Priručnik o planinarstvu i alpinizmu (JNA)

219 Pages·1989·9.689 MB·Serbian

by  Nikola Džalo

SAVEZNI SEKRETARIJAT ZANARODNU ODBRANU
ZAMENIK NAtELNIKA GENERALSTABA ORužANIH
, SNAGA SFRJ tAKoV
PRIRUČNIK
O PLANINARSTVU
I ALPINIZMU
1989.
Rešenjem načelnika Uprave pešadiie, in. br. 488-1,
od 28. 03. 1989. godine. ovaj priručnik je odobren za ko
rišćenje u obuci planinskih i brdskih jedinica.
Objavljivanjem ovog priručnika, stavlja se van snage
»Planinarstvo u JNA«, Pe-120, izdanje 1968. godine
UDK 356.114,7963(035)
DžALO, Nikola
SADRZAJ
Priručnik o planinarstvu i alplnizmu / [autor Džale Niko
la]. - (Beograd} : Vojnoizdavački i novinski centar, 1989
([Beograd: Vojna štamparija]). - 433 str. : ilustr. ; 17 cm. UVOD ................................................... 9
(Biblioteka Vojnostročna literatura ; knj. 859)
Podatak o autoru preuzet sa preliminarija.- Na vrhu nasl. stre
Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Zamenik načelnika
Glava I
Generalštaba oružanih snaga SFRJ za KoV. - Tiraž 7000 pri
meraka. OPSTE ODREDBE
a) Planinarstva - Oružane snage SFRJ - Priručnici
b) Alpinizam - Oružane snage SFRJ~- Priručnici I. POJAM I KRATAK lSTORJJAT PLANINARSTVA IALPINIZ·
MA .. II
2. OSOBINE I PODELA PLANINA .. 13
Priručnik o planinarstvu i alpinizmu II OS sadrži opšte po
jmove o planinarstvu. alpinizmu, planinskom zemljištu, klimi, 3. OBUCI I NAZM PLANINSKOG ZEMLJl8TA . 17
atmosferskim prilikama, opasnostima i merama predostrož I) Uzvišenja . 19
nosti II planini. 2) laravnjeni oblici . 20
tl priručniku je obrađena (opisana) osnovna, tehnička, 3) Udubljeni oblici , .. 20
specijalna i druga planinska oprema, sredstva i oprema za
4) Nagnuti oblici . 21
spašavanje i transport, sanitetska i intendantsko obezbeđenje
ljudstva u ~lanini. 5) Oblici u steni . 21
Detaljnije je obrađena tehnika kretanja u planini u letnjim 4. PODELA PLANINA PO VISINAMA I POJASEVIMA . 24
i zimskim uslovima po travnatim, klizavim, kamenitim, snež
nim. strmim i drugim karakteristikama zemljišta, 5. IZGLED I OSOBENOSTI PLANINA ZIMI . 26
Priručnik je namenjen za obuku planinskih i brdskih je l) Vrste snega . 27
dinica JNA i Teritorijalne odbrane. (1) Novi sneg . 27
(2) Stari (uležani) sneg .. 28
CIP - Katalogizacija u publikaciji
6. KLIMA I ATMOSFERSKE PRILIKE U PLANINI . 29
Centralna biblioteka JNA
, I) Prognoziranje vremena . 32
,l 7. OPASNOSTI U PLANINI I MERE PREDOSTROZNOSTI . 34
l) Opasnosti . 34
5
2) Snežne lavine 40 3) Korištenje l piO" -.0-
. 3) Spasavanje u snežnim lavinama 47 za osiguranje _ _ _ . ".
4) Kretanje veračke grupe po otvorenoj i glatkoj srent 190 "
8. ZIVOT I RAD U PLANINI 54
S) Veranje u odžacima i procepima . 208
6) Veranje na grebenima . 215
7) Poprečno veranje i veranje na težim stenama . 217
Glava II
8) Priprema za uspon i ocenjivanje težine pravca ..,.. 226
PLANINARSKA OPREMA 9) Silaženje i spuštanje na strmim i okomitim stenama 231
10) Samospašavanje _ : . 246
I. OSNOVNA PLANINARSKA OPREMA 71 ll) Postupak: pri padu verača . 261
2. TEHNICKA PLANINARSKA OPREMA ................... 73 12) Dizanje i spuštanje opreme i naoružanja . 265
13) Izrada mostića od planinarske užadi za savlađivanje
3. SPECIJALNA PLANINARSKA OPREMA 74
planinskih reka i klisura . 272
4. METALNE ZAGLAVICE - NAPRAYE ZA SIROKE PUKOTI·
~ , R 6. TEHNIKA VERANJA U ZIMSKIM USLOVIMA . 284
5. POMOCNA PLANINARSKA OPREMA 97 I) Karakteristike snega i zasnežene stene . 284
2) Veračke grupe ._ . 286
6. OPREMA ZA SPUSTANJE 106
3) Način kretanja po snegu i ledu . 286
7. OPREMA ZA PENJANJE 109
4) Tehnika veranja uz strme, snežne i ledne padine . 296
8. SREDSTVA I OPREMA ZA SPASAVANJE I TRANSPORT 119 S} Tehničko veranje . 310
I) Planinarska nosila ..Mariner« .._................... 119 6) Osiguranje u ledu i snegu . 313
2) Komplet za spašavanje 122 7) Tehnika veranja i spuštanja u steni pokrivenoj snegom 319
3) Ostala sredstva i oprema za spašavanje i transport . 124
7. PRIVREMENA I STALNA OSIGURANJA NA PRELAZIMA
PREKO OPASNIH MESTA . 322
Glava In
TEHNIKA KRETANJA U PLANINI
Glava IV
I. OPSTI POJMOVI I PRINCIPI ........................... 132
2. KRETANJE PO TRAVNATTht I KLIZAVIM TERENIMA .. 137 ORGANIZACIJA SPASAVANJA U PLANINI U LETNJIM
3. KRETANJE PO KAMENOJ DROBINI I SNE2NICIMA 138 I ZIMSKIM USLOVIMA
l) Kretanje po kamenoj drobini 138
2) Kretanje po snežnicima 140 I. SPASAVANJE POMOĆU TIPIZIRANIH SREDSTAVA 335
4. KORISTENJE PRIRODNIH I VESTACKIH OSLONACA .. 141 l) Spašavanje ljudi zatrpanih II snežnim lavinama 357
5. TEHNIKA VERANJA U LETNIIM USLOVIMA 151 2. SPASAVANJE POMOĆU PRlRUCNIH SREDSTAVA 363
I) Opšti pojmovi i pravila prilikom veranja 151 I) Sredstva za spašavanje 363
2) tvorovi i način vezivanja verača i veračke grupe 153 2) Sredstva za transport 372
(I) Kontrola slaganja užadi _..... .... ..... .. 171
3. KOMPLET ZA SPASAVANJE ........................... 382
(2) Navezivanje verača i veračke grupe 173
7
6
Glava V
SANITETSKO OBEZBEĐENJE U PLANINI
I. POZNAVANJE NAJKARAKTERISTICNInH PRIRODNIH
FAKTORA U PLANINI 390
2. ISHRANA I ODEVANJE UUDSTVA 395
3. HIGUENA PRI RAZMESTAJU JEDINICA ZA ODMOR 397
4. PRUZANJE PRVE POMOCI POVREĐENIM l OBOLEUM 398
5. SASTAV PRIRUCNE APOTEKE ZA PLANINU 423
UVOD
Glava VI Priručnik o planinarstvu i alpinizrnu u oružanim
snagama izrađen je na osnovu postojeće literature i do
ORGANlZACUA PLANINARSKE NASTAVB 425
sadašnjih iskustava i dostignuća u oblasti planinarstva
iaIpinizrna.
U opštim odredbama Priručnika (glava I) obrađeni
PRILoZI
su: pojam i istorijat alpinizma: oblici i nazivi planin
Prilog 1 - Tehnički karton planinarskog užeta . 433 skog zemljišta; podela po visinama i pojasevima; izgled
i osobenosti planina zimi; klima i atmosferske prilike
u planini; opasnosti planini i mere predostrožnosti,
II
te život i rad II planini. Uposebnim celinama obrađeno
je: planinarska oprema (glava II), tehnika kretanja u
- planini (glava Ill), organizacija spašavanja u planini
,
(glava IV), sani.etsko obezbeđenje (glava V), i organi
zacija planinarske nastave (glava VI). Tekst je ilustro
van mnogobrojnim crtežima, fotografijama i tabelama.
Priručnik je namenjen prvenstveno starešinama
planinskih i brdskih jedinica, starešinama Teritorijalne
odbrane i svim ostalim licima koja se obučavaju za iz
vođenje borbenih dejstava u planini.
Potpuno poznavanje i dosledna primena Priručni­
ka uslov su za pravilnu upotrebu i korišćenje planinar
ske opreme i bezbednog boravka i dejstva u planina
ma, te za obučenost vojnika, starešina i jedinica II miru
9
8
i ratu. Stoga su sve starešine planinskih i brdskih je
II
dinica dužne da prouče odredbe ovog Priručnika i da
ih primenjuju u praksi. . . .0. .
Svi korisnici Priručnika dužni su da svoja mišljenja
i primedbe do kojih dođu u toku njegovog izučavanja .
i primene dostave izdavaču radi dogradnje i osavreme
njavanja Priručnika.
G la v a I
Opšte odredbe
I. POJAM I KRATAK ISTORIJAT PLANINARSTVA I
ALPINIZMA
Planinarstvo i alpinizam nisu fenomen današnjice.
Oni se javljaju u XIV veku i intenzivno se razvijaju u
novijoj istoriji.
Planinarstva i alpinizam je spartska veština kojom
se podiže fizička spremnost pojedinca i jedinice pri sa
vlađivanju brdsko-planinskog zemljišta; deo je borbene
obuke specijalnih i brdsko-planinskih jedinica; delat
nost planinarstva i alpinizma usmerena je na savlađl­
vanje teško prohodnog zemljišta (zbog neuređenih sta
za i okomitih stena).
Odavno je postojalo interesovanje za savlađivanje
planina. Prvi posetioci planina bili su pastiri i lovci.
Prvi planinarski poduhvat preduzeo je pesnik Frančes­
ko Petrarka 1336. godine, popevši se na vrh Mont Van
teu (1920 m) u Provansi. Prvi zimski uspon izveo je
l311. godine Dante Aligijeri, pesnik »Božanske komedi
je«, popevši se na Plato al Soljo. Preteča planinarstva
u nas bio je hrvatski pesnik Petar Zoranič, koji se 1536.
10 . 11
godine popeo na Velebit i Dinaru, i to opevao u delu
kazao je da se u planinama mogu organizovati i izvo
»Planine«.
diti borbena dejstva najvećih razmera, bez obzira na
O pravom planinarstvu - o osvajanju planina može reljef i godišnje doba.
se govoriti tek u novije doba Godine 1878. apotekar
U drugom svetskom ratu, zbog velike pokretljivosti
Lorens Vilanizer, sa lovcima Matevžom Kosom, Lukom
zaraćenih armija, borbena dejstva nisu vođena na ve
Korošcem i Stefanom Tožičern, osvojio je Triglav 1864
ćim planinskim masivima, bar ne duže vreme i na ve
m) iz pravca Bohinja.
ćim prostranstvima, sem na Apeninima, Karpatima,
Alpinizam kao masovna društvena ~oja.va, motivi Kavkazu i na Dinari.
sana sportskim ili estetskim pobudama Javlja se, tako
Vojno planinarstva obuhvata celokupnu delatnost
đe, u XIX veku, kada se osvajaju vrhovi planinskih ma
jedinica na planinskom zemljištu i njihov život i rad
siva - Kavkaza, Himalaja i Kordiljera U A~pima su sa
(kretanje. veranje, obuka, borbena dejstva). Sa tim će
vladani najteži verački pravci stenama ledu, a na
II l se suočiti sve jedinice (planinske, brdske, pešadijske, iz
mnoge zaleđene vrhove odlazili su pojedinci bez vodi
viđačke, granične, partizanske, TO i druge) kada u toku
ča i pratnje. U to vreme savladan je planinski masiv izvođenja obuke ili borbenih dejstava naiđu na planin
Durmitora, Maglića, Volujka i Bioča. Otvaraju se i prve
sko zemljište. U eventualnom budućem ratu borbena
alpinističke škole za obuku civila i vojnika. Bilo je to
dejstva će se izvoditi i na takvom zemljištu, pa se zbog
klasično doba alpinizrna.
toga mora razvijati vojno planinarstvo i alpinizam.
Prvi svetski rat usporio je razvoj alpinizma i pla za
osvajanje planina potrebna je specijalna plani
ninarstva, jer su se u jednom delu Alpa, na vrhovima narska oprema Alpinista Fihtl konstruisao je planinar.
Sarsko-pindskog sistema (Kajmakčalan) i u Karpatima ski klin sličan današnjem. Najveći pobornik i osnivač
vodile žestoke borbe. Jedinice srpske, italijanske, aust veračke tehnike jeste alpinista Dilfer.
rougarske i nemačke vojske zauzimaju i uređuju,front U drugoj polovini XX veka osvojeni su najviši vr
na najvišim grebenima i vrhovima. Izrađuju se mnoga hovi sveta - Himalaja, Karakoruma, Hindukuša, Tijen
utvrđenja. a značajni vrhovi postaju ~tvrđeni r~joni. po Sena, Kordiljera i Kavkaza. Na Alpama su savladani na
sebno se ističe poziciona odbrana rovovski rat. Na jteži verački pravci u letnjim i zimskim uslovima. Go
l
teško prohodnom zemljištu vođenje borbe postaje pro dine 1953. Englez Edmund Hilari i Šerpez Tanzing Nor
blem, posebno kretanje, ukopavanje, snabdevanje i kej osvajaju najveći vrh sveta - Mont Everest.
U osvajanju najviših vrhova sveta sudelovali su i al
uopšte život i rad u teškim planinskim prilikama.
pinisti iz Jugoslavije. Naše ekspedicije prve su se pope
Starešine i vojnici često nisu imali iskustva o vo
le preko južnih stena Himalaja, Lhotseja i Dhaulagirija,
đenju borbi planini. pa su mnogi našli smr:t. u snež
II
a 1979. godine naši alpinisti osvajaju Mont Everest po
nim lavinama, kamenim odromma l u provalijarna za
zapadnom grebenu.
leđenih planina koje je trebalo savladati. Samo u jed
noj snežnoj lavini 1917. godine. prilikom izgradnje voj
2. OSOBINE I PODELA PLANINA
nog puta preko prevoja Vršić, zatrpano Je 250 zaroblje
nika. Zbog specifičnih uslova vođenja borbe formirane
Planine zauzimaju mali deo zemljine površine. Na
su specijalne alpske jedinice sa posebnom opremom i
stale su delovanjem prirodnih sila, koje manje ili više
posebnim načinom obučavanja. Prvi svetski rat do- deluju i danas. Bilo zbog poremećaja u Zemljinoj kori,
12
l3
bilo zbog uticaja atmosferskih prilika, planine nepre nama deluje na pukotine, nastojeći da ih proširi i slo
kidno menjaju oblik. Zato se prema svom postanku mi. Zbog toga se stene lome i od velikih kamenih bio
dele na vulkanske, tektonske i erozivne. kova nastaje manje kamenje koje se polako drobi. Na
Vulkanske planine nastale su od užarene mase višim visinama, zbog povećanih promena temperature
(magme), koja je pod pritiskom izbijala u vidu lave na i većih padavina, delovanje vode je razornije pa je i ras
površinu Zemljine kore. Zato se ta vrsta planina sastoji padanje stena jače. Naročito je jako. ero~vno. ?ejstvo
I
od ohlađene lave, pepela i peska. Karakterističan oblik I bujica, potoka, reka, te nanosa snežnih lavma ili gleče­
vulkanskih uzvišenja jeste kupa, sa ostatkom kratera ili ra, što proširuje planinske, doline, prevoje, grebene i
bez njega, sa nejednakim nagibom strana. vrhove. Snežna lavina može prouzrokovati veliko raz
Tektonske planine nastale su boranjem, dizanjem aranje u šumi, naseljima i podnožju planina. Oblik do
ili spuštanjem Zemljine kore. Pod uticajem tektonskih lina zavisi od toga da li je nastao dejstvom glečera ili
procesa nastali su mnogi planinski masivi, sa svojim reke. Prve imaju oblik slova »U«, a druge slova »V«.
vrhovima, oblinama, grebenima. Današnji oblik tih pla Promcnom hemijske strukture od kamenja nastaje
nina može da bude raznolik, a stene su u vidu plastič­ glina i ilovača, odnosno od krečnjaka neplodna zemlja
nih slojeva različite debljine i oblika, zavisno od otpor crvenica, pa se takvim mestima stvaraju krš i golet.
nosti materijala i delovanja unutrašnjih, odnosno boč- Voda otapa krečnjak i odnosi kameni materijal, a os
nih sila. . taju otpaci silicijurna, gvožđa, aluminijuma i sl.
Erozivne planine nastale su usled spoljnih utica Vetar svojim stalnim strujanjem, takođe, utiče na
ja, naročito vode, temperature, vetra, pa i živih bića, oblikovanje planine. Naročito su toj vrsti erozije izlože
pre svega, čoveka. Različite vrste erozije tokom vekova ni vrhovi grebena i presedline, sa kojih vetar odnosi
menjale su spoljni oblik planine, pa su one izgubile ne manje kamenje, a može da ruši čak i kamene blokove
kadašnju nadmorsku visinu i dobile zaobljen oblik. i da izazove snežne lavine. Kada se vetru pridruže i pa
Mlađe planine, koje nisu duže vremena bile izložene davine, njegovo razorno delovanje se povećava. Čovek
dejstvu unutrašnjih i spoljašnjih uticaja, relativno su ši svojim delovanjem utiče na oblikovanje planina na taj
ljatih vrhova i nisu pošumljene, Najviše planine sveta način što izgrađuje puteve, hidrocentrale i naseljena
ujedno su i najmlađe. mesta, reguliše planinske reke i jezera, otvara rudnike
Pod dejstvom Sunčevih zraka stene se u toku dana i sl.
zagrevaju, a noću se brzo hlade. To je erozivno dejstvo Planine sačinjavaju tri glavne vrste stena: sedi
temperature. Zagrevanje nije svuda jednako, površinski mentne, eruptivne i stene kristalnih škriljaca.
sloj zagreva se znatno brže od unutrašnjeg, što izaziva Sedimentne stene nastale su od nekadašnjih na
rastezanje, dok se rashlađivanjem površinski sloj sma slaga otopljenog materijala, školjki i puževa sa dna
njuje, što izaziva stezanje. Tim neprekidnim procesom mora i jezera. Tako su stvoreni vodoravni slojevi, koji
stvaraju se na površini tla najpre male, a zatim sve su se tektonski poremećajima uzdigli i obrazovali'je
veće pukotine, koje uzročnicima erozije, pre svega dan deo, uglavnom, podnožje planina. Prilikom podiz
vodi, omogućavaju razorno dejstvo. anja, slojevi su menjali položaj, počevši od paralelno
Erozivno dejstvo vode, uz temperaturne prome horizontalnih i blago nagnutih do okomitih i previsnih.
ne, pospešuje razaranje planina. Smrznuta voda u ste- Sedimentne stene prepoznaju se po paralelno naslaga-
14 15
I
nim slojevima, po kojima se nalaze sve vrste krečnjaka njevima i zubima. U stenama ima solidnih oslonaca i
(peščar, so, kreda i drugo). čvrstih pukotina za pobijanje klinova. Znatno su manje
Eruptivne stene nastale su, hlađenjem nekadaš podložne mehaničkom i hemijskom raspadanju. Mno
njih rastopljenih materijala na Zemljinoj kori. To je, u gobrojne brazde koje se račvaju prema vrhu jasno ob
stvari, prvobitna masa magme iz unutrašnjosti zemlje. eležavaju pravce veranja. U našim planinama granitnih
Razlikuju se dubinske (intruzivne) stene, nastale utiski stena ima vrlo malo.
vanjem tekuće magme u pukotine Zemljine kore, i iz Škriljaste stene vrlo su kratke i slojevite: iziskuju
livne (efuzivne), nastale izbijanjem magme na Zemljinu
najveću opreznost prilikom veranja. pa su nepodesne
površinu. Te stene su masivne, zrnaste i kompaktne
za obuku. Kada god je moguće, takve stene treba sa
strukture, a sačinjavaju ih granit, kvarc, sijenit, porfit,
vlađivati po grebenima. Treba voditi računa kako su
bazalit i dr.
ploče složene i kako se slojevi završavaju. Ako su slo
Stene kristalnih škriljaca takođe su nastale od
jevi složeni jedan na drugi (kao crep na krovu), veranje
rastopljenih materijala, a glavna im je karakteristika to
što su izrazito složene vidu ploča. Cesto su veoma iz je teško, jer ne postoji dobar oslonac za noge i ruke,
II
lomljene. Sačinjavaju ih gnajs, mikašist, lapor i dr. Ste a ako slojevi završavaju u vidu stepenica, veranje je
ne kristalnih škriljaca najčešće se nalaze u podnožju znatno lakše. Pri tome treba imati u vidu da se poje
planine. dini delovi ploče pri najmanjem pritisku lome.
Krečnjačke stene, koje su znatnim delom sastav Vrlo je važno poznavati otpornost i karakteristike
ljene od gvozdenih i aluminijevih oksida, veoma su pojedinih vrsta stena. Usled tektonskih poremećaja,
trošne i podložne raspadanju. Veoma su opasne za ve
zemljotresa i stalnog erozivnog delovanja stene postaju
ranje, jer zbog kamenja koje se veoma lako odronjava
trošne. lako se lome i odronjavaju. Pošto su slojevi raz
ne pružaju sigurne oslonce. Obiluju kamenim odroni
ličito otporni na trošenje. planine se neravnomerno
ma. naročito II podnožju stene i u žlebovima, Prepo
razaraju. Na mestima gde je stena najmanje otporna
znaju se po crvenosmeđoj boji. Najlakše se savlađuju
stvaraju se doline, sedla i škrbine, dok se najotpornija
postojećim brazdama, procepima i vezama između po
jedinih slojeva Vertikalno savlađivanje stena preko se mesta uzdižu kao vrhovi, tornjevi i grebeni. Spoljni iz
dimentnih naslaga vrlo je teško, pa zato treba tražiti gled planine zavisi od vrste kamenja, stanja tla, ispuca
pojedine veze, pukotine. žlebove i sl. Naročito je oteža losti, geografskog položaja i klime. Krečnjačke planine,
no silaženje. Zbog toga, kad god je moguće, treba sila obično, imaju jednu blažu i drugu strmiju stranu, na
ziti pravcem penjanja Ta vrsta stene u našoj zemlji je kojima se jasno raspoznaju slojevi sedimentnih stena.
najrasprostranjenija.
Stene od čistog krečnjaka veoma su čvrste i glatke,
sa retkim ali čvrstim osloncima, jer voda sa njih odno
3. OBLICI I NAZIVI PLANINSKOG ZEMUISTA
si sav neotporni materijal. Raspoznaju se po izrazito
, .
beloj boji.
Pojedini oblici planinskog zemljišta nose različita ime
Granitne stene su najpogodnije za veranje. Granit
na (sl. l i 2).
ni masivi karakteristični su po oštrim grebenima. tor-
17
16
Visoravan Planinski lanac Dolina l 2 3 4 5 6 7 8 9 l o II 12 13
l
R~ '
Klisurr
Sl 2. - Osnovni oblici reljefu zemljišta
U
l - Ion-nj,.2 - greda. J - lkrbina, • _ lIjeb, S- travnata povriina, 6 - sipar. 7- seena.
8- padma, 9 - rebro, 10 - prelaz, II - tensa. 12- vrteča, 13- prag. skok, stopa.
r
~ f f ~
.,JI..,,, _. ll I tI II l) Uzvišenja
, I Brežuljak je najmanje uzvišenje (ne više od 50 m).
2,:~~;
Obično je kupastog oblika, sa blago nagnutim strana
- ," :4
ma i jasno izraženim podnožjem.
Brdo je šire i duže uzvišenje, do 500 visine, a
ID
!l 9,'t 10 13 4 14 može imati više ispupčenja.
; I I Planina je više i prostranije uzvišenje, sastavljeno
I I I I I I
I l I ,•I I I I od mnogih visova i udubljenja. Uzdiže se više stotina
I I ,I , I I I
I I metara iznad okolnog zemljišta.
I
Venačna planina je obla i povijena u vidu luka sa
predgorjem i zagorjem.
Gromadna planina je kratka i široka, sa strmim
Sl. I - Oblici i nazivi planinskog zemljišta stranama, razbacanim vrhovima i prostranim terenima.
I _ brda, 2 - ploča, J - kik, 4- vrh, 5 - sedlo. 6- ćuka, 7 - hrid, 8 Planinski splet je sačinjen od nekoliko planina
- padina, 9 - supadina, 10 - venac, II - kosa, 12- dubodolina, 13
prag. skok, stopa. poredanih u jednom pravcu.
18 19
Planinski lanac predstavlja planine koje su pore Klisura je suženi deo doline, sa veoma strmim
đane jedna za drugom. stranama, ponekad i okomitim liticama.
Planinski sistem čini nekoliko planinskih masiva Vrtača je cevkasto udubljenje na kraškim visorav
sličnog sastava i oblika. nima.
Vrh je najviše uzvišenje na planini koje se oštro
Kraško polje čine međusobno povezane uvale
uzdiže iznad okoline.
koje imaju zaravnjenc dno.
Greben je oštra, duguljasta izbočina koja ima jed
nu oštru i stenovitu stranu. On je sa abc strane ode1jen
4) Nagnuti oblici
dolinama, kanjonima i klisurama. Obično spaja vrhove
i na sebi ima ispupčenja (ćuke, čukare, obod i sl.).
Padina je deo planine između vrha i podnožja čiji
Bilo je blag greben podjednake visine.
je nagib različit.
Brid je oštar greben koji se proteže vertikalno uz
Sipar (drobina) jeste kamenje koje pada sa stena
stenu.
Kamen, stena, nos, kuk, rog, zub, šiljak.jesu na i ruši se II njihovo podnožje.
joštrije forme pojedinih stenovitih uzvišenja Obično Ivica stene je krajnji njen deo. Obično se nalazi na
nose neku oznaku, kao: crni kuk, babin zub i sl. vrhu planine ili na grebenu.
Rame je vodoravni deo grebena ispod vrha.
Sedlo je najniže mesto na grebenu. Ono označava 5) Oblici steni
tl
prelaz.
Kosa je izdvojeni ogranak planine. Pojedini detalji i oblici II steni nose različita imena
Škrbina je oštar i duboko usečen razmak u gre (sl. 3).
benu. Stena je kamena padina, nagiba većeg od 70 ste
peni.
2) Zaravnjeni oblici
Litica je visoka glatka stena velikog nagiba.
Previsna stena je svaka izbočina u steni čiji nagib
Visoravan je prostrana. zaravnjena i raznoliko ta
prelazi 90 ·stepeni.
lasasti predeo na gromadnirn planinama.
Niša je plitka rupa u steni, ograničena policom i
Pod je manja zaravan, bogata kraškirn oblicima plafonom.
Polica je vodoravni pojas stene koji ide uporedo
3) Udubljeni oblici sa njom, a različite je širine.
Stub je veoma ispupčen deo stene koji se proteže
Dolina je prostrano udubijenje, kroz koje protiče od njenog podnožja do vrha. On je sa obe strane og
potok ili reka. Ona je sa dve ili tri strane okružena gre raničen jarugama.
benima ili vrhovima. Procep je šira pukotina u koju se može staviti
Kotlina je zatvoreno udubljenje u obliku kazana. noga ili ruka.
20 21