Table Of Content

Mr Milorad Dokmanac AL15 PRIPREMNA I OSNOVNA ŠKOLA RVANJA Mr Milorad Dokmanac PRIPREMNA I OSNOVNA ŠKOLA RVANJA Beograd 2005. Pripremna i osnovna škola rvanja U kolevci nastanka Olimpijskih igara, staroj Grčkoj, rvanje je zauzimalo najistaknuti je mesto. Osim što su Olimpijski pobednici doživljavali sve počasti u društvu, iste takve počasti imali su i treneri, kojima su veliki šampioni, još za njihova života podizali spomenike u znak zahvalnosti prema onome što su za njih učinili. Ovo može da bude primer svim našim rvačima i trenerima kako da se ophode prema svojim učiteljima. Danas nema potrebe na taj način veličati svoje trenere, ali, izrazi zahval nosti i poštovanja, moraju biti uvek prisutni kako kod takmičara tako i kod trenera, prema onima koji su ih učili i trenirali tokom njihove sportske i trenerske karijere. Autor Izdavač: Savez rvačkih sportova Srbije, Beograd, Knez Mihajlova 7/2 Ministarstvo za prosvetu i sport Srbije - Uprava za sport - Za izdavača: Dragan Starčević Gl. odgovorni urednik: Miodrag Šebek, prof. Lektori: Vesna Piperski-Cucić, prof Slobodanka Jovčić Stručni konsultonu: Ivica Dujmić, prof Branislav Piperski Goran Kasum, mr Aleksandar Jovančević Naslovna strana: Stevo Dokmanac Demonstratori: Slaven Dokmanac Dejan Franjković Davor Štefanek Boban Boškov Solar Nenad Štampa: „Grafolik" Beograd Tirai: 500 komada Pripremna i osnovna škola rvanja PREDG OVOR Π Milan Ercegan Doživotni počasni predsednik FILA 14 I /Svetske rvačke federacije/ Knjiga koja je namenjena metodu obučavanja najmlađih u rvanju, za nas je od kapitalnog značaja, zbog sagledavanja činjenice da uvećanje visoke reputacije rvanja kod nas ide samo putem edukacije najmlađih. Magistar Milorad Dokmanac je počeo da se bavi rvanjem kao 13-to godišnjak, dok je sa 16 godina već postao trener kluba u Podravskoj Slatini. On je u sadržinu ove knjige utkao svoje iskustvo, koje je sazrevalo zajedno sa njim od vremena detinjstva. Autor ove značajne edicije, kao veliki praktičar i pedagog je shvatio nužnost započinjanja trenažnog procesa već sa decom, shvatajući da se naučeno u detinjstvu nikada ne zaboravlja, jer je propušteno u mladosti nenadoknadivo. Pripremajući ovu knjigu, mr Milorad Dokmanac je shvatio da se u slučaju pada vrhunskog kvaliteta u rvanju, u pomoć moraju pozvati deca i omladina, koju treba str pljivo obučavati savremenim metodama, upravo kako je prikazano u ovoj knjizi. To je dar kojim autor obogaćuje rvanje kod nas, zbog praznina u našem rvanju u ovom delu. Ova knjiga se bavi upravo onim područjem u kojem je mr Milorad Dokmanac započeo svoju trenersku karijeru pre 30 godina. Milan Ercegan Doživotni počasni predsednik FILA 3 Pripremna i osnovna škola rvanja PREDGOVOR ^•kk •P' Ivica Dujmić, prof U minuloj deceniji rvanje zauzima sve marginalniju ulogu u porodici sportova u našoj zemlji. U koliko bi se napravila analiza ovakve situacije, ubrzo bi se utvrdili uzroci njenog nastanka. Prvi i najvažniji je nestručan rad sa mladima, sa 2-3 retka izuzetka. Većina trenera nije adekvatno edukovana. Rvačima početnicima se obično bave amateri. Međutim, pored želje i entuzijazma, potrebno je poznavanje naučne osnove sporta. Metodičke, pedagoške i didaktičke principe budući stručnjaci mogu saznati iz stručne literature, čiji je opus vrlo diskutabilan, kada je rvanje u pitanju. Koliko je meni poznato mi do danas imamo samo dve publikacije vezane za rvanje. One su istoriografskog karaktera. Publikacije su veoma kvalitet no pripremljene i čuvaju od zaborava podatke koji dokazuju daje rvanje nekada bilo najtrofe- jniji sport u zemlji. Rvači koji su proneli slavu ovog sporta i naše zemlje širom sveta, završivši takmičarsku karijeru, ostavili su nam pored najviših odličja, statističke podatke ο osvojenim medaljama na Olimpijskim igrama, svetskim i Evropskim prvenstvima. Većina je zauvek napustila rvanje. Jedan deo njih se opredelio za sudijsku karijeru (i na taj način pokušali naplatiti bar deo onoga što su uložili u rvanje dok su bili aktivni takmičari). Pojedini nekadašnji rvači postali su treneri, ali se nisu usavršavali, već su se opirali uvođenju nauke u sport. Rade "empirijski", sećajući se kako su njih trenirali pre 20, 30 ili 40 godina. Imamo malo trenera, koji uz rad i uče i koriste naučna dostignuća u trenažnom proce su. Na žalost, oni se vrlo teško odlučuju da svoja znanja stave na papir. Razloge tome treba možda tražiti u ljubomornom čuvanju "svojih malih tajni", lenjosti ili preteranoj skromnosti. Kako, i na kojim osnovama nam mogu onda stasavati budući treneri? Sve ovo mi daje za pravo da se divim pionirskim poduhvatima (ovo nije prvi rad) mr Milorada Dokmanca. On ima smelosti da sve stoje naučio publikuje i kaže "to sam ja" i "ko želi da uči ja mu ovako konkretno pomažem". Velika je šteta što radi u malom klubu, pa nema finansijske mogućnosti da još više osavremeni uslove za rad. Što se same knjige tiče "Pripremna i osnovna škola rvanja", verujem da će ona mnogo značiti našim mladim trenerima i biti putokaz u njihovom daljem radu. Ceo rad odiše peda- goško-vaspitnim momentima u radu sa mladima na naučnoj osnovi, ne odbacujući ni bogata empirijska iskustva. U ime onih koji su najlepše godine svog života proveli u rvanju i u svoje lično ime, zahvaljujem mu na ovom radu i iskreno želim da ih uspešno stvara i za sobom ostavi što više. 4 Pripremna i osnovna škola rvanja UVOD Kao u svakoj ljudskoj delatnosti, tako i u rvanju, postoji najkraći i najbolji način učenja rvanja. Najefikasniji način obučavanja i učenja rvanja je putem škole. Na našim prostorima oseća se veliki nedostatak u ovom području stručne literature. Ovde se prven stveno radi ο pomoći mladim i neiskusnim trenerima koji nisu dovoljno obučeni u tre- nerskom pozivu, a preuzeli su vođenje neke klupske ili školske rvačke sekcije. Upravo će ova knjiga poslužiti svim trenerima koji su početnici u ovom poslu kao osnovno pomagalo u njihovom radu. Ova knjiga će ujedno poslužiti i rvačkim trenerima koji imaju duži staž u radu sa mladima, da obnove svoje znanje i da usvoje deo onoga što smatraju da je neophodno za njihov dalji rad. Sigurno je da će ova knjiga biti od značajne koristi i studentima Fakulteta fizičke kulture i Viših trenerskih škola smera rvanja, da dobiju osnovna znanja ο radu sa rvačima početnicima. Većina naših trenera koja radi sa ovim uzrastom su bivši rvači koji nakon rvačke karijere preuzimaju vođenje pionirske sekcije u klubu ili školi. Budući da se većina njih nije stručno edukovala i usavršila počinju da rade onako kako su oni nekada trenirali sa gotovo istim intenzitetom i obimom koji su oni imali u treningu kao seniori, što je pot puno pogrešno. Budući da proces sazrevanja kod dece u ovom uzrastu nije završen, sis tem i način rada sa decom u uzrastu od 7 do 14 godina je veoma kompleksan, osetljiv i odgovoran. Upravo bi ova knjiga trebala dati smernice i osnove stručnog i kvalitetnog rada sa pionirskim uzrastom u našim klubovima i rvačkim sekcijama u narednom perio du. Jedan deo knjige obuhvata školski sport i daje predlog nastavnicima fizičkog vaspitanja na koji način mogu primeniti deo elemenata iz rvanja, kako u redovnoj nas tavi, tako i kroz izbornu sportsku aktivnost. Napravljena je sistematizacija učenja rvanja po sistemu od lakšeg prema težem, putem škole rvanja kroz 4 stepena učenja, i to: Istepen PRIPREMNA ŠKOLA RVANJA od 7 do 10 godina II stepen OSNOVNA ŠKOLA RVANJA od 11 do 14 godina III stepen NAPREDNA ŠKOLA RVANJA od 15 do 17 godina IV stepen TAKMIČARSKA ŠKOLA RVANJA od 18 do 20 godina U ovoj knjizi su obrađena samo prva dva stepena školovanja rvača (pripremna i osnovna škola rvanja). Ostala dva stepena biće obrađena u drugoj knjizi koja će biti usko ro pripremljena. 5 / STEPEN PRIPREMNA ŠKOLA RVANJA Pripremna i osnovna škola rvanja UVOD Pripremnu školu rvanja moguće je napraviti samo u sredinama koje imaju odgo varajuće uslove. Ovakav način rada moguć je u državama koje imaju organizovani sis tem rada u sportu, tipa internata i slično. U trenutnim uslovima i okruženju u kojima se danas nalazimo to je kod nas veoma teško izvodljivo. Sasvim je izvesno, da postoje i kod nas određene sredine sa potrebnim uslovima. U takvim sredinama moguća je i određena materijalna dobit za klub, jer su roditelji spremni da plate za rad sa njihovom decom u tom uzrastu. Potpuno je izvesno da rad na ovaj način daje najbolje rezultate. Međutim neophodno je uskladiti kako vremenske, tako i ekonomske uslove da se ovaj projekat privede kraju, budući daje ovo dugogodišnji proces stvaranja školovanih rvača. Osnovno u pripremnoj školi rvanja je to, da se ne srne preuranuti sa treniranjem takmičarskih rvačkih tehnika i učestvovanjem na pravim rvačkim takmičenjima, iz tog razloga (ako deca počnu da se rvu sa 7-8 godina) dolazi do zasićenja nakon 8 godina rada. To je period puberteta (15-16 godina) i upravo u tom periodu se najčešće dešava, da velika većina dece odustaje od daljeg treniranja rvanja. Budući da se puna zrelost u rvanju postiže u peiodu od 21 -25 godine i da se nakon toga mogu odraditi još dva olimpi jska ciklusa od po 4 godine, onda nema nikakve potrebe decu od 7 do 10 godina optereti ti sa ozbiljnim rvanjem. U pripremnoj školi rvanja bila bi obuhvaćena deca od 7 do 10 godina, tj. deca koja su polaznici osnovne škole od I do IV razreda. U ovom uzrastu deca socijalno sazre- vaju i moguće je sa njima organizovati kolektivni rad. Moguće je uticati na razne motoričke sposobnosti i sa decom od 4 do 6 godina, jer je to veoma pogodno vreme za razvijanje: brzine, eksplozivne snage, koordinacije, gipkosti ... no to je u našim uslovima teško ostvarivo. U pripremnoj školi rvanja, samo rvanje bi bilo u drugom planu, jer bi se u ovom periodu prvenstveno radilo na razvoju osnovnih motoričkih sposobnosti putem: gimnas tike, atletike, plivanja, elementarnih igara (koordinacije, brzine, eksplozivne snage, gip kosti, ravnoteže i dr.), a radilo bi se na razvijanju kardio-vaskularnog (srčano-žilnog) i pulmonalnog (plućnog) sistema. Razvijanje ovih osnovnih sposobnosti kod dece moguće je postići i bez rvanja, a rvanje bi se radilo samo u vidu prirodnih oblika i načina. Takmičenje (kao izuzetan motiv) ne treba izbaciti u ovom periodu, ali ona mora ju biti strogo dozirana i prilagođena uzrastu dece. Gotovo iz svih sadržaja koji su pred viđeni u pripremnoj školi rvanja, mogu se organizovati razni vidovi takmičenja: atletika, gimnastika, plivanje, elementarne i borilačke igre. Na ovaj način deca stiču određeno samopouzdanje. Polako se privikavaju na to, da nisu najbolji i da se moraju suočiti sa istinom, da ima i boljih od njih. Sve ovo treba organizovati kroz igru i ne davati mnogo pažnje pobednicima. Oni će sami po sebi shvatiti vrednost pobede, dok se kod poraženih neće razvijati kompleks manje vrednosti. Na takmičenjima u ovom uzrastu mora se veća pažnja posvetiti poraženima, koji se moraju bodriti i hrabriti da istraju i da će samo redovnim i upornim radom i oni jednog dana moći da pobeđuju. 8