Osnovi Fizike: Oscilacije i Talasi - prevod PDF
Preview Osnovi Fizike: Oscilacije i Talasi - prevod
MATEMATICKA GIMNAZIUJA »VELJKO VLAHOVIC « OSNOVI FIZIKE OSCILACUE | TALASI —PREVOD— Beograd, 1978. g. MATEMATICKA GIMNAZUA » VELIKO VLAHOVIC « OSNOVI FIZIKE OSCILACHE | TALASI -PREVOD~ Waslov originale: Beit. EBOPCKIM, AAs I sk OC HORE DUSHEE Mocksa, 1274 prevela: Bojana Niki¢ Oaivkom Nastavaitkog veéa o@ 8. oktobra 1975.godine ova knjiga se koristi kao udibenik fizike u I11 razredu ou upotrebs. ticke gimazije i iskijutivo je namenjens za in Stampano u 300 prineraka za potrebe vatenatitke gimnazije. Svako pre&tampavanie je zabranjeno. ST PéLeST a i period oscilacije - wuonijskeg osc: OGTEM coseeeeeee ascilecija iste frekvence ....- Fiziéke xlatno .. Sacilaterne “clo Energije, sopstvers frezvence i Q faktor oscilezcrnog Hole +++ dnclogize pri izvéevenju oscilacize RIIZOVARE OSCILACIJE ... em ko, cecilecigame esedluje nsamortizovert: Sasovnicid ... Covni generator -.+.-5---0+ ra Senopotudjivenje neancrtizoverih oscilu- PRINUDNE OSCILACIJE .-.+++ Sinusoidalne prinudna sile « Sezonanca Rezonenea i ha>monijska anelize « Folugirina rezonentne krive.Selektivnost Uspostavijanje oscilecije pri rezonanci.. Srijen sinusoidelnih impulsa - Relacija neodredjenosti frekvence i vre~ ene «+e NAIZMENIGNA STRUJA - Sinbroni generator naizneniéne straje -.- Hole naizmeniéne struje Avtiven termogeni otpor Efektivne vrednosti straje i vapone - kapacivetni otpor +--+ Induktivni otper - mov zakon za kolo naizmenitne struje Snage neizmenigne struje Trensformator - Prenogenje energije na velike daljine --- Obrtno magnetno polje Sibroni i asibroni motori .. MEHANICKI TALASI .- Grensferzalni i longitudinalni talasi Brzine nehanikib telesa +-.+ Znergije i intenzitet telesa Anortizovanje talese -- INA TALASA Telasne dudine -.-- JED) Jednatinae ravncg telese Jednaéine sfernog telesa ++-- EGEHENDI AkUSTIRE Kerekteristixe cvuka ....- 104 Zwwini dzveri eeesesee eee 106 Ultrezvu’ni pretvers?i ... 108 Zvukni prijesnic 119 THO) sveenendeasene un Rerekteristike infre i ultrezvuke -... m4 ELEKTRONAGHETR1 TALASI «0. sae 6 Ezine elektronegnetnih telese «+. ile Rever sinuscidelni tel 1g Svetiosni pritisek ... la Bragenje elektronegnetrih talesa pri ubrzendn kretenju naelektrisan) 123 Zrefenje Aipcle i neelektrisenja pri CSCLIOVENJU senseeccerscereereceee iat Zragenje pri rotacionon kreterju /cirkulecifi/ neelertrisende , 128 Yevilove ~ Cerenzo oe 12 Depleroy efekat u s 130 ELEMENTI RaDICTESNIEE Redioveze .--.-- Radio Televiaije .- Cevni pojetaved -- Derodulacija -.+ INVERFERENCIJA SVETLOSTI .... Skala elektromagnetnin talasa Telasni paket. Svetlospi vextor Princip neodredjenosti za kooréinate i telesni broj + Monchzonatiénost Interferencija « Koherentnost « Rastojanje izmedju naksinuna inter- ferentne slike - Nejkelecncy interferometer Prinens interferencije --++ DIFRARCIJA SVETLOS2I Difrekeije ne jednex otvera Digrexciona refetke Ugeore Zirine glsvnog reksizume +++... Mog razlaganje refetke - Difrekeija rentgenskin arake . Difrakcije prosternos re’etkon Rentgenskost: Rasejenje sv ukturne arelize - tlosti +--+ DISFERZIIA I AFSORFCICA « Indeks prelerenja sveticsti Koeficijent odbijenja i prozraéncsti -- Disperzija -- Disperzije i spe Blektronska teorijs 2isperzis 35 Hi " by SYBILOSTE ws ees i prircdne Malusov zaxon Surana 187 leg age etlost ..++ SESTI DEO OSCILACIJE I TALASI Guava 42 HARMONIISKE OSCILAC! 1. v 58.4 raamatranc je kretanje materijaine stevlj pod dejstvor elastitne sile F vrerene raterijains tatke pomer Zeon met je potetna breina a kretanja © obliku x= cos at, gde 2a trerutra brz Moke se pokazatd da je tatan i obrnuti zakijuéak. Naine, ako se materijalne take krece po zakonu =A Cos Wt +), as.) tada je trenutna brzina i ubrzanje ves wa sin we +9), (49.2) wt +9) = - us. 4s. co: by # A cos (Wt, +)= A cos (wt UNE +P). Kordstedi teiyeno- netrijaku jednakost . cosci~ cosh= - 2 ein 248 ain 8, Acos (wt +wAt +4)- A cos Wee = =-2h sin Wt +4) sin (wit), 878 = we +) sin w e 2781 _ <2A sin WE +") sin & _ sr tyre 2ht -wasinwery) Sn! gin (eat) o. Sinus malog ugla se, praktiéno, ne razlikuje 08 vreé~ nosti toga ugla, izrazenog u radijanima: sin Wat)ewde, Izratuna~ vajuéi graniénu vrednost izraza za srednju breinu, dobijamo forsu~ Lu (49.2) Preporuéujemo Sitaccu da na analogan nein dodje do formule (49.3). 2. U formuli (49.1), velivina ¢ predstavija trenutny udaljenost naterijaine tatke od ravaote%nog polozaja i zove se elongacija . Maksimelna elongacija je, c€igiedno, A, jer kosin ne moz ce. Ta veligina se zove smplituda: gce indeks “n° cznatava naksimelnu vrednost. Po svom smisiu, amplituda je, iskljuéivo, pozitivaa velitina. Leko se mo%e 2akljuéiti iz (49.2) da je amplituda ne (43.5) 3, Poneé Wog zakona naéjimo Silu, koje del. UE Wiutn« je na telo pri oscilovanju:
The list of books you might like
