Razvitak Roma u Jugoslaviji. Problemi i tendencije. Zbornik radova sa naučnog skupa

127 Pages·1992·14.555 MB·Serbian

by  Miloš Macura (ed.)

SERВIAN АСАDЕМУ OF SCIENCES AND ARTS
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
SCIBNTIFIC CONFBRBNCES
НАУЧНИ СКУПОВИ
Volume LXVIII Књига LXVIII
DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES
ОДЕЉЕЊЕ ДРУШ'I'ВЕНИХ НАУ.КА
COMMITTEE FOR RESEARCН INТO ТНЕ LIFE AND CUSTOMS OF ТНЕ GIPSIES
КОМИСИЈА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЖИВОТА И ОБИЧАЈА РОМА
Book 1 Књига 1.
GIPSIES
Т·НЕ РАЗВИТАК РОМА
IN YUGOSLAV IA
У ЈУГОСЛАВИЈИ
PROBLEMS AND TENDENCIES
ПРОБЛЕМИ И ТЕНДЕНЦИЈЕ
PROCEEDINGS OF ТНЕ SCIENTIFIC CONFERENCES ЗБОРНИК РАДОВА СА ЩУЧНОГ ОКУПА
HELD FROM JANUARY 12 ТО 13, 1989 ОДРЖАНОГ 12. И 13. ЈАНУАРА 1989. ГОДИНЕ
Accepted at the Bth meeting of the Department of Soclal Прим.Љено ва VIII св:упу Одељења друштвених вауха од 16. охтобра 1990. r.
Sc1encea of October 16, 1990.
Уреди ик
Editor
ак:адемив:
Ac:ademfclan МИЛОШ МАЦУРА
MILOS МACURA
BEOGRAD 1992 БЕОГРАД 1992
&
~'s
[
САДРЖАЈ
..
.~€~~ ·.:·= :· .· ..
[
1
1
Издаје 1
Српсха ахадемија наука и у.метности Узодва ~ ав:а,цеъщха Милоша ·Мацуре· · • . . 1
h'Оздравва реч <::аита Балиhа; преДсе;цкика Међународне орrаНИзације Рома 3
Лектор Жељ1W Ђyriu'1
1
Коректор O.JUiвepa Ковачев
·ј; Рајко· Ћурић: Без права· неМа де:МОкратије 1\
Техпички уредник Јел.ха По.моришац Raiko'Djunc: No·demiicraeu uiithoV.t:тtghts : • ·. • ·. 11
. 2. РЗ.цоi"m.р Лiхић: Уставw nолоо/сај .РйМ!Z у Jyz~aвujinu 11
Тираж 1.500 примерака ·. . : Radoxnir«Luki~: .consttiV.tion'al poSftion 9tthe Glli?s!es yиgoslavfll ID 1
."
з. Драrољуб Ацковић: Кош:пzтуционад.ни пробдем'l'l Р~ма. •
Штампа · Dragoljub Ackovic:· ConstitutiOna.z problems of the Gyps!es. • :13
гИп ~КултiЈра" .4. Вла.Циийр Стој1111Чевиh: IioлU7'1CЧкi.i и правw положај Цu~ана (Рима) и
.. Бeorp_llД; Марщала Бирјузова 28 • · Cpбufu Првоz ti Дpyw'l. устанка · • · • · • · • · ; · ·• · ". ' " • • . . :ЈЬ 1
· · Vladimir Stojani!evic: Po!it!ca! and legal· position of 'the Gyps!es tn Surbl11
.; .. duтing the Fiтst and Second UprisЩgs· _ ~ . • ·• . ' 1111
5. мияав:. Булајић:· Усташки. з11ОЧин:и·:zеноцида nporuв Диw.на. (Рома) и -
,. · Дру~ом свјетС1(0.м . рату . • . . • . • . • 31
Mllan Bulajic: ·GenocЩ.e-cт.i.mes Ьу. l[st$his agoi.nst Gwsieti · dитtna 111•
Second Woтld Wат • 111
6. Петар Влаховић: Етноантрополошхв одлике Рома у Ју~ославu'ј<и. • 1111
Petar Vlahovic: Ethnoanthтopological featuтes of Gypsies in Yuaoslavta 1111 •
7. Ћурђица Петровић: Hйl/'tHa ис:rраживан.а Ро.мсi. у Јуzос.лавuји 111
Djurdjica Petrovic: Gyps!es (Roms) in Yugoslavia as subjects of sdenttflc
теsеатсh 84
8. Алексаи,цра Митровић: Роми на ~раницама сиромаштва • 87
Aleksandra Mitrovic: Gyps!es оп the veтge of poveтty • 011
9. мИЈIУТин Прокић: Социјално-економске карактеристике Рома у Ју~о­
славu}и 07
Milutin Prokic: Socto-economtc characteтtstics of Romanies in Yиgoslauta 113
10. Ружа Петровић: Демоzрафске особености Рома у Ју~ославијu 11~
RШа Petrovlc: Demographic featuтes of Gyps!es in Yиgoslavia 12'/
v111 УВОДНА РЕЧ АКАДЕМИКА МИЛОША МАЦУРЕ
11 f fор~•и• То.цоровиh: 1 Фертилитет ~енерација poAICICUX жена по по-
о\рuчЈи.ма Ј11tоСЈи:Lвије • • • • 129
\М UЈ111Ј1икир Мацура: Ро.мека енхлава Орловсхо носеље на рубу Бeoipa-
h11 .". архитехтонско-урбанисти'Lкu опис • • • • • • • • • 131
Vl•dlmlr Macura: The Gypsy enclave »Oтlovsko NaselJe• (;оТhе Eagle's
,'/"ttl•ment«) at the edge of Belgтade 147
11 11011• Кузманови!!.: Стереотипије о Роми.ма и е:rничЈСа дистанца • 149
nor• Kuzmanovic: Steтeotypies аЬоиt Gypsfes and the ethnic distance
ln r•lation to the Gypsi.es • 156
14. DдlАИКИР Станковић: Роми у сsетлу подстzка ју~ословенске C2'C12'tlCТUxe 159
Vladlmlr Stankovic: Romanies in the light of yugoslav statistics 178
111
11. Ml•den Tancer: PtoЬZemi in peтspektive ilolanJa otrok Romov и SR
fllouen!Ji • 181
Mladen Tancer: -РтоЫетs and schoolings perspectiues of gipsies' childтen 0собита мије част и задовољство да у име Српске академИ,iе наука
ln th• _S ocialisf RериЫiс of Slovenia (SRS) __ • __ 187
у~м:етЈЕIОС:ТИ и Ње.ног Одељења друurrвених наука отвор.им: научни скуп
111. су1~чица Фин.цак: Потреба и стварање увјета за обухват ромсхе дЈеце t'a;m~п·t1.A Рома у Југославији - проблеми и тенденције". Поздрављам:
и предшколске ор~анuэа:ције • 189
чланове и пријатеље Академије који су се одазвали позиву да уч:еству-
•~l1111шn~ lос/а GFylpnsdya kc:h iTlhdeт enne icne :p;тseit-ys achnodo lth ien sctтiteuattiioonns of• condttions fот the f.nclи­ 192 -_ јдун енван оив роемд сиклуип ун аи ,д проусгеиб нноа,ч .оинн ед коолјрии нсеул п~р ињпергеоМвИоЛм! Ио рпграинлиозгое вз~ау .њ ег· ов
l't. MnMoaparerclcCeeЛ\ll lC C-oрorоtrltaiсadоdee:м : T ЈhП_eрео эбРuлТкеуО "Ьмlи•е- т· noрfи -лaаd~aоpђtaаtвioаnњ аo fт еteрrмmинinо.o1lo1Оgщyј -ео / нtеhРeо мnсiхmс п - 195 -rо.џщКе аоор rШа'lн'иО з~оев паолзан натаоу,ч нСир посеккуап апкоадд енма.изЈиав онма у.к"аЖ иив уомте ит нообс~таи- Ј~ие Р19о7м6а.
йyp1111 oтigin о/ the Gypsy language • 209 у нашој земљи". За ту прил.ику припремљен Је велики броЈ ~ог~
111. Ј .-8. Pathania: . Четири породице речи-мостова између ро.мехо~ јеsика од којих су многи касније објављени у разн:им часописима, Јер низе
и Ј11зика Индuје • 211 било предвиђено да се изда посебан зборник •радова са скупа. Као што
Ј.-8. Pathania: Fоит families of woтds-Ьтidges between the G1JP81J language ће се неки од присуrних сет.ити, на том скупу је предложено да Акаде­
and the languaqes о/ _In dia · - 224 мија посвети већу пажњу ромским студијама и да :3'а ту 'СВрху оснује
111. Шаип Јусуф: Норма.та и нејэината иэ~раденосr • • _ -• 225 ·---одговарајуће тело. Председништво Српске акадеМИЈе наука и уметно­
Slltp Jusup: The потт and its Ьuild-up • 228 ст.и сложmло се, почетком 1977. године, да се у оквиру Етноrрафскоr
одбора оснује посебна Радна група за: проучавање Рома. Председник
110. АцдриЈаиа Гојковић: Осврт на досадашња проучавања ро.мсхе ..куэwсе у
Ју1ославији, • • . • . 229 Радне групе био 'је покојни академик Душан Недељковић, а чланови
Andr!Jana Gojkovic: Studies of Gypsy milsic in Yugoslavia · 232 су били Ђурђица Петровић, Олга Зиројевић, Мирјана Радовановић, Рај-
:, ко Ђурић 1И Милош Мацу.ра. Збоr недостатка кадра и средсrа.ва за н~:уч­
_• _. ноИстраживачки рад, група је расформирана 1978. године, али идеЈа о
IV проучава.њу ж~ивота ~и ()бичгја Рома није напуштена. Напротив, рачtуНа­
ло се да ће се у Сара:јеву и Окапљу, цце ·"је ~апредавао рЗјЦ на про­
Приоритетна питања развитка м модернизације (белешка са паиея ди-
скусије) 233 учавању рамскоr језика и других м.анифестација духовног живота Ро­
ма, покренути Оан.и!Вање ·међуаrкадемиј'ОЮОг одбора, чиме би 'И пот.ре­
бе Српске академије наука и уметност.и за рад на овој важној :материји
биле делом подмирене.
Интересовање за етнографско проучавање Рома НИје у нашој сре­
дини нова поја-ва. Нека ми буде дозвољено да подсетим на Миклоши­
ћево класично дело о наречјима и сеобама евроrrоюих Цигана, објављено
у периоду од 1872. дu 1880. 1'0\ЦИне у Бечу, на сериј'У чла1Наrка Тихомира
Ђорђевића, објављену у Српском књижевном гласниq између 1904. и
1911; rоДИЈНе, ха запажене радове Л. Г.mи:ка и Т. Филипескија, објав­
љене у Сара:јеву пре Првог светског рата, или на касније радове М. Фи­
липовића о 1Височким Циганима, циганске приче и легенде Р. Урлиха,
Татомира Вукановића о Ромима Југославије и друго. Све су то лепи и
-------------------------··----
1
r
2
~1:(/·••••::· ПОЗДРАВНА РЕЧ САНТА БАЛИНА, ПРЕДСЕДНИКА
МЕБVНАРОДЦЕ. ОРГАНИЗАЦИЈЕ РОМА
ркеолјаи: ћrеив снео трраанјина п орсиеяt~iазтии еут ннаошгроајф нскаоујц ио рии пјоеснттаатции јтир апдриоцуичоанваалњнаи .Р ома ' :·~~["'i::·: .... r
СвојiИ!М програмом данашњи скуп одступа на неки на'Ш!I од ове :.::.!J'i ·.·::::::·:·
трЩ1iИЦИје, :не умањујући, међу-mм, нимало ЗtНача;ј а::uроучавања .жюзо~rа :_;:f·~~} ;.··<.·:. \
обичај.а и ~ародних умотворина Рома. Мислим да нећу претерати ~
кажем да Је етничко и КЈ;ЈlТУРНО биће Рома без опозива ушло у нашу. '!~"! r
етнологију и антропологиЈу, онако као што је спојено са iМНОI'ИМ грана­
ма народне У!-lетности. Одступање од ове традиције и не помишља да
rмањи ЗН8ЧаЈ еmОЛОШ~ОГ и. фолклористичког правца, већ указује на .. \Ј
~едну.додатну Д~ИМенэиЈу КОЈУ истичу савремена ром:ска стварност, на tiJ) ..
<\"
ЈедноЈ ~страни, и ширење интереса науке за њу, на другој. r
Задржавајуhи .се тренутно само на овој другој страни, желим да .·~ ,#-. "~;. '(~ •
подсе'l'ИМ щ.а се бројне ~сцшм~е дРЈ'ШТВених :нау~ка баве :многи;м и п://l ; ~~- .::;.
ерЮаОзПЈнlоlвИЦрИс'1н1иНм8 спвррхо.бал, е.мвеићм .ав аржоамнс кеел есмтевнаартн о;сштиир.е гТ ~о некоад ~и гније гилнатвенрае сиа .· . ')' '·; "\; .:-. .
у ~есу Роми је.цна од ~ких 'СК)'ПИНа која се обрађује. Међутим, ·.·. Поштовани скупе, rости и пријате~, '"\:,,: .<~~'.'·' 1
и у Једном и у другом случаЈу ради се о ширењу научног знања о Ро­ . ;~) > ,:: :. ~ам ~рЛо пријатну ·дрв:НОст ~и '';iаСТ ·да вас у им~ СвеТi:ке' ,орга-
мима и њиховим: проблемима. Уочивши rry энача;ј:ну чињеницу Орrа­
низациоњи о~бор овог скупа покушао је да на једн~м: месту~ ОНQ .-низације Ро.ма Поздравим И ·да зажелим: успешан рад овом научНом
Скупу, од ком се oчelty'je да каже своје Виђење о развитку Рома у на-:
што се у ОВО] обла~ ради, да би се, без претензија на потпу.ност, са­
moj зем:љи, као. и да укаж~ на тенденције у решавању мж)rоброј~ 1
чинио инвентар новијих и свеЖ1Их знања о разним аспектима развитка riробл~ма. · . . · · · . · · · ·· · ·· ·· · · ·
Рома. . . · РеЧ је о научно114 скупу са .веоt.Щ високо постављЩi!ИМ заХ:тевИ.м:а.
П~лоэи припремљени за ову прилику потичу из истраживачкоr
У његовом раду учествују· познат и признати научници"~и струЧЊаци
Рад": КОЈIИМ се аутори и иначе баве, независно од потреба :нашег окупа,
али Је ОргВ!ВИ'зацианом: одбору ипак yarieлo ,ца сачини три каНзисте:н'l)Не ···.·~!··············(:•·.··· й;з облаСТЈ;t образовања, језmџ1, ~ултуре, страдан;.а Рома у Другом свет­
ском рату и ус;:тавнопр_авйоr ПолоЖаја Рома 'У ЈУ.rосЈщвији: итд.· ЊИхово
'l'ематске целине. Прва целина, о којој ће бити речи ~на седшщИ којој ·Jii····.·
председава професор Ђурђица Петровић, тиче се нек:.их есешщјалних И знање, стручна реч-· и 'суд треба да допринесу утврђивању правог <:)'а­
рек.по би се, жзmотli'ИХ пита.Ња ромске заједнице: овде се сусрећемо с~ ња ствари и оаrледавању најбољих могућности за да.љи уста:внщrравни
·пОЈЮЖај и даље·друшТвено битисаЊе Por.1a. ИСТ1Ив:а је дасе наша зеl\t­
вапиlјућом друштвеном неправдом која се данас· намеће РоМ!И!Ма и са
ља. опредеЈIИЈiа за, рав!lоправност народа и народности"; вли, ру~ку на
њиховим неадеюватни~м )'IС'Гг~Вноправни:м положајем; са Њиховиљr' м:е­
сто:м: у Првом и Другом српском устанку :и под турском владавинаМ и ср~, сем декларативног опредељења; Роми 'ГО. у пракси ~ц. свакодневном
са страшним усташким ге:ноцидвим злочином проilив Рома. у Друrо:м: · ~оту Н1ИСУ још увек. дож.ив7ли. Земља која се у 'светсКим: раЗмерам~
светском рату. Друzа целина, расправљана на седници хојој председава ,залаже з~ равнопраЈВ.Ност ~ Једнакост, морала б:и: ~ц~ обезбЕЏЩ. pamro:..
IiраБН?СТ народа и народносм пре свега у соiхственој средИни. Неодр­
др .Рајко ЂУ_Рић, говори о етно-антроПDлош:ким, дем:оrрафсхи:м: iИ: со­
циьлошко•економсюи.ы одредницама Рома, о проблеМ!И:ма nреДшколскоr живо Је.да се за при~паџџш~ке овог народа или. 1щ1род~н:ости нenrro тр~
У. ~P)'l'OJ <;редини, а т.о исто евентуално оопораВа у влас~тој припад-
и школског образовања и о условима становања. У трећој, целини, на ницима других народа и народности. " ' · · ·
седници под председништвом -академика Љубомира Тадића, два прило­
, . И у о~ај скуп, ко.ји се о,цржаiщ у узбурканом врем~ско}[ пер:ИоДу; ·
rа rоворе о научно~аж~ивач.ким и стаТIИСТИЧКИМ питањима форми­
када се биЈе битка за реформу и уставне промене, Роми. су нед.овољно
рања знања о ромсКОЈ проблематици, док су оетали посвећени: пита­ укључени. Зашто?. · · ·
.њима ромског ~езика и лингВистике. Четврта целина резервисана је за
. . ·: Научни скуп који 1се одржава јесте историјс~ш чин, чИн којк тре:..
панел дИСКIЈСИЈУ о приоритетним питањима развитка ~и модерниза­
ције, са Рајком Ђурићем, Иваном Ивићем, Тривом Инђићем, Милошем: ба да 011:10~ ствараНЈе писмености; образоваЊ.а •.,: кул:rур11щr ~,ци~а­
ња Ро~а; ~едџqм ;речју узд.иЗање историјске ~ нац:Ионаiше сВести· овог
Мацуром, Александром Митровић и Ћурђицом ПетрЬвић као iханели­
на~од.а-, кој:и је упркос вековним прогоним:а и Геноциду, и 1ИсТ{iеб.ЉеЊу
С'11ИМа.
На крају, али ие и на последњем месту, нека Ми буде до~ољено .К()Је Је доживео у Другом светском рату, у~ео да очува свој лик и
· · . · · •
да иста~mем: наду и жељу Органи~ационоr одбора· да овај_ скуп буде ·и д··е н"т итет.
!1 РоъtИ, који (;у проrпли юроз све ·"сциле и Харидбе", ;и;djn .ОЈ Ј!сw­
не СS!МО извор знања 11"": rинформац.иЈ о проблемима напаћеноr ро:мокоr
народа веh rи подстицаЈ за успешније решавање тих проблема. · . пели све неправде и понижења, кој.и су свој дуги пут од Индије· До
свих осталих nодручја света прешли не наневши ником неправду и
зло, знају да цене сваки људски гест и ЧЮ1 који прожима идеја ху­
маности.
- ј
4
БЕЗ ПРАВА НЕМА ДЕМОКРАТИЈЕ
Рад'У1је иас што зај.е,цн:ичхим сваrама, вољом и знањем изнала­
~о пут који води у лепшу iИ срећнију будућност. Није нимало слу­ РАЈКО ЋУРИЋ
ча~о IIDrO. се данас '1 сло&wiроком БеО!r.рајЦу, у Јуrославији, одржава
ова1 знача:Ј.ан окуп, О\Ц !Кога се доста оч~е.
Од када је покренута акциј-а за емшщипацију Рома у нашој зем­
љи, међу припэдшщима овог народа пробуђена је свест. Роми ое не
ЈЯ.Оr'У шrриmк са постојећим стањем. Ро.м~и захтевају да буду равно­ ::· ..
правни чланови заједнице.
Да би се остварио овај праведан захтев, :н:еопходоо је urroштa
изменити и мен;ати набоље. Најпре се то односи на статус Рома у
СФРЈ, који је различит скоро у свии федералним јединицама. С об­
зиром на то да имамо јединствен друurrвено-политички систем неоп­
ход~о је да Роми имају статус народнОС'l1И у свим републикам~ и по­
кразинама. У складу с тим, Роии као национални колекТИВ1ИТет треба
да ~ју иста права и обавезе као и остали народи и народн0СI1К у на­
Осећам потребу да на почетку искажем искрену захвалност
WОЈ земљи:.
Срп~ој акадеыији наука· и уметност.и и, посебно, Милошу мацури,
Истина је, кажу, на страни оних који су најмање повлашћени,
предсе:цнику Организационоr одбора овоrа научног скупа. Ово је дру­
а Ро:м~и су, сложићемо се, и у нашој земљи најмање повлашћен~и.
l'И по реду скуп о Ромима у САНУ; што је несумњиво доказ честито­
Роми i.ош увек нису ~aIWIИ место под сунцем; тамо. где су Ром.и, нај-.
сти, схваћене као придржавање ·строг.их дужности према друrиМа, и
више Је .неправди, најмање запослених, најмање школованих, најви­
ИСТ1ИНољубивости ове наше највише научне установе, у чему се огле­
ше ~ЦИЈ'ално ~ сммбено угрожених итд. Свакако је веома забри­
да свест о једнакости и Х)"Маности у коју се, per definitionem, ук.цапај'У
љава~уће што зе У. последње време велики број ромских породица 1ИЗ
сви покре'ПИ и облици ·људских култура, независно од раздобља.
Србије, Ма~1щцониЈе, ВИХ и Косова напустио нашу земљу и наста~
Нека то буде подстицај - да не кажем QПОМ:ења _. осталим ака­
нио се у Немачкој, при томе захте.взјући и најчешће добијајући поли­
деIОlјаиа и научним установама у земљи, јер истраживање и промиш­
т.нчюи азил~ ·!Иако су ствар:НИ мотиви искључиво економске природе. љање судбине напаћеног дела човечанства, чији су РомИ - ·без пре­
Мене Ј': посе.бно изненадило ~ro још:нцко од званич;~щх органа
теривања казано - њајистак:нУт;ији део, треба да · буде, тако рећи,
и .институцизоа НИ(Је·реаrовао, ;што зе ИЈСТИ случај као и са продајом
ромоке деце - да се при тсще нико озбиљније не запwrа шта се ово к;з,тегорички ;императив у кодексу мислећег и научног дела друштва.
дешава са легалним ли~а и' држављанима СФРЈ. , · Сартр је у духу европског хуманизма с разлогом упо:,юрио·: "Истина
Као да је ro ствар само Рома, а не шире друnrrвене заједнице. је на страни оних који су најмање повлашћени!"· .
У положају и судбинlи Рома о.концентрисани су ._.:": слободно се
РомИ немају Ниједну своју инстиТуцИју (научну, .образовну, кул:.
~_:: Ј'ећи - све uеџр!Ј.вде и сва зла овога друuiтва: не самоона која
турну и сл.), а збоr тоrа ни неке одговарај'Уће ~услове за· еманtџmацИју.
,-~у ~вела и усавршила варв-арска столећа већ и QHa која су, р~­
Ми см;о про~в затварања и !ИЗОлацио.ЕЈ:изма, али и против асимм­ зу:n~!. н.?воr" -rащ;~званог срци1алџс~~!t. lii у сушrин.и биро~'l'СКОГ
пациј е, без обзира: на то под ·којим 'Условима и облициМа се евен­
· , . друштва. И после ужаса који ice не може опИСатИ речима; ·геноцИДам
туално покушава rrротурити.
Наша· је деВИЗа. и препорука -:- што поmунијэ. социј алка, саМо:. ,;;енf~iшопедије омрти", која се непрестгно прошируЈе беЗ'ИМении ја­
сеновачким жртвама, овај народ - и то после 45 rодина од ослобо-
!прпорша.вnноас теим а(ан цпшохнmещrд~еа ј~е \ЦroИ ,и уотаодлаи ксол упчарје) швтрощ ислеа пдриесмщаж мРиОМНЯаЈцМйај ау ђења - остао је непризнат. ·
на е'I'IНИЧ!Кqј осно~;~и, no којој су РОМlй!Ма чвстО оmора1Ва1НИ ЧЗ/К И nраво Можда звучи патетично ако се каже: и после гасних ком;ора и
на Ж1ИВОТ и посто1ање. . · љоrора смрТIИ остала су роМС"Ка гета, у којима, понекад, те:Же И :Горе
., У Ј'уrославији,Роми и као појединци и као еТНWIКИ· Ј{оле:ктиви- неrо у тамници прово.це дане и ноћи људска бића. Осуђени да бораве
тамо где је ,,живоТ као змија", како је рекао један житељ _:..боље
тет мораЈr да имају сва национална и оамоуnравна права, јер сыо ми
речено: заточею_rк - насеља ~На Карабурми, они једва моГу прекора­
земља КОЈёt се определила за братство 'И јединство, за једнакQСТ свиХ
чити праг ~есет~ rо~ине живота. Истраживачи, социо.iюзи, већ су
царода и народност~и. установили да "/ поЈединим местима животни век Рома износи 33 го-
·Због свеrа напред изложеног, ја очекујем да ће овај научшt: дине, иљи чак 29~ · - -
с:к:уп, с~ програмом који је пред H!Ur!:a, дати свој пуни допринос еман­ Није реч ёамо о Сурдулици, Суботици, Карабурми; . слич.на или
ЦИП/ЩИЈИ и прогресу Рома у нашој земљи.
истоветна насеља находе се широм земље, од Драчева ~и Топане у
Скоп.љу; до "Бангладеша" у :ffuвoм Саду, Стрмеца у Хрв.атској, Новог
Места у Словениј.и. ·Такви случајеви у суштини нису случајна, веh,
рекло би се, заканита појава, чији је саставни део и трговина· роб-
-
6 Рајко Ћурић Беэ права нека демо:в:ратије 7
љем ромском децом, каја се зачела баш на овом тлу. То је, свакако, па је нелогично да се "таблице" вреди~• .морВЈiа и права не пошrrују
јед~ део у :мозаику ромске популације и друшт.~;~ене ст~арности Јуrо­ и не nр.и:мењују 1И према Роми.ма у овој земљи. Другим речима, нео­
славије; део света, налик на живе 1:1робнице, ЧИЈИ вапаЈИ, тако ;рећи, простиво је да се према Ромима и даље толеришу различити облици
ни до кога више не допиру. дискриминације, који понекад попримају чак видове геноцида. То би
Управо 1ИЗ тих разлога сматра-о ~сам својом дуЖНошћ.у да про­ се могло илустровати мноrобројним. примерима, али је то непотребно
говорим најпре о овом најугроженијем слоју ромске популације, д~ јер сва сазнања rоворе да се Роми у Југослав.ији налазе у потпуно
предочим ту слику људи са дна, последњих међу последњима у овоз неравноправном Положају, услед чега прети опаснс;н:т од етноцида. Ето
земљи где "разВ'И'I'ак" тече у супротном смеру, налик на развитак једне праве теме ~и. за Југословенски фору« за људска права. •
болест~. чији су "дијаrнооmчари" эасад једино они који се баве тзв.
Бездушне прилике :и: окоЈIНости у .којима труне огромна већияа
социологијом беде.
ро:мокоr народа поуздан су знак да су пол.и.тички принципи овога дw­
Развитак ice везује за напредак, појам који је Ернст Блох означио штва.....,. да парафразирам Крлежу - већ :rњили, да је почео да тру­ "
јед:в:им од најдрагоценијих и најв~ј~ појмова у прОМiИШљању не један лэжм поглед на свет, чиј.и су продукт нездрави међунацио­ •
људске проблематике. Њеrов критеријум 3есте хуманум, а његова се
нални и међуљудски одноои. Стаљинизам, чије nОСЈiед'ИЦе доживљава­
садржина огледа првенстве.но у сло?°ди. Слобода је, нара.~;~но, неде­ мо данас ry виду националсоцијализма, оставио 1е и ове cтpaume по­
о1ЬЮ1а, а .oпnrra емЗНЦИПЗЩfЈа данас Је ЗП!СОлутна нужност, 3ер у сле­ следице, које ry времену адсуства алтернативе и економског. терора •
пој иrри субалтер!Н'И'Х ~rоизама, у несолццарнос:и, антm;о~у атоми­ тако рећ.и из часа у час постају све т.раrичније и поразљије. Стаљини­
зираних; отуђених појединаца, !Ј?УПа iИ НЗЦИ'Ја, КОШ'ломера:а свих зам - 11mo што се 1Већ без6рој пута :показало - није у ст.ању да оси­
врста, све се брже крећемо, тачније сурвавамо, ка тачки од козе више
гура ика.кву еманципацију, јер Је по с.војој суштини ахуман, услед
н~ц повратка на добро. То се, свакако, мора имати у в~ када се
чега ее не само појеД'ИНЦИ већ и читаве друштвене групе, па и народи,
разЮШ!ља '~ развитку, када се суочавамо ica· питањем да л~ Је· и :како ·:::t;·.·.· Претварају у свет ж~ивотиња. 1
развитак могућ. у данашњем времену. . . . .. · . . . :·::;о.
Спремност да се и Ром~и третира.ју у духу хуманисmчке тради­
~\Т~w~:В~if?{ё=~t~~y~~~~~~~- ције и ry складу са категоријама и принципима које је изнедрио дух
non
европске филозофије и културе значила би пачетаК раскидања са
1~ sаљан разл01···,!f,i"·С!!"Ћ.Rе ·Учини. ОСЈ1:М~ наЕа.~о, .~:'!~. П()~:
старом прак.сом первертирања антропологије у зоологију, почетак уки­
воље:'.На~и ·pcr.J~X ст.рука •.. просј>есоР.и, хст~ог Dp:9-E!!! ~-tt()::. Ј
дања емпиријске суштине "циrаНчења" и стварања услова за стварну
~оЕ."~сr:~м~~. ~=~·~стакнr пол~~~ *ао анп~;.и~t; еманципацију Рома. Добро је замисливо и могућ.но само са слободним
нули Алеш 'ЕеОлер, ~,.,:,Щ'~~·- i' ~ .. ~".Ш:!'.,..,.~---"
Људима, у слобод:ној и ~цемокраrекој за!једющи љур;и., а не у прИБИiЦ­
жи:m еу mrn ЧИ:ЊЕ!!ПЩni д'а.лй оезо.роЈ ~рцмена~а З.<Ј:.;rrвР..~~~!!t~.<:Та­
~ Р6}.'шма· у ··Ј~~лШШЈ«, односно у реri)i'блшщма Ji по­ ној заједници, каква је у великој мери данашња ј'Уrословенска за­
једюща. Ј
храјiШПШа.··та је био iи један од закЉучака претходноr сИ1МПозијума,
Данас смо, тако рећи, на прагу промена пољИТ1Ичког с:и~стема. Хо­
~ у .САНУ. У појединим репуб.пикама и покрајинама тq. је,
било и опредељен.е Савеза ко~у~ниста, па. је захваљују)Зи томе Роми:.. .·>-!···· ће ли те промене обезбедим и промену положаја Рома у друштву?
~ау СР Врсни.и Херц~rо.вщщ П.Ризнат,,статус народност.и, . ·. : ~ ЛЦ~ринчонrо~ р:анЦиас апм лвает.ишликии тоепжтаимки сдта,н ајке,р дсоеж иРвоемлии - и мдаоджаи всљуа пвоапјуут иСсртбуа -и 1
,,,,_ -На .жалост, Cкymuтиliia СФРЈ, ЮЈјЗ: је најзнаЧајниј~и .орган у фе­
ако не и ropy - судбину, и то не само на Косову - ретко ха,ц и по­
ДерацИји и, према Уставу, на:јвишИ орган друштвеног самоуправљања
мињу. То није охрабрујући зн.ак. Због тога је неопходно уг.радити
и орган власти, у којој се, као таквој, уређују и обезбеђују заје;;Щt­ демократске мехањиз:ме који ће осигурати свима, па и Ромима, жељене
чки: интереси, одшэоно 'У којој се ут~рђује улоuа и о,цrоворн~ феде..,
промене ~и права и обезбед:wги пуну равноправност и демократичнсrст
рације за остваривщье равноправности радних људ;и и гра~а, на­
у свим областима друштвеног живота.
рDда и народности, није досад yomnтe расправљала .о rюлож.а]У Ро-. · Друштво и друшт.вене инст.mуције морали би да IИiМају одrова-
ма. Не желим из тога извлаЧИ'l'И било юакве ?зкључке, јер би о!Ш, по.
ра~јућ.и програм за промену социјалног -положаја Ром.а, ЧИ:ја оrро.мна '
ЈшГИци саме ствари, морали бити поражавајући. Али., укоЈI1ИКо је Скуп;,
веhина сИЈЮМ бездупmих прилика и околности, дели судбину недо­
шт~ща одиста Скупштина, и укољико ~а слово и дух Устава 1И дирwих. Народни херој Алеш Беблер предлаrао ј-е својевремено да .
држи до политичюих принципа, онда би, очигледно, морала mто .µре
се Ромима призна статус неразвијене народности, с тим што би за ре­ •
да покрене расправу о Ромима и њиховом положају. у земљ~ и исто·
шавање неразвwјености ове 1Народности требало пронаћи адеквзТНЈИје
в1'емено обаве:Же реi:~убличке и покрајинске СК'ј'ПШТИНе да у с;:кладу
методе, с обзиром на то да Роми ЖЩ!е у СВИ1М републикама и покра­ .
оа Уставом утврде њихова права и дужности. То би, уколико се ·сла­ "
јинама. Наравно, то је ствар политичког приступа, али овакав предлог
жете, требало да буде један од закључака· овог нашег сн:упа.
није без основа, 1ер је со.ци.јални положај Рома, тако рећи, исти, без
Скупш'l'IИНа СФРЈ би то морала да учини и због.тога што.је Ју­ обЗира на то да љи Ж:ИЋе у неразви;јеним, мање развијеним :или раз­ •
rославија потписник многобројних :међународних резолуција и кон­ вијеним: деловима земље. Уосталом, оваквом решавању социЈалних
ве~щија о поштовању људских права и права националних мањина, проблема .Ро:ма прибегли су у Шпан.ији, где су за релативно хратах ...
'
•
,-.
i
Рајко Ћуриh Без IIpaвa нема демохраТl(Је 9
период постигнути велики резултат.и, а слична решења предложена На :хmлост, и оно мало чега је било у међувремену је поништено.
су у Мађарској. · Својевремено покренути лист на ромском: - yimRyт је; еми!СИја иа
Овде се не ради о посебном односу према Ромима, већ о потреби Студију Б <у Београду - укинута је; смотра културних достигнућа Ро­
исправљ1а~ьа вишевековних неправди и стварању једнаких уdхова за ма Србије тако рећи је на самрти; Театар "Phralipe" у Скопљу, који
соцИјалну пр~оцију, ш~:о _је у .суштини дужност и обавеза друШ'lЋа и је постигао бЛ1ИСТаве резултате не само код нас већ и у свету, осуђен
\
друштвене заЈеднице ЧИЈИ су основни принципи самоуправљање и ра­ је на смрт.
вноправност народа и народности. · То духовно сатирање и егзекуцију над једном куЈIТурОм која се
рађа, која је у повоју, доживљавам као најстрашнију осуду и нај.већу
У свему томе школовање заузима посебно место. Школе су своје­
нt?правду према Ромима, данас и овде. Бирократија, дабоме, Ht! подиже
врсне друштвене скретнице, кеје подмладак Рома, у огромној. већини,
на ломаче; она има уходане механизме п<>Моћу којих сатире цвет
непрестано упућу>ју у погрешном правцу или изазивају сурвавање' у
духа једнога народа, не остављајући при том видљив траг. То је ано
амбис. Реч је, најпре, о томе да деца Рома почињу школовање са прт­
што би нас као људе морало дубоко забринути и натераТIИ да се оду­
љагом 6громне социјалне беде, образу~ући се на јеэику који је ЊЯ'Мiа
премо том насиљу. Брану против те емр'11И можемо :изградити само за­
непознат, на стр~ом језику, да не н<iводммо друге разлоге :који де­
једнич:ким снаrема, и то обједињени око оног трајног "пројект.а" који
лују х-еццикепираЈуће и трауматски. Ал.и, уместо да се траже адек­
почива на ИС'ГИНИ, правди и слобод'И - вредностима које морају бити
ватна решења, срља се у друге неilравде, па се, на пример, деца Рома
коипас и у решавању проблема Рома у Југославији, народа -чији је .жи­
упућују у специјална одељења, -чиме бивају двоструко обележена. То
је нехуман однос и поступак, али, упркос томе, он.и се и даље упорно вот у сенци смрТ1И већ :ХЈИљадама година.
На кра!ју овог нашег скупа, полазећи од реферата и дискусија,
одржавај'У и примењују према ромској деци.
предлажем да сачат:имо закљу-чке. Основа за то би свакако требало
· Ромима би у сваком случају требало признвт.и право на употре- да буµ.у закључци са симпозијума одржаног у САНУ од 13. до 16. ок­
бу и развој свога матерњеr језика, и: то како у просветном тако и у тобра 1976. и закључци Међународног нгу-чног скупа "Језик и кул7ЈУ­
културном раду, па :и у поглед~у школовања њихове деце. То :изи.скује ра Рома" којrи је одржан у Сарајеву од 9. до 11. јуна 1986. године.
луна еманципација овога народа. При том се мора имати у виду да
онемогућавање да се било који народ или народност корист.и својим:
матерњим језИК'ОМ, да се на том језику образује щ ствара, није Б!ИШТа
друго до - IOl.KO је закључено ~щ.,~ь,m.с>ЗУNУ".о,.М~а?оdЕ!,Х Ц~.
17. м-а_ШЈЈ!.~ - вид етничког геноцида !На ку11Гl1УРно:r.i пЛану, иЈIИ· Rajko DjuriC
""l!'I'SaPaЊe поrод·них у~слова за његово спровођење. Чињеница је да РОNИ
још немају услова ни могућности да остварују ово право, што оставља NO DEМOCRACY WITHOUT RIGHTS
тешке последице на њихов културни и духовни развој, а то се неми-
новно рефлектује rи на њихов социјални положај~ · Summary
То је дем<>кратско и цивилизацијски изборена право и као 111ру­
штво морамо се енергwrно борит.и за њеrово поштовање ;и оживо­ Social misfortune, assuming tragic proportions, oppresses the Gyp
творење у пракси. sies most of all. The picture of the social misfortune, seen in many Gypsy
Водећи ра-чуна о перспективи, у данашњој фази мора се омоrу­ settlements in Yugoslav.i.a, testifies that no solutions in the political and
ћwт да ромска деца, бар у ооновним школаМа, уче свој матерњи је­ economic field have been found for 'them, and in ;the long run, this lf;es
зик. За сада, то 1е постала пракоа у појед.иним основним школама !Н/3 tifies to an inadequate sense of moral responsability and social conscio
Косову, ати у-чење ромског језика, бар факултативно, морало би да usness.
се прак'11Ик~је и у свим осталим републикама и ВојвоДIИ'НИ. При том, The author links the development 1х> the category of progresв, in
неопходно Је с;rворит.и услове за школовање квалификованог кадра, the same sense as this category is understџod and defined Ьу ErneЗt
дакле на ПОСТОЈећим високошколским установама (педагошким акаде­ Bloch, wlrile the estaЫishment of the nationality status of the Gypsies
мијама ИЛИ поједюmм ОД филолошких факултета) О~ОВа'1.1И ром:оло­ is, as he points out, а conditio sine qua non for the development of the
шку групу. Да ~и ове потребе могле да се задовоље на научној ос­ Gypsy population in Yugoslavia. The more so since the Gypsies are still
exposed to various fonns and aspects of discrimina.tion, which sometimes
нови,_ неопходно Је да се при некој на·учној институцији (једној од ака­
демиЈа! на ушmерэ~тету и сљиЧ1ю) формира научноистраживачка гру­ even авsшnе forms of genocide.
па, КОЈа би, Ка{)НИ'зе, прерасл"1 у научноистраживачки центар. Такве Thus, he starts from rthe necessity of ensuI'ling and proteoting human
институције већ постоје у свету, пре свега у Европи, као на пример and collective righlts and freedoms, wtthout which democracy is incon
у Паризу, Штокх<>лму, СР Нема-чкој. Према rоме, Југославија би тре­ ceivaЫe. The point in questIO:n in the necessity of creating equal chancea
which, dn this case, are drastically curtailed.
бало да следи ова позитивна искуства, чији је саставни део и IИЗдава­
чка делатност, почев од издавања листова, часописа, књига итд.
"
УСТАВНИ ПОЛОЖАЈ РОМА У ЈУГОСЛАВИЈИ
"
РАДОМИР ЛУ!Q.{Ћ. ".
Усtавни. IЮЛоЖај rрађана Јуrославије•у знатној мери зависи од
љиховоr ·припадања раздич:нт:им. народниМ, ·одн. етRИ':iКИМ скупинама.
И поред omnтer уставноr начел-а да сви rрађаnи имају једнаи:а права
без обзИра на расу, народност, вероисповест, пол итд., 1ИПак припад­
1i НИпrrво народ'у утиче на њихов положај, јер -се права разврставају
\1. ндаај уо пnшотјае, дкшоmјма .нпаррои,пzаџдшаај,у очдонв; едкруу .гк.аиом театкнвиочм:,ю имм споксуепбниаш,w ако ..ј а припа- 1
Устав Јуrославије помиње само две врсте етничк:их скупива -
народ и народност. Њихов уставни положај различит је утолико пrro
ЩiаIОК народ по правилу има своју републику (сем MycJII01aщ, којЈ.t;
имај'У заједничку републику Босну !И Херцеrовину са Србима и Хр­ 1
ватима), дак народности има:ју !ИЛИ сопстџену аутономну покрајину
(Албанци) ~или заједничку е друг.цм народностима (Вој-водина) .•У ~Р
Србије, пак, поред. i:цipq.tm~!1:,; .Џ.ОW!Ње у чл, 1.94 и ет.аичку rрупу, Ј!е
одређу.јућИ i5Люке њену природу ни положај, посебно њену разлику, 1
у односу на .наро~о,GТ. Међутим,· кад се прррщ; 'РХ· Ј94 удоlЈМИ. ~-~
пиои:ма ·о народностима у аутономним покрајинЩ(а, .lЈИдИ <;е .да .. с:.е.~­
ничка rрупа схвата као мањи број щди и да 1е wm~ ."щф~~ен1:1 9'11~­
бощ~.. изражавања припадности етничкој rрупи •. елобода развоi'а c::БQle
куЩ'уре и YIJ.<:>TR?.P_~j§.~}1:.11.!J:!; писr.щ", .к.ао и осциВање •. ..QРf~~ 1
р~ с~~~~:!т~е разл~е прецизно У'l'Врђене у~ставом. т~-
Е:О, нпр., у Војвод~ини. ;аи:Је јасно кој-а '\;Купина чини џародност, а која
етничку rpyny. Аяи то ~щје јасно ни н.а Косову, јер и та:мо. постоје
мање св:уnи;не (юiр. Турци) за које се .не зна по коме мерилу треба
да се одреди јесу ли скупина или народност.. · .. ,
Овој нејасности доприноси и чињеница да Устав Јуrославије у
ч.n. 248 прописује: "Поред права која су им уставом обезбеђена у .цру­
rим: друшт1ВенО,-П!ОЛИ'Ј'Ю'i1КИМ за!једницама, народности 0СТ1Варују овоја
суверена права и у општини Ка'О сщ.tоуправној и основној друштвено­
-политичкој заједници", а то •Исто каже и чл. 148 Устава Србије .. Ме­
ђути:м; ако и по Уставу .:fуrослави1е и по Уставу Србије народности
имају суверена права !И .'У општиНама, онда изrледа да по.цела :tЩ на­
родности и. етничке rрупе према броју људи н:ије уставно схватање,
па би ,се морало тражити неко дРУЈ'О мерило за разликовање између
народиосm и етs:ичке rрупе. Можда би се то моrло oбj•acimmи: :на сле-
12
Ра,цоИИр Лу.кић Уставни положај Рома у Јуrославији 1.З
дећи наЧiИН: Устав Ј~ав~је кије хтео да прави разлику rезмеђу
с друrи:м сувереним државама, 'И у вези с ти:м међународни субјекти­
ове две врсте ск:уrота КОЈУ зе напр~ио Устав Србије (а и дrorrи ре­
витет, што повлачи тзв. право рата и мира; економска власт. с правом
пубЈDИ"Чюи устави).- Но, у том СЈiуча.Ју су републички у~стави мора.пи ·
на издавање со:mственог новца итд.
да бу/IУ nрецизнизи.
Како се вид~и, то су све права која су неограничена, Щ'З носе
У <:Баком случзју а<:таје да се одреди да ли .има разЈIИКе :између
печат суверености и која, у нај-бољем сл~учај:у, могу да у2ЮШ1ају само
на.родностrи и еташ:чке rрупе, како у поrледу њихове етничке сушrине чланице конфедерације, а никако оmnтине, одн. народности у ОIШ1'I11t­
тако и у погледу -усrавн.их и других права. Не улазеЬи дубље у испи­ нама. Отуд се мора закључити да је појам суверених права народности
тиваље, изгле:ца. да неке иоле значајне разтике и яе:ма. Ч<ИЊеюща да у опurrинама прОi'ИВречан и немогућ појам, те хао такав wшrrаван. Он
У.став Јуrославизе предвиђа права народности и у ОIШIТИНИ што зна-чи
сnщца у ону 1Врсту пој.мова које 1е створИЈiо јуrословен~ско устЗ!ВНО пра­
да говори о наро,IЏ!ЮСтима с малим б.Ројем пр:иЈI:щцника, ~чила би да
во у превеликој тежњи за ориrина.лношh~у, демократичношћу и хума­
по њему .м не~а разлике између народности и еnшчке групе, Али ношћу у прописЮМt о народним мањинама, као што је и појам ауто­
он~ остазе незасно зашто републички устави, који пpomreyjy и поло­ номне покрэјlИНе која је сЗ1Ставн.и елемент {кон)федерације Југослав:и~~е
жа] ~х .г,рупа и уводе ту врсту скупина, не чине јасну разлику и као таква виша од своје републике којој приnада. Разуме се, ю~::Је
између ових и народности.
главна штета од збрке због немогућих појмова него од збрке у сrвар­
ви:хо КаЈК.О ?ило, остаје јед.на разлика, и то битна, :у Уставу Ср­ юим однос.има :ко:ју они сrвара',ју, што, уместо да допринесе добрим
бије, коза 'УН~ )ош више забуне. То је већ поменута разлика !ИЗNеђу
односима народа и народяих мањина, ове у ствари погорша.ва споро­
нарО!Цности, коза има, сходно и Уста11у Ј.угославије, "суверена права" вима о тумачењу неразуыљивих и немогућих у;ставних одредби. Уме­
и у опш:т.ини:, !И етничке групе, ·која та права нема. Додуше, могла би сто да ови појмови буду доказ нашег врхунскоr правног стваралаштв~:
се изразити сумња у погледу ових права ет.юичке rрупе, јер није из­ о:н;и само \ЦОказују наше незнање и претенциозност, као и "храброст
рично речено да нема nрава која им;а .народност, тј. "суверена права". да противре'!Не и немогуће појмове истичемо као ремек-дела тоr ства­
Но, у ro се не може ближе улазити. Питање, међутим, засл:ужу\је паж-
њу и подробну разраду. · ралашТтрвеаб.а истаћи да увођење појма народности, . птпуно неодређе­
Ако не по~ји јаон:о утврђена разлика из.међу на.родности :и ет­ ног, уноси збрку !И с гледишта међународног права. Појам народних.
ничке rp~e, с Једне стране, ~ ако, с друге стране, постоји разлюtа у .м:аЊИН'а ;~е версајсюш уговорима о миру после Првоr светског рата
r1равима, ]ер народности имаз~ суверена права у ОПIII'I<:ИНИ, о.нда је врло прецизно одређен, а такве уговоре је потписала и ондашња Ју­
свакако важно утврдити где позедине е;ничке скутmе спадају, без об­ rосл.авиј'З. Народна мањина је део једноr народа кој•И има своју др­
зира што ни про~си о правима нису ЈаснЈИ. Како се није.щна е'!'НИЧка жаву, а она .Се в:алази у друrој, туђој држави. Тако се у вези с мањи­
cwywшa {~ло да Ј.е народност било етничка rрупа) не спомиње у Ус­ нама успостављају одређени .међународноправни односи између до­
таву Срб.изе, остазе тумаЧ'ИМа усrава и .н ауци уопште да покушају тичних држава, а разрађен је !И систем заштите права народних ма­
утврдити. ту разлику. Овде ће се са:м:о подвућЈИ да, пошто Ycrraв Ср­ Н;ина; Као такве, .м:ањ:ине нема:ју право на отцепљење. Увођењем пој­
бије говори о сувер~им правима народности, а не и таквим правима ма народнОС'l1И: и признавањем суверених права ошша постављ~а. се
trrничхих група, ОСТаiЈе да се закљ~ да је уставотворац свакако хтео питање не признаје ли се mме посредно и право народноС'l'И 1На пуну
да кародностима да већа .права него етничким: .група.ма, из чега би сувереност, било у конфедерацији било у потпуно самостално} држа­
~огИЧЈНо произИ'ШЛо и ~ца оу ~ароднооти ~РО!i«ије. Међути, ст,рого ~е- ви на основу права на отцепљење. Јер ако народности уживазу у оп­
1 о, како ће се видети, он НIИ!Је успео у ТОЈ намери. Но, иако није успео Ш'11И!Нама суверена nрава, зашто не би уживале и сувереност у ауто­
о њој треба водити рачуна. ' номној пок.рајини? С друrе стране, појам народности не оrраничава се
Пропис Устава о суверен.им правима је врло нејасан и тешко га на .мањине 1Које :већ имају GВОју државу. Псщ њим се .моrу ршзумева~ги
је уопште С:Х:Ва'l1ИТИ. O:i: НИЈе тач~:о одредио НИ набројао суверена npa- и мањине ~које живе искључива у дотичној држави, што опет ВОД!'{ мо­
1111 ш1родности. Зна се Јасно шта ]е сувереност, али је неј>асно шта су гућности постављања питања њиховог отцепљења на основу међуна­
суверена права. Пош~ се мора претпоставити да је у.ставоТворац ра­ родно признатог права на државност, одн. сувереност.
зуман, то треба узети да неће употребљавати два различита језичка њима као fСКУП!ИНе, чиме се обезбеђује одржавање те скупине зашти­
И:1раза за исту сrвар. То значи да се сувереност и суверена права не Из овога, дакле, излаз.и да би било боље вратити се појму народне
мury паистоветит.и, иако су тесно везани. Изгледа да је једино могуће· машине, како из општетеоријсюих тако и из практичних разлога.
решење д~еЈ?!!Н_а драва чине сџ.др;ЈtСај оеувереНОС'rlИ, .ПРИ чемr свако Треба истаћи и да устави не оrранмчавају народнастИ ии етничке
itec:Jrpa::··
од њих. н и одљику суверености, што значи да су апсолутна,' групе на општине, одн. на }едну општину. Етничка група може да
ничещ1. Овоме у прилог иде и историјскя развој појма суверености. постоји и у више општина, као и народност.
!ош од _средњег века нау~ка поiсушВ1Ва да утврди са;цржај суверености,
Међутим, ако теоријски појам народности у вези са сувереним
одн. позед~ина суверена конкретна права којима располаже оуверен.
правима у општини доводи до велике збрке појмова, пра.ктично узев,
Тако се традиционално ~аводе: ~рховна законодавна вла-ст ·('11ј. и уста­
упра.ао због оч.иrrе фI0сr1ИЧке немогућнОС'l'И да постоје суверена права
вотворна· уколико ПОСТОЈИ разлика tИЭмеlју устава и закона); једнакост у оmхrrини, не.ма великог значаја хоће ли се једна етничка ..с купина
.\
i4
Радомир .Лухиh Устаsки положај Рома у Јуrос.пазији 15
см:атраТи народношћу -или етничком груnо:м:. Зато би се РоИ'И моrли Дотле, остају две могућности. Прва је да се у оквиру Соција.пи­
смаТрати И једн.им и друrим,-ајед'ИН:о :њихо:ва бројност и распроС'11рТОСт стичкоr савеза организ.ује неко њихово представНIИШТво, кdје би шти­
\
f" по целој Јуrославији може бити разлог да се с:м:атрају народношћу, тило wихове разноврсне интересе, пре свега културне и социјалне.
што, рекосмо. у пракои не значи много., или тачније, строго правно Дpytra је да на основу права на удруживање формирају свој:а удр~­
1 узето ·- ништа. То може ~ати само политички значај .- да се у ња, која би, с обзиром на то да ЖЮЈе на целој територији Јуrославије,
1 пракси њихова права схватаЈу шире. " · · моrла да се орrанизују, преко општинских, покрајинских и републич­
Друга тешкqЈј.а ?! прйМени овоr права :м:ањина (било народно<:ти ких удружења, и 'У једно опште југословенско удружење Рома са за­
би.по е'Ј'11И'Ч>ких група), погото~ у опniтинама, лежи у неодређенОсти датком: да ШТИТIИ њихове интересе, којима је, како је ошnтепознато,
саъrог субјек:та праВа. Питање' је,_ наиме, какО се одређују тИ: с:убјекти эашmита заиста потребна, јер се у већини: налазе у тешюи:М ж:ив0'11Н!Им
и, особито, како су они организовани (уколико су yciпurre организова­ и културним условима.
ни)~ Јер може се схватити да и· не морају бити посебно орrанизовани, Правно посматрано, пак, у сваком елучају остаје ПИ'l'ање (и на­ 1
да поменута св()ја права .ужиmэ.ју као појеД~ИНци, обухваћени, као и рочито с гледюm'а прописа међународноr права о правима човека,
остали rрађщш, у опште државне .и.друшrвене орrавизације. Ово је којима се штите и :м:ањюrе) прецизноr уређења правног попожгја Ро:м~а
ПИТ8Ње ОД :Великог .знаЧаја, crep ОД њеrовог решења у великој :мери како би 1И1И се обезбедила бар међународноправно признат.а и зашти­
.
зависи .моrуП:в:ост остваривања њиховИх .мањинСких права. очита је, ћена права. А ова права обухватај'У како људска права, права човеха
на:и:м;е" да посебца ор~:анизациј_~ з:НаТНо п0Јач8ва могућност тоr оства;. као појединца, тако и скуmmска права народности 1ИЛИ друrих ма­ 1
ривања. · · · . . · ". '= њина као cк:ymme, чиме се обез6еђује од~авање те cкymme зашти­
. У.стави Југославије и СiЈоије у том поr~е~у не .tqщЦвиђају :нИ:.. том од ухључ~ИВања у већину. На крају треба само напоменути оmпте­
шта, што значи да нема _никакВе посебне званичне организације ·ма­ познату околнооr да је без признања и обезбеђења ових скупинсКшс
ЉИЈНа, било да су схваћене као народности било као егничке rрупе, при права врло тешко обезбеди'I\И и права човека-поје,цшща и сач;увати 1
'!ему, наравно, треба издвојити аутономне покрај!Щiе. Ал.и ни оне се мањине од претапања у већинску народност.
~ачелно. не разликују у поrледу организације, јер обухватају 1И при­
паднике нареiда,_те је организација покрајина.у том погдед~у неутр/;1-!!На.
~е постоји посебна оргаю~задиј? народности. Постој1И са~мо. нач~лна
Једнакост, из чега произлази и сразмерно учеш!iе у, орган.има ·влаС'I\И. Radomiт LukiC
Али она не може бити до кра~а спроведена по самој . природи ствари.
·Сходно томе, бИЈrо да су народност било етНичка група, РОМ!И CONSTITUTIONAL POSITION OF ТНЕ GYPSIES
имају исти положај у погледу организације. Није· предвиђена· Ню!:а­
IN YUGOSLAV IA
ква њихова посебна орrани?ација. Док неке друге републике· предви­
ђа~у сразмерну. заСТ;уПљеност Рома у представН1ИЧКЈШ теЈ11И:Ма, у Ср-
Summary
биЈИ о томе нема прописа. . . · · · · .
:· .. Према томе, може се закључити: да. Роми ни у општини. немају Тhе Gypsies have no special organization, 1aid down Ьу the Con
НИ:каК.ву nосебну организацију коју би Устав предвиђао; Како ће ~е stittution, even at 'the level of communes. Тhе Constitution does not pro
конкретно обезбедкrи.њихова права; Устав не предвиђа ..О стаје да 6и vide for the pratec;tion of .their rights either in Yugoslavia or in SerЫa.
то требало разрадити законом; По уставима, они еу 1и:зједначен.и с ос~ Тherefore, this question should Ье solved and dealt with Ьу law.
·таЈl!ИМ грађанима 'У погледу :помrrичких права,· а посебно им се јемчи Тwо possiЫe solutions of the legal position of the Gypsi.es are sug
право на сопствени етн:ичко-иародносни: идентитет, с правом на је­ gested: first, :that within the Socialist Alliance some kind of ltheir re
зик, ПИiемо и културу. Питање о сувереН!ИМ правима .у општини није presentation Ье organized, which would proteot their ·v arious interests
разрађено у уставима уопште, па ни за Роме. Додуше, реч је само о (such as cultural and social ones), and, second, that on the basis of the
уставима· Југославије и Србије, .аЛЈИ веро11аmо да је. исrо стање и right of associa'tion, ·they organize their own associations: from commu
друr,це~ . . . . . . . . nal, regional, through repuЫican, ito general Yugoslav ones.
. ·. Ка~ се узме у обзир да су Цигани већ у Карађорђевој и М!Ил-оше;­
·ВОЈ Ср~~Ј~~али неко џ:раво сопственог пре;џ:тавништва; које Је с је­
дне С't!ране одговарало пред властима да ће •своје дужности исправно
врШИ'11И, а с друге Ш'IIИТило :ЊихQве интересе, било б:й. · оправдё!НО ·да
се И'СПИта потреба· за таквим представништвом, тим пре што· се .в:а:род­
ностиМ:а признају "суверена" права у опш'I!ИНама. У том случ:ају, Роми
би имали llilНТepec да се боре за признање <:в0>је народности; пре. свега
с позявом на своју бројност.