Mrav Bucko: pustolovni roman iz carstva mrava

86 Pages·1943·62.299 MB·Croatian

by  H. M. Boettcher

Htlt.Bitchet
TODABEANE KNJIGE ZA IILADEZT
NAK LADA A. VELZEK - ZAGREB
oo <2F] XzraH(JF] N E \ oF]rt
''''v '4 !"-\ :.r1,,:n.:;;1- "1
H. M. BOTTCIIER:
N4IRAVB UCKO
PUSTOLOVM ROMAN TZ CARSTVA MRAVA
{
I
T
H. M. BOTTCHER: MRAV BUCKO
NASI,OV ORIGINAI,A:
BI]TZ DER AMEIS
PREVEO:
DBAGUT IN BISEAN
. NAKLADA:
A![TE VELZEK . ZAGBEB
rzdano dopu3ttuJem glavnog ravnate[stva zll proltlrdbq
mlnlstarstva narodne prosvJete br. 11696-II-1-4il od
28. X. 1943., Matlce llrvatske !02'43., DrZavnog zavoda
zs narodnu prosvjetu br. 4863 od 12. XI. 43.
T,AGREB 1943.
TI.SAK: IIRVATSKI TISKARSI(I ZLVOD D. D.. ZAGREB
DAN SVETELJ ETNTEJ UBAVI
Oko visokih vlati je kukuruza iaputao vjetar. Dugi
se listovi mlohavo objesili niz strane stabljike; dan, kad
ie srp poobarati stabljike, jo3 je daleko, a listovi "ne
znaju, dime da se pozabave, stoga odjednom stadoie 5u5-
kati, leckati se, potrzavati, nemirno kuckati po klipu,
u kojem su se zr?ca stisla ta^ko dwsto, kao da im je pre-
uzak sviet.
>Sssst; ssst<, zapiskuta5e dva duga lista i zatrljaSe
jedan drugome o5tre bridove. UmiSljahu sebi, da u sta-
roj zemlji Meksika'nema ljepBe glasbe od ove, a moLda
i nisu imali posve krivo. >>Sssst,s sst<<.
Jedan klip izturi glaw iz zelenog, zralnog ovoja i
stade se ogledavati.
o
>Sto je?< zapita radoznalo.
>Sssst!< oglasi se jedan list. >Ne5to se sprema gore
u staroj ruievini piramide<.
>Ssst!<<n adoveie drugl. !>Osje6a5l i miris agave i
aloe? Tako oStar i sodan je riedko kada<<.
Klip progura glavu jo5 malo jade. Desetak zeleno-
Lutih zrnaca, kojima se na vrhu nalazilo maleno kao rda
crvenkasto oko, iirkalo je na sve strane i divilo se no-
votarijami velikog svieta, koji im se otvorio.
>Je li danas neki neobidan danJ< upita klip.
>Smrr, sssst, srrrr!< zazvrEi tre6i list, koji je vjetar
privinuo ne5to bliZe. >Danas je svet dan!<<
U isti mah pri5apnu neito svojoj bra6i. Od prilike
ovako:
>>Danasj e dan ,svete ljetne ljubavi'. Svi su drugi
stvorovi na svietu na nj zaboravili, samo mi biljke pam-
timo ga, premda ga nitko ve6 viSe stotina godina nije
slavio.<
List je Saputao sve tiFe i ti5e.
U tom trenu zamre'vjetri6, listovi zaniemiie, klip
Vjetar se slegao, tako da dasak nije mogao govo-.
riti. Ali dim je zapirio novi lahor, pridekao je, da ga za- nije vi6e razabrao ni glasa.
nese na staro mjesto i za sva^ki se sludaj straga malo za-
(NNUNU
djeo o klip, a onda je dalje Saputao tajanstvenu pridu. BUCKOO STAVLJA
Klip se sve vi5e protezao. Sad je ve6 i petnaestak Strah i muka spopali su mrava Bucka nekoliko sati
odica na zrncima moglo proviriti. oriie nego je ugledao svietlo ovoga svieta. U dahuri je
. >Za^5to su taj dan prozvali. svetkovinom ,svete ljet- imao hrane, bit 6e da ju je u nju zamotala mati zajedno
ne ljubavi'?< zapita on. s njim, kako bi bez nestaSicem ogao proZivjeti to stanje
>Na danaSnji su dan sklapali brak. Svi, koji su se tjelesne preobraabe;- ali sada ju.je ve6 pojeo do zad-
voljeli, svi muZjaei i Zenke u svietu Zivotinja i bilja da- iieg zatogaja. A u utrobi jo3 nerottenog deda zapjevala
nas su slavili svatbu. Tada je ljubav bila jo5 sveta. Gore je glad ved svoju okrutnu pjesmicu.
ne piramidi blagosivljali su bogovi mladence -: svaki Sad se ie dosjetio jadu: Posljednjih 8P dana uob6e
bog onaj narod, koji mu se klanjao. Svaka je vrst bilja nisu pravo hranjli. Kao da je proFla ditava vjelnost, od'
i fivotiuja tada joi imala svoga boga - a i ljudi su kad su mu radnice prestale lizati dahuru, da mu kroz
imali jednoga. Oko piranide su se okupile tisude i tisu6e njelnu koZicu ugpraju oue teku6e medene hrane, koju
poboZnih vjernika. . . Ali danas za to nitko vile ne mari. su nosile u ustima, i da ga tako okriepe u 4iegovu snu
.Sve su zaboravili - sve!< preobrazbe, ka,ko bi se iz oliEne dahure pretvorio u pra'
List nekoliko puta turobno svinu wEak. . . vog pravcatog mrava.
Onih petnaest odica na zrrrcima sjetno se zagled.alo Ta je pJeaqica sama po sebi bila stra5na, ali Bucka
u daljinu.. . je joB viEe smetala mudna 'rreva .oko njegove ku6ice'
U to iznenada dolebd:i neito nal.ik na oblak po zralu. koja je postajala sve budnija. Od dpsa do dasa je osietio'
List, 5to se s,traga uhvatio za klip, tako se streaao od kako su opnu, koja ga ie 6titila, stiskala ja.ka klieSta'
straha, da je odpumtuo, zatreperio i svinuo se. All od da mu je ponestajalod aha, kako s'u ga dizala i brZe bolje
duda i zanosa nije doSao do spoznaje, da ga Je sna5la vukla - das napried - das natraike - kroz neke uzke
nesre6a. hodnike, kojima je odjekivala neka huka, buka, Saputa-
Oblak je dotreperio btiZe - sve bliZe - odlebdio nje, arj, piskutanje, da mu je stezalo grudi - Eas uz-
powh njih - onamo prema visini, koju je oLnrnlla raz_ brdo - da.sn izbrdo. . .
valina Ksohikalka. PokuBao je zadriemati, da prigu5i strah' Ali zbrka ' -ll
Klip se prestraien brZe bolje zavukao medu zldove glasova pko njega, lupa greda, koje su se ru3ile, valjda ' .rl
svoje ku6ice od listnatih ljusaka. su ih obarali neoprezni radnici Zure6i se kroz hodnike,
Ali joS je duo, kako je jedan list rekao: lupa i lomot zidara, koji su morali popraviti Stetu - od
>Sssst, ssst! Jesi li vidio? -. To su bili mravl _ svega toga bi se nanovo uplaien trgnuo iz sna.
stotine tisu6a ._ na svatbenom lietu. Oni kao da su je_ A pored svega toga mudna spoznaja,d a je zatvoren,
dini, kdji nisu zaboraviti toga starog, svetog dana. Tko bezpopo6an,l i$en sva,ke snage, da nije kada^rj asno. ra-
bi bio pomislio, da je to mogu6e?!< zabrati, 6to se to vani zbiva; U dahuri je bio mrak, da
>Sssst, ssst!< odgovori njego} drug. ticala nije vidio pred odime.
I
Toga vet ne moie izdrLattl Opet ga spopade stari strah. Zar su ga zaboravili?
Je li to bio osje6aj, da se budi iz dugog sna? Zar 6e bez pomo6i ovdie uginuti?
Zar 6e uginuti u toj tamnici? Tiho stade najprije cviliti, a onda viknu lto je glas'
Zar 6,e skapati od gladi ili 6e ga uguEiti klie$tima,
nije mogao.
5to su sve iznova stezala dahuru?
Nema odgovora.
>Ne! Tako mi Kvandrutebeka, velikogaduha, ne
Iznenada osjgfi,kako ga lkakljaju ticala, koja su
dam se!<
rnu izrasla kraj riosa. U prvom ih Zivotu nije imao. S
Bucko je to viknuo glasno, tako glasno, da su mu
njima je opipao stiene ku6ice, ne bi li na5ao kahav otvor.
zadrhtala ticala. Odjednom je oko njega zaniemio onaj Uzalud. Svuda su bile jednako dvrste i guste.
Lamor. A onda je osjetio, kako se je na mjasto dahure,
gdje mu je kucalo srdce, prislonila neka glava. Tada se u malom mravu probudi hrabrost i gnjev
>Moja marna(<, prgIap6e mravi6 sav blaien. A bilo od odaja.
mu od uzbudenosti stade lupati, da ga je steglo u grlu. S posljednjim parom nogu odupre se - a da nije
>Mama slu5a, jesam li Ziv. E, sad je sve u redu!< znao, kako je to udinio -_ svom snagom ih pritisne o
Obuze ga osjecaj velikog mira, spoznaja, da je po- pd, a u isti mah stade glodati trgati, dupati tkivo da-
sve za5tiden. hure.
Ma.ma! Bio je to teZak posao. Nekoliko puta htjedo3e ga iz'
Ta nju je poznavao jo5 iz pnog Zivota, kad jo5 nije dati sile.
bio pravi mrav, nego samo biedna lidinka bez svoje volje, Ali iznenada se zbilo neSto neduveno, tako neduveno,
ovisna o pomo6i drugih. U ono je dob-a matna bila ne- da od duda i zahvalnosti malom Bucku umalo nije pre-
prestano uz njega, njegovala ga i mazila, hranila ga po- stalo kucati srdaSce.
slasticama, nosala naokolo i polagala na najmekEe mjes- Upravo na istom mjestu, gdje je iznutra sve sla-
to, koje je mogla prona6i. bije i od odaja iznemogao sve mlohavije grizkao i navla-
TJ to je doba Bucko prvi put 6uo Kvandrutebekovo dio zid svoje ta^mnice, grizkalo je i potrzavalo ne5to iz'
ime. Samo tada nije znao, 5to je taj veliki duh. vana. Poeve todno je mrav prepoznao po Sluhu grizkanje
Ta bio je jo5 mlad - tek se, je izlegao iz jajeSceta. svoje majke. koliko je od prije saduvao u uspomeni. A
sad je Cuo i njezin glas.
eitav je Zivot proiao odtada. Jer tada je poielo ve-
liko spavanje. Postao je na smrt umoran. Zakukuljio se >Ne napreZi se previSe, dragi moj Bucki6u, jo5 malo
u svoju dahuru Evrs,to i jako, niSta vi5e nije znao o gebi, pa 6u te osloboditi. Samo dasa.k, pa 6eB biti kod mene.
o svietu, niSta viSe o majdici, o Kvandrutebeku. Pola,ko, momdi6u, oprezno.<
Sve do ovoga iasa. I vani se tada nastavilo paranje, trganje, grizkanie'
eudnovato, da.se je upravo u prvom trenutku bu- kidanje, jo5 jade nego prije. Tako se je barem dinilo mra-
denja u isti ias spomenuo i urajdice i Kvandrutebeka- vi6u, kojega je sada, kacl je nestalo opa"snosti, uz olak-
Bucko na6uli uii. Na ias je zaboravio sve oko sebe. Sanje u srdcu spopala velika sustalost, Sav se skutrio i
Pa i glad. Ali sada je sve opet navalilo starom silom. dekao, da bude dovr5eno to djelo. A sav potresen tlo dna
Nego pridinilo mu se, da uz njega nema nikoga, tko pi- duFe mucao je samo bez prestanka sav. blaien:
se za nj.brinuo. >Mgidice, draga moja mamice!<
10
11
Iznenada kao da se potresla sva ku6a, u koJoJ Je ze-
robljen damio Bucko. Nad glavom mu se razpukao strop' drugo jo5 ve6e iudo, koje se je zbilo s njim, kad je mo6-
,Jdud"nog miava pogodio je Sirok mlaa jarkog svietla" ni duh u malo daaa sna u da.huri iz sliepe li[inlrs stvorio
B" rZe bolje morade zaklopiti o6i. - Kasnlje ie dozrao' rrlrava, koji moie i gledatir
da ono svietlo, 3to je do nj doprlo, uob6en ije bilo pravo Kad bi barem imao noge kao i drugi mravl ra sve
sundano, svietlo,n ego tradak sumra}a u predveEerjul jet- strane po trelu, da,m oiie trdatr I Da moie sve promatrad
nog dana, koii je za;nirao. To se je posljednJt odsiev iz neposredne blizine.
sundanih zraka probio krvz gushr sjenu goleme mimo' Nepomidnoj e norao leZati na zemlji - kao i onaj
ze u Skuljicu mravinjaha. listi6 mimoze, Eto se je izvukdo iz stropa. Nevolja je
Jeza blahenstva promilji Buckom. Dakte Je slobG to-
da^n! Kad bi barem imao noge ! Te sre6e ne bi mogao ui
>Slobodan! Slobodan!<z al<liktao je, da se I glasom zamisliti. U prvom ih Zivotu nije imao. A nije imao ni
priclruii kliktanju u svojim gmdima. I joi jetlanput mu krila, ka^kva su imale neke Zivotiqe, koje su nastradale
se izvinu iz zahvalnogas rdca: >MajIice, najmllfa moja u lovu, a mravi su ih nqFli i dovu-kli u mravinjak, de fr
dobra maJdlee!<< pojedu. Kako li je onda kao lidinka bio zaielio krila!
Polako je otvorio oEl, boje6i se JoE sveder jartog Tada je prvi put rnzmilljss o Zivotu. I doiao do za.kljud-
sjaja, da se zahvali svojoj spastteljicl. All sav Je pro' ka: NajljepSe od svih blaga moraju biti krila! U bez-
frnuo od straha, kad je opazio, da je sa"m,i la lzpmieu krajnoj deZnji dodarala mu je ma5ta najblaZenije slasLi,
leZl na zemljl. kad bi na plavou nebeskom moru mogao odletjeti u su-
sret zlatnom sundanom sjaju - kojega isto t ko nije
poznavao.
BUCKO NALAZI NOGE
Spopadeg a nova tuga, kad je viilio, kako na tom no- A danss!
'Njegova
vom svietu leZi bezpomodani oaamljen. Dodule po hod- bra6a i sestre mogU su se slobo&to gibati,
nicima i dvorenama Eula se vreva bnih koraka od mra' mogli su raditi, 5to ih je bilo volja, trdali su naokolo,
va, ali ni cigli kao da nije nalao puta do nJega. A on trdkarali, p,oska&ivali, Zurili se, za'nicali za ugao gta-
sam nije mogao pobrzati k niima! U svom osjedaiu levine, da je bila prava milins, a za,n j nijedan-Aa Ui se
osamljenosti zaleznuo je za tu(tom pomodl upravo kao I brinuo
prije u liEinci, u kojoj se nije mogao ni maknuti, a da Bto 6emo - u Zivotu ima ja.ma.Cnov aZnijih stvari
mu tko niie pomogao. nego li je on.
Razrni3ljaju6i o svoioj tuZnoj suclblnl promatrao Je Ne prostire li se ta"mo vani veliki, nepoanati sviet,
visok strop prostorije. Od ttsude i tlsude llstova s mi' o kojem mu je pridala majka i za kojim srdce vude sva_
moz6 sasradili su ovdje Eudesnu,s naZnuE ratlevinu. U kog pravog mrava? Tnmo se zeteni livaaa 5a^renao d
obliku Sibkica spleli su i sloZili gtandiee,s lamdlce,l isti6e cvieda pred mraCnom lumom. powh nje se ca^kles rebrne
i trave - tako dvrsto, da su se jedva zaniihale pod naJ- glave snieZnih brda, a odma^hl ievo uz utaz u tvrdavu I
snaZniiim korakom mrava, koji su uprtili teZak teret. 5*g- zlatna polja usjeva i Ealju po brzom, vijugavom
Zabavljen divljenjem toj vellEanstvenoi dudnovatoj potoCi6u pozdrave svojim prijateljima dolje u niz]ni, u ;,',{*,
grattevini mrava-umjetnika posve ie smetnuo :s uD& daleku, daleku zemlju, u koju nije nikada dospio nijeian
mra,v. Tnrno naime dolje oko grmlja be.nana,t ano gdje
72
13
u vis str5i visoko drve6e ka^kaovca, nalazi se konac svie- MaliS je zamiiljeno zatvorio odi. Da, to bi moglo
ta. Te-o stanuje veliki.duh i, 5to je jo6 gore, straini - biti divno. Osjetio je doduSe, da majka ono o krilima ne
dovjek Feraando. misli posve ozbiljno, jer i ona nije imala krila. Ali Steta
Opet se za,mislio Bucko. bi bila, da izpitivanjem pokvari nadu u tu divotu. Bolje
Toga Fernanda su mrzili svi mravi. Kadkada je 6e biti, da sebi'u mislima samo stvara o tom larene i
znao pro6i kraj mravinjaka. Tada ih je svaki put sna.Sla zamamljive slike i da o tom samo sanja
rieire6a. MaliS toga nije htio vjerovati. Ali na pitanja A danas?
mu nije odgovarala majka. Danas nema uz njega ni majke. Ostavila ga ie u
>O nesre6i ne valja govoriti<<, znala je zamiSljeno dasu, kad je napokon ugledao svietlo svieta. Jao, ka.ko
re6i, >jer inade bi ju tim mogao izazvali, Najbolje je u ga je to teZko boljelo!
to ne dirati.< Tako je eto primoran, da leii nepomidan i da ilalje
Sje6ao se je jo5 svake riedi. Da kao lidinka nije bio zove majku. Stao je stoga vikati, 5to ga ie grlo nosilo.
onako glup i neizkusan, ne bi se bio smijao rnajci, kojoj Zaludu ! Njegove je spasiteljice nestalo.
nije htio vjerovati, nego bi bio znao, da mislima i riedi- Ali gle ! duj, 5to je to ! Negttje blizu njega zagunda
ma moZe mrav izazvati sudbinu. srdit glas:
Od srdca se nasmijao, kad je duo, da ljudi dahuri >>.ZaveLjei zik i budi miran, momdi6u!<
mrava vele >jaje<, premda.su njihova jaja wlo sitna. >Ali ja bih htio, da dode manna<, razplale se Bucko.
Ali kad je dozuao, da oni tim tako zvanim jajima hrane >Ta dosta si velik, potraZi ju sam<, glasio je kra-
zarobljene ribe, protrnuo je od straha tako, d.a mu se go- tak odgovor.
tovo zaledila krv. I u tom je dasu prvi put poZelio, da >>Kako da ju traZim? Ta ne mogu hodati<, zatulio
mu narastu noge - jer iovjek valjda ne 6e biti tako je glasno mladi mrav u svojoj osa-mljenosti.
glup, te bi mislio, da jaja imaju aoge. euo je, kalro je u susjednoj prostoriji ne5to lupilo
Ali kasnije je u njem sve jada postala Zelja, da mo- i zakotrljalo se, a iza toga dotrda brzim korakom neka
Ze hodati - pa bilo to samo da ode do Sume, gdje ima radnica, turi glavu iza ugla, proviri unutra, a onda se
jagoda, jer su mu priiali, da su one neopisivo slastne. glasno i podrugljivo nasmije.
Jednog je dana zapitao majku: >Sto li me je ova^kav klipandi6 prestraiio. Ve6 sam
>Kad 6u dobiti noge? ZaBto nemam nogu, marnice? doista mislila, da se je dogodila nesreda.<<
Ta vi ih svi imate.< >Nije se doduie jo5 dogodila<, prekinu ju Bueko,
Tada ga je ona ticalom pomilovala po glavi i utje- >ali odmah 6e se dogoditi. Umirem od gladi.<
Sila: >Pa jedi, glupi stvore<, izgrdi ga radnica.
>Eto vidi5, moj clragi momde, to ti je zakon Zivota i >>Donesim i neSto ili zovni mamu, da mi ona ne5to
red prirode. Male lidinke nemaju noge zato da ne zalu- donese<<z, amoli mali5 suarih odiju.
taju u velikom svietu i da ne ucvile majku, da majka >To bi ti godilo, liendino!<< Radnica se ve6 pomakla,
moZe na njih bolje paziti. Ali kad stupi$ u drugi Zivot, kao da 6e oti6i. Od srdbe su joj zadrhtala ticala. I bila
kad postane3 pravi mrav, onda 6eS ih dobiti odmah Sest bi otiSla, da joj jo5 ne5to nije tiStilo srdee. Tome je ao-
komada, a za nagradu, 5to si bio dobar, i krila, s ko- rala dati oduika.
jima 6eF mo6i odletjeti u nebo.<< >Urlide taj klipan, da bi smekEao i kamenje, vi6e,
L4 15
dd ne ntoie trdati. Ve6 sam pomislila: Eto, netko je na- Kad bi onamo malo posegnuo ticalon vidio bi, je li nu
stradao - i ostavila saln brZe bolje liiinke, kojir.na sam se stara samo narugala. Bi li to pokuiao? - Ne - to-
uttpraranvno fideonndiienlua. . ve.<d,e rmu,a loo stzaaviuilati , ihd an sae cojeddmilour,i aie rt us ee tjeo mlikuai . raNdeu,z natolo smt un ijeb radnoi stotijsnua6 um vriaaz, loga,a o..n. jea soa.nddaa v..e.c
zatlihalai a i gtas umalo da je nije izdao, preglasno ie
uob6e...
urlala. U isti mah htjede vldjeti, kako su dielovale nie- Razrnislio je.
zine riedi. Kad bi ga na primjer sada zaswbjelo na gnrdina?
Mali svjetski gradanin l&ao ie job uviek izprtLen
Ta mofie te ne5to zaswbjeti gdje mu drago ua tietu, a
potrbubke, od straha je sav probliedio i zaniemio'
u tom sludaju ne bi bila nikakva srzmota, kad bi tamo
Radnica je drZala, da Suti iz prkosa, duboko Je uz' popipao, da se uvjeriS, 5to je. Ne .: ramiSljao on o tom,
da' hnula i nanovo zakrieitala: koliko ga volja, to nije nikakva sramota.
>Na.Bla sam liendinu, koji ne 6e sam da traZi hrane' KacI bi ga dakle zasvrbjelo?! A gttje? Pomno je pri-
A demu imaE noge, ti, bedasti klipane? Midi se, tot'njaj pazio, ne swbi Ii ga ipak negdje.
se odavle! Inade 6e pasti no6, pa 6ei prazna Zeludca mo- I gle, poielo je. Doista, ozbiljno. Ne vara se. Upra-
rati le6i na podinak.< vo izpod onoga mjesta, gdje je kod gotovih mrava suier
Tek 6to je Bucko duo riei >noge<' gotovo je pao u vrat. Tko bi nu dakle mogao zamjeriti, kad bi se tica-
nesviest od straha i veselja. Nije viSe sluEao, kako ga lom maio pode5ao i odstranio taj osje6aj draienja?
grdl starica, niSta viSe uije vidio, sve oko nje€la kao da Ta to rade svi mravi. Cesto ih je puta promatrao: i
je plesalo i vrtjelo se. najstariji i najotmjeniji ne smatraju to sramoton. Da-
Zir zbilja ima noge? pad,e iz usluZnosti znadu podeiati jedan dnrgoga To je
Koje li sre6e ! znak dobroga odgoja. A onda... uobde...
Ne, toga ne vjerrrje, ne moZe vjerovati. Stara ga je
Uza sve to nije Bucko smjesta na.6ao tollkb hrab-
htJela sa,mo jo5 jaie raaZalostiti. Rugala mu se u'nJe-
rosti, da odstrani taj'swbeZ.
govoj nevolji.
Jest, tako je. Svi su mtavi pakostni. Uviek misle Kad bi ipak. . . ?
ga^mon a sebe. Nemaju suooje6aja s drugima ni smisla Ili ne bi .. ?
za njihove jade. Ali swbeZ Jt postao naprosto n€irros&r. Mudio ga
>>Nek oristi mi ni gledati, irriam li ved'noge<, zaixa je, bolio, kinjio gotovo ja,ie nego malo prije glad, koju
Bucko i uzdahne odridudi se svega. >Ta jo6 ih nema. je u uzbutlenosti posve smetnuo s uma.
Oda.kle bi dolle?< Odludio je, da na to viSe ne misli - a ipak je joB
Ali ma',o kasniie je ipak posve oprezno i paEljivo viSe mislis.
prignuo Siju, kao da to krije pred sarnim sobom. Pri tom Ne moie vile bez ticala! Zbilja, ne moZe! SwbeZ je
je dvrsto zaklopio odi i stao ovako razmiSljati: postao naprosto straian, da ga ne bi pamtio ni nravl
Kod drugih se jc mrava prvi par nalazio izpod pf- - Najbolje ce biti, ila tome udini kraj! Da se poslu.ii
sijrl. To je nekoliko puta promatrao pun zavisti i odu- ticalom.
Skoedv ljnejnejgaa, pmroinra lnea dnea iai aimti uknea. isPtoremm am jteoshtue -s u vsjeer ohjaotngoe. i d- ah Aoldi uuznbautodde nsopsotiz ni ajoi,d edkaiv ajen jato. Opostjree6banoo ,j ",z adpae rsner anvau-
1.6
LT