Priručnik za prikupljanje i gajenje lekovitog bilja i pečuraka

97 Pages·1973·17.87 MB·Serbian

by  Branimir-Brana Marković

BRANIMIR-BRANA MARKOVI C;
PRIRUCNIK
ZA SAKUPLJANJE
I GAJENJE
LEKOVITOG BILJA
I PECURAKA
lZDAVACKO PREDUZECE "RAD"
BEOGRAD
1973
I'REDGOVOR
I'osvut=eno sfJllimfl moji/' rodifelja
Sa ril7vojt'!TI indll:-'lrijsk~ proizvudnjc kkova. ,Vt.' St.' VIC;C o~cct:t
L£POSA V£ i MIHA ILA
pOln.:ba da M: ohczbcde svc veee kolicinc raznog Ickovilog bilj". Ovo
koji Sll me uplifi/i IIfI rat! sc moze postiCi salllo :-.istcmat ... kim branjcm i racionalnim mzmnoj_ava~
stl/akovifim biljnll.
njcl11 sal11olliklog i proizvodlljnm kkovitog hilja.
Nasa zcmlja. od Triglava do Dcvctclijc..: obilujl: fi:1znovr!otnirn Icko~
vitim hiljl:m najholjcg kvalitcla i 10 u ncogranicl:nim koliCinarnn.
Potn:hno ga jc sarno lIbrali i pripremiti u nnOI11 obliku u kojcm!)l: trilii.
Uslnvi za proizvodnjll It.:kovilog bilja u na;oj zl:rnlji ... u veoma
pogoclni. Potrebno jl: Sll1110 vise popularizacijl." 7.<1 nvu granu, "-oju jc
kod nas ncopravdallo zapo~t:lvljcna i zagantnto an u~pch sam po ... chi
dolazi. Za ono SIO propada po nasill1 ~umama. planinamB i poljima,
ono SIO nam jc vcOma t:CSIU n~1 dohv:lllI nlkl: i liaOlO ga trena uhrali.
dobijaju sc zl~lInc tlcvizc.
I Da bi sc OVO posliglo. pOIrchno jc sivoriti anniju hcraca. a tu armiju
sacinjavaju lIgbvnoll1 daci, koji II bcrbi i sakupljanju lckovitog bilja.
sUll1skih ploclova i pccurki treba cia nadll vikstrllku korbt. SiSlcmilt~
skim sakllpljanjclll Ickovilog bilja od samoga prol~c.l pa do kasn u
jcscn svaki dak sa malo napora l11ugao bi da llbczbcdi vcJikc kolicinl.:.
kolicinc kojc bi illogic I1C ~amo cia 11111 obczhcdc sa:-.vim hc'plalno
~k()lovanjc vee i drugillltl da pomugnll. Zalo pomo7.imo dacima da
stcknu OVL' ph.:mcnitc navikc..:. Ol11oguCimo illl cia ~all1i iii kroz I.. ujcdnickc
akcijc ockljcnja iii skolc lIcestvuju II nprcmi ~vojih ~kola. kabinclil.
radionica. hibliolc..:ka i drllgog. To 6.: oni postiei, ako sakupljaju bo
galslvn kojc kraj njih Icii. Ovaj put nijc ni lak. l1i kralak. ali jt pknh.:nit
i donosi sigllmn lISpdl. a 10 i jcslc kr~ljnji cilj.
U nvu vrcl1ll.". kada jc I11cdu slarijil11 osoham<l sve manje siobodnc
radnc snagc. daci llstaju k(JO jedini ~igurni lX'raci i sakllpljaCi.
Ovaj prirucnik jc lIglavnoll1 i posvcccn skolskoj ct .... ci kao hcmCinul.
U njl:l11l1 su npisanc 011l: samoniklc.: vrslC. kojc ~su u najccscoj upolrchi.
kojl." sc najvisc traic 1I I1lL'dicinskc svrhc. a wkodc i I. bog svojc Irgo
vackc vn:dnusti 11" naScIl1 i stranOJ1l triisili.
Ukratkn jc opisano i dvadcsl!lak vrsla hiljaka kuje sc mugu u~pc':;no
kultivisati kod nas i 11:1 losijclll zcmljisllI. Mall' skolskc hnSlt' CL' poslici
l1ajvccu n.:lltnbilnoSI gajL'njcl11 nl."vcnu. ialfijc. i10pa. nanc. eSlragnna
J
i d~ugih v~ta: jer ee veom~ jeftinom r:adnom snagom doc; do skupih
prolzvoda kOJI donose nekollko puta vecu konst nego krompir. kukuruz,
III druge v~tc.
. NajvcCa p0m.~ na Ovom polju oeckuje so od uCitclja, nastavnika
I profcsora. kOJI cc na rnznc nacanc zaintcrcSov3ti dakc Zil ovakvc
akcijc, kao Sto su to uCinile goranske organizacijc. Ovakvim i slicnim
akclJama no sarno da ee 50 izgradili radne navike kod daka vee ce oni
stim~lisani maleri)alnim dobrima kojc ec primili za ovaj cad. stvorili
armlJu beraea, kOJa postcpcno ali sigumo prerasta u slarije berace. koji
su gotovo iscczli u potrazi za unosnijim po lovim •. Ovaj prirucnik namcnjcn je na$oj scoskoj skolskoj omladini, a
Pi sac ovoga prir~cnika jc du.gogodisnji biljar i covck koji jc radio na izdajc se sa ciljem da je obavesli i pouei u jed nom poslu koji joj moze
problematlcl akuplJanJa, ~aJcnJa I prerade Ickovilog bilja. Zalo smal bili od viseslrukc koristi. Rec jc 0 siroko zamisljenoj akciji sakupljanja
rdmo da Je svc Ovo dovolJn. garancija da ovaj prirucnik ispuni svoju i gajenja lekovitog i aromalicnog bilja. kojim je priroda izdasno Obd.1-
prosvcta~ku I struono-obrazovnu misiju. rila nasu zemlju. Iz log prirodnog bogatstva, koje je kod nas. na ta
losl. godinama oSlajalo nedovoljno iskorisceno. mogu se sa relativno
Beograd, 31. I. 1973. g. malo truda izvuCi znatne materijalne konsti.
1
Sakupljajuei lekovito bilje daci ce ne sarno u praksi popunjavati
Dr Milall SOLDA TO VIC svoje znanje iz bOlanike i poznavanja prirode svoga kraja. nego Co i
viSi naueni saradllik Illstituta za proucav(llIje lekovitog bilja u muterijalnom pogledu doprineli sebi, svojoj skoli i skolskoj bibliolcci.
ce
jer im organizator ave akcijc kao' protivrednost za sakupljeno biljc
slali skolske udibenike i druge knjige pre rna njihovom izboru i zeljama,
a lakode i snabdevali skole ueilim •. priborom i drugom oprcmom za
nastavu. Osim toga, organizator CC ucenikc obucavati i u gajenju leko
vi tog bilja, ukazujuCi im tom prilikom na moguCnosti pronalazenja
r"7.I1ov~nijeg i ekonomienijeg poslovanja u poljoprivredi.
Preporucujuci seoskim skolama i njihovim ueenicima cia prihvate
avu korisnu inicijativu. oeekujemo da CC iz te saradnje proizaCi po
skole vr10 pozitivni efekti i u ekonomskom i u pedagoskom pogledu.
JUGOSl.OVENSKl POUOPR1VREDNO-SUMARSKl CENT R
5
BERBA
~;re bez petcljke, izuzcv gde je to u daljem tekstu naglaSeno, i 10 iSklju
CIVO po Icpom I 5uvom vrcmenu. Ncki cvt!lovi 51.! prcma trainji heru
sa casienim listicima. a ncki bez casica.
Pre pocclka bmnja. bCrdC tfeba cia jc upaznat sa vr~tom bilja kojc
.~b.ra.n cvet se st.avlja iskljucivo u korpc i ne '\mc -,c gnjcciti niti
ne poznajc. Veoma jc vazno znati da Ii jc biljka koja SI.: bere otrovna iii
sablJilll, I tako sc nOSI na meslO suscnja.
neotrovna.
LIST se bere uglavnom u doba cvctanja. bela postignc svoj potpuni
B~rac nc smc da sc rukovodi slicnoscu naelzcmnih izdanaka pojccli
nih vrsta i dt! bez proverc koristi podzcmnc dclovc. jL'f 51.! tada najlaksc razvitak. a i kasnijc svc dok ima svoju prirodnu boju. Li~1 nc smc biti
napadnut gljivicnim oboljcnjima i inscktima. Bcre Sc po Icpom. suvorn
dolazi do lamcnc.
vrClllcnu u korpc bez sabijanja, i list sc bere bez pctcljke. izuzt.:v u slu
Berne ne SOle zameniti prilikom branja visoko vrcdnc vrste sa
cajevima gdc jc naglaScno da trcba bruti sa pCh.:ljkom.
manjc vrcdnim vrstama.
Berne mom da zn~\ da kad jednc vrsle jcdni organi mogu biti Olrov CELA IIIUKA. Nadzcmni deo biljk~ se bere uglavnom kada biljka
ni. a drugi l1..:otrovni. pocn!.! da cvela, jer lada biljka sadri.i najvisc Ickovitih sal)tojaka. Biljke
Beme mora da zna da nekc vr.-;Ic bilja mo£u II jetlnom podnl:blju kojlo! su prccvctalc, gdc sc pojavio plod. ako su odrvcnjcne u donjcm
cia budu sasvim neOlrovnc iii manjc otrovnc od iSlih vrsla kojc raSlu delu iii ncmaju lisla nH stabljici, ako su zarazcnc gljivicnim oboljcnjima
pod drugim podncbljem. iii inscktima. iii su izgubile prirodnu boju, 11c.!l11aju lekovitosli i nC
Berne mora da zna da sc branjc otrovnog bilja mora vrsiti sa zastit Ircb<1 ih brati jer ncmaju nikakvu upotrcbnu vrcdnosl.
~im. ~~i:lvi<:~I~H.I. vlainom .krpom na lieu. a za vreme branja ~L' nc SOle PLOD. Mesnati plodovi se beru zreli. a suvi plodovi pre potpunog
JCSII I11tl pUSltl. Posle branJa bcrac sc mora obavezno oprati. Ovih mera sazrcvanja. Plodovi sc mogu stavljali i u vrccc, lorb!:! (izuzcv nckih). ali
sc malo k.. .o drii iako su one veoma vainc pri sakupljallju otrovnog bilja. jc ipak najboljc u korpc. Bmnjc sc vrsi rucno iii pomoeu nckih poma
Berne monl dH zna da vremc i naein bcrbc imaju ulicaja na dalju gala. SIO CC bili naglascno kod pojcdinih vrsla. Fcrmcntisanc plodovc
Ickovitost priprcmljcnog bilja. IlC treha sakupljati jer ncmaju vrcdnosli .
. " Bcme mora da .zna da ~ekc vrstc bilja u jcdllom knaju Ila~ zcmljc SEME se sakuplja kada jc pOlpuno zrelo jer je wda najsuvljc.
SlIzu Z.(I bcrbu reclmo apnla meseca, a u drugom kraju zcmlje lck najh.!kovitijc i n:JjlakSc sc euvn.
mcsec iii vise dana k(lsnije.
KORA 51! skida ranD s prolcca. odnosno kada ima ni.JjviSc sokova. a
. Berba Ickovitog bilja se vrsi iskljucivo po Icpom. suvom vrcmenu.
reele s jcscni. Kara sc guli S;J mladih stabala i delava grana, ali tako
I to Je Jedan od prvih uslova da sc priprcmi kvalitctno biljc. cia sc nc oguli sva kora sa jcdnc biljkc, vee samo koliko ncCc da skodi
Za brnnje bilja postojc biljni kalendari. Medutim, oni so n" mogu
da drvo korisccno za konl 5 proleca ponovo ozivi. Kora sc skichJ u
uspesno striktno primcjival"i jer brunje lekovitog bilja zavisi uglavnom
uzanim kaik villl3. Staret. hrapnva. il'pUCHla i IllrLva korn nl.!1113 lekovito
od khmatsklh uslova onog kruja u kome biljka caste, kao i od vrcmcn
dejslVQ, pa se l'toga i n~ sakuplj(J.
~~ih prilika u dob. sazrevanja biljke, a zatim i od drugih manjc v"znih
KOREN. KRTOLA RIZOM - LUKOVICA. Ovi sc vade naj
c1l1.lla~a. Zato berbu lek?~itog bilja treb. obavili u najpogodnije vrellle
CI.!SCC u jescn iii u prolecc. Ncki sc vade i prcko c!.!log Ict~l. Kar!.!" sc
kOJe JC ",I berbu pOJed1l11h vrsta propisano. a kalendari herbe sluze
mora oCistiti uglavnom od iila i iilicH (nl!ki nc) oprati i, aka jc debco.
~am?on~cntaciono, sa manjirn iii vecim odstupanjima. K,lh:ndar bcrbc
7c treba ga raseCi radi lakscga su5cnja. Ncki riZQllli i korcnje st! i gulc. Staro
bltl pnkazan ~~ kraju. Biljc se nc sme brati u vrccc. s(lbijilli i gnjccili,
korcnjc, odrvcnjcno, trulo. ana kojc je remlcntisano i izgubilo prirodnu
Jer sc brlO upah I posle susenja izgubi boju. kvalitcl. svoju lekovitost, boju i miris, nije Ickovito, Ie nijc za IIpotrcbu i nc treba ga sakupljati.
a samim tim je i neupotrebljivo.
Koren sc sakuplja u vrccc i nosi na suscnjc.
Bilje se bere rukom. secc noiem, makazama iii srpom i pazljivo
PUPOUCI se sakupljaju mno s proleclI kada jos nisu otvo
stavlJ" u korpc.
. l'Je sme se brati uno bilje koje je napadnuto rnznim gljivicnim obo rcni. Prilikom berbe otrovnog bilja IlC sme sc istovrcmcno brati Olrovno
i neotrovno biljc. niti se sme zajcdno dri.ali. U vrccc iii karpc u kojc
IJenJlma, 1I1sekllma, bilje koje je odrvenilo. bez lisea, sa plodovima iii
sma brnli i prenosili otrovnc biljke. nc smcmo prcnositi i ncotrovnc.
sheno. Jer Je takvo bilje izgubilo Ickovitosl.
Obrano olrovno biljc sc mora vidljivo oznaciti k"lko Ill.! bi doslo
CVET se bere u vrcme kada biljka pocne da eveta. Preevetao iii
do zaml.!nc prilikom daljcg manipulisanja sa njim.
oplodcn evel nem(l Ickovito svOjslvo, ni trgovacku vrcdnosi. e vet se
7
6
SUSENJE malo lruda. MC51u~im,. ako je dak iii stariji heroe bilja koji nije imao
~~u lesu, za suscnJc, 100ao probl~ma aka sUScnja jcr jc ana lrajalo
,11 nedclJan~a. pa. mu roba za kOJu je ulozio dOSlll Iruda. nije prim
IJ~n~l zat.o SIO ~IJe d~yolJno kvahtctna, on ooda gubi samopouzda
Posle pravilne berbe. naein susenja je najvaznija mera za poslizanje
nJe. ' volJu za laJ rad, Jer nema st. d. ga slimulise, pa prckida branjc.
kvalilel8 obranog bilja.
Os,m 10gH. on saveluje i odvrata druge. i akeija lako propada. Zalo
Susenjc moze bili vcStacko i prirodno. Prirodno susenjc mozc bili
sc naroci!o podvalaCi vainosl ovog malog pomocnog pomagala pri-
na suneu. kada su pojedini delovi biljaka izloieni direklnim suneanim
11kom susenJa bdJa. Jer ono ne samo da Je veoma korisno. gOlovo
zracima. i u hladovini. u kosevima. nn tavanima. supam:l i drugim
nezamenljivo pri sUSenju bilja. vee ce posluiili u domacinslvu i 11 druge
. promajnim meslima gde nema direklnog sunea.
svrhe. Onaj berae bilja koji se bude driao savel a kako da bere i susi.
VeSlaeko susenje se odvija u proslorijama u kojima se poscbnim sledece godine ce umeslo jedne imali 10 lesa za susenje jer ce shvalili
izvorirna loplole posliZe pOlrebna lemperatura za suSenje. Ako na
da Je 10 najlaksi nacin da branjcm i sUSenjem bilja dode do sigurne
cislorn, promajnom lavanu slavimo harliju. pa preko nje poloiimo za rade.
u jednom sloju evel, lisl, celu biljku iii koren, posle nekoliko dana
dobiecmo suvu robu koja je zadriala lepu prirodnu boju. Medulim,
ako susenje pada u vremc du.zih kis.. hladnog vrcmena. onda se rok
sUSenja zavisno od onog dela biljke koji se susi, moze da produzi i CVET SE SUSI iskljucivo u hladovini, izuzev evel nekih biljaka. SIO
mesee dana. Ovaj nacin sUSenja ne zahleva nikakve izdalke. ali ima ce bili napomenulo kad se bude govorilo 0 pojedinim vrslama. Ako
i losih Slrana. Dugim sUSenjem se donekle gube lekovila svojslva, se evet susi prirodnim pulcm, on sc razastrc u jednom sloju (evel clo
posle izvesnog vremena napada prasina na bilje koje dugo sloji i. cveta). Aka se susi U sllSarama, temperatura se mom kontrolisati jcr
najzad, pOlrcbne su vece povrliine za susenje bilja koje se svakodnevno ne treba da prede 35-40° C.
bere. .
LIST I CELA STABUfKA se suse u hladovini, iSlo kao i evet, s
Najbolji, nejjefliniji. najsigurniji i najbrii naein za sUSenje lekovilog
10m razlikom SIO se suse sporijc. Cela stabljika se veoma dobra susi ako
bilja je sledeci:
se u malim kiticama po bode u kOScvimil i po supama, iii se jcdnostavno
Napravi se obiean ram od 4 letviee i raslegne se relka jUla, sargija,
stavi na zatcgnut kanap po tavanima iii promajnim meslima.
obieno plalnO, cedilo, gaza iii kakva slara Cisla marama, i lako se
dobije lesa za susenje bilja. Ova lesa se slavi na dve cigle na slednjak KOREN, PLOD I SEME se mogu susili na suneu. Scme i plod u
iii iznad peci. najbolje uveec, a na lesu se slavi one biljc koje smo jednom sloju, a deblji koren se prelhodno raseee. Pri rodno sUSenje dugo
u loku dana obrali. Na laganoj lihoj vatri sUSenje evela se na ovaj lraje. narocilo ako nema dovoljno sunea u kisne jesenje dane. ajbolje
nacin obavi za svega nekoliko sati, a iSlo tako i lista i eele slabljike, susenje je iznad pec; na lesama iii. kada su u pilanju velike kolicine.
dok se plod osusi preko noCi. a koren eventualno sUlradan. Za izradu onda u susnicama. Temperalura ne sme da prcde 60-70· C.
ovog rama - lese nije pOlreban skoro nikakav izdatak, pa ga i naj KORA cini ,zvestan izuzelak u poglcdu lemperalure suSenja.
siromasniji (lak berae moie napravili sam. Ovo malo pomoeno sredslvo . Ona se moie susili ina lemperaluri od oko 100· C.
za sUSenje isplalice se, na p.rimer. sarno od I kg obranih sipuraka, Susenjem sc mora postiCi sledece:
a na njemu se veoma uspesno moZe osusili nekoliko slotina kilograma - da osuseni delovi lekovilog bilja zadrie svoju lekovilosl.
raznog bilja tokom godine. i to kvaliletno osusili. - da zadrie prirodnu boju, okus i miris.
Ako je (lak, iduci iz skole kuCi, nabrao u nekoj kesi evel zove i - da se vlaga svede na oko 8-15 %, kako se bez bojazni moze
stavio ga na lesu;.on Ce sUlradan bili sasvim suv. Sutra Ce nab·rati glog, driali u magacinu duze vreme " da ne dode do kvara robe.
i tako redom kako koja biljka stize. Na ovaj naein imamo sigurno OsuSeni delovi biljke koji dolaze u prodaju iii se korisle u druge
osuSeno bilje koje zadriava sva lekovita svojstva. Dobijamo cislo bilje svrhe nazivaju se droga.
jer nema odakle da pada prasina na njega. Na ovaj nacin, sUSenje, CVCl kamilicc, lipe, zove iii list nanc. karen maslacka. krusinc.
koje vrlo Cesto za druge predslavlja problem, ide bez zasloja i kese sa plod sipurka, klcke iii Irna ild .• svc s~ 10 naziva drogom.
suvim biljem iz dana u dan rastu. a kod (laka beraea se Slvara sigur Posloje i labliee koje pokazuju procenal sasuSenja kod pojedi~ih
nOSI i Zelja da sto viSe sakupi, jer unapred zna koliko Ce dobili za to biljnih delov", ali Ie labliee ne mogu sluzili kao siguran podalak Jer
8 9
delovi pojcdtnih biljaka iSlih vrsla sakllpljcnih 1I raznim I11cslima PAKOVANJE OSUSENOG BILlA
imaju rnzlicil procen.1 saslISenja. Pmksa jc pokazala da procenal
I USKLADISTENJE
sa,uSenja wvisi, pored oSlalog, i od meSllI gde sc berc. od vrcmcnskih
prilika lokom vegclacijc i iSlih prilika lokom bcrbc. pa Ie tabliee mogll
sumo orijcntuciono posluiiti sa manjim iii vcCim odstupanjinw.
OsuScno Ickovito bilje moril bili up:Jkovu!1o prcma postoJcclm
proph.ima da bi zadrialo ll.:kovilO!'ll i one kvalilclc koji !lU pO'lignuli
ad oko 4- 8 kg sirovog evel" dobija sc oko I. kg suvog pravilnim bnmjcm i !otuScnjcm.
ad oko 3-8 kg siravog lisla dobija sc oko I kg slIvog
Kao ambalaza 7..il pakovanjc !llui.e: jUI~lnc vn':Cc jutanc ~Iamaricc.
od oko 2,5 kg sirovo cele slabljike sa lislom dobijc I kg 'live jUiallC bale. papirnc viscslojnc vrccc, papirnc vrcCt c spoljtl oblozcnc
ad aka 2.5- 5 kg .i rovog korena dobijc sc I kg suvog jUlom iii najlonom, papirm:. kULijc, clrveni sanduci, kartonska burad.
od oko 2-5 kg sirovag ploda dObija SC I kg slI"og limene kUlijc i druga spccijalna <.tmbalaza.
od oka 2-3 kg sirovc kore dobijc se I kg suve
vel SC, prcma vrsli hiljkc, pakujc prctczno u pupimc vi~c!)Jojnc
od oko 1,5-3 kg sirovog semena dobijc se I kg slIvog. vrccc, kartonskc kUlijc oblozenc tamnim papirom iznulm, drvcnc.:
sUllduke (re<le), limene kUlije i jll"'nc vrecc.
Lisl i eela slubljika pakuju sc u ju","c bale, jUlanc vrecc, jUlanc
slamaricc, a neke vrstc u papirnc vrete i kartonl)kc kutijc.
Koren se pakuje u jUlane bale i vrece.
Scmc se pakujc u papirnc vrccc pojac;lnc l\polja jUlom, i jutanc vrccc.
Plod 5C pakujc prctci no u jUI~lnc rcdc vrcCc.
Kora ~c pakujc u jutanc bale.
Pecurke sc pakuju u karlonske kUlijc, pupirnc viscslojnc vrecc
iii karlonsku bumd.
Upakovano biljc sc cuva iskljuCivo u l)uvim prostorijama. Vccina
droga trai.i tamne prostorije jcr im i minimtllna svctlol)t utiec n;1 izmcnu
kvalilCIa. Proslorija u kojoj sc euva biljc 1110ra bili pOlpuno suva i
treba 7~1 svaki slucaj da ima upijaec vlagc, iii bur sud sa ncgclScnim
krccol11. U blizini proslorija gdc se ellva bilje nc smcju bili skladislenc
materijc sa jakim mirisima (kutran. smole, nafte, kale i druge m~tc~ijc).
prostorijc 5C moraju rcdovno cistiti i provClfav:lti. Ako sc ne pndrzava
propisa. LI ncc1ovoljno 651il11 prostorijamu. pojavljuju sc Ccsto ~a~ni
insckti. koji mogu potpuno cia unistc svu rohu. Ista taka. u vlaz",m
magacininHl dol,lzi do kvarcnj(1 robe, naroeita one koja nije dovoljno
suva iii jc higroskopna. .
Upakovano biljc mora biti obclci.cno - signirano (dHlum I mc~IO
berbc, vrsla robe i kolicina).
Otrovno biljc mora biti obavczno poscbno skladiStcno. . . .
Dakle, najglavnije od svcga je dH sc bilje kroz bcrbu I susen]e
dovcdc u takvo stanjc u kakvom b~ moglo dcj!)tvQvati prc~,a s~oJoJ
prirodnoj snazi. a k~)da sc to poslIgnc. onda gH trebtt saCuvalJ od
daljih promena.
II
10
KALENDAR BERBE LEKOVlTOG BIllA
JA UAR
H rastov lisaj, i md;].
FEBRUAR
Hmslov lisaj, imcla, podbcl i maslacak.
MART
I-IraslOv lisaj, podbcl, Illaslacak. Ijubicica, krusina, sr'''nlk.
APRIL
Hrastov lisaj, podbcl, Ijubicic:l. maslacak, glog, jagorccvina. gorocvct,
kamilic~l. bOZUf, oman. ticak. rusa, sTeenj;!k. tmjina.
MAJ
HraslOv lisaj, podbcl. glog. 1m. IjubiCica. jagorccvina, bOZUT, bokvicil
bunika. gorocvcl. durdcvak. blllliiic3. kopriv:1. digllali~. malicnjak.
majkina dusica. lipa r.lstavic, rutr!. zalfija.
JUN
H raSIOY lisaj. bd i slcz, jagorccvina. crni ~h.:z. kamihca. lip", 10 a,
n,lIla, malicnjak. majkilla dusica. divizmi-l. digitali~, borovnica. bunika,
d;J11 i noe, kanli1rion. kiCica. kopriva, rasta ie, razlic.lk, sitnica, {alula.
vclcbiljc, majoran, hajducka lrava.
JUL
H rastov lisaj, bcli slcz, crni slcz. kamiliea. smilje. zava. lalula, limijan.
rastavir. hajduck:1 Ira a. kadulja. k:llllarion. "1111. bOro\IlIC'H. bo"vic:a.
bunika. brd<ll1ka. divi7l1la. l1lajomn. izop. n1l11£0\'a(. rwna. podbcl.
mrlva kopriva bela.
AVGUST
Hnistov lisaj. idjirol. sl1liljc, ral.licak. talula. vch.:biljl!. bcli i cmi s~t!z.
mr.uovac, izop, Ilevell. podbcl. majkina dllsica, majoran. ~im. kop,:v<!.
kupina. klcka, v~,.'nj~l. divizmil. hajdllcka trav~l. k;'.lnlanon. bUl1Ikn,
bokvica. brd~.II1ka. Ct.'mcrika. borovnic<l. mrtva kopriva.
12 13
SEPTEMBAR
Hrastov lisaj. cClllcrik:l. digitalis. divizma. sipurak. klcka. krllsinn,
lincura, nana, neven. slntka papmt. odoljcn, oman. morae, mrazovac,
cicak, heli slcz, silnicCl, tcHula, tmjina, Vl.!lcbiljc. idirot, trava ad srca,
morae, m rnzovac.
OKTOBAR
Hrastov lisaj, glog, idirot, kick a, zova, ecmcrika. kopriva, lincura,
maslaeak, navala, slalka pap"'l, cicak, salcp, slcz beli, llllula, odoljcn,
brdanka, lrava od srca. SAMONIKLO
BlUE
NOVEMBAR
HraslOv lisaj, glog. lmjina, klcka, maslaeak, odoljen, cicak, idjirol,
lmva od srca.
DECEMBAR
Hraslov lisaj, imcla.
14
AchiUea millefolium - hajduCka trava
Kao vi'egodisnja zeljasta biljka, hajducka Imva rusle visoko oko
sporis, kunica, ravan, hajducica '
30 do 70 em, n"jcesce pored pUlev" i nn medama, a veoma ceslo
pokriva <:itave Ii vade i sumovile propl"nke, Lislovi hajducke lrave su
perusli, a cvel je beo do bkdoruzii:"sle bojc, u obliku slila. Cvcta od
majn do oktobra. Ccla biljka jc obrasla dlakama, vcoma aromlHicnCl
i gorkoga ukusa. Kada jc biljka u punom cvelu, sakuplja sc evet,
redc lisl i cela biljkll. Cvel se bere sa drSkom oko 2-3 em, lisl sa
pelcljkom, a eela biljka najvise do 20 em duzine, obavczno "evClom.
Susi sc na promajnim mcstima u hladovini. evet i list najboljt.: sc
susc na Icsama, na tcmpcraturi od aka 400 C. Cela biljka sc su~i
u malim sl10piCima obcScnim u kOScvima iii na lavanima, najccscc
na kanapu.
Donji delovi biljkc bez lisla, plesnive biljke koje su izgubilc boju,
kao i odrvenjeni dclovi ncmaju nikakvu vrednost, pa ih ne treba
sakupljati. Osuseni evel se pakujc u papimc vrece, a ccla stabljika
u jUlane. Od oko 3--4 kg sirove stabljike sa list om i eveiom dobijc se
I kg suvc. Od 4 kg sirovog eveta dobije se I kg suvog.
Hajdueka trava sadrii eterieno ulje. Upotrebljava so u narodnoj
medieini sarna iii sa drugim biljcm kao eaj za okrepljenje, za apetil
i rcgulisanje tegoba kod citavog niza raznih oboljcnja.
Ima nekoliko vrsta iz ovoga roda kojc su manje u upotrebi. Trcba
sakupljali sarno onu sa belim iii bledoruzicastim CVCIOO1, a nc sa
zutim cvetom.
16
17
2 J>rirucnik Ijcko'lilog bilja