O prelaznim oblicima zemljoradnickih zadruga PDF
Preview O prelaznim oblicima zemljoradnickih zadruga
+==========1(3=========== MIJALKO TODOROVIO 0 PBELAZNIM OBLICIMA ZEMLJOBADNICKIH ZADBUGA MALA EKONOMSKA BIBLIOTEKA BR 0 J 8 MIJALKO TODOROVIC 0 PRELAZNIM OBLICIMA ZEML]ORADNICKIH ZADRUGA NAPRIJED-ZAGREB 1949 Izgradnja socijalizma na selu i socijalisticki preobra.Zaj polj>privrede u zemljama gde preovladava sitna robna proizvodnja - putem postepenog dobrovoljnog ujedinja vanj1a inokosnih seljackih gazdinstava u kmpna kolek tivna gazdinstva, uz svestraiiu materijalnu, finansisku, organizacionu, politicku i <irugu pomoc socijalistiCke drfa ve - postavili su jos osnivaci nauenog socijalizma Marks i Engels. Lenjin je u svom kooperativnom planu to pitanje razvio dalje i konkretizovao ga za uslove SSSR-a u tada snjem periodu, a Staljin u periodu konaene likvidacije ka pitalistickih elemenata na selu, u periodu potpune izgrad nje socijalizma u SSSR. CK nase Partije pristupio je odmah po zavrsetku rata 1 primeni ovih teoretskih postavki marksizma.:lenjinizma u n.aSoj zemljli. Pri ·tome je on imao u vidu medunarodne i unutarnje uslove - s jedne · i bogata iskustva SSSR-a - s druge strane. V Kongres KPJ potyrdio je · ovu liniju i odredio njen dalji ra,zvitak: »Radi positizanja socijalisti&og preobr.a.Zajai poljo[pr<i vrede i kulturno'g podizanja sela, KomU!Ilisti&ai Partija Ju gos1alv'i.je postavlja .kao zadatak sledece: 1) svestrano pomagaJnje i mzvijiarnje zemljomdnickiog zadrugarstva od njegovih nadni.Z.ih obliika (nabaivno-prodetl111e zedruge) do ~ajvisih obl1kai (riadne zadruge); 2) za:maanu finansii'sku pomoc drzave zemljoradni.Ckom zadrugaimtvu u cilju investicija-za ·izgrarlnju zaidruZnih po strojenja, nabiwu zadruZnih ma.Sina i drugih sredstaiva poljo prlvredne prodzvodnje., stocnog fonda; :i t. sl.; 3 ka visim zadrufoim oblicima, u skladu s podizanjem nji 3) povec:rnje povraina zadruzne zemlje; . 4) obezbedenje sitrogog pridr2:avanja princiipa dobr_ovolJ hove svesti, na osnovu vlastiitog iskustva koje bas kroz nooti., pri ,stupanju radnth seljak:., u zadruge, a: na~oc1to u ove prelazne oblike sticu. radne zadruge, vodeci pri tome racuna, i o osobenostnna po- Nabavno-prodajna zadruga je pocetni, svim seljacima jedimh krajeva; . . 5) pomoc zemljoradrrickim ziadrugamai u agronoID:lma 1 razumljiv i prihvatljiv oblik i zbog toga je ova zadruga drugoj strucnoj radnoj snazi; . . . . od samog pocetka bila najrasprostranjenija. Ona je odi . 6) razvijanje po.jioprivrednih rnaShlllSklh sital!llca ka<> grala krupnu ulogu na podrucju razmene, povezujuci se vazne poluge suc:ijaltstllickog preobra!Zaja ~1~1ljopriv~ede, ljake kao potrosace i kao sitne proizvodace robe sa soci 7) onemogucenje trgovine i speku1:ic1Je zemlJom.« jalistickom industrijom. Tako je nabavno-prodajna zadru Drugo plenarno zasedanje CK, na temelju. postignutih ga bila u toj fazi odlieno sredstvo za stva.ranje i razvijanje uspeha i postojecih ~ogueno~ti, j~~ ~o~~retmJe je ra~r~ sprege izmedu socijaliistickog grada i radnog selja.stva na dilo zadatke Partije u oblasti soc1Jah~bcko~ preobr~zaJa · podrucju razmene produkata liene potrosnje. Ona je, po sela i unapredenja poljoprivredne pro~zvo~n.Je. Dru~1. ple red ostalog, doprinela da administrativno-ekonomske i ,num CK KPJ, ocenio je. da su ~ezul~~ti poht1ke. ~a~tlJ:~ n8: druge mere narodne vlasti ojaeaju gazdinstva radnih se selu, uporedo sa ostahm dost1gnuc1ma ~l · soc1Ja~t.1stickoJ ljaka. Ona je tim seljacima pomogla da se uspesno bore izgradnji zemlje, stvorili ta~ve . usl~ve i post~':~h takve protiv spekulanata i drugih kapitalistickih elemenata na zahteve, da je postalo mogucno i nuzno ubrzati c1tav pro selu. Praktiena korist koju su radni seljaci imali vec od ces razvitka zemljoradnickog zadrugarst".a, 3: posebno rvad ovih zadruga nauCila ih je da podu dalje i smelije. nih zadruga i socijalistickog sektora pol]opr~vred~ uopste. Ali sama nabavno-prodajna zo;i,druga, pored sve koristi Sprovodenje ovih odluka CK K~ J d~lo Je yec za dva koje prufa, ne moze jos biti most koji radne seljake pre meseca ogromne rezultate: ukupm broJ r.admh zadruga vodi ka radnoj1 zadruzi. Trebalo je razvijati nove forme porastao je od 1.675 na 3.346 (do 10 a,pnla 1949 god.) . zadruzne delatnosti, pre svega - zadrufou poljoprivRednu Ovi uspesi potvrduJu ispravnost od~u~a Drugog pl~~UII!a proizvodnju. J~dinstvena zemljoradnicka zadruga opsteg CK. Oni SU rezultat citavog dosadasnJeg rada Part1Je na tipa,, u kojoj su ujedinjeni, pored. trgovine, razni proiz vodili oblici, pretstavlja korak napred u tom pravcu. Ova selu, a posebno u razvijanju razn.ih yrelaz?~h oblika za zadruga je takva organizacija sitnih rohnih proizvodaea drugarstva, na kojima su se selJac1 .uv.eril~ u. :predn~st krupnog kolektivnog gazdinstva natl s1tm1!1 mdiv1dualmm koja im omogueava - osim snabdevanja robom licne po trosnje i prodaje svojih proizvoda - da razvijaju i una gazdinstvom. preduju svoja gazdinstva zajednickom nabavkom mate Za protekle cetiri godine razvitka zemljoradnickog z'.1- rijala za reprodukciju {hemiska sredstva, dubrivo, oda drugarstva ostvarena je takva razno.~rsn?.st. pre~a~~h brano seme, itd.), nabavkom takvih masina koje pojedi oblika da oni cine neprekidni lanac koJI pocmJe naJm,z:1m naeno ne bi mogli nabaviti {s elektori, vrsalice, itd.), orga oblikom opste zemljoradnicke zadruge {nabav11:o:prod3:Jne nizovanjem zadrliZne pripusne stanice za unapredenje sto zadruge), a zavrsava se radnom zadrugom naJViseg ti~a, carstva itd. Ona sve vise preuzima vodecu ulogu u po u kojoj su podrustvljena sva ~sn~>Vna sre~stva ~a p11oiz gledu privrednog razvitka sela: planira proizvodnju za ci;.; vodnju, uklj:ucivsi i zemlju. ~aJ ~uz prel~~mh obh~a omo tavo .svoje podrucje, sklapa ugovore sa industrijom za pro gueava i politicki i ekonomsk1 naJzao~tahJim d~lov1m~ :ad izvodnju industriskih i drugih kultura, podize zadrume nog seljastva da se bez ikakvo~ prmudavanJ.a uklJuce .u radionice potrebne zadrugarima - bilo za liene potrebe, zadruzni sistem i da se - stepemcu po stepemcu - penJu 5 4 za wna;predenje proizvodnje na njihovim gazdinstvima ill sredstava za proizvodnju i preradu, odmah se postavlja. za preradu njihovih poljoprivrednih proizvoda (mlekare, pitanje: kome ce ta sredstva da slU.Ze, u cijem-interesu Ce su8nice voea, vinarski podrumi, mlinovi, itd.) : Ona cesto se organizovati proizvodnja? preuzima na sebe resavanje izvesnih komunalmh problema U staroj Jugoslaviji su takode neke zemljoradnicke za sela: kulturni (zadruzni) domovi, elektrifikacija, organi druge imale zadrufou vrsalicu, mlin, podrum u vinogra zacija zdravstvenih i veterinarskih stanica, vod?.voda, it~. darskim reonima i druga sredstva, osim ekonomija koje Ona organizuje proizvodnju gradevinskog mater1Jala (polJ bogatasi u starim zadrugama nisu osnivali, jer su zemlju :ske ciglane, krecane, kamenolomi, strugare, itd.), kako za svuda grabili za sebe. Ali ona su bila zadruzna utoliko sto ':{JOtreb.e zadrugara, tako i za potrebe zadruge. su nabavljana sredstvima zadruge, odnosno s v i h za Odavde vec nije bio tako dalek korak do zadrufoe po drugara. Medutim, korist SU- v:ukli iskljufavo ili gotovo ljoprivredne proizvodnje. iskljucivo bogati seljaci, ne samo zbog toga sto je uprava Na zemlji, koju su zadruge dobile od drz'.'1-ve na bes bila u njihovim rukama, nego i zbog prava prvenstva, zbog platno koriscenje (iz agrarnog fonda i1i konfiskovanu o~ mogucnosti ifJkoriscavanja, zbog nacina raspodele prihoda nar-0dnih neprijatelja) neke opste zadruge su - na bazi itd. Tako su ove zadruge ustvari bile kapitalisticka udru zajednickog rada i delimicno pomocu zaj_ednickih, z'.1-d~ zenja, koja su krupnim seljacima omogueavala nove for znih sredstava za proizvodnju - orgamzovale polJopr1- me jos vece eksploatacije radnih seljaka. Ove zadruge su vrednu proizvodnju. Radi organizownja racionalne pro bile instrument razvitka kapitalistickih odnosa u poljo izvodnje one su, iz svojih sredstav}· ili pomoc~ d::favnih privredi. kredita, nabavljale nova oruda, masme, radnuv 1 ~riplo~~ U nasoj opstoj zadruzi stvar stoji obrnuto. stoku, podizale ekonomske zgrade. na zadruzn?J zemlJl. Zadruzne masinske stanice, zaprege, zadrufoe radioni Tako je uporedo s postojanjem privatnog Jazdinstva ~.a ce za preradu poljoprivrednih proizvoda itd. . , treba da budu stalo novo zadruzno gaz.dinstvo - zadruzna ekonom1Ja. sastavni deo zadrufoe ekonomiie. Ta· sredstva (masinske U stoearskim reonima zadruge su pocele organizovati stanice, zaprege, radionice itd.) treba da su sa zadru svoja stada stoke, Lzgra~vati za njiJ: potrebne o~jekte, foom zemljom jedinstveno gazdinstvo. To i jeste zadruzna .stanice za preradu mleka 1td. N asvtalo Je, dakle,. ~azdinstvo ekonomija. Pored toga, na bazi ovih zadrufoih sredstava po karakteru istovetno sa zadruznom ekonom1Jom - za treba da bude organizovan i drustveni rad. Raspodela druZna stoearska farma. · ukupnog dohotka vrsi se na taj nacin sto visak rada ide Ali ovde, upravo s pocetkom zadrU.Zne proizv~dnje, ~a na zadrufou akumulaciju radi prosi.renja proizvodnje i na staje novo, za odredivanje karaktera zadruge I. za nJen druge drustvene potrebe, a nagradivanje zadrugara se dalji razvitak - odlucuj~Se pitanj:. N3:ime, u c~to. ~a vrsi .prema ulozenom radu. Prema tome, ocigledno je da bavno-prodajnoj zadruzi JOS uyek ~1:1 b1tno u~~em 1.n se tu radi o pocetnom jezgru zadruznog socijalistickog teresi seoskih bogatasa, stavise, Onl 1 kao IDOClllJl .P:?lZ gazdinstva. Ovde se, principijelno, radi samo o daljem vodaci robe i kao jaci potrosaci jos uvek su u povolJmJem prosirivanju toga gazdinstva. · polofaju nego sitni seljaci. Administrativno-privredne m~re Neke zadruge svojim sredstvima vrse usluge zadruga drfave (politika otkupa, vezanih cena i sl.). ~oduse m~ rima, jer ekonomija svojom zemljom i produktima ne njaju taj odnos, ali ga ne ukidaju potpun.o, mti m9g.u uki moze potpuno da angafoje sve kapacitete ovih sredstava nuti. Medutim,. sa organizo:ranjem . dru~ ~adrumuh d~ (vrsalica, mlinova, podruma itd.). S gledista unapredenja v latnosti, narocito proizvodnJe, s pr1kuplJanJem zadruZmh poljoprivredne proizvodnje na citavom podrucju zadruge 'l - to je pravilno i korisno. Ali pri tome su, s glediSta da Ovakvo pro~:Ll'lvanje delatnosti op8tih zadruga, stva ljeg razvitka, uop8te uzevsi, moguce dvojake posledice. ranje socijalistickog jezgra u njima, mora naici - i nailazi I1i to »rada sitnoburfoaske kaipitalisticke iodnose, pomaZe - na sve zesci otpor kapitalistickih elemenata. To dovodi njihov razvitak, dize na prvi plan kapitalisticice, daje im neminovno do zaostravanja klasne borbe na selu. Ali u veliku viednost« (Lenjin XXVI - 336), - dakle kapita toj klasnoj borbi mi vec imamo znatna preimucstva. Ona listicki elementi iskoriseavaju zadrugu, koce i skrecu njen se vodi oko konkretnih pitanja, za koja su kolektivno za razvitak, ili ce to biti novi, cesto veom.a moean izvor za interesovani svi radni seljaci. Radni seljaci sada nastupaju druZne akumulacije, mocno sredstvo za 1organizovanje sit- kao organizovana sila. To olaksava njihovu borbu i u njoj . nih seljackih gazdinstava oko zadruznog gazdinstva, radi podize njihovu kolektivnu svest, to doprinosi politickom njihovog postepenog ujedinjavanja sa zadruznom ekono izolovanju kapitalistickih i spekulantskih elemenata. mijom, oslonac i sredstvo za potiskivanje kapitalistickih .Iz svega prrednjeg izlazi: elemenata. Sve zavisi od toga kako i pod kojim uslovima Ekonomski znaeaj jedinstvene zadruge sastoji se u se usluge obavljaju i kako se upotrebljavaju prihodi ostva ov:ome: p r v o, sto ona nomaze jaeanju sitnih seljackih reni tim uslugama. gazdinstava; drug o, sto ona sluzi kao sredstvo i eko nomski oslonac borbe radnog seljastva protiv kapitalistic Ovde se, pored ostalog, radi o tome da se pomocu tih kih elemenata na selu za njihovo ogranieavanje i potiski usluga prikupi sto vise sredstava za zadrufou akumula vanje; tr e c e, sto povezuje sitnu robnu proizvodnju na ciju i da se ovako ostvarena akumulacija u:potrebi isklju selu sa socijalistickom industrijom, i c e t v rt o, sto jos civo za dalje prosirenje zadruzne poljoprivredne proizvod pre kolektiviz.acije stvara socijalisticki zadrufoi sektor nje, tj. zadruzne ekonomije. U tom slueaju cene uslugama na selu. mogle bi da budu progresivne prema velicini seljackih ga Ali stvaranie socijalistickog sektora polioprivrede u zdins tav a. Najzad, kad je rec o zadrufoim uredajima za okviru ovih zadruga ne treba precenjivati. Njeni okviri su preradu: podrumi, susnice voca, mlekare i tome slicno, preuski za sociialisticki preobrafaj sela. Bez kolektiviza-· mogu da posluze kao praktiCina mera za tesnje ekonomsko cije nema sociialistickog preobraZaja poljoprivrede, nema vezivanje seljaekih gaz,dinstava za zadrugu i za potiski unistenja kapitalizma na selu. vanje kapitalistickih elemenata, - da zadruga ne prima J edinstvena zadruga opsteg tipa ima u prvom redu produkte samo na preradu (ili uskladistenje), nego da ih ogroman v a ,spit n i z n a c a j. Upravo zahvaljujuci po mogucstvu, pod odredenim uslovima, otkupljuje. prednjim svojstvima, ona treba da· bude inicijator radne Naravno, bitna pretpostavka ~a pravilan razvoj zadru zadruge, da olaksa radnom seljastvu ulazak u radnu za ge opsteg ·tip a jeste cvrsto rukovodstvo radnih seljaka u <!rugu. Ona je prelazna forma ka radnoj zadruzi. Zbog zadruzi i cvrsta veza zemljoradnicke ·z adruge s drfavnim toga ona ima i imace i ubuduce privremeni karakter. Ne sektorom privrede i oslanjanje na njega u svakom pogledu. sta trajniji karakter moze imati samo u pojedinim, na Ovakav nacin rada pretvara opstu zemljoI'.adnicku za primer stoearskim reonima, gde ratarstvo igra drugoste drugu u instrument prodiranja socijalizma na selo, pomocu penu ulogu i gde ce, zbog toga, razvijena zadruwa stoear kojeg se ne samo 6rganizuju inokosna gazdinstva na po ska farm.a skoro znac_iti i kolektivizaciju. Znaci, opsta za drucju proizvodnje i razmene i povezuju s citavim soci druga pretstavlja p u t ka izgradnji socijalizma na selu, jaHstickim privrednim sektorom, nego istovremeno tj. ka radnoj zadruzi, koji ce pojedine grupe radnih se , uspesno suzbijaju i potiskuju kapitalisticki elementi. ljaka, pojedini reoni, preci brze ili sporije. 8 9 CK K.PJ na Drugom plenarnom zasedanju utvrd.W je one ne izgube svoj osinovni karakter, - »jer je lakse se da seljaeke radne zadruge »danas pretstavljaju najpogod ljaku danas preCi iz niz.eg tipa u viSi tip radne zadrruge, niji oblik ujedinjavanja individualnog interesa radnog se nego od individualnog gazdinstva ka radnoj zadruzi uop ljaka s opstiin interesom socijali~ticke zajednice«. Rezul ste« (Rezolucija II Plenuma CK). tati u osnivanju radnih zadruga, koji su postignuti od Novim uglednim pravilima seljackih radnih zadruga Drugog plenuma do danas, ogromna sirina pokreta i ras predvidena su cetiri tipa radnih zadruga. Kod svih tipova polozenje seljaka za radne zadruge, ukazuju na to da se podrustvljena su sva osnovna sredstva za proizvodnju ljacka radna zadruga postaje sve viSe glavna karika u za (kod cetvrtog - najviseg - i zemlja), rad je u svim za drumom pokretu. Ali time se za sada nikako ne smanjuje drugama drustveni. Osnovna razlika izmedu niZih (I i II znaeaj opste zadruge, koja je, pored ostalogi, pripremila tipa) i visih (III i IV) jeste u tome sto se kod nizih na ovako masovan pokret ka radnim zadrugama. Onh ce u gradivanje vrsi delom prema ulozenom radu, a delom pre mnogome zadrfati svoju ulogu i znacaj eak i kada radna ma unetoj zemlji, dok se kod visih nagradivanje vrsi isklju zadruga postane pretefoi oblik i to bas zbog toga sto ona civo prema ulozenom radu. To znaci da kod nizih tipova priprema ladnu zadrugu. radnih zadruga visak rada odlazi delom na zadruznu (so cijalisticku) akumulaciju i razne drustvene potrebe za Citav proces razvitka zemljoradnickog zadrugarstva drugara (kulturne, zdraV1stvene itd.), a delom na placanje pretstavlja jedan. jedinstveni proces. U tom procesu se zemljisne rente. U tome je otstupanje od dosledno socija ljacka radna zadruga (i ona najniieg tipa) pretstavlja listickog principa raspodele, dok tog otstupanja nema u skok, kvalitativnu promenu. Dok zadruga opsteg tipa u III i IV tipu. svim svojim oblicima u sustini pretstavlja takvu organi U pogledu ocenj1ivanja znaeaja rente u niZim tipovima zaciju sitnih robnih proizvodaea u kojoj je jos uvek mo seljackih radnih zadruga postoje kod nekih drugova dvo gueno - uprkos politike ogranieavanja i potiskivanja - jaka skretanja: jedni je suvise precenjuju kao opasnost odr.favanje, nicanje i razvijanje kapitalistickih elemenata, za pravilan razvoj zadruga ka visim tipovima i zbog toga dotle 1seljacka radna zadruga najniz.eg potcenjuju vafoost i ulogu nizih tipova radnih zadruga, t i p a p r e t s t a v 1 j a k r u p n o, z a d r u z n o g a pa b~ibegavaju njihovo osnivanje; drugi opet potpuno pre z d in s t v o, koje je u sustini vec preslo na kolosek soci.;, laze preko tog pitanja i ne ukazuju selj•cima prednosti jalisticke zadruzne proizvodnje a uglavnom i raspodele, visih tipova zadruga. N eke starije zadruge, na primer, na bez obzira na ostatke kapitalistickih odnosa u njoj. Njen osnovu pogresne intervencije zadruznih saveza, zad:rfale razvitak neizbefoo ide putem u k i d a n j a tih ostataka su rentu iako su svi zadrugari bili za to qa se ona ukine. i nekakvi novi kapitalisti i kapitalisticki odnosi ne mogu Medutim, ne moze se radna zadruga niZeg tipa uopste iz nje nicati i izrastati, jer ona moze ici samo napred, ka (pa ni pitanje zemljisne rente u njoj) posmatrati izolo v.i:Sem tipu, tj. ka potpunoj likvidaciji kapitalistickih osta vano, bez veze s opstim politickim i ekonomskim uslovima taka u njoj ili se mora raspasti. Drugog puta za nju nema u kojima ona deluje i razvija se. Nizi tip radne zadruge je niti moze biti. prelazni zadru!lni oblik, koji treba da izvrsi pripremu, da Upravo da bi ovaj skok za seljake bio sto razumljiviji, olak8a re8enje glavnog pitanja socijalistickog preobra~aja sto laksi, bilo je potrebno, s je1dne strane, podizati opste poljoprivrede: ujedinjavanje sitnih ra~cepkanih seljackih zadruge, razvijati ih na vi.Si stepen, a s druge strane - gazdinstava u krupna gazdinstva i to u takva krupna ga spustiti neke oblike ~adnih ~adruga nire, a da pri tome zdinstva u kojima ce sredstva za proizvodnju --:-- pa prema. 10 11 t tome i zemlja ..:__ biti zajednicka svojina zadrugara. Do zadruge su takode svake, godine smanjivale rentu i rela duse, takav razvitak nece iz radne zadruge niZeg tipa ici f tivno i apsolutno, pa je i potpurro ukidale, prelazeci na spontano, nego ce' se on dogoditi samo zahvaljujuci cvr visi tip zadruga. Brziria razvitka u tom pravcu zavisi od stom, svesnom, organizovanom radu Komunisticke partije. svesti zadrugara, od njihove uverenosti u potrebu prelaska Osim toga treba imati u vidu da pitanje socijalisticke na visi tip. rekonstrukcije poljoprivrede kroz zemljoradnicko zadru Znaci, radne zadruge niZeg tipa treba uzimati kao pre garstvo nije samo ekonomsko i tehnicko pitanje. Ono je la~mi oblik koji olaksava prelazak sa individualnog na ko pre svega politicko pitanje, pitanje veoma slozene kla.sne lektivno gazdmstvo. Prema tome, precenjivanj1e znacenja borbe. Razvitak zemljoradnickog zadrugarstva uopste _i rente u njima i befanje od stvaranja ovakvih zadruga, u radnih zadruga posebno mora ici kroz stalno jaeanje sa sustini znaCi neshvatanje linije nase Partije na selu, ne veza radnika i radnog seljastva. S tog stanovista pitanje shvatanje marksisticko-lenjinisticke teorije o seljackom nacina sprovodenja socijalistiCkog preobraiaja sela jest~ pitanju. To je sektasko i oportunisticko befanje od dana 1 s pitanje sporazuma i saradnje radnicke klase sa osnovnim snjih najtezih i najvaznijih partiskih zadataka. druge masama selja.stva, u krajnjoj liniji - sporazuma i sarad- strane, nevodenje racuna o zemljisnoj renti, izbegavanje nje sa srednjim seljacima. · da se seljacima jasno ukaze na razliku izmedu niZih tipova . Radi toga radne zadruge nizeg tipa sraeunate su pre i visih - dosledno socijalistickih zadruga - zatvara per svega na privlacenje srednjih seljaka u kolektivno gazdin spektivu na:jnaprednijem delu seljaka, pre svega sitnim stvo. Renta u toj zadruzi ustvari je ustupak srednjaku, seljacima,, ometa dosledni socijalisticki razvitak radnih t; ustupak koji mu olaksava da svoje gazdinstvo ujedini sa zadruga niZeg tipa. sitnim seljacima u radnu zadrugu. Lenjin, govoreci o od Zbog toga je jedino pravilno osnivati one tipove radnih nosu prema srednjaku,, kaze da .treba teziti »U svim slu - r zadruga koji u datoj situaciji i datim uslovima obezbeduju eajevima gde SU dirnuti njegovi zivotni interesi, ka prak privlacenje sto veceg broja radnih seljaka. Kasnije, u sa ticnim sporazumima s njim, id u c i n a us tu pk e\ µ moj zadruz.i, treba sislematski sprovoditi one mere koje o d r e d iv a n j u n a c i n a p r o v o d e n j a s o c i j a 1 i ce pomoci da sami zadrugari putem skupstine smanjuju z s t i c k i h p r e ob r a a j a« (Lenjin XXVI - 108, pod rentu i postepeno prelaze na vise tipove. Pri tome treba vukao M. T.). Engels je u svom delu ~Seljacko pitanje u voditi racuna o daljem omasovljenju zadruge i o njenom Francuskoj i Nemackoj« pretpostavljao kao jedan od mo unutra8njem jedinstvu; tj. da njen razvitak i ubuduce gucih prelaznih oblika upravo ovakve zadruge, u kojima takode ide putem dobrovoljnosti. se pla¢anje vrsi delimicno prema ulozenom radu, a deli- Put razvitka od niZeg oblika radne zadru:ge ka viSem micno prema unetoj zemlji. - i najviSem obliku ide preko. borbe za poveeavanje proiz Plaeanje rente svakako utice na visinu zadrufue aku- vodnosti rada, za stalno usavr8avanje organizacije proiz mulacije, odnosno na porast drustvenog standarda zadru vodnje, preko borbe za ucvrscenje radne disi'.!ipline i raz gara. Ali taj relativni uticaj zavisi od visine rente, koju vijanja socijalistickog takmicenja, za smanjivanje tro odreduje svake godine zadrufua skupstina i od porasta skova proizvodnje, za prosirenje proizvodnje putem jaea osnovnih zadruznih sredstava, od proizvodnosti rada u za nja zadrliZne svojine. -druzi. Iskustvo dosadasnjih radnih zadruga pokazuje da Tim putem, lrao i veeom mehaniza:cijom i primenom SU SVe zadruge teZile da prikupe sto viSe masina i oruda, agrotehnickih mera, raste ukupni doh_odak zadruge, raste radne i pri:plodne stoke, da izgtade ekonomske staje. Takve i akumulacija i dohodak samih zadrugara ostvaren radom 12 13, u zadrUizi. Na taj nacm zadrugari Be na svom iskustvu jednakost izmedu sitnih i srednjih nesto je umanjena i ubeduju da jedino ekonomsko jaeanje zadruge i prosiri time sto se i na svih 10 ha ne plaea renta, nego samo na vanje zadruzne proizvodnje obezbeduje porast njihovog Zi jedan deo, a na drugi deo pola. votnog standarda. To im uliva sve veeu sigurnost i pove Prema tome, sve ove i druge ovakve mere idu za tim renje u zadrugu. Oni postaju Zivotno zainteresovani za da s jedne strane, olaksaju srednjim i sitnim seljacima ekonomsko jaeanje zadruge, a u renti sve jasnije vide ulazak u zadruge i da im pruze moguenost za izzive sitno smetnju takvom jaeanju. Zbog toga ce zadrugari tad~ sopstvenicke navike, a s druge, da unutar zadruge poste sami ici na njeno smanjivanje i ukidanje. Osim toga za peno i sto vise ukidaju nejednakost u posedu i omoguce konskim propisima Vlade o otkupu zadruznih proizvoda i pravilan razvitak nizih oblika ka cistoj zadruzi socijali snabdevanju zadruga i zadrugara industrislwm potrosnom stickog tipa. robom po vezanim cenama odredeno je da se ta roba deli Slieno stoji i s kolektivizacijom stoke uz naknadu. zadrugarima prvenstveno prema izvrsenim radnim dani Ugledna pravila seljackih radnih zadruga odreduju ma, pa se i time stvarna vrednost rente jos vise smanjuje. kolektivizaciju osnovnih sredstava za proizvodnju: pored Do sada je bilo reci o renti u oba niZa tipa radne za rada i iskoriseavanja zemlje, ma8ina i drugog inventara, druge. Ma da je karakter tih zadruga isti, ipak je forma kolektivizira se i tegleea i priplodna stoka. Ne kolektivi~ plaeanja rente razlicita. Dok se u I tipu renta na unetu ziraju se okuCinica (vrtovi i slicno do 1 ha), minimum stoke zemlju plaea u obliku zakupnine zavisne od ukupnog go- za muzu (1 krava, do 5 ovaca), jedna krmaea, zivina, do r di&njeg dohotka (najvise 30% ukupnog godisnjeg dohotka 10 kosnica pcela i sl. Sva unesena stoka, masine i drugi umanj~nog doprinosom u zadruzne fondove), dotle se u inventar postaju zadruzna svojina, a zadrugarima se pre- ,, II tipu zadruge renta plaea u obliku kamate na procenjenu ma procenjenoj vrednosti daje naknada, i to samo do vrednost unete zemlje, nezavisno od ukupnog godisnjeg odredenog makisimuma, koja se otplacuje u toku 5-15 go dohotka. U oba slueaja stopa se menja svake godine na dina. Ovakav nacin kolektiviziranja osnovnih sredstava - zadruznoj skupstini. Stoga je kod II tLpa zadruge vafoo uz pravilno sprovodenje - ima tu prednost, prvo,.sto kao i - za visinu rente - kako se procenjuje zemlja i kolika ostale mere olaksava masovno 1stupanje seljaka u radne se kamatna stopa odreduje u okviru maksimalne granice zadruge i, drugo, sto umanjuje rnogucnost unistavanja koja je propisana. Zbog toga prilikom procenjivanja vred stoenog fonda, ikoje bi u periodu kolektivizacije moglo, nosti zemlje, kad je stopa vec usvojena, treba teziti da zbog kulacke delatnosti i njihov~g eventualnog uticaja na ona bude sto nifa, tako da i renta bude nifa nego kad bi deo srednjeg selja8tva, biti dosta ozbiljno. U SSSR-u se, se zadruga organizovala po I tipu. na primer, u periodu opste kolektivizacije od 1929-1933 Najzad, pooto zadrugari u krajnjoj linij.i sami sebi pla stocarstvo kretalo:1) - eaju rentu, tj. svaki zadrugar se pojavljuje i kao zemljo Milioni komada vlasnik i kao trudbenik, nejednakost izmedu zadrugara Godine: 1916 1929 1930 1931, 1932 1933 nastaje zbog razlicitih povrsina, odnosno procenjenih vred Konji 35,1 34,0 30,2 26,2 19,f5 16,6 nosti zemlje koju pojedini zadrugari unose. Posto se ovde Krupna rogata radi o srednjim i sitnim seljacima, to, uopste uzevsi, ra stoka 58,9 68,1 52,5 47,9 40,7 38,6 zlike ne moraju biti . suvise velike. sto se tice imucnijih Ovce i koze 115,2 147,2 108,8 77,7 52,1 50,6 srednjaka, oni su u ovom pogledu svedeni na prava sred SvinJe 20,3 20,9 13,6 14,4 11,6 12,2 njaka, jer se rerrta ne plaea na povrsinu iznad 10 ha. Ne- 1} Staljin: Piitan.j'a lenjiniizma, liczd. »KuJtura« Boograd 1946. srtr. 453 14 15 i,!" Doduse, takva opasnost kod nas je vec delimicno iz zaclJU srednjih seljaka. Te ostatke ce sam razvitak ovih zadruga ka cistoj zadruzi socijalistickog tipa postepeno begnuta time sto je - zahvaljujuci politici otku~a i dru gim administrativnim i ekonomskim merama drzave - ukidati i ukinuti. kako pokazuju i posled.nje statistike, u veoma znatnom Znaeaj opste zadruge je u .tome sto ona organizaciono i_ broju stoka presla iz ruku bogatih u ruke sitnih i sred rf obuhvata skoro sve radne seljake, sto svuda razvija one njih seljaka. Imajuci u vidu ogromnu stetu koju SU kapi organizacione oblike koji najbolje odgovaraju stepenu sve- , " talisticki elementi u SSSR-u naneli poljoprivredi, a naro sti radnih seljaka, ekonomskim i drugim uslovima u koji- cito stoearstvu, u doba kolektivizacije, mi treba da vrsimo ( ma deluje. cinjenica da opsta zadruga ne stigne svuda da rekonstrukciju poljoprivrede tako da pritom pojaeavamo razvije do kraja svoju delatnost, vec prerasta u radnu stoearstvo i popravljamo snabdevanje stocnim proizvo zadrugu, ne umanjuje znaeaj ove zadruge, jer se opsta zadruga ne suprotstavlja radnoj zadruzi. Njena uloga i dima. jeste u tome da priprema radno seljastvo za kolektiviza-\ Sve navedene pogodnosti prelaznih oblika zadruga imaju, ciju, da vodi seljake ka radnoj zadruzi. · Elementi socija pored svega ranije recenog, i ovaj cilj: da se osigura kako listicke zadruzne poljoprivredne proizvodnje u okviru bi proces rekonstrukcije poljoprivrede bio pracen stalnim opstih zadruga (na pr. zadrufoih ekonomija) nikako ne porastom poljoprivredne proizvodnje, stalnim jacanjem zamenjuju radnu zadrugu nego daju potstrek za njeno svih njenih grana. Prema tome, radi se ne samo o tome stvaranje. da se izbegne poremeeaj u poljoprivredi, nego i o tome Prema tome, opsta zadr~ga jeste privremeni prel~zni da se poboljsava snabdevanje gradskog stanovnistva pro oblik cija uloga prestaje tek onda i tamo gde se osnuje duktima ishrane. radna zadruga. Dok radna zadruga nije osnovana. i. gde· U jedinstvenom lancu zemljoradnickog zadrugarstva nisu stvoreni uslovi za njeno osnivanje - najbolje sred samo seljaoka radna zadruga najviseg tipa, u kojoj su po stvo i put za stvaranje tih uslova jeste opsta zem~jorad drustvljena sva sredstva za proizvodnju, prema tome i nicka zadruga. zemlja, u kojoj se na temelju zadruZnih sredstava s:pro »Komunist« br. 3, maj 1949. vodi zadruZni rad i zadrufoo prisvajanje, tj. akumulacija., jeste zadruga cistog socijalistiCkog tipa. Takva zadruga i jeste nas cilj u socijalistiCkom preobrafaju sela. NiZi oblici seljackih radnih zadruga su prelazni u tom smislu sto vode neposredno ka dosledno socijalistickoj za druzi. Ali same te zadruge pretstavljaju vec reseno · naj teze pitanje procesa preobrafaja sela - prelazak sa indi vidualnog gazdinstva na kolektivno, zadrilZno gazdinstvo a to znaci prelazak na samu socijalisticku izgradnju n~ selu. Qstaci kapitalistickih odnosa u njima nisu njihovo glavn'O obelezje, oni su samo forma uskladivanja interesa srednjih seljaka sa opstim interesima socijaUsticke zajed nice~ privremena forma koja olaksava masovnu kolektivi- 16
The list of books you might like
