra1ans#o" dr$štv$, sve do noviji% vre"ena.
U :e"a*#oj je ri"s#o pravo bi&o $ $potrebi sve do 4577. godine, #ada je st$pio na snag$
 :e"a*#i gra1ans#i a#oni#.
Srednjove#ovni pravnici, sa svoji" na*ino" ra"iš&janja #oji je bio opterećen
dog"ats#o" &ogi#o", sa svojo" težnjo" #a siste"atiaciji i $opštavanj$, preradi&i s$
 pravni siste" Ri"&jana i doda&i "$ e&e"ente #oje on nije i"ao.
https://documents-downloader.pages.dev/document 9/264
2/23/23, 8:45 PM Documents Downloader

Ri"s#o pravo na i a opšta, na*e&na rešenja, naro*ito $ a#oni"a. A&i to je sa"o "anji
deo njegovi% nor"i. I naredbe "agistrata, tv. edi#ti, i rešenja do #oji% je do&ai&a pravna
na$#a bavi&i s$ se s&$*ajevi"a i pra#se. U to" pog&ed$ je ovo pravo b&iže tv.
 precedentnom  pravu, #a#vo je ang&osa#sons#o, nego pravi"a #ontinenta&nog tipa, #oja
rešenja pojedina*nog s&$*aja asnivaj$ na opšte" pravno" pravi&$. Ri"s#i pravni# Javo&en
otvoreno #aže da je deinisanje $ prav$ opasno '<.G7. 46. C7C(. Većin$ ti% deinicija i
opšti% nor"i da&i s$, ne Ri"&jani, već potonji t$"a*i nji%ovog prava.
Obi*no se #aže da s$ Ri"&jani deinisa&i svojin$ #ao potp$n$ v&ast na stvari ' plena in re 
 potestas(. :a*ini pribav&janja svojine de&e se na originarne i derivativne, nabrajaj$ se t$žbe
#oje s$ o"og$ći&e a#&j$*ivanje pravni% pos&ova pre#o $#$ćana, tv.actiones adiecticiae 
ljualitatis. 9e deinicije i #&asii#acije nis$ ri"s#e, nji% s$ i te#stova iv$#&i
srednjove#ovni t$"a*i ri"s#og prava.
<anas je teš#o odvojiti šta je ivorno ri"s#o, a šta p&od t$"a*enja. A "ožda to strogo
 podvajanje nije ni potrebno. Ia#o ne daje stvarn$ s&i#$, ono i"a ne#e prednosti, jer na"
 prib&ižava pravni poreda# Ri"&jana. 9a#va viija ri"s#og prava #ro pri"$ #ategorija
#oji"a se danas s&$ži"o, ia#o je $ s$štini neistorijs#a, odgovara i potreba"a da ovaj
 pred"et pos&$ži #ao ne#a vrsta $voda $ savre"eno privatno pravo.
Ivori sananja
Osnovni ivor a sananje #a#o je ig&eda&o ri"s#o pravo s$ pisani do#$"enti, ia#o i
dr$gi podaci "og$ biti od po"oći 'crteži, s#$&pt$re, ostaci gra1evina itd.(.
-r*#a i Ri" nis$ i"a&i "nogo sreće sa iboro" "aterija&a na #oji"a se pisa&o. U to"
 pog&ed$ ne#e dr$ge civi&iacije s$ napravi&e "nogo bo&ji ibor ta#o da s$ od&i*no sa*$vani
do#$"enti i natno starijeg perioda. Jedan od najbo&ji% i najjevtiniji% "aterija&a a pisanje
i"a&i s$ &j$di Me1$re*ja, a to je g&ina, #oja je gotovo ne$ništiva. !gipćani s$ pisa&i na
"nogo nežnije" papir$s$, a&i je a%va&j$j$ći s$voj #&i"i, natan broj do#$"enata sa*$van.
Pisana re* anti*#e -r*#e i Ri"a prežive&a je prav$ #atastro$. Upotreb&java&i s$ papir$s,
navoštanjene drvene p&o*ice i perga"ent. Jedino je ovaj pos&ednji "aterija& a pisanje "a&o
 bo&je odo&evao v&ažnoj #&i"i Sredoe"&ja. Se" te#stova $#&esani% $ #a"en i&i i&iveni% $
 broni, veo"a je "a&o po$dani% spisa. Većino" s$ to prepisi prepisa, ta#o da se "ože
govoriti sa"o o re&ativnoj ivornosti. A#o $poredi"o dve verije r$#opisa -ajevi%
Instit$cija, #oje de&i nep$n ve#, videće"o da i"a natni% ra&i#a. U verons#o" r$#opis$
st$dent je pri&i#o" prepisivanja isp$stio de&ove #oji se odnose na stare ob&i#e porodice, na
ne#e vrste najstarijeg s$ds#og post$p#a, jer i% je s"atrao astare&i", do# je njegov #o&ega,
*iji je prepis na1en $ !gipt$, bio pri&ježniji ta#o da je adržao i ove de&ove.
)a nedostata# pisani% ivora #riva je i po&iti#a ri"s#i% pravni#a i v&adara. Sa" ?iceron se
ža&io #a#o Ri"&jani $opšte ne *$vaj$ svoje a#one0 Le!um custodiam nullam habemus.
'?icero, +e le!ibus. . C7. 8.( Ka&ig$&a je $s"eno i&agao a#one. Kada se narod
 pob$nio, naredio je da se oni i&ože a&i ta#o "a&i" s&ovi"a, na ta#o tesno" "est$ da ni#o
ne bi "ogao prepisati2. 'Svetonije, 4ali!ula 4.( Videće"o da taj stav i"a ne#og
opravdanja i da je on doprineo e&asti*nosti pravnog siste"a. A&i je osiro"ašio ond ivora.
Pa ipa#, ova država je to&i#o traja&a i njen pravni siste" je ta#o ve&i*anstven, da s$ i
sra"erno os#$dni podaci dovo&jni a re#onstr$#cij$ njenog prava.
Sve ivore a sananje #a#vo je bi&o ri"s#o pravo ' fontes iuris co!noscendi( "ože"o
 pode&iti na pravne ivanpravne.
Pravni s$0 bornici, a#oni, de&a pravni#a, sa*$vani do#$"enti. Vanpravni s$0 spisi
istori*ara, #njiževna de&a, #ao i #njige i&osoa, retora i gra"ati*ara.
I perioda najvećeg procvata ri"s#e pravne na$#e, tv. #&asi*nog perioda, sa*$vano je
"a&o. :ajvažniji ivor s$Gajeve  nstitucije, $džbeni# i II ve#a n. e., prona1en na jedno"
https://documents-downloader.pages.dev/document 10/264