Razvoj psihoanalize u Srbiji

103 Pages·1989·5.862 MB·Serbian

by  Petar Klajn

- /
PETAR KLAJN
RAZVOJ PSIHOANALIZE U SRBIJI
PEDAGOSKA AKADEMIJA
SUBOTICA
1989
RECENZENTI
PROF. DR VOJIN MATIC
PROF, DR MILAN POPOVIC
(ииа.lр.�
IZDANJE OVE MONOGRAFIJE SUFINANSIRALA SAMOUPRAVNA
ЈЕ
INTERESNA ZAJEDNICA ZA NAUёNI RAD VOJVODINE U NOVOM SADU,
lf) MR PETAR KLAJN
STAMPA
DUPLEX ВАёКI JARAK
-
S А D R Z А Ј
Uvod 1
....••••..•••••••••••••••.••.••.••....•..••.•••.••...••..••
Razvoj psihoanalize u svetu - kratki pregled 1
.•....•.•.•••..••••
Razvoj psihoanalizc u Srbiji - oplti prcgled 4
.........•....•..••
Pretcca - Nikola Popovi6 12
.•.•.•...•..•.......••••••••.••••••..•.
Pionir - Nikola Sugar 15
. ..•••••.......•......•.......•....••..•.
Simbol - Hugo Klajn 35
..........•...•.•.•.......••..•...••..•.....
Digresija na Viktora Tauska 52
•...••••.••...•.......••..•...••••.•
Ucitelj - Vojin Mati6 55
.........•....•.••.••.••••.••.•.•.••.•..•.
Prakticar - Vladislav Klajn 74
•..•..•..•••.••.•.•.•••••••.•••.•.••
Rez imc i zakljucci 8 3
..••.........•..•.•......•......•.•..•.••••••
Prilozi 88
••.•...••••..•••.••••.•••.•••....•....•....•••••••••••••
Literatura 93
....•••.•••••••..••.••...•.•......•.......•.•••••••••
Malo koja nauka је izazvala toliko U pisanju rada svojim znanjem su
kontroverze kao psihoanaliza. Jos pomogli:
i danas је опа и nekim zamljama Jelisaveta Barzel, Subotica
prakticno zabranjena, а pitanje је dr Slavka Brzev, Beograd
koliko ju је sira naucna javnost Anna i Eva Oohany, Safed
prihvatila kod nas.Psihoanaliza је
Stana Duric - Klajn, Beograd
и nasoj zemlji, ipak, afirmisana Zita Glavaski, Beograd
i cilj ovog rada је da ispita i dr Hilda Hauser, New York
prikaie proces javljanja, nastan­ dr Ernest Hauser, Subotica
ka i razvoja psihoanalitickc mis­ dr Imre llermann, Dudimpesta
J i и Srbiji i timc doprincsc poz­ prof. dr Hugo Klajn, Beograd
navanju istorije psihologije i dr Vladislav Klajn, Beograd
psihoanalize ne samo u Srbiji, vec dr Ksenija Kondic, Beograd
i u Jugoslaviji. Pored opsteg pre­ dr Harald Leupold-Lбwenthal, Вес
gleda istorije psihoanalize u Sr­ Kora i dr Aurel Milko, Subotica
bij i, pokusao sam kroz opis iivota prof.dr Vojin Matic, Beograd
i rada petorice vaznih pokretaca, Sandor Perl, Subotica
predstavnika i pobornika psihoana- docent dr Vladimir Petrovic,Beograd
1 i ticke misli kod nas dati nc samo prof. dr Dosko Popovic, Beograd
povcsnu prcdstavu razvoja psihoa­ v�limir Popovic, Deograd
naJ izc u Srbiji, vcc i prikaz nc­ dr Mihajlo Roter, Beograd
kih vaznijih psihoanalitickih i dr Vladeta Savic, Subotica
psihoanaliticki orijentisanih ra­ dr Bela Singer, Subotica
dova. Vera Spitzer, Rehovot
dr Stevan Stein, Subotica
Od clanova prve psihoanaliticke Maria Steiner, New York
grupc u Deogradu izabrano јс onih Eva Suranyi, Budimpesta
pet koji su bili i ostali najvaz­ Istv�n Szentgyбrgyi, Subotica
ni j i i najuticajniji, koji su naj­ dr Olga �omlo, Bcograd
vise podstakli razvoj psihoanali­ dr Zoltan �rajber, Wasington
tickog rada i koji su ро svom zna­ dr George R. Tamarin, Tel Aviv
caju relevantni i danas. Neki de­ i
lovi ovog rada verovatno ne preds­ Лnna Feud, London
tavlJaJu posebnu novinu. О Hugu
Klajnu se mnogo pisalo i govorilo RЛZVOJ PSillOANALIZE U SVETU - KRAT­
i od ovde prikazanih pet autora KI PREGLED
nJemu је dosadasnjim puЬlikaci­
и
jama Ыlо dato najvise prostora. 5 Prc no sto prc�emo na opis razvoj­
druge strane, о Nikoli �ugaru ma­ nog puta psihoanalize u nasim kra­
lo znaju cak i ljudi koji su s njim jcvima, pogledajmo ukratko istori­
Ьili visegodisnjem kontaktu. Vo­ ju psihoanalitickog pokreta. О is­
и
jin Mdtic i Vladislav Klajn su nasi toriji psihoanalize napisano је do
savremcnici cijc zaslugc na polju sada bezbroj knjiga i clanaka, te
psihoanalizc nisu dovoljno nagla�a­ smatram da је dovoljno dati samo
vanc. Nikola Popovic se retko spo­ neopsirni pregled razvoja te nauke.
minje kao pionir psihoanalize
и
SrЫji. Zbog toga smatram Ја rad Pri pomenu reci "psihoanaliza" jed­
moze pruiiti doprinos poznavanju na od prvih asocijacija (pored ne­
razvojnog puta psihoanalize Sr­ izbeinog imena"Freud ··1 је Вес,
и
Ыji, а delimicno i Jugoslaviji grad za koji је psihoanaliza dece­
и
u celini. nijama Ыlа cvrsto vezana i iz ko­
jcg је potekla. Pored Freuda drugi
као osnova za pisanje rada koriste­ "roditelj" psihoanalize је becki le­
na su pisana dela (objavljeni i ne­ kar Јовеf Breuer (1842-1925) . Jed­
objavljeni radovi razlicitih autora) nog decembarskog dana 1880. Breuer
te materijal sakupljen putem inter­ pocinje lecenje 21-godisnje devoj­
vjua i prepiske sa osobama cije је ke, od tada poznate kao Anna О.,
znanje ili licno poznavanje nauc­ "prve dame kauca" (u stvari, kas­
nika о kojima је rec u radu moglo nija socijalna radnica Bertha Pa­
pomoci u prikupljanju informacija ppenheim, 1859-1936) koja је mani­
Ыtnih za tcmu. festovala seriju f izickih i psihi-
1.
ckih tcgoba. Njena desna ruka i stericni bolcsnici pate od zaborav­
оЬе noge su bile oduzcte, imala ljenih secanja ciji su ostaci i sim­
јс tcskocc sa pokretanjcm ociju boli njihovi simptomi; ako pacijent
i vizuelne sposobnosti su bile os­ ova secanja reprodukuje lekaru,emo­
tecenc, patila је od jakog "ner­ cije prigusene traumaticnoj situ­
u
voznog"kaslja, gadila se hrane i aciji се oziveti sa istom snagom
nedeljama bila nesposobna da pije koju su nekada posedovale(kao da su
vodu, komunicirala samo na eng­ svo vreme bile konzervirane); sim­
а
leskom Jeziku (а ne na svom mater­ ptom се nestati kad mu lekar otkri­
njem, nemackom). Ovaj skup histe­ je poreklo i potpuлo ga demaskira,
ricnih simptoma izbio је u vreme pri ccmu је neophodno i oslobadanje
kad је Anna О. negovala svog vo­ odgovarajuce emocionalne komponen­
ljenog оса koji је bio bolestan i te.
koji се konacno i podleci bolesti. Dve godine posle prvog susreta sa
Breueru је uspelo steci naklonost Annom О., novembra 1882, Breuer up­
mlade pacijentkinje i tako је ро­ oznaje svog mladeg kolegu i prija­
сео tretman iz kojeg се, posredno, telja, 26-godisnjeg Sigmunda Feuda
proizaci jedna nova tehnika psiho­ sa slucajem svoje pacijentkinje i
terapije, psiholoska teorija i fi­ njih dvojica tokom desetak godina
lozofski sistem. saraduju ispitujuci uzroke nastan­
ka histerije. Lece histericne bol­
U stanjima delimicnog pomucenja esnike "katarktickom" metodom, pri
svesti Anna О. Ы mrmljala neke re­ kojoj se paznja pacijenta upucuje
ci koje su se cinile povezane sa na traumatsku scenu za vreme koje
njenim intimnim razmisljanjima, а је simptom nastao, i tezeci da le­
Breuer bi је kasnije dovodio u st­ ce sadasnjost Ьаvе se prosloscuFr­
anje hipnotickog sna i ponavljao eud је od 1887. koristio hipnotic­
)Ој iste te reci. Devojka Ьi odgo­ ku sugestiju u terapiji а sa Breue­
varala pricajuci dozivljaje ili rom је napisao nekoliko zajednickih
fantazije povezane s tim recima, radova (о� kojih је najpoznatiji
pri cemu su se price najcesce od­ "Studien uber llysterie", objavljen
nosile na jednu mladu devojku kod 1895. - ova godina se najcesce uzi­
uzglavlja svog bolesnog оса. Nakon ma kao zvanicni pocetak psihoanali­
pricanja vise takvih fantazija, bo­ ze). Medutim, saradnja sa Breuerom
lesnica је vise sati mogla normal­ se potpuno prekida 1894, posto dva
no ziveti, da Ы se histericno sta­ lekara dolaze do ozЫljnog nesla­
nje do sledeceg dana ponovo uspos­ ganja. Freud u osnovi histerije na­
tavil o. lazi seksualne elemente koji su"po­
tisnuti", dok se Breuer opire tuma­
Breuer је zakljucio da ispoljava­
macenju psihickih fenomena dovode­
nja emocionalnih uzbudenja prili­
njem ih u vezu sa, u viktorijans­
kom pricanja fantazija imaju veze
kom Becu, proskribovanom seksual­
sa poГoljsanjem stanja pacijentki­
nje, koja јс trctman (buduci јс u noscu. Brcu�r је ustuknuo i pred
pacijcntskim transfcrom (u kojem је
skloµu pore11c1 caja govoriJa samo na
takode Ыlо seksualnih elemenata),
englcskom) nazvala "talking cure"
te tako Freud deset godina deluje
(lecenje razgovorom) i "chimney
ptopuno sam i razvija teorijski si­
swt.!eping" (cisc.enje dimnjaka) .Sle­
stem psihoanalize (izraz "psihoa­
deci vazan Breuerov zakljucak је
nal iza" prvi put јс upotreЫo 1896).
Ыо da simptomi ncstaju kada se
Posto lecenje pod hipnozom nije do­
pacijentkinja, u hipnozi, priseti
nosilo trajne rezultate, а ncki pa­
uz emocionalno ispoljavanje, u ko­
cijenti se nisu mogli hipnotisati,
joJ situaciji su se simptomi ро
Freud prestaje da koristi hipnozu
prvi put javili, kao da su simpto­
i razvija metod slobodnih asocija­
mi ostaci emocionalnih iskustava
cija. lstovremeno pocinje samoanali­
sa traumaticnim dejstvom. Mcdutim,
simptom лiје Ыо rezultat samo jcd­ zu (od 1897.) i objavljuje svoja sh­
vatanja о infantilnom seksualitetu,
nog dogadaja, vec, najcesce, pos­
snovima, mchanizm1ma odbrane, omas­
ledica visestrukih, cesto slicnih
kilmn itd.
i ponovljenih traumaticnih okolnos­
ti. Trebalo је rcprodukovati hro­ Oko Freuda se 19о2. i formalno or­
noloski lanac neprijatnih uspome­ ganizovala jedna grupa beckih leka­
na, krecuci se unazad, od najsve­ ra i drugih strucnjaka koji su os­
zije prema vremenski najudaljeni­ novali Becko psihoanaliticko drus­
joj. Rodio se jedan od osnovnih tvo, kojcm su prisli i neki zain­
principa kasnije psihoanalize: hi- teresovani bez medicinskog obrazo-
2.
vапја. Psihoaпaliza је tada vec Posto је psihoaпaliza stekla pravo
imala iza sebe "Tumaceпje sпova", gradaпstva u пauci, пјеп razvoj је
јеdпо od kapitalпih dela поvе пau­ tekao u dva pravca. S jedne straпe,
1- ke i Drustvo se sastajalo kod Fre­ psihoaпaliticki koncepti i psihodi­
t
uda diskutujuci о razпim teorijs­ пamske teorije su prosirivaпe sa
kim i prakticпim pitaпjima psiho­ oЫasti psihopatologije i psiholo­
aпalize. Posle пekoliko godiпa iп­ gije na druge domene ljudske delat­
tereseпti se javljaju i iz drugih nosti. Medu njima, na tumacenje ku­
zemalja (kao npr. Ј.Ј. Putпam u lturпih fenomena, umetnicko stvara­
SAD i к. Abraham u Nemackoj), по, пje i aпtropoloska pitaпja а vreme­
пajznacajnijc priznaпje psihoпali­ пom ina kпji�evnu i pozorisпu kri­
zi u tom trcпutku је zaпimaпjc jcd­ tiku, psihoistorijsku Ыografiju i
ne grupc svajcarskih psihijatara dr. S druge strane, doslo је do gra­
u Zurichu predvo�eпe Е. Bleulerom nanja unutar same psihoanalize u
i С. G. Juпgom. Bleuler је Ыо ug­ smislu razvoja razlicitih "pravaca"
ledпi psihijatar i univerzitetski koji su potekli od Freudovih posta­
profesor i пjegovo zanimaпje za vki, ali su se manje ili vise odvo­
psihoaпalizu znacilo је veliko jili od stavova ortodoksпe psihoa­
ohrabreпje za Freuda, koji se 19о7. nalize. Jos u redovima prvih psiho­
susrece sa Juпgom i tako росiпје aпaliticara su se javili опi koji
viscgodisпju plodпu saradпju. Blcu­ su napustili вctko psihoanaliticko
lP.r је pokazao da postoji niz psi­ drustvo i osnovali svoje skole (Ad­
hijatrijskih slucajeva cije је ob­ ler, Stekel, Jung). Sem njih, raz­
jasnjeпje moguce mehaпizmima koje vojem psihoanalize su se javljala
је sugerisao Freud, а Juпg jos i nova shvatanja autora koji nisu
19о2. pominje tumacenje sпova go­ napustili psihoanaliticku zajedni­
vorcci о fcпomcпu okultпog. Nakon cu, ali su neke Freudove postavke
pocctka aktivпosti ciriske grupe prosirili ili interpretirali na пo­
na kliпici Burgholzli, psihijatri­ vi nacin. Medu ovima, nalaze se i
ja vise nije mog1a igпorisati psi­ shvatanja ego - psihologa (Anna Fre­
hoaвalizu. ud, Н. Hartmann, Р. Federn, E.Kris).
Аппа Freud је Ыlа јеdпа od prvih
Godiпe 1908. odrzan јс prvi Meduпa­
koja је naglasila odbrambene kapa­
rodпi psihoaпaliticki koпgres, u
ci tete ega, а Hartmann је ubedlji­
Salzburgu, sa 42 ucesnika iz Aus­
vo pokazao da se ego пе formira iz­
trije, �vajcarske, Engleske, Nema­
nova kod svakog pojediпca jedпosta­
cke i Madarske (trideseti Meduпa­
vno usled srediпskih uticaja, da
rodпi psihoaпaliticki koпgres odr­
iпdividua ne stice sve aparate sta­
laп је 1977. u Jerusalimu). Ubrzo
vlj ene u sluzbu ega tokom razvoja,
su se pocele osпivati, pored oпih
vec percepcija, motilitet, inteli­
u весu i zurichu, i druge grupe
gcncija i drugi procesi pocivaju na
koJe su se poccle baviti psihoana­
ko11stitucionalnim osnovama. Р. Fe­
lizom: 1908. Abraham osniva Berl­
dern јс svoje koncepte hrabro pri­
iпsko psihoanaliticko drustvo,
meп io па nova tumaccnja psihoza. U
1911. orilJ pokrccc Njujorsko psi­ drugom pravcu su podstrck psihoa­
hoanaliticko drustvo, 1913. Fcrcп­
пali tickoj misli dali neofrojdisti
czi orgaпizuje Budimpestaпsko psi­
(К. llorпey, Fromm) koji su isti­
hoaвalit icko drustvo, 1913. Јопеs Е.
caпjem sirih drustvenih uticaja te­
osпiva I.oпdoпsko psihoaпaliticko
zil i difcreпciraпju Ыoloski datih
drustvo itd. Pokrecu sc casopisi i
os11ova od socijalпo uoЫiceпih mo­
godisnjaci - "Jal1rbuch fur psyclюa­
dcla ропаsапја. Fromm se i razvi­
пali ti sche uпd psyclюpa thologiscl1c
jao vап vladajucih psihoanalititkih
Forschuпgcп", 19оВ ; "ZcпtralЫatt
trcndova i zahvaljujuci svojem so­
filr Psychoaпalyse", 1910 ; "Iпter­
cioloskom obrazovanju i marksisti­
пatioпale Zcitschrift fUr Psychoa­
nal ysc", 1913 ; "Imago" ; 1912 ; tkim shvatanjima пastojao iпtegri­
sati psihoaпalizu sa savremenom
'"l'he Psycl1oaпalitic Rcvicw", 1913 ;
drustvenom misli (njegovo delo "Be­
"Interпatioпal Jourпal of Psychoa­
gstvo od slobode", 1941, kapitalno
nalysis", 1919. Odrlavaпi su koп­
је delo modernih drustvenih nauka).
gresi i psihoaпaliticki claпci i
kпjige su se pocele baviti пе samo Sem teorijskih pomeraпja doslo је
psihijatrijskim i psihopatoloskim vremeпom i do geografskih premes­
pitaпjima, vec i psiholoskim, so­ tanja. Do tridesetih godiпa psiho­
cioloskim, umetпickim i kulturolo­ analiza је Ыlа "kontinentalna",
skim proЫemima sireci tako dijapa­ srednjoevropska nauka, njeni centri
zon psihoaпalize pogled na svet. su Ыli Вес, Berlin, Budimpesta. sa
u
з.
pocetkom nacistickih progona i је doprinelo i razvijanju psihoana­
drugog svetskog rata vcliki broj lize u nasoj zemlji u prvo vreme
psihoanaliticara presao је u SAD upravo u Vojvodini, Beogradu i Za­
i Englesku,tako da danas najveci grebu. tinjenica da jugoslovenska
Ьrој psihoanaliticara deluje u psihologija i pedagogija licnost
Amcrici, znacajni centri su i pojcdinca ne podreduju kolektivu
а
London i Pariz. takode је olaksala bavljenje psi­
hickim zivotom sa psihoanalitickih
RAZVOJ PSillOANALIZE U SRBIJI - ОР­ aspekata.
ЭТI PREGLED
Razvoj psihoanalize u SrЬiji vezan
је za razvoj psihijatrije u nasim
U poredenju sa razvojem psihoana­
krajevima, ali i za nemedicinske
lize u svetu, istorija srpske ps­
nauke. Profesionalna psihijatrija
ihoanalize nekome moze izgledati
neugledna i neopravdana tema. Me­ r�z�ila se u SrЬiji и drugoj polo­
v1n1 19. veka, ka.da su formirane
dutim, uporedivanje razlicitih
prve dusevne bolnice pod rukovod-
kultura је cesto nezahvalno i bes­
s tvom lekara koji su se skolovali
misleno, pogotovo komparacija dve­
uglavnom inostranstvu (Austrija,
�u �ajednica u pogledu necega sto Nemacka, Mи adarska, Francuska). Pr­
Је Jedna "uvezla" iz druge. Speci­
va bolnica za lecenje mentalno obo­
ficnosti politickog, drustvenog i
lc l ih osnovana је u Beogradu nakon
ekonomskog razvoja Srbije nosile
sto јс 1861. knez Mihajlo potpisao
su sa sobom i karakteristicne crte
propis о osnivanju takve ustanove.
njenog naucnog napretka. Ne smemo
Dom је inaugurisan 26.avgusta
zaboraviti da је u vreme kada је
1861. sa 25 kreveta u adaptiranoj
psihoanaliza vec presla granice
privatnoj kuci Ыvseg dvorskog le­
Evrope, kada su vec postojala psi­
kara B.S. Kuniberta. Glavni (
hoanaliticka drustva u vise sred­ и
njocvropskih centara i izdavani stva7i, jedini) lekar azila Ыо је
Flor1an Burg. Ova ustanova i kas­
raz��citi p�ihoanaliticki casopisi, nije slicne bolnice omogucile su
Srb1Ja b1la mala nerazvijena
profesionalnu i naucnu aktivnost na
balkanska kraljcvina, а njen glav­
polju psihijatrije i ubrzo su se
ni grad nije imao ni sto hiljada
javili naucni radovi о dusevnim bo­
s�anov11ika. (Оа odrnah kazcmo, orga­ lestima u SrЫji (V. Subotic) al­
n1zovane i institucionalizovane
koholizmu (Ј. Danic) i dr. Na�on
psihoanalize Srbiji ncma ni da­
и osnivanja jugoslovenske drzave
nas, ali је tokom poslednje ceti­
(1918) psihijatrija se brzo pocela
ri decenije doslo do velikih pro­
razvijati, mada pod uticajem neu­
mena koje daju osnova za nadu bu­
rologijc, i osnovano је vise duse­
ducc pcrspcktive.) Bilo bi, dakle,
vnih bolnica, koje su se borile sa
pogresno uporedivati uslove u Be­
pro�lemima prenatrpanosti, malog
ogradu 19. veka sa onima Becu,
и bro)a lekara, nedovoljne obucenosti
вe:linu ili Budimpesti. Sem toga, pomocnog оsоЫја i sl. Nova faza
mozemo iяtaci da nije u svim evro­ и
razvoju psihijatrije u SrЬiji po­
pskim zemljama psihoanaliza uhva­
tila јасе korene, а neki veci cen­ �el� је osnivanjem neuropsihijatri­
JSk1h klinika pri medicinskim faku­
tri (New York, London) su to deli­
micno postali i usled politickih lte�ima i neuropsihijatrijskih ode­
lenJa unutar opstih bolnica. Ovo је
prilika izazvanih dolaskom nacista
dovelo do tretmana ncuroticnih ьo­
па vlast u Ncmackoj. U tom smislu
lesnika i pocetka uvodenja psiho­
SrЬija ne spada опе sredine
и и terapije.
kojima је psihoanaliza najmanje
razvijena i ne smemo zaboraviti Kada su SrЫji (prvenstveno u
и
da se u nekim evropskim zemljama Beogradu) poceli da deluju psihi­
Freudova nauka zvanicno jos uvek ja tri Ыо је zadovoljen jedan od
nc prihvata kao opravdana i doka­ uslova da se psihoanaliza afirmise
zana.. u ovim krajevima, jer su prvi akti­
Jugoslovenski drustveno-politicki vn� psi�oanaliticari Ыli psihija­
tr1. Ps1hoanaliza је SrЬiji poce­
sistem је, naimc, otvoren prema и
la da se razv�ja dvadesetih godina,
svctu, marksisticka ideologija је
u Jugoslaviji nedogmaticna, sto ka�a su pocel1 sa praksiranjem prvi
ps1hoanaliticari (Nikola Эugar
је povoljno uticalo i na mogucnost u
zastupanja psihoanalitickih ideja. Subotici i Hugo Klajn и Beogradu) '
а najznacajnije korake preduzima
Sem toga, neki delovi Jugoslavije
tridesetih godina, kada su poceli
su u proslosti Ыli pod vecim uti­
da se prevode i objavljuju neki ra-
cajem austro-ugarskih centara,sto
4.
hoanalistickog drustva u JugosJavi­
dovi klasika (Freud, Adler) i pub­ ji, su Ыli Lj. Dumic, V.Dvorniko­
likuju domaca izdanja. B.Lorenc, vic, Duric, v. Klajn, v.
�!. 11. I
profesor Beogradskog univcrziteta, Matic, N. Popovic i Lj.�ivkovic.
objavio је 1926.knjigu"psihologija", Drustvo је organizovalo prevode i
којој daje i kratki osvrt na"psi­ naucne diskusije, popularizovalo
и
hoanaliticku metodu".Ovde su sturo osnovne principe psihoanali2e i ra­
i neprecizno saopsteni neki osnovni dilo na obucavanju buducih psihoa­
pojmovi psihoanalize i teme njenog naliticara. Me�utim, Drustvo је Ы­
interesovanja (slobodne asocijacije, lо gotovo privatne prirode, neveza­
omaske, slucajne radnje) ,dok su mno­ no za Ыlо kakvu naucnu
gi vazni pojmovi izostavljeni(meha­ ili profesionalnu ustanovu, sa ma -
nizmi odbr�ne, Edipov kompleks) . lim brojem clanova, bez vlastitih
Profesor Lorenc , koji се prostorija i organa (casopisa) . Od
kasnije prvi prevesti na srpski njegovih clanova samo је nekoliko
jezik Freudov "Uvod u psihoanali­ i kasnije ostalo aktivno na polju
zu", ukratko prikazuje i Freudovo psihoanalize, sto govori prilog
и
shvatanjc snovima, ali odbija da pretpostavci da su neki clanovi Эu­
о
snovi imaju toliko smisla koliko garovc grupe Ыli zainteresovani za
im psihoanaliza pridaje i da su dinamsku psihologiju, ali nisu Ыli
oni simboli nesvesnih zelja (ро potpuno opredeljcni toffi pravcu.
и
Lorencu snovi su cesto produzenja Rad grupe је Ыо otezan onemoguca­
sanjarija, svest је jedna i u vanjem sastanaka u Dekanatu Filo­
а
snu i na javi, samo је u snu osla­ zofskog fakulteta (gde su se beog­
Ьljena zbog spavanja) . Dclo sadr- radski psihoanaliticari jednom me­
li i poglavlje о "Nesvesnom u du­ secno sastajali) i izЫjanjem ra­
sevnom livotu" i, pored "pshiofi­ ta. Sprecavanje okupljanja u Deka­
zioloskog nesvesnog", "ncsvesnog natu Ыlо је nadokna�eno skupovima
kao automatskog"i "nesvesnog kao Эugarovom stanu, no posle nemac­
и
latentnog" govori i о "dinamic- kog napada na Jugoslaviju rad gru­
kom nesvesnom" za koje kale da se pe је potpunosti obustavljen. Эu­
и
u novijoj psihologiji cesto zlou­ gar је pred Nemcima izbegao u Subo­
potreЫjava. ticu, neki clanovi Drustva su pali
vojno zaroЫjenistvo, а u svakom
Hugo Klajn је 1929. u "Novoj lite­ и
slucaju pod nacistickom okupacijom
raturi" objavio clanak "Misli о
jedna psihoanaliticka grupa ne Ы
psihoanalizi", u kojem popularno
ni mogla delovati.
saopstava neke ideje psihoanalize,
ali istovremeno i kritikuje njenu tak i za kratko vreme svog postoja­
nerevolucionarnost. Bili su to ne­ nja (nepune cetiri godine) Psihoa­
ki od prvih pisanih tragova psiho­ naliticko drustvo Beogradu је da­
и
ana lize SrЫji, а tridesetih go­ lo doprinos razvoju psihoanalize
и и
dina је izdavacka delatnost posta­ nasim krajcvima. Опо је pomoglo
la bogatija i javila sc teznja za pocetku primenjivanja psihoanalize
organizovanjcm. praksi i njenom ukljucivanju
и и
tumaccnje psihololkih, psihijatrij­
Godine �932. osnovano је Drustvo
skih i kulturnih proЫema. Samo dva
jugoslovenskih psihijatara koje је
clana Drustva, Эugar i Н. Klajn, su
radilo na razvijanju profesionalnog
se bavili psihoanalitickom terapi­
i naucnog rada i iste godine su
jom, а skolskom analizom se bavio
neki psiholoski orijentisani psi­
samo �ugar.Njegov edukativni rad
hijatri osnovali Jugoslovcnsko
sc oscca i danas, jcr se u psihoa­
drustvo za mcntalnu higijcnu, sa
nalitickim strujanjima u Beogradu
sekcijama u Bcogradu, Zagrebu i
danas oseca prvenstveno naucni, ob­
LjuЬljani. Drustvo za mentalnu
razovni i profesionalni rad dva Эu­
higijenu se zalagalo za psiholos­
garova ucenika (V.Matic i V. Klajn).
ke i socijalne principe, terapi­
Predavanja koja su drzali beograd­
ju i prevenciju i Ыlо је pod uti­
ski psihoanaliticari zainteresova­
cajcm Freudove teorije. Ncki beo­
la su i siru puЫiku i na Kolarce­
gradski psihoanaliticari (skolova­
vom univerzitetu је odrzano vise
ni u inostranstvul koji su ucest­
izlaganja, sa raznovrsnim temama,
vovali u aktivnostima Drustva za
ciji је cilj Ыо popularizovanje
mcntalnu higijenu i drugi sledbe­
i predstavljanje duЬinskopsiholos­
nici psihoanalize van kruga psihi­
kog gledanja na psihopatoloske ili
jatara osnovali su 1938. Psihoana­
kulturne fenomene. Као grupa, po­
liticko drustvo u Beogradu. Glav­
sebno su se za psihoanalizu zain­
ni pokretac i vo�a grupe Ыо је
teresovali beogradski nadrealisti
Nikola Эugar, а ostali clanovi
koji su svojim nacinom umetnickog
tog prvog i do danas jedinog psi-
5.
stvaranja bili veoma Ыiski proce­ nje snova) . U prevodu Huga Klajna
sima i simbolima о kojima је psiho­ u Beogradu је 1937. izasla "Psiho­
ana liticka teorija govorila u vezi patologija svakodnevnog zivota",
snova i nesvesnog. Dalje, pojedini Freudove najpopularnije delo,u pre­
clanovi su upravo u okviru Drustva dgovoru kojemu је Klajn napisao i
poceli svoja naucna interesovanja opseznu uvodnu studiju u kojoj је
(V.Matic, V. Klajn) , za cije pro­ razmotrio neka osnovna pitanja psi­
sirenje im је stajala na raspola­ l10analize i polemisao о autorima
ganju �ugarova biЫioteka i pomoc, ciji su radovi о psihoanalizi obja­
а i sastanci Drustva kao medijum vljeni u nasoj sredini. (Inace, u
izlaganja svojih shvatanja i dis­ Zagrebu su 1934. objavljeni "Prilo­
kusije о njima. zi teorije seksualnosti", Freudovo
delo u prevodu Gruja Petrovica i
Као i u drugim sredinama, psihoa­
Srda Price).
naliza је i u SrЫji Ыlа napadnu­
ta od strane reakcionarnih krugova Godine 1934. objavljeno је "Pozna­
i njene stampe, koja је u �irenju vanje coveka" А. Лdlera. Knjigu su
psihoanalize videla opasnost za svo­ preveli Vladimir Dvornikovic i Mi­
je najsvetije (gradanske) norme, los Duric, а uvodnu studiju о indi­
dok su antisemitski elementi psi­ vidualnoj psihologiji napisao је
hoanalizu napadali kao "jevrejsku Dvornikovic. Govoreci о nastanku
nauku". Klajn је cak i licno individualne psihologije, Dvorni­
11.
napadnut u novinama, jer је u jed­ kovic smatra da је Freud zahvatio
nom svom predavanju na Kolarce- samo erotsko nesvesno, а zanemario
vom univerzitetu upotrebio rec "pe­ ostali instinktivni zivot coveka,
nis". Prava bitka izmedu pristali­ narocito ako је socijalno uslovljen
ca psihoanalize i njenih protiv­ od najranijeg detinjstvв. Predgovor
nika nije se u potpunosti rasplam­ upoznaje citaoca i sa nastankom psi­
sala, jer su psihoanaliticari bi­ hoanalize, te sa osnovnim pojomovi­
li ipak malobrojni, njihov uticaj ma i shvatanjima Лdlcra.
neznatan, а javno istupanje rct­
Nikola Popovic је 1934. objavio svo­
ko.
ja "Predavanja iz psihoanalize", а
Prcdratni pcriod srpske psihoanali­
sledcce godine svoju knjigu "Psiho­
ze obclczen је i izdavanjem vise
analiza - osnovna ucenja Sigmunda
vaznih psihoanalitickih radova. Go­
Frojda". Knjilarnica "Svetlost" је
dine 1927. izdato је delo Pierrea
1935. izdala brosuru I. Sapira "Psi­
Boveta, profesora �enevskog univer­
hoanaliza i sociologija" (u istoj
ziteta, "Psihoanaliza i vaspitanje"
ediciji objavljen је i Reichov rad
(u prevodu Svetislava Petrovica sa
" "Dijalekticki materijalizam i psi­
esperanta) . U uvodu Filip Hcdic,
hoanaliza".) Sapir smatra neopravda­
profesor eksperimentalne psihologi­
nom pretenziju psihoanalize kao in­
je na Visoj pedagoskoj skoli u
dividualne psiholoske doktrine da
Beogradu, daje pregled nastanka
se primenjuje u sociologiji i odba­
psihoanalizc (Freud, Breuer) , govo­
cuje frojdizam kao sistem.
ri о dccijem seksualitetu, Edipovom
kompleksu i Freudovoj teoriji sek­ llugo Klajn је 1936. objavio "Abnor­
sualnosti uopstc. Izlaze i Freudo­ malnosti normalnih", leleci laicima
va shvatanja о liЫdu i uticaj psi­ predstaviti neka od shvatanja psiho­
hoanalitLckih saznaja na vaspita­ anali ticke teorije, а 1939. dco "Va­
nje (Ьlago reagovanje na detetovo spitanje sa gledista medicinske i
autoeroticno ponasanje, iskrenost socijalne psihologije", u kojem oЫ­
izmedu deteta i roditelja i sl.) . lato dolazi do izrazaja psihoanali­
Sam Bovet u knjizici upoznaje cita­ ticko obrazovanje autora. Kriticki
oce sa pojmom psihoanalize, njcnim prikaz psihoanalize "Frojdizam" V.M.
met odama rada, simptornskim radnjarna, Volosinova objavljen је 1937. ( u
snovima i primenom psihoanalize u prcvodu Vladimira Fabjancica) . U
vaspitanju. prevodu Milosa Durica 1938. su ob­
javljeni "Psiholoski tipovi" C.G.
Prvo delo kojim se Freud predstavio
Junga.
jugoslovenskoj puЫici је "Uvod u
psihoanalizu", koje је izdato 1933. Van Beograda је objavljeno samo ne­
u Beogradu, u prevodu Borislava Lo­ koliko clanaka iz oЫasti psihoana­
renca. Prevodilac је dao i biograf­ lize, kao npr. clanak dr Taborija u
ske podatke autora, te obavestenje novosadskom listu "Jugoslovenski
о pojedinim psihoanalitickim pojmo­ dnevnik" "Nesto о psihoanalizi",
vima (potiskivanje, nesvesno, znace- 1934. (popularni prikaz nekih osnovnih
6.