Људи лажи - Нада у могућност лечења људског зла / Ljudi laži - Nada u mogućnost lečenja ljudskog zla PDF
Preview Људи лажи - Нада у могућност лечења људског зла / Ljudi laži - Nada u mogućnost lečenja ljudskog zla
LJUDI LAŽI Nada u mogućnost lečenja ljudskog zla Dr SKOT PEK PREVOD SA ENGLESKOG EMILIJA KIEHL IP SVETOVI / NOVI SAD 1995. IZVORNIK: M. Scott Peck, M. D. © Ali right reserved People of the Lie Rider London, Sydney, Auckland, Johanesburg, 1989. ZA LILI posvećenoj mnogim putevima, od kojih je samo jedan borba sa demonima. RUKUJ PAŽLJIVO Ovo je opasna knjiga. Napisao sam je jer verujem da je potrebna. Verujem da će njen opšti efekat biti lekovit. Ali pisao sam je i sa strepnjom. Ona može i da po vredi. Nekim čitaocima će naneti bol. A što je još gore, biće i onih koji će informacije iz nje zloupotrebi ti da bi nekome naškodili. Zamolio sam nekoliko preliminarnih čitalaca u čije mišljenje i ispravnost imam veliko poverenje da mi odgo vore na sledeće: »Da li mislite da je ova knjiga o ljudskom zlu i sama zla?« Odgovor je bio ne, mada je jedan dodao: »U našoj crkvi se kaže: Cak i Deva Marija može da posluži za seksualne fantazije.« Koliko god da mi se ovaj grub ali jezgrovit odgovor činio realističnim, nije me baš umirio. Stoga molim svoje čitaoce i javnost za izvinjenje zbog štete koju ova knjiga može da nanese i molim vas da njome rukujete pažljivo. Jedan od oblika pažnje je ljubav. Ako zbog nečega napisanog u ovoj knjizi osetite bol, ponašajte se prema se bi nežno i sa ljubavlju. I molim vas, imajte ljubavi i za one svoje bližnje za koje ćete možda otkriti da su zli. Budite pažljivi — puni pažnje. Lako je mrzeti zle ljude. Ali setite se saveta sv. Av- gustina da treba mrzeti greh, ali grešnika treba voleti.«1 Kada otkrijete da je osoba zla, setite se: »Ja sam ovakav zbog milosti Božje.« Obeležavajući neke ljude kao zle, ja očigledno dono sim surovo kritičan sud o njima. Moj Gospod je rekao: »Ne sudi, da ti se ne bi sudilo.« Ovom izjavom, toliko puta 1 Avgustin, Božji grad, Bourke (Image books 1958, 3. 304). 9 citiranom van konteksta, Isus nije mislio da kaže da ni kada ne treba suditi o svom bližnjem. Jer je rekao i ovo: »Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa ćeš on da vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga.«* Ono što je ovim mislio da kaže jeste da drugima treba da sudimo sa mo sa velikom pažnjom a da pažnja prema drugima poči nje prešućivanjem samom sebi. Nema nikakve nade da ćemo izlečiti ljude od zla ako nismo u stanju da se sa njim direktno suočimo. Ono ne predstavlja baš lep prizor. Moju prvu knjigu: Put kojim se rede išlo9 mnogi ljudi smatraju lepom knjigom. Ova knjiga nije lepa. Ona govori o našoj mračnoj strani i veli kim delom o najmračnijim članovima ovog našeg ljudskog društva — ljudima koje ja sasvim otvoreno smatram zlim. To nisu lepi ljudi. Ali sud se mora stvoriti. Osnovna teza ovog rada je da ove ljude a i ljudsko zlo uopšte treba pod vrgnuti naučnom ispitivanju. Ne apstraktnom. Ne ni samo filozofskom. Već naučnom. A da bismo to uradili, moramo biti spremni da sudimo. Opasnosti od ovakvih sudova biće izložene na početku završnog dela knjige. Ali za sada vas molim da ne ispuštate iz vida da se donošenja sudova o drugima ne smemo prihvatati ako nismo sposobni da po đemo od presuđivanja sebi i pokušaja da sebe lečimo. Bor ba za izlečenje od ljudskog zla uvek počinje od naše kuće. A samoočišćenje će nam uvek biti najjače oružje. Ovu knjigu je bilo veoma teško napisati iz više razlo ga. Glavni među njima bio je taj što je to knjiga o procesu. Još uvek ne mogu da kažem da znam sve o ljudskom zlu; tek učim. U stvari, tek sam počeo da učim. Naslov jednog od poglavlja je »U pravcu psihologije zla«. Ovako sam ga nazvao upravo zbog toga što još nemamo materiju nauč nog znanja o zlu dovoljno obimnu da bismo je mogli na zvati psihologijom. Zbog toga bih ovde dodao još jedno upozorenje: ništa što je ovde napisano nemojte smatrati završnom rečju. Pravi cilj ove knjige jeste da nas dcfvede 2 Jev. po Mateju 7: 1—5. * Simon & Schuster, 1978. 10 u stanje u kome ćemo biti nezadovoljni zbog toga što o ovoj misteriji ne znamo apsolutno ništa. Nešto ranije sam Isusa nazvao svojim Gospodom. Po sle mnogo godina nejasne identifikacije sa budizmom i is lamskim misticizmom, najzad sam se čvrsto predao hriš- ćanstvu, što je opunovaženo 9. marta 1980. g. kada sam se u četrdeset i trećoj godini krstio. Bilo je to mnogo pre ne go što sam započeo rad na ovoj knjizi. Sećam se nekog pisca koji mi je uz rukopis koji mi je poslao na čitanje poslao i izvinjenje zbog svoje »hrišćanske pristrasnosti«. Ja se ne izvinjavam. Da hrišćanstvo smatram pristras- nim, ne bih ga prihvatio. Niti mi pada na pamet da pri krivam svoje hrišćanske stavove. U stvari, to ne bih ni mogao. Moja posvećenost hrišćanstvu je najvažnija stvar u mom životu, ona je totalna i sve prožima. Brine me jedino što u slučajevima kada su najizraže niji, ovi stavovi mogu da izazovu nepotrebnu prisutnost kod nekih čitalaca. Velika su zla kroz vekove bila počinje na — i još uvek se čine — od takozvanih hrišćana i često u ime Hrista. Vidljiva Hristova crkva je potrebna i čak spašava, ali je očigledno puna mana i ja se zaista izvinja vam i za njene kao i svoje lične grehe. Krstaški ratovi i inkvizicija nemaju nikakve veze sa Hristom. Rat, mučenja i progonstva nemaju nikakve veze sa Hristom. Oholost i osveta nemaju nikakve veze sa Hris tom. Prve reči koje je Isus izgovorio u besedi koja je jedi na' zabeležena, bile su: »Blaženi siromašni duhom jer je njihovo carstvo nebesko.« Ne oholi. A dok je umirao, mo lio je da njegovim ubicama bude oprošteno. U pismu svojoj sestri, sv. Tereza Lisijska piše: »Ako si voljna da spokojno podnosiš iskušenje da budeš samoj sebi neprijatna, onda ćeš Isusu biti prijatno utočište.«4 Po kušaj da se definiše pravi hrišćanin u sebi nosi rizik. Ali, ako bih morao, pravog hrišćanina bih definisao kao sva koga ko je »za Isusa prijatno utočište«. Hiljade i hiljade ljudi svake nedelje idu u hrišćansku crkvu, ali nisu ni naj- 4 Sabrana pisma sv. Tereze Lisijske, prev. F. J. Sheed (Sheed & Ward, 1949, s. 303). 11 manje spremni da budu sami sebi neprijatni, spokojno ili ne, i koji prema tome nisu za Isusa prijatno utočište. Na suprot tome, milioni Hindusa, muslimana, Jevreja, ateista i gnostika bili bi sposobni da izdrže ovo iskušenje. U ovoj knjizi nema ničega što bi moglo da uvredi ove druge. Ali one prve, mnogo toga će uvrediti. Osećam potrebu za još jednim »neizvinjenjem«. Mno gim mojim čitaocima se neće dopasti što o Bogu govorim u muškom rodu. Cini mi se da razumem i cenim ovaj stav. O tome sam mnogo razmišljao. Ženski pokret za borbu pro tiv seksitičkog jezika u meni ima jaku podršku. Ali, pre svega, Bog nije bespolan. On je krcat životom i ljubavlju — pa čak i nekom vrstom seksualnosti. Prema tome, ne možemo o njemu govoriti kao da je »to« ili »ono«. Boga svakako smatram androgenim. On je nežan, on nas hrani i odgaja kao što bi najbolja majka. Međutim, i može biti da je to samo posledica kulture u kojoj živim, ja subjek tivno doživljavam njegovu realnost kao više mušku nego žensku. Dok nas, s jedne strane, odgaja, on isto tako želi i da prodre u nas, i dok mi poput nevoljne device često beži- mo od njegove ljubavi, on nas juri energijom lovca koju inače asociramo sa muškim polom. Kako je C. S. Lewis re kao, u odnosu na Boga, svi smo mi žene.5 Sta više, bez obzira na svoj pol ili svesnu teologiju, svima nama je duž nost — obaveza — da, uzvraćajući njegovu ljubav poku šamo da rodimo, kao Marija Hrista, u sebi i drugima. Sto se tiče satane, ovde ću zaobići tradiciju i govoriti o njemu u srednjem rodu. Iako znam da je satana požudan da pro dre u nas, nikada to nisam doživeo kao seksualnu ili krea tivnu želju već samo kao destruktivnu i punu mržnje. Te ško je odrediti pol zmije. Sve istorije slučajeva iznetih u ovoj knjizi puno puta sam detaljno prekrojio. Kamen temeljac psihoterapije i nauke 9U poštenje i tačnost. Ipak, principi ponekada dođu u sukob i u slučaju ove knjige opravdanje poverenja paci jenata prevagnulo je nad iznošenjem irelevantnih podata ka u potpunosti. Zbog toga će »čistunci« možda posum- 5 Ta grozna snaga Macmillan (New York, 1965, s. 316). 12 njati u moje »podatke«. S druge strane, ako vam se učini da ste prepoznali neku određenu osobu u mojim pacijenti ma ovde opisanim, prevarili ste se. Međutim, u osobenim karakteristikama koje ću opisati, verovatno ćete prepo znati mnoge ljude. To je zbog toga što moja mnogobrojna prekrajanja istorija slučajeva nisu — po mom mišljenju — ozbiljno poremetila njihovu ljudsku dinamiku. A ova knjiga je i napisana zbog toga što nam je ta dinamika za jednička a i zbog toga što mi, ljudska bića, treba da je sa gledamo i razumemo. Spisak ljudi kojima treba zahvaliti na podršci pri stvaranju ovog dela bio bi suviše dug, ali ipak ću navesti one koji posebno zaslužuju da budu pomenuti: moja verna sekretarica, Ana Pat, koja je bez kompjutera, u periodu od pet godina, kao saradnik kucala na izgled beskrajne ruko pisne verzije i revizije; moja deca, Belinda, Džulia i Kris- tofer, koja su propatila zbog oca koji je radio kao lud; mo je kolege koje su mi dale podršku svojom hrabrošću da se i sami suoče sa užasnom stvarnošću ljudskog zla; posebno moja supruga, Lili, kojoj je ovo delo posvećeno, moj dragi prijatelj, »ateista«, Ričard Sloun; moj urednik Ervin Glajks, čije mi je verovanje da za ovakvom knjigom po stoji potreba dalo podstreka; svi hrabri pacijenti koji su se podvrgli mom nespretnom tretmanu i time bili moji učitelji i, najzad, dvojica velikih savremenih proučavalaca ljudskog zla i moji mentori, Erih From i Malahi Martin. Dr Skot Pek Novi Preston, Konektikat, 06777 13 ČOVEK KOJI JE SKLOPIO PAKT SA ĐAVOLOM Džordž je oduvek bio bezbrižna osoba — ili je bar tako mislio — sve do onog popodneva početkom oktobra. Doduše, imao je briga uobičajenih za jednog trgovca, su pruga, oca troje dece i vlasnika kuće gde je krov povre meno prokišnjavao a bašta uvek morala da se kosi. A mo ra se reći da je bio i neobično pedantan i uredan čovek koji je brinuo možda više od ostalih ako bi trava u bašti malo više narasla ili bi se farba negde u kući malo ogulila. Tačno je i da je u predvečerje, u zalazak sunca, uvek ose- ćao čudnu mešavinu tuge i straha. Džordž nije voleo za laske sunca. Ali to je trajalo samo nekoliko minuta. Pone kad, kada bi bio zauzet prodavanjem ili ako je nebo bilo oblačno, ne bi uopšte ni primetio zalazak sunca. Džordž je bio rođeni trgovac. Umešan, artikulisan, je dnostavan i obdareni pripovedač, osvojio je jugoistočne države kao meteor. Prodavao je plastične poklopce za ku tije, onu vrstu koja se lako natakne na teglu sa kafom. Bi lo je to tržište velikih rivala. Džordžova kompanija je bila jedna od pet nacionalnih proizvođača takvih artikala. U roku od pet godina otkako je preuzeo teritoriju od čoveka koji ni sam nije bio za potcenjivanje, Džordž je svojom genijalnom pedanterijom utrostručio prodaju. U trideset četvrtoj godini zarađivao je skoro šezdeset hiljada dolara 14
The list of books you might like
