Table Of Content

РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА ДРУГО ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ 1990 I » 1 Ово издање Речника об]ављено Је захваљуЈући помоћи Вукове задужбине из Београда УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР Уредници: АКАДЕМИК ДР МИХАИЛО СТЕВАНОВИЋ, ДР СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ, СВЕТОЗАР МАТИЂ, ДР МИТАР ПЕШИКАН Помоћни уредници: СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЂ, ДРАГИЊА ПОПС-ДРАГИЋ, МИЛАН ОДАВИЋ, НАТАЛИЈА ЦВШЕТИЋ, ДР ОЛГА ЦВИЈИЋ Обрађивачи: ДР КРЕШИМИР ГЕОРГШЕВИЂ, ДР МИТАР ПЕШИКАН, ДР НАДА ЂОР- ЂЕВИЋ, ЕМИЛША КАЧАНИК, РАТИБОРКА БРКИЋ, ДАНИЛКА ЂУРИШИЋ Секретар Уређивачког одбора: СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ Како је Матица хрватска одустала од заједничког рада и даљег из- давања Речника, завршни пословина IV књизи урађени су у Уре- ђивачком одбору Матице српске. Међутим, основна израда текста била је одраније готова., тако да је слово О обрађено у Матици српској уз суредакцију сарадника из Загреба, а слово П обрађено је у Загребу уз суредакцију чланова Уређивачког одбора Матице српске. Према томе, у изради ове књиге суделовали су и: АКАДЕМИК ДР ЉУДЕВИТ ЈОНКЕ, АКАДЕМИК ДР МАТЕ ХРАСТЕ, АКАДЕМИК СТЈЕПАН МУСУЛИН, ПАВЛЕ РОГИЋ, ДР СЛАВКО ПАВЕШИЋ, ДР БОЖИДАР ФИНКА, ЈОСИП ЈЕДВАЈ, СТЈЕПАН ПАВИЧИЋ И ДР СРЕТЕН ЖИВКОВИЋ МАТИЦА СРПСКА Р Е Ч Н И К СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА КЊИГА ЧЕТВРТА О—П (ограшје—претња) Нови Сад 1971 САДРЖАЈ Речник, IV књига 9—1006 О (од речи: ограшје) 9 П (до речи: претња) 298—1006 РЕЧНИК о-п (ограшје—претња) ' I 0 бграшје с песн. тур. а. окршсу, битка, огребенати, -ам сврш. завршити гре- 6ОЈ. — Чека згоду да заметне крваво ограшЈе. бенање. — Питала )е стара и опипавала Торд. б. бојно поље, бојиште. — ОграшЈа огребенане прегршти [лана]. Бен. ћуте. Тајац пољем гази. БОЈ. фиг. Тужно бгребина ж 1. огреботина — Откуда и замишљено . . . разлазе [се] побеђени с теби та огребина кра) носа5 Кум. 2. мн. бирачког ограшЈа. Каш. отпаци при гребенању конопље, лана, вуне; огрбавети, огрбавим и бгрбавети, -внч, струготине, остружине. — Опрана вуна и;ек. огрбавЈети и огрбавјети, сврш. в. се . . . чешља па влачи гребенима, па се огрбавити. одваЈа влас од огребина. Вук РЈ. огрбавити, огрбавим и бгрбавити, огребло с 1. огребача. Вук РЈ 2. направа -им сврш. постати грбав. — Пре времена на дршку за изгртање жара или пепела из [)е] остарео и боре добио и огрбавио. Срем. пећи. Вук РЈ. огрбавјети, огрбавим и огрбавјети, бгребпица ж огреб (2). Вук РЈ. -вим, ек. огрбавети и огрбавети. огреботина ж мања, површна (рбично огрда ж покр. погрда, псовка. — Рекла дугуљаста повреда коже шиљастим пред- му )е сваку огрду. Павл. метом); уопште траг од гребања или од какеог оштрог предмета. — Оне огреботине огрдети, -дим, и)ек. огрдЈети, сврш. ЈОШ се црвене и кваре изглед лица. Ранк. поружнети. — Јамачно )е већ огрдЈела. Даска ... нема кврга или огреботина ко)е Вел. би сметале смЈеру и учинку кугле. Кугл. огрдити, огрдим сврш. 1. учинити ружним, грдним, нагрдити. — Да их каква бгрев (ек. и и)ек.; и)ек. и 6гр)ев) м реч не огрди и убиЈе. Вукић. 2. огрдети. 1. горива материЈа, средство за грејање (дрво, — Тек онда кад )е заниЈела, па се изобли- угаљ и др.). — Код куће му четверо ДЈеце чшга, огрдила^ дневице [)е] поплакивала. без круха и огрева. Новак. 2. греЈање, за- Коз. И. 3. покр. изгрдити, испсовати. РЈ. А. гревање. — У ОВОЈ се кући може добити огрдјети, -дим, ек. огрдети. стан, храна, огрев, прање, осветљење. Јов. Ј. 3. рађање, излазак, поЈава (сунца). — бгреб м 1. огреботина. — На минералу [Звук звона] гине као капља росе на огреву настаје огреб изв)есне боје. Тућ. 2. оно сунца. Коз. И. што остане на огреблу, огребачи кад се гре- бена конопља или лан. Вук Рј. огр^вати (се), бгревам (се)., ијек. огри- Јевати (се) = огреЈавати (сс) несврш. и уч. бгребак, -епка м (мн. -епци, ген. -бака) према огреЈати (се). огребина (2). Вук РЈ. бгревни, -а, -5 (ек. и и)ек.; и)ек. и бгребати, -бљем и огр&бати, -бем 6гр;евни) ко]и служи за огрев: ~ Дрво сврш. 1. в. огребенати. Вук РЈ. 2. в. огрепсти л ~ материЈал. Џ). Деан. Рј. ~ се в. огрепсти се. — Могао си се бгредак, -етка м покр. већи камен КОЈН сваки час не само огребати већ и набости. стрчи из земље (у њиви). РЈ А. Нуш. огрежњавати, -бжњавам несврш. и уч. огрббач, -ача м покр. нарочити нож према огрезнути. којим се скида тесто којеје остачо прилепљено бгрезлина ж покр. ир 1>а, траг, слој. у копањи. РЈ. А. — Опази на оштрици плитку огрезлину огр^бача ж гребен за чешљање вуне, крви. Божић. конопље или лана. — Вуче [маглу] као вуну бгрезнути, -нем (аор. 2. и 3. л. бгрезну огребача густа. Наз. и огрезе, р. прид. огрезао, -зла, -зло и 10 ОГРЕЈАВАТИ (СЕ) — ОГРИЈЕВАТИ (СЕ) бгрезнуо., -ула, -уло) сврш. 1. а. утонути, нечим оштрим или шиљастим. — Једном потонути, бити поплављен. — Кадшто је огребох на нашој страни једнога од њи- поводањ наилазио брже . . . станишта би хових. Вукић. Многи трн ме огребе. Маж. им тада огрезла у води. Жуј. б. бити сав Ф. 2. гребенајући очистити (копоплу, вуну), обливен (крвљу, сузама, пеном и сл.). — Пи- огребенати. — Вуна је већ огребена. Бен. томо лице . . . огрезло у крви. Поп. Ј. фиг. 3. остругати. — Не дамо ти огрепсти ба- Тулио се прољетни дан са западом огрезлим крача. Вук Рј. у крви. Куш. в. бити сасвим обавијен, пре- ~ се задобити огреботину, начинити ћривен, обастрт чиме. — Виде се . . . густе себи огреботину. — Мало се огребао по . . . живице, огрезле у зеленило. Мил. В. лицу. Дед. В. [Ја] сам се страховито огребао 2. фиг. бити сав прожет чиме, утонути УЈ. (_у беду, незнање, грех итд.). — Да се добро бгрецати, -ам сврш. покр. в. огрепсти чува, еца не огрезне у каљужи опачине. (2). Рј. А. Креш. Николетина се ... провали и огреш^ње с грех, криеица. — Због огрезну у . . . вучју глад. Ћоп. 3. заћи, ући дисциплинских огрешења кажњавају се дубље (у године). — Већ је дубоко огрезао као злочинци! Ћос. Б. у године. Цар Е. 4. упасти, набасати, запасти. — Кад огрезну изненад' у Турке, огрешивати (се), -ешујем (се) несврш. препаде се, чудит' му се није. НП Вук. и уч. према огреишти (се). огрбшити, бгрешим, ијек. огријешити, огрејаватп (се), -ејавам (се), ијек. огри- сврш. увалити у грех, учинити да неко јавати (се), несврш. = огревати (се). згреши. — Не огријеши себе и мене! Љуб. бгрејак, -ејкаЈ ијек. огријак, м песн. Изр. ~ душу в. уз душа (изр.). време кад сунце огреје, изгрејавање. — Леп ~ се (о кога, о шта) 1. учинити грех је зоре осмејак, леп је дана огрејак. Радич. (ирема коме, чему и, ређе, ким, чим). — Пре [ћу] умрети него се огрешити о савест јед- огрејање, ијек. огријање, с хип. сунце. нога ... судије. Ком. Не могаху а да се не — Пала сину на срце да само јеца и милује огријеше жељом. Кос. 2. прекршити. — своје огријање. Торд. Већина људи одговара му . . . да се више бгрејати, -јем, ијек. огријати,, сврш. никада неће огријешити о закон. Чол. 1. дати, пренети или примити топлоту огризавати, -изавам несврш. в. огри- (ватре, сунца и сл.), загрејати. — Упрље зати. — фиг. Похвалио се . . . како сада и огреју парче козјег меса. Ћос. Д. 2. фиг. .. . огризава по својој вољи Хрватску. створити пријатност, милину, задовољство. Ков. А. — С мојом мајком . . . ју је огријало ведро и топло друштво ове срдачне жене. Шкреб. бгризак, -иска м оно што је огризено 3. родити се, гранути (о сунцу). — Знате па бачено или остављено. — Дечко поједе да се град отвара пошто сунце огрије? крушку и . . . баци огризак. Ранк. Мат. огризати, огризам несврш. и уч. према Изр. где ме (га итд.) је прво сунце огристи. огрејало у моме (његовом итд.) родном бгрнзина ж (обично мн.) остатак од месту, у затчају; да и мене (тебе, нас огризене, поједене људске или животињске итд.) сунце огреје да и мени (теби, нама хране. — Пространо двориште ... пуно итд.) срећа дође, осмехне се; ~ душу осе- тити психичко, душевно олакшање; ~ сто- огризина од сиЈенаЈ балеге. Ћоп. Глоцка лицу провести дуже времена на неком послу, туђе огризине и пијуцка чокањче ... ракије. остати дуго радећи. — Још ниси огријб Божић. банску столицу и већ су пред тобом . . . огр&зотак, -тка м покр. в. огризак. господа псикала на мене. Шен.; сунце Рј. А. огрејано (огрејало) песн. жарко сунце; огр&зотина и огрвзбтина ж огризина. тако ме не огрејало сунце нар. не — Писар није жалио да почасти начелникаЈ доживео, дабогда. па је зацијело и за вас оставио неке огри- ~ се себе огрејати. — Наложили зотине. Бен. велику ватру и добро се огрејали. Петр. огријавати (се), -ијавам (се), ек. огре- М. фиг. обузети, прожети се чиме што је јавати (се). пријатно (милином, задовољстеом). — Душа бгријак, -ијка, ек. огрејак. му се огрије задовољством. Ђал. огријање, еЈ<. огрејање. огрбпсти и огрепсти, -ббем (аор. огре- бох, 2. и 3. л. бгребе; р. прид. огребао., бгријати (се), -јем (се), ек. огрејати огребла и огребла -ло; трп. прид. огр&бен, (се). -бна, -бно) сврш. 1. направити, учинити огријеватн (се), бгријевам (се), ек. огреботину; запарати нешто ноктом или огревати (се). ОГРИЈЕШИТИ (СЕ) — ОГРЉЕ II огријбшити (се), огријешим (се), ек. бијели огрлић око врата, све . . . у једној огрешити (се). потпуној хармонији боја. Војн. огр&мизити, -им и огримизити, -ими- бгрлица и огрлица ж 1. оковратник зим (трп. прид. огримижен и огримижен) (рд кошуље, хаљине, блузе и сл.). — Рас- сврш. учинити гримизним, јако црвеним, копчао је угрејани потпуковник огрлицу пурпурним. — Пшенице искласале .. . блузе. Сек. 2. накит око врата, ђердан. — огримижене погдјегдје маком црвенијим Слатко [је] бити сиромашан — рече млађа од пијетлове кресте. Сим. [сестра], скидајући огрлицу с врата. Макс. Нестало је Бобине бисерне огрлице. Крл. огрАњати1, -ам несврш. покр. окопава- 3. а. огрљак (на врату животиње). — Око ти, огртати (кукуруз). — Опазим . . . људе врата су му [слону] наместили чврст литар гдје огрињају кукуруз — на концу српња. од коже ... Са сваке стране те кожне Рад. А. огрлице био је учвршћен дугачак ланац. огрАњати2 и бгришатд1, -ам несврш. Андр. И. б. в. огрлина. Вук Рј. в. у изразу: покр. олињати се, бити очерупан. — Што крмећа, свињска ~ в. клато. Вук Рј. ми гавран најстарији, огрињали љуто 4. круг од перја разне боје око врата; исп. кријешти, оклијева? Лал. гривна (2). — Гривњасти гњетео . . . има на врату бијелу огрлицу. Финк. бгришатн3 (се), -а (се) сврш. покр. напунити се гриња, мољаца; исцрвоточити бгрличар м зоол. 1. барска птица из се. Стев. пор. шљука РауопсеПа ри§пах. Терм. 4. 2. мн. праживотиње из разреда бичаша с тан- бгристи, -изем сврш. појести гризући ком протоплазматском творевином, која у нешто унаоколо. — Кудецаћу уз улицу тер облику високе огрлице окружује основу бича ћу огрист ружичицу. НП Вук. фиг. оку- иа предњем делу тела СћоапоПа§е11а1а. ЕЛЗ. сити, искусити. — Муку ћеш огристи, али 3. род гуштера З^асеПта. — Сви су наши се не бој. Ђур. гуштери из хрпе гуштера огрличара. Финк. огрнца ж дем. од огра. —- На кошуљама бгрличаст и огрличаст, -а, -о који [су им] огрице отворене на шији. Павл. је налик на огрлицу. бгрјев м (ијек.) огрев. Изр. ~ мухарица зоол. птица селица бгрјевни, -а^ -о (ијек.) огревни. с белим вратом, беловрата мухарица Мш- асара аОДсоШа. Бен. Рј. бгркнути, -нем сврш. постати грк, горак, огорчати. — Храна . . . огркнут ће бгрличити, -им сврш. ставити огрли- му замало као горка тиква. Богд. фиг. цу. — Ето нас . . . у очиглед . . . хана, оп- Огркнуо ми већ тај народ! Гор. кољена мазгама огрличеним клепесавим прапорцима. Војн. бгрла ж покр. в. огрлица (1). — Ух- ватих [кошуљу] једном руком за крај поле- бгрљај м заст. в. загрљај. — Окушала ђине, а другом за огрлу. Вуј. [је] сласт његова огрљаја. Леск. Ј. огрлин, -ина м покр. в. огрљак. Рј. А. огрљак, -ака и бгрљак, огрљка м 1. а. огрлица, обично кожна (на псу, на телету огрлина и бгрлина ж део хама који и сл.). — И псима се мора стављати број стоји коњу око врата. Вук Рј. на огрљак. Јонке. Зграбио је Малу [пса] бгрпити, -им сврш. 1. изразити љу- за огрљак и повукао за собом. КН 1960. бав обухватањем рукама, загрлити. — б. в. огрлина. 2. в. огрлица Џ). — Придигне Ту г' огрли, па пољуби. Радич. Отимају к врату чипке, пришивене уз руб огрљка му се и руке и срце да огрли љубљено кошуље. Ђал. 3. ђердан. — Златну челенку дијете своје. Брл. 2. фиг. а. раширити се са бисером за Николу или огрљак са дра- по каквој површини, покрити са свих страна. гим каменом за Анђелију. Шен. Баци му — [На жалфију] мирише .. . голи камен пуну кесу и златан огрљак. Кост. Л. 4. који је огрлила меканим бусењем. Михољ. гвоздена алка, окое. — На врату му два б. овладати, обузети (р сну). — Трудна жељезна огрљака, један на ланцу. Вел. 5. тјелеса им огрли санак. Марет. 3. захвати- грлић, грљак (боце, чутуре и сл.). — Из ти у пуном обиму садржај, суштину чега. џепа . . . вирио му је огрљак полуоке у — Он [је] новим жаром . . . огрлио већ којој је још било ракије. Бан. отешчали му живот. Коз. Ј. бгрље с 1. огрлина. — Рекне он мало ~ се уз. повр. загрлити се. — Затим раздражено и одбаци с вранца огрље. Кос. побратими се огрле и опросте. Том. 2. покр. огрлица, ђердан. — А бијеле по- огрлић, -ића м покр. оковратник, огрли- рушио брке, па их ниже сузам' од очију, ца. — Хаљина, махрама, рубац и танки кб бисером огрље дјевојка. Март. 3. необ. 12 ОГРЉИВАТИ СЕ — ОГРУХАТИ грло. — Стручак витак, а огрље бело, око огроздов и бгроздов, -а, -о који при- плаво. Кош. пада огрозду: ~ грм, ~ вино. огрљивати се, огрљујем се несврш. и Изр. грба огроздова зоол. врста уч. према огрлити се. — Рудари су се огр- гусенице Ађгахаз 8го8зи1апа{а. Терм. 4. љивали и љубили. Цес. А. огрбзничавити, -им и огрозничавити, огрматити, -им сврш. индив. заодену- -ичавим сврш. добити грозницу. Вук Рј. ти се грмљем, порасти, претворити се у огроман и бгроман, -мка, -мно врло грм. — Камењар љети кржљаво огрмати велик, претерано велик. — Умро .. . у Тур- љесковином. Божић. ској . . . и оставио огроман иметак жени огрнало с покр. жарач, жарило, грнало. му. Нам. Државно господарство . . . бори Рј. А. се с огромним тешкоћама. Мј. 1926. Ог- ромни ледењаци постали [су] од . . . још огрнач, -ача м покр. 1. огртач. — огромнијег снега. Жуј. Кате га [писмо] хитро скрије испод огрнача. Војн. 2. прегача, кецеља. Вук Рј. огрбмно и бгрбмно прил. веома много, необично много. огрначић м дем. од огрнач. огромнбст, -ости ж особина и стање огрнути, бгрнем (аор. 2. и 3. л. бгрну онога што је огромно. — Хтео [је] да до- и огрте) сврш. 1. покрити кога пребацивши кучи да ли смо .. . појмили огромност преко њега какав покривач (ради заштите од .. . бесконачност васељенину. Ком. хладноће, кише и сл.), набацити на кога део одеће (рбично капут не закопчавајући га). — бгрончати се, -ам се сврш. покр. до- [Марамом] огрте госпођу пажљиво. Јанк. М. бити гроницу, гушобољу. Вук Рј. фиг. Шета по палуби огрнута мјесечином бгрт м покр. огргпање, загртање (ку- и посута звијездама. Вил. 2. окопати при- куруза); време кад се оно обавља. — Бивало грћући земљу уз биљку, загрнути (26). — је и срећно доба да [су] . .. у огрт кукуруза Провлачи се кроз огрнуте кукурузе. Ранк. по педесет копача надничили. Рад. Д. 3. фиг. а. огрлити (2а). — Бршљан је твоје дгртање с гл. им. од огртати (се). витко божанско дјело огрнуо. Цес. Д. б. огрлити (26), обузети, захштити. — Као бгртати (се), бгрћем (се) несврш. и уч. огањ га је огрнуо тај осјећај. Андр. И. према огрнути (се). ~ се 1. покрити се пребацивши преко огртач, -ача м 1. део одеће којим се људи себе какав покриеач, набацити на себе део огрћу; пелерина, мантил. — Огрнула се одеће (обично капут не закопчавајући га). скупоцјеним огртачем од .. . чипака. Том. — Напољу је жега, али се деда огрнуо 2. фиг. покриеач. — Кише .. . првим огр- капутом. Макс. 2. са објектом у гшстр. тачем прекривају поља. Сим. значи бити у таквом стању, положају које огртачић м дем. од огртссч. — Напели означаш тај објекат: ~ сном заспати, ~ [су му се] џепови огртачића. Л-К. монашком расом замонашити се, ~ миром огруб, -а, -о доста, прилично груб. — умирити се, смирити се итд. Висока, крупна . . . лица ... огруба. Л-К. огрњач, -ача м огрнач. — Обуче про- огрубелост, -ости, ијек. огрубјелбст, ж љетни огрњач и навуче једну рукавицу. особина онога који је огрубео, онога што је Кал. огрубело. — Поред све његове огрубјелости бгрожњак м зоол. врста лептира ... она је из очију ... прочитала горку ОеотеОа §гоззи1апа1:а. Тод. тугу. Ћоп. бгроз м бот. в. огрозд. Р-К Реч. огрубети, -6ИМЈ ијек. огрубјети, сврш. огрозд и бгрозд м бот. врстпа окбу- 1. постати груб, храпав, оштар, крут, насгпог баштенског шибља, са зеленим или изгубити мекоћу и нежност. — Прсти јој жутоцрвенкастим плодом у облику круп- на руци огрубјеше, лице јој малко поцрни. није бобице која је покривена длачицама Наз. Веселиновић је покушао да у отврд- Шђез 0ГО88и1аг1а. Терм. 3. лим и огрубелим цртама њеног лика . .. прочита њен животни пут. Глиг. 2. постати бгроздина и бгрозднна ж аугм. од прост, сиров, неотесан, неуглађен. — Није огрозд. — Бациле огроздину с бијелим могла да огруби, да се опростачи. Божић. зрном. Божић. огрубити, бгрубим сврш. учинити гру- огрбздити, бгрбздим сврш. осупги (се) бим. Прав. плодовима. — Пшеница ... је дозревала, огроздило воће. Пер. фиг. појавшпи се у огрубјелост, -ости, ек. огрубелбст. облику грозда. — На бради му треном ог- огрубјети, -бим, ек. огрубети. роздише цивољци хладног зноја. Божић. •~ се обесшпи се као гроздови. — С та- огрувати, огрувам и огрухатн, бг- вана се огроздило месо и сланина. Пер. рухам сврш. 1. отући, обити: ~» кукурузе. ОГРУШАН — ОД Вук Рј. 2. фиг. појеспш. — Огрувао читаву бгулина ж покр. 1, комсица, љуска на проју. Вук Рј. младој језгри ораха. Рј. А. 2. мн. огуљена бгрушан и бгрушан, -а, -о покр. љуска, кора, кожа с јабуке, кромпира и др. ровит (р јајету). Вук Рј. — Јабуку огули, па огулине подај куји и кобили. Ђорђ. огрушати и бгрушати, -ам сврш. покр. скувати јаје на меко> на умак, ровито. огулити, огулим (трп. прид. бгуљен) — Огрушали смо три јајета, и то нам је сврш. 1. скинути нешто с нечега гулећи вечера. Рј. А. (обично кожу или кору). — Могло се миро- вати ... док ти огуљени грабови ступови бгрц м зоол. а. ерста слатководног и не изагњију. Шимун. Зубима огули батак морског пужа предњошкржњака Ра1ш1та; одједном. Сек. 2. фиг. пеј. опленипш, оп- Ра1ис1ша утрага; Утрага утрага. ЕЛЗ. љачкати, очерупати. — Газду није грехота 6. мн. назив за неколико редова малих (рбич- огулити! Ћор. Хтио би новаца, огулити но јестивих) морских пужића из ргда пред- ме кани. Мих. њошкржњака, нанаре. ЕЛЗ. огулотина ж мед. повреда, рана од бгрштица ж бот. врста уљане репице огуљет коже ехсопаЉ. Бен. Рј. Вгаз31са парш уаг. окЉга. Терм. 3. бгуљен, -а, -о 1. трп. прид. од огулити. бгубавити (се), -им (се) и огубавити 2. одрт, одрпан. — Плашљиво се јави не- (се), -убавим (се) сврш. постпапги губав, какав огуљен висок чобанин. Ћоп. огубати се. — Огубавио, богдице, као и бгуљенбст, -ости ж стање онога који надухан мијех. Јакш. Ђ. Од лијености си је огуљен. огубавио. Михољ. бгубати, -ам сврш. учинити губавим. бгуљпна ж покр. огулина (2). Рј. А. — фиг. Тешко ти души кад је том губом огуљотина И огуљ&тина ж огулопгина. огуба. О-А. Свезн. ~ се 1. постати губав. — Село .. . бгумак, огумка м жбунић, грмић; мало окренуло је леђа тој кући као да се огубала. гумасто дрво. — Пушчана зрна долазе из Глиг. 2. постати снетљив (р житима). — оног бамбусовог огумка што на равници Добри кукурузи Само остадоше јалови изгледа као острвце од перја. Дов. и у посљедак се огубаше. Радул. огуравити, -уравим и бгуравити, -им огуглавати (се), -углавам (се) несврш. и сврш. учинити гуравим; постати гурав. — уч. према огуглати (се). То је често узрок што видимо после децу бгуглалост, -ости ж особина онога који да огураве. М 1867. је огуглао, равнодушност, отупелост. — У огуривати се, -урујем се несврш. покр" прво време [бомбардовања] били су ... извлачити се, изговарати се. — А кад било кукавице. После стекоше оно драгоцено да свадбу урочи, поче Богдан да се нијецка стање које се ... зове огуглалост. Сек. и огурује: док стече бољи хљеб ... Љуб. огуглати, -ам сврш. навикнути се на огуст, -а, -о доста, прилично густ. — нешто непријатно (на невоље, тешкоће), Слегао се огуст и плавкаст дим. Шимун. постати према њима равнодушан. — Из- огушавити, -ушавим и бгушавити, најприје . . . плакахуЈ а доцније огуглаше. -им сврш. учинити гушавим; постати гу- Матош. Ђак Милован ... понављач, већ шав. Вук Рј. [је] огуглао на батине, грдње и слабе оц- јене. Ћоп. од предл. с ген. означава X. (обично ~ се покр. в. оглушити се (б). — Моли- у вези са »до«) а. почетну границу главног ла сам људе да ми помогну, али они се простирања, пружања, кретања: ићи од огуглали. Рј. А. куће до школе, ширити се од краја према огужаваше с гл. им. од огужавати; средини итд. — Па настави тумачити како оклевање. од главе риба смрди. Цар Е. Од збирке до збирке констатују се само нове етапе огужавати, -ужавам покр. несврш. и уч. једног истог путовања. Богдан. б. почетак према огужати. Вук Рј. неког временског одсека, трајања: од јутра огужање с гл. им. од огужати; оклевање. до мрака, од давнина, од рођења. — Љубав огужати, огужам несврш. покр. в. ... према мени показује већ од толико оклевати. Вук Рј. времена. Грол. Издавачи првог скупног издања Шекспирових дјела од год. 1623. дгузати се, -ам се сврш. фам. в. ојести изоставили су тај пролог. Богд. в. почетну се. Вук Рј. границу, опсег обухватања чега: од старца огукавитн, -укавим и бгукавити, -им до детета, од игле до локомотиве. — Све сврш. покр. добити гуке, поапати гукав, од убруса до сребра ... носило је . . . оти-3 гукаст. Рј. А. сак новине. Крањч. Стј. 2. а. одеајање,