Kant i kljunar

427 Pages·2000·15.309 MB·Serbian

by  Umberto Eco

UMBERTO EKO
KANT I KLJUNAR
Prevod sa italijanskog
MIRELA RADOSAVLJEVIĆ
I SAŠA MODREC
Naslov originala
Umberto Eco: KANT E L’ORNITORINCO
© 1997 R.C.S. Libri S.p.A.
I edizione Studi Bompiani ottobre 1997
Izdavač
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR ŽIVADINOVIĆ
Glavni i odgovorni urednik
VESNA JANJIĆ
© 2000, PAIDEIA, za ovo izđanje
SADRŽAJ
cn,nv. r ™
BO^OCuOECnOr tpaO/ATCTa
Ep._^SlS£—
UVOD ............................................................................................. 5
1. O BIĆU..........................................................................................17
1.1. Semiotika i Nešto........................................................................20
1.2. Jedan neprirodan problem..........................................................22
1.3. Zašto postoji biće?.....................................................................24
1.4. Kako se govori o biću?..............................................................26
1.5. Aporija Aristotelovog bića.........................................................29
1.6. Udvajanje bića ...........................................................................32
1.7. Upitanost pesnika ......................................................................36
1.8. Jedan nrodel poznavanja sveta...................................................39
1.9. O mognćem nestanku bića.........................................................45
1.10. Otpori bića................................................................................51
1.11. Osećanje kontinuuma............................................................. 53
1.12. Zaključci u pozitivnom duhu ...................................................55
2. KANT, PERS I KLJUNAR........................................................57
2.1. Marko Polo i jednorog...............................................................57
2.2. Pers i crno mastilo......................................................................58
2.3. Kant, drveće, kamenje i konji ....................................................64
2.4. Perceptivni sudovi .................................................................... 72
2.5. Šema............................................................................................76
2.6. A pas?.........................................................................................79
2.7. Kljunar ..................................................................................... 83
2.8. Ponovno čitanje Persa............................................................. 91
2.8.1. Ground, ‘giialia’ i primarni ikonizam.................... 92
2.8.2. Donji prag primarnog ikonizma............................. 97
2.8.3. Perceptivni sud........................................................ 102
2.9. Linije tendencije..................................................................... 108
3. KOGNITIVNl TIPOVI I NUKLEARNI SADRŽAJ.........111
3.1. Od Kanta do kognitivizma..................................................... 111
3.2. Percepcija i semioza............................................................... 112
3.3. Montezuma i konji ................................................................. 115
3.3.1. Kognitivni Tip (KT) ................................................ 116
3.3.1.1. Prepoznavanje pojavnih oblika...............117
3.3.1.2. Imenovanje i uspešna referencija............118
3.3.1.3. KT i crna kutija...................................... 120
3.3.2. KT naprema Nuklearni Sađržaj (NS) ..................... 121
3.3.2.1. Uputstva za identifikaciju...................... 124
3.3.2.2. Instrukcije za pronalaženje.................... 124
3.3.3. Molarni Sadržaj (MS) ............................................ 125
3.3.4. NS, MS i pojmovi................................................... 126
3.3.5. Referencija............................................................. 127
3.4. Semiozički primitivi .............................................................. 128
3.4.1. Semiozički primitivi i tumačenje............................ 128
3.4.2. Neka razjašnjenja o kategorijama......................... 129
3.4.3. Semiozički primitivi i verbalizacija........................ 133
3.4.4. ‘Qualia’ i tumačenje.............................................. 135
3.4.5. KT i s/ika kao „šema"........................................... 137
3.4.6. ‘Affordances'.......................................................... 142
3.5. Empirijski slučajevi i kulturni slučajevi................................ 143
3.5.1. Priča o arhanđelu Gavrilu..................................... 151
3.5.2. KT i NS kao zone zajedničke nadležnosti.............. 154
3.6. Od tipa do pojavnog oblika ili obratno?................................ 157
3.7. Arhipelag Kognitivnih Tipova............................................... 159
3.7.1. Tipovi naprema osnovnim kategorijama............... 159
, 3.7.2. Priča o Perici......................................................... 162
3.7.3. Ostrige četvoronošci.............................................. 167
3.7.4. KT i protolipi.......................................................... 170
3.7.4.1. Stereotipi i prototipi ............................... 170
3.7.4.2. Neke zablude o prototipima................... 171
3.7.4.3. Tajanstveni Drajbaji............................... 174
3.7.5. Drugi tipovi............................................................ 175
3.7.6. Ako jedne zimske noći jedan vozač......................... 176
3.7.7. Fizionomski tipovi za individue............................. 179
3.7.8. KT za forma/ne individue....................................... 183
3.7.9. Prepoznati SV2....................................................... 185
3.7.10. Nekoliko otvorenih problema............................... 190
3.7.11. Od javnog KT-a do KT-a umetnika...................... 192
4. KLJUNAR IZMEĐU REČNIKA I ENCIKLOPEDIJE..... 194
4.1. Planine i PLANINE .................................................................194
4.2. ‘Fajlovi’ i ‘direktorijumi’........................................................ 198
4.3. Spontana kategorizacija............................................................200
4.4. Neotuđiva svojstva...................................................................203
4.5. Istinita priča o kljunaru............................................................207
4.5.1. ‘Watermole’ ili ‘Duckbilled platypus ’......................207
4.5.2. Dojke bez bradavica................................................210
4.5.3. U potrazi zci izgubljenim jajetom.............................211
4.6. Pregovori.................................................................................213
4.6.1. Osamdeset godina pogađanja.................................213
4.6.2. Hjemslev protiv Persa..............................................215
4.6.3. Gde je bezoblični 'kontinuum’? ...............................217
4.6.4. Vanvil........................................................................219
4.7. Ugovor i značenje...................................................................229
4.7.1. Značenje termina i smisao tekstova.........................231
4.7.2. Značenje i tekst........................................................234
5. ZAPAŽANJA O REFERENCIJI KAO UGOVORU..........238
Da li možemo da upućujemo na sve mačke?................................239
Označavanje konja..........................................................................242
Istinita priča o lazavičaru..............................................................245
Da li postoje zatvorene kutije?.....................................................247
Božanski Um kao ‘elektronska pošta’ ............................................251
Od Božanskog Uma do Namere Zajednice...................................253
‘Qui pro quo’ i pogađanja.............................................................255
Cudni slučaj doktora Džekila i braće Hajd...................................257
A ako je Džons lud?......................................................................261
Šta hoće Nensi?.............................................................................263
Ko je umro 5. maja?......................................................................265
Nentogući predmeti .........................................................................267
Identitet broda Vaza.......................................................................270
Na drugoj Ahabovoj nozi..............................................................273
‘Ich liebe diclv ..............................................................................278
6. IKONIZAM I HIPOIKONE..................................................283
6.1. Rasprava o ikonizmu..............................................................283
6.2. To nije bila svađa ludaka........................................................285
6.3. Razlozi iz šezdesetih godina..................................................286
6.4. Slepe ulice..............................................................................288
6.5. Sličnost i istovrsnost................................................................289
6.6. Konture.....................................................................................292
6.7. Surogati stimulusa....................................................................296
6.8. Da nastavimo razgovor............................................................299
6.9. Gledanje i crtanje Saturna........................................................299
6.10. Proteze....................................................................................302
6.11. Još o ogledalima.....................................................................303
6.12. Lanci ogledala i televizija......................................................309
6.13. Preispitivanje slika.................................................................313
6.14. Prepoznavanja...................................................................... 316
6.15. Modaliteti Alfa i Beta - tačka propasti..................................318
6.16. Od opažajne sličnosti do pojmovne istovrsnosti...................322
6.17. Meksikanac na biciklu............................................................326
6.18. Grupni portret porodice u paklu.............................................328
DODATAK 1. O DENOTACIJI...................................................331
Aristotel ......................................................................................... 333
Boetije ........................................................................................... 335
Anselmov ‘appellatio’................................................................... 336
Abelar..............................................................................................336
Toma Akvinski .............................................................................. 339
Nastanak pojma supozicije..............................................................341
Bekon...............................................................................................343
Dans Skotus i ‘Modistae’.............................................................. 347
Okam ............................................................................................. 348
Hobs i Mil .....................................................................................351
Zaključci..........................................................................................354
DODATAK 2. KROČE, INTUICIJA I PAPAZJANIJA........ 356
BELEŠKE O POGLAVLJIMA.......................................................368
BIBLIOGRAFIJA ........................................................................ 411
Uvod
Kakve veze ima Kant sa kljunarom? Nikakve. Kao što ćemo
videti, sa datumima pred sobom, nije ni mogao da ima bilo kakve veze.
I ovih nekoliko reči trebalo bi da bude dovoljno da se opravdaju i
naslov i nesuvislost pomenutog skupa, koji pre liči na znak pažnje po-
svećen onoj drevnoj kineskoj enciklopediji koju pominje Borhes.
O čemu govori ova knjiga? O kljunaru, a pored njega i o mačka-
ma, psirna, miševima, konjima, ali i o stolicama, tanjirima, drveću,
planinama i drugim stvarima koje vidimo svakodnevno, i o razlozima
zbog kojih razlikujemo slona od annadila (i o razlozima zbog kojih,
obično, ne pobrkamo svoju ženu sa šeširom). Reč je o izvanrednom fi-
lozofskom problemu koji je morio ljudski um od Platona do savreme-
nih kognitivista i koji ni sam Kant ne samo da nije uspeo da reši (kao
što ćemo videti), već nije ni postavio na zadovoljavajuće osnove. A
kamoli ja.
To je razlog zašto eseji sadržani u ovoj knjizi (koje sam pisao u
razdoblju od dvanaest meseci, a u njima se vraćam na teme kojima sam
se bavio poslednjih godina) nastaju iz jezgra međusobno povezanih
teorijskih interesovanja i upućuju jedan na drugi, ali ne treba ih čitati
kao „poglavlja” dela koje gaji ambiciju da bude sistematično. Ako su
i razna poglavlja i paragrafi katkad uporno obeležavani brojevima, to
je učinjeno samo da bi se omogućilo brzo kretanje od jednog do drugog
spisa, tako da ovo sredstvo zapravo nije znak koji govori da iza samog
teksta postoji bilo kakva složena struktura. Ako su stvari koje pomi-
njem na ovim stranicama brojne, onda su bezbrojne one koje ne pomi-
njem, iz prostog razloga što nemam jasne predstave o njima. Staviše,
želeo bih da uzmem kao moto citat Boskoa Pertvija, autora iz 18. veka
(meni nije poznat), na koji sam naišao u Gregoriju (1981: 558): ,,Do
nedavno bio sam u nedoumici, ali sada nisam više tako siguran“.
Ovi eseji su pisani, dakle, pod znakom neodlučnosti i mnogih
nedoumica, a nastali su iz osećanja da nisam platio neke menice koje
sam potpisao kada sam objavio Traktat iz opšte semiotike 1975. godine
(kada sam se vratio - razvivši ih - nizu istraživanja koje sam započeo
u drugoj polovini šezdesetih godina). Neraščišćeni računi ticali su se
pitanja referencijalnosti, ikoničnosti, istine, percepcije i onoga što sam
tada nazivao „donjim pragom” semiotike. Tokom ovih dvadeset dve
godine bilo je mnogo ljuđi koji su mi postavljali teška pitanja, usmeno
ili u pisanom obliku, i veoma mnogo ljudi mi je postavljalo pitanje da
li ću, i kada ću, napisati osavremenjenu verziju Traktata. Ove eseje
sam napisao kako bih objasnio, verovatno prvo sebi pa onda drugima,
zašto to nisam uradio.
Postoje, u osnovi, dva razloga. Prvi je taj što, ako se sedamdese-
tih godina i moglo razmišljati o ideji da se povežu sva ta razdvojena
semiotička istraživanja kako bi se sačinila suma, danas se njihovo po-
Ije toliko proširilo (mešajući se sa domenima raznoraznih kognitivnih
nauka) da bi svaka nova sistematizacija bila prenagljena. Suočeni smo
sa galaksijom koja se širi, nismo pred planetarnim sistemom čije su os-
novne jednačine poznate. A ovo mi se čini uspehom i znakom vitalno-
sti: interesovanje za seiniozu postalo je centraino u brojnim disciplina-
ma, pa i onda kada istraživači nisu mislili, ili nisu znali, ili čak nisu
hteii da se bave semiotikom. Stvari su tako stajale već u vreme Trak-
tata (priinera radi, biolozi su počeli da govore o genetskom „kodu” ne
zbog toga što su čitali lcnjige o semiotici), aii se fenomen proširio, tako
da se svima čija je glavna strategija pažljivo praćenje onoga što se
događa u drugim naukama- ma koliko da su njihovi teorijski kriteriju-
mi selektivni - nametnula obaveza da primenjuju neku vrstu univerzal-
ne trpeljivosti, kao kada misionar širih pogleda zaključi da i nevernik,
bilo koji idol ili uzvišeno načelo da obožava, jeste naturaliter' hrišća-
nin, te će, stoga, biti spasen.
Ipak, ma koliko da je tolerantan prema tuđim stavovima, svako
mora i da iznese svoja stanovišta, barem u vezi sa suštinskim pitanji-
ma. Kako bih doradio i ispravio Traktat, eto, izlažem svoja najnovija
gledišta oko nekih tačaka koje je ta knjiga ostavila otvoreniin.
Naime (evo nas kod drugog razloga), u prvom delu Traktata po-
šao sam od problema: ukoliko postoji, rečeno Persovim rečnikom,
Dinamički objekt, mi ga spoznajeino samo putenr Neposrednog objek-
ta. Baratajući znakovima mi uzimamo Dinamički objekt kao terminus
ad cjuem semioze. Suprotno ovome, u drugom delu, posvećenom na-
’prirodno
činima proizvodnje znakova, pretpostavio sam (nrada to nisam otvo-
reno kazao) da, ako govorimo (ili odašiljemo znake, koje god da su
prirode), to činimo zato što nas Nešto navodi da pričamo. I time se
problem Dinamičkog objekta ukazuje kao terminus a quo.
To što sam uzeo prvo u razmatranje problem Dinamičkog objek-
ta kao terminus adquem odredilo je dalji pravac moga rada, navelo nre
da pratim pitanje semioze kao sled tumača, pri čemu su tumači ko-
lektivni, javni proizvodi, koji se mogu posmatrati, koji se talože tokom
kulturnih procesa, mada se ne pretpostavlja postojanje uma koji će ih
prihvatiti, upotrebiti, razviti. Iz upravo rečenog proisteklo je ono što
sam napisao o problemu značenja, teksta i intertekstualnosti, narativ-
uosli, vidova i granica tumačenja. Ali upravo me je problem granica
lumačenja naveo da se pitam da li su te granice samo kulturne, tekstu-
alne, ili su pak dublje ukorenjene. Ovo objašnjava zašto se prvi od ovih
eseja bavi Bićem. Nije reč o zanosu koji proističe iz kakvog osećanja
svemoći, već je to pitanje profesionalne obaveze. Kao što će se videti,
govorim o Biću samo zbog toga što mi se čini da ono što jeste postavlja
određene granice našoj slobodi izražavanja.
Kada se pretpostavi da postoji subjekt koji pokušava da razume
ono što doživljava (aObjekt-koji je, uostalom, Stvarpo sebi - postaje
termimis ci quo), tada, još pre negoli se obrazuje lanac tumača, nastupa
proces tunračenja sveta koji, naročito u slučaju novih i nepoznatih ob-
jekata (poput kljunara krajem 18. veka), poprima „početni” oblik, sa-
činjen od pokušaja i neuspeha, ali to je već semioza na delu - a ona
dovodi pod znak pitanja postojeće kulturne sisteme.
Tako, svaki put kada sam poželeo da se ponovo latim Traktata,
pitao sam se da li bi trebalo da ga preuredim počevši od drugog dela.
Razlozi zbog kojih sam sebi postavljao to pitanje trebalo bi da se os-
vetle čitanjem sledećih eseja. Cinjenica da ovi spisi imaju oblik eseja,
slobodnih istraživanja sprovedenih sa raznih tačaka gledišta, svedoči o
tome kako sam - potaknut željom da izvedem obrt sistema - osetio da
zapravo nisam bio u stanju da takav obrt i osmislim (a možda niko i ni-
je u stanju da to uradi sam). Tako sam, iz opreza, odlučio da pređem sa
prostornog uređenja parkova na samo vrtlarstvo, i umesto da osmišlja-
vam Versaj, ograničio sam se na to da okopam nekoliko leja spojenih
stazicama od utabane zemlje, sa slutnjom da se naokolo prostire ro-
mantičan park u engleskom stilu.
Gde sam se rešio da postavim svoje lejice? Odlučio sam da vo-
dim poleniiku sa samim sobom (a ne sa hiljadu drugih autora), odno-
sno sa raznoraznim stvarima koje sam ranije napisao, ispravljajući se
kada bi mi se to učinilo potrebnim, a pri tom ne odbacujući in toto'
svoje stavove, jer su promene ideja poput mrlja na leopardovoj koži -
nikada se ne menjaju u potpunosti, pa ni preko noći. Ukoliko bih mo-
rao da sažeto definišem jezgro problema oko kojih sam kružio, govorio
bih o crtama jedne kognitivne semantike (koja ima svakako malo dodir-
nih tačaka kako sa istinito-funkcionainom semantikom, tako i sa struk-
turalno-leksičkom, premda ona nastoji da crpi teme i podsticaje i od je-
dne i od druge) koja se zasniva na dogovornom poimanju kako naših
kognitivnih obrazaca, tako i značenja i referencije. U pitanju je stano-
vište koje je u saglasnosti sa mojim ranijim pokušajima da razradim te-
oriju sadržaja u kojoj bi se stopile semantika i pragmatika. U takvom
nastojanju pokušavam da pomirim izričito „kulturološko” viđenje
procesa stvaranja znaka sa činjenicom da, kakva god da je težina naših
kulturnih sistema, postoji nešto u kontinuumu iskustva što postavlja
granice našim tumačenjima, i zbog toga bih rekao- ali zazirem od upo-
trebe teških reči - da u ovom delu rasprava između umitrašnjeg i spo-
Ijašnjeg realizma teži da se sazda u jedan pojam, a to je dogovornirealizam.
U vezi sa ovim primoran sam da napravim jednu digresiju.
Godine 1984. sarađivao sam u radu na zborniku II pensiero debole"
čiji su priređivači bili Đani Vatimo i Pjer Aldo Rovati (Feltrinelli, Mi-
lano). Zbornik je trebalo da predstavlja, po zamisli priređivača, polje
na kojem bi autori raziičitog profila odmeravali snage oko Vatimovog
sada već starog predloška o slabom mišljenju. Možda je, posle svega,
odnos između „jakih” pobornika slabog mišljenja (hermeneutička li-
nijaNiče- Hajdeger) i „slabih” pobornika slabog mišljenja (filozofska
misao zasnovana na načelima nagađanja i pogrešivosti) bio pomalo ne-
uravnotežen, ali su pažljivi recenzenti (kao, na primer, Cezare Kazes,
u nedeljniku Espreso od 5. februara 1984. godine) ipak shvatili da sam
ja, u tom kontekstu, bio pre na strani Enciklopedista nego na strani Haj-
degera. No, nije bitno: u okviru masovnih medija taj je zbornik često
shvatan kao manifest, a tu i tamo (u okviru izvesne naučno-popularne
štampe) bio sam toutcourt svrstan među pobornike „slabog” mišljenja.
Smatram da su, naročito u prvom eseju ove knjige, potvrđena i,
kroz nekoliko polemičkih poređenja - protkanih poštovanjem - raz-
jašnjena moja stanovišta u vezi s ovim. Postoji razlika kada kažemo da
ne možemo sve da razumemo (jednom zauvek) i kada kažemo da je
biće otišlo na odmor (mada smatram da nijedan pobornik „slabog” mi-
' u celosti
"Slabo mišljenje - prim. prev.