Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji PDF
Preview Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji
DANILO VUKOVIĆ D A N I PREOBLIKOVANJE L O V NEOLIBERALIZMA U K SOCIJALNA POLITIKA O DANILO VUKOVIĆ V I U SRBIJI Ć PREOBLIKOVANJE P R Mi smo skloni da svoja socijalna prava prihvatamo zdravo za go- E tovo, kao davno osvojene vrednosti na koje danas polažemo le- NEOLIBERALIZMA O gitimno pravo, ne preispitujući pri tome ni kada ni kako su osvojena, B da li su ih naši preci imali i da li ih ljudi u udaljenim delovima sveta L imaju. Jedino smo, čini se, skloni da se bunimo kada naša socijalna I K SOCIJALNA POLITIKA prava nisu ispunjena, kada usluge, lekarske, socijalne ili obrazovne, O nisu onoliko dobre ili efikasne, a davanja, penzije ili socijalna pomoć, U SRBIJI V nisu izdašna, barem ne onoliko koliko mi smatramo da nam pripa- A da. Iako nova pojava, socijalna prava su pred većim izazovima nego N mnoga druga. Tek što su dobila “pravo građanstva” u drugoj polovi- J ni prošlog veka, promene u kapitalističkoj proizvodnji, neoliberalna E ideologija i globalizacija, stavili su ih pred veliki test. Složeni splet N ekonomskih, političkih i ideoloških faktora doveo je do toga da je sa- E vremeni kapitalizam sve manje tolerantan prema socijalnim pravima, O a tolerancija je najmanja tamo gde je i otpor najmanji, u siromašnim L zemljama i među siromašnim građanima. Taj talas pritiska na soci- I B jalna prava polako se preliva na zemlje polu-periferije, pa i centra, i E dovodi do trke ka dnu u pogledu zaštite prava radnika, siromašnih i R socijalno isključenih, mladih, nezaposlenih itd. Srbija u tom pogledu A nije izuzetak i ova knjiga posvećena je upravo procesu transformacije L I socijalnog prava u savremenoj Srbiji. Z M A Dizajn korica: Dušan Marinković BIBLIOTEKA ARHETIP KNJIGA 28 Za izdavača: Nikola Janković Glavni urednik: dr Dušan Marinković Dizajn korica: Dušan Marinković Tehničko uređenje: Mediterran Publishing Recenzenti: prof. dr Dragica Vujadinović, Univerzitet u Beogradu, prof. dr Miroslav Brkić, Univerzitet u Beogradu, prof. dr Dušan Marinković, Univerzitet u Novom Sadu Copyright © Danilo Vuković i Mediterran Publishing 2017. Sva prava zadržana CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Novi Sad ISBN 978-86-6391-072-0 Štampa: Art Print, Novi Sad Mediterran Publishing d.o.o. Trg Republike 18, 21000 Novi Sad tel/fax: +381.21.661.38.28 www.mediterran.rs e-mail: [email protected] Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan, analogno ili digitalno, bez dopuštenja autora i izdavača. Danilo Vuković PREOBLIKOVANJE NEOLIBERALIZMA: SOCIJALNA POLITIKA U SRBIJI sociološko-pravna analiza Novi Sad 2017. DANILO VUKOVIĆ PREOBLIKOVANJE NEOLIBERALIZMA: SOCIJALNA POLITIKA U SRBIJI SADRŽ AJ Uvod 9 Sociologija prava i javnih politika 13 Socijalna prava i socijalna politika 13 Sociologija prava i javnih politika 24 Globalna scena: neoliberalna transformacija države blagostanja i socijalnih prava 35 Transformacija kapitalizma, država blagostanja i socijalna prava 35 Globalizacija 60 Međunarodni akteri i globalna socijalna politika 71 Domaći kontekst: istorijsko nasleđe i akteri 81 Iz socijalizma u kapitalizam: rađanje novog poretka 81 Politički kontekst: od produženog dejstva 90-ih do zarobljavanja države 95 Promene i podrška: elita i srednji slojevi 111 Socijalna politika i socijalna prava na prelasku iz socijalizma u kapitalizam 122 Obrazovanje: škola po meri deteta, poslodavca ili novog društva? 132 Pravo na obrazovanje: zakoni, institucije i javne politike 132 Ishod: deca i mladi nakon nepravednog i neefikasnog sistema 145 Reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja: slabe mreže i jaki otpori 163 Visoko obrazovanje: od Humbolta do Bolonje 181 Pravo na obrazovanje: zakoni, institucije i javne politike 181 Ishod: univerzitet pred izazovima globalizacije i marketizacije 187 Reforma visokog obrazovanja: polaganje oružja pred profesionalnom zajednicom 199 Socijalna zaštita: interesi korisnika i pružalaca usluga 218 Pravo na pomoć i usluge: zakoni, institucije i javne politike 218 Ishod: restriktivni sistem i korisnici bez “glasa” 236 Reforma socijalne zaštite: mreže stručnjaka i međunarodni uticaji 248 Rad i zapošljavanje: spori pohod neoliberalizma 262 Rad i zapošljavanje: zakoni, institucije i javne politike 262 Ishod: radnici i nezaposleni zarobljeni u post-socijalističkoj transformaciji 274 Reforma radnog zakonodavstva: politička borba i ideološka hegemonija 289 Društvene promene i socijalno pravo: posredovani uticaji i nekonzistentni ishodi 302 Globalni akteri: neoliberalni modeli i mehanizmi uticaja 302 Elita: između potrage za podrškom i zarobljavanja države 311 Srednji slojevi: zarobljavanje resursa 315 Literatura 330 Indeks 371 Uvod Mi smo skloni da svoja socijalna prava prihvatamo zdravo za gotovo, kao davno osvojene vrednosti na koje danas polažemo le- gitimno pravo, ne preispitujući pri tome ni kada ni kako su osvoje- na, da li su ih naši preci imali i da li ih ljudi u udaljenim delovima sveta imaju. Jedino smo, čini se, skloni da se bunimo kada naša socijalna prava nisu ispunjena, kada usluge, lekarske, socijalne ili obrazovne, nisu onoliko dobre ili efikasne, a davanja, penzije ili socijalna pomoć, nisu izdašna, barem ne onoliko koliko mi sma- tramo da nam pripada. Kao što pripadnici srednjih klasa, kako kaže nemački sociolog Štefan Mau (Steffen Mau), teže da zaborave da njihov socio-ekonomski položaj ne proističe iz njihovih indi- vidualnih vrednosti i vrlina, već i državnih politika (Mau, 2015), tako i mi nekada težimo da zaboravimo da naša prava nisu nama prirođena niti posledica naših individualnih vrlina, već posledica političkih borbi, borbi s kojima naše generacije uglavnom nemaju ništa. U nekim zemljama one su bile teške i dugotrajne, a u nekim, kao što je naša, one su i više od toga, bile krvave i odnele mnoge živote. Konačno, i što je možda najvažnije, socijalna prava koja su iz njih proistekla relativno su nova pojava u zapadnoj civilizaciji. Ona su nova u našem delu svetu, dok na nekim drugim meridija- nima borba radnika i seljaka za osnovna socijalna prava tek poči- nje i ona se vodi kako sa državama, tako i sa velikim kompanijama (npr. Springer, 2010). Iako nova pojava, socijalna prava su pred većim izazovima nego mnoga druga. Tek što su dobila “pravo građanstva” u dru- goj polovini prošlog veka, promene u kapitalističkoj proizvodnji, neoliberalna ideologija i globalizacija, stavili su ih pred veliki test. 9 10 Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji Složeni splet ekonomskih, političkih i ideoloških faktora doveo je do toga da je savremeni kapitalizam sve manje tolerantan prema socijalnim pravima, a tolerancija je najmanja tamo gde je i otpor najmanji, u siromašnim zemljama i među siromašnim građanima. Taj talas pritiska na socijalna prava polako se preliva na zemlje polu-periferije, pa i centra, i dovodi do trke ka dnu (engl. race to the bottom) u pogledu zaštite prava radnika, siromašnih i socijalno isključenih, mladih, nezaposlenih itd. Srbija u tom pogledu nije izuzetak i ova knjiga posvećena je upravo procesu transformacije socijalnog prava u savremenoj Sr- biji. Prvi cilj ove studije je da opiše kako su se menjali srpski zako- ni i javne politike, a zatim da objasni njihove ishode u oblastima obrazovanja, rada i zapošljavanja i socijalne zaštite. U tom smislu, ona bi trebalo da posluži studentima i drugim zaniteresovanim či- taocima kao pregledno štivo koje izlaže i analizira zakone i javne politike i njihove rezultate u ovim oblastima. Drugi cilj je da se prikažu i iz sociološke perspektive objasne društveni sukobi koji su oblikovali socijalna prava i socijalne politike posle 2000. godi- ne. Nekada su ovi sukobi definisali fundamentalna prava, kao što su prava na osnovu rada, prava na socijalno osiguranje ili obrazo- vanje, a nekada su više bili usmereni na naizgled periferne stvari – kako će jedan sistem biti organizovan, ko će njime upravljati, po kojim principima će raditi i sl. Međutim, i ti naizgled periferni, kao i oni centralni sukobi (onda kada su se uopšte odvijali), vođeni su oko važnih javnih resursa i njihovi akteri bili su različite društve- ne grupe i institucije. Jedan od aktera koji će biti u centru pažnje ove analize jesu srednji slojevi. Pokušaću da dokažem da su, pored elite, upravo srednji slojevi i njihovi interesi imali, a i dalje imaju važnu ulogu u oblikovanju političkog sistema, socijalnih prava i socijalne politike u Srbiji. Glavni ideološki impuls dolazio je, na- ravno, spolja, ali to nije podrazumevalo prosto kopiranje zakona i javnih politika. Naprotiv, preuzeta rešenja prošla su kroz proces posredovanja u kome su, uz elitu, srednji slojevi imali najveći uti- caj. Lokalni uticaji doveli su do preoblikovanja neoliberalnih ideja i proizveli jedan specifičan nekonzistentni polu-periferni socijal- ni režim. Iako se srednji slojevi po pravilu posmatraju kao faktor Uvod 11 modernizacije i demokratizacije, analiza transformacije zakona i javnih politika u oblasti osnovnog, srednjeg i univerzitetskog ob- razovanja, rada i zapošljavanja i socijalne zaštite, ponudiće jedno drugačije tumačenje uloge srednjih slojeva u srpskoj post-socija- lističkoj transformaciji, tumačenje koje ukazuje i na njhove stra- tegije „zarobljavanja resursa“ i kočenja transformacijskih procesa. Analiza koju sprovodim je sociološka po svom karakteru i spa- da u domen sociologije prava i sociologije javnih politika. To znači da ću se koristiti sociološkim teorijama i sociološkim metodama analizirajući, pri tome, ono što je primarni predmet interesovanja sociologa prava i sociologa javnih politika: pravne norme i pravni sistem, s jedne, i javne politike, s druge strane. Mnoge druge so- ciološke discipline privlače veću pažnju naučne i opšte javnosti i njihove zajednice mogu biti veoma brojne. Sa sociologijom prava to nije slučaj, pogotovo ne u našem delu sveta (cf. Vuković and Fekete, 2015). Zato ću pokušati da ovu analizu “otvorim” što je moguće više i približim je svima koji su zainteresovani za analizu društvenih promena i reforma u Srbiji, analizu socijalne politike i transformacije države blagostanja, kao i onima koji se bave druš- tvenom stratifikacijom, verujući da će na taj način i moja “matič- na” sociološka disciplina, sociologija prava, dobiti na vidljivosti i značaju i ući u toliko potrebnu naučnu razmenu sa drugim akteri- ma i disciplinama. Ova knjiga nastajala je tokom poslednjih osam godina kroz istraživanja procesa donošenja zakona i javnih politika u oblasti socijalne politike i analize siromaštva i socijalne isključenosti koje sam sprovodio samostalno (Vuković, 2012; Vuković, 2013; Vuko- vić, 2016), sa Marijom Babović (Babović and Vuković, 2014; Vu- ković and Babović, 2014) ili u okviru SeConS-a, opet u saradnji sa Marijom Babović, Oliverom Vuković, Slobodanom Cvejićem i drugima (Vuković, 2011b; Vuković, 2011c; Vuković, 2013; Vu- ković, Vuković, Cvejić, 2014; SeConS, 2013). U njenoj osnovi je doktorska disertacija pod nazivom “Društveni uslovi stvaranja i primene socijalnog prava u Srbiji” koju sam 2012. godine odbra- nio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Drugo, tre- će i šesto poglavlje nastala su preradom delova doktorata, a prvo,
The list of books you might like
