Istorija verovanja i religijskih ideja (tom 2) - Od Gautame Bude do trijumfa hrišćanstva

252 Pages·1991·5.496 MB·Serbian

by  Mirča Elijade

BIBLIOTEKA
KARIJATIDE
Osnivač SVETOMIR
LAZAREVIC 1900—1939
Urednik MILUTIN
STANISAVAC
Beograd, 1991.
ISTORIJA
VEROVANJA I
RELIGIJSKIH
IDEJA
2
Od Gautame Bude do trijumfa hrišćanstva
Napisao
Mirča Elijade
PROSVETA
Naslov originala
Mircea Eliade
HISTOIRE DES CROYANCES ET DES IDfiES
RELIGIEUSES
2. De Gantama Bouddha au triomphe
du christianisme
© Payot, Pairis 1980
Prevela MIRJANA PERIĆ
Recenzenti MILAN KOMNENIĆ MILUTIN
STANISAVAC
Za Kristinela
PREDGOVOR
Nepredviđene okolnosti su usporile izlazak iz štampe drugog toma
Istorije verovanja i religijskih ideja. Iskoristio sam ovo zakašnjenje da
upotpunim bibliografiju za pojedina poglavlja tako što sam naveo i radove
objavljene 1977. i početkom 1978. godine. Bibliografije su nejednakog obima
jer sam nastojao da nestrućnjacima, običnom čitaocu, obezbedim što veći broj
informacija koje se odnose na manje poznata pitanja (religije drevne Kine,
Kelta, Germana, Tračana; alhemija; apokaliptika; gnosticizam itd.).
Da ne bih opteretio veličinu knjige, preneo sam u naredni tom odeljke ο
religijama Tibeta, Japana i severne i srednje Azije. Prema tome, morao sam da
podelim treći tom u dve knjige, od kojih će svaka imati oko 350 stranica: prva,
od uspona islama i širenja tantrizma do Joakima iz Flore i milenarističkih
pokreta u XII i XIII veku; druga, od otkrića srednjoameričkih religija do
savremenih ateističkih teologija.
Ne propuštam da se zahvalim mojim prijateljima i kolegama, profesorima
Polu Rikeru (Paul Ricoeur) i Andreu Lakoku (Andre Lacocque), kao i g. Žan-
Liku Pidu-Pejou (Jean-Luc Pidoux-Payot), koji su pristali da pročitaju i
ponešto poprave u nekolikim poglavljima ovog drugog toma. Naravno, ni
ovoga puta delo ne bi bilo dovršeno na vreme da nije bilo prisustva, ljubavi i
požrtvovanosti moje žene.
Čikaški univerzitet, maj 1978.
Mirča Elijade
-
■ ■ < ■ : ■ ■ . .
. . . . . .
XVI POGLAVLJE
RELIGIJA STARE KINE
126. Verovanja u neolitu
Kina predstavlja izuzetno privlačno područje za istraživanje, kako za
istoričara religije tako i za istoričara kulture. To je sasvim razumljivo kada se ima
u vidu da njeni najstariji arheološki dokumenti potiču iz VI i V milenijuma; neki
od njih omogućavaju da se različite preistorijske kulture prate u kontinuitetu, pa
čak i da se tačno odredi njihov doprinos stvaranju klasične kineske civilizacije.
Uostalom, kao što je kineski narod plod mnogostrukih etničkih kombinacija, tako
i njegova kultura predstavlja složenu i originalnu sintezu u kojoj se ipak može
utvrditi nekoliko izvora.
Prva neolitska kultura otkrivena je u blizini mesta Jang-šao, po kojem je i
dobila ime, gde su 1921. godine pronađene oslikans vaze od gline. Druga kultura,
karakteristična po crnoj grnčariji, otkrivena je 1928. u blizini Lung-šaoa.
Međutim, opšta klasifikacija svih faza i profila neolitskih kultura mogla je biti
izvršena tek posle 1950, zahvaljujući brojnim iskopavanjima obavljenim za
poslednjih trideset godina. Datovanjem pomoću radioaktivnog ugljenika
hronologija je iz osnova izmenjena. Najstarije naselje kulture Jang-šao pronađeno
je u mestu Pan-po (pokrajina Sansi). Datovanje radioakiivnim ugljenikom
upućuje na ~4115. ili ~4365. godinu, dakle, na V milenijum i otkriva da se život u
naselju odvijao u periodu od 600 godina. АК period Рап-ро ne predstavlja prvi
stadijum kulture Jang-šao.1 Prema autoru najnovije sinteze kineske preistorije,
Ping-ti Hou, zemljoradnja kojom se kinesko stanovništvo u VI milenijurnu bavilo
lokalno je otkriće, isto kao i pripitomljavanje nekih životinja, keramika i obrada
bronze.2 Α sve donedavno razvoj neolitskih kultura i bronzanog doba u Kini
objašn.javao se širenjerp zemljoradnje iz iednog ili pak većeg broja centara
antičkog Istoka. Nije naše da rešavamo ovaj spor. Sigurno je da su neke
tehnologije otkrivene ili iz osnova izmenjene u Kini, ali je isto tako verovatno da
je preistorijska Kina brojne elemente kulture primila sa Zapada, preko Sibira i
stepa Centralne Azije.
Arheološki dokumenti mogu nas upoznati s nekim verovanjima, ali na
osnovu njih neosnovano je zaključivati ο celokupnom religijskom sistemu
preistorijskih populacija. Mitologija, teologija, struktura i morfologija obreda
teško će se dokučiti samo 11a osnovu arheološkog materijala. Tako, na primer,
svedočanstva ο religiji koja nam je pružilo otkrivanje neolitske kulture Jang-šao
gotovo se sva odnose na ideje i verovanja vezana za osvećeni prostor, plodnost i
smrt. Zajednička kuća po selima bila je smeštena u samom centru i okružena

1 Ping-ti Ho, The Cradle of the East, str. 16 i dalje.
г Ho, nav. delo, str. 43 i đalje, 91, 121, 177 i dalje.
kućicama dopola ukopanim u zemlju. Položaj sela i struktura naselja, zajedno sa
centralnim blatištem i otvorom za dim, ukazuju na kosmologiju, tipičnu za mnoge
neolitske i tradicionalne društvene zajednice (up. § 12). Posuđe i hrana, pronađeni
u grobnicama, svedoče ο verovanju u zagrobni život. Deca su sahranjivana pored
naselja, u velikim urnama otvorenim pri vrhu, kako bi duši bilo omogućeno da iz
urne izlazi i u nju se vraća.3 Drugim rečima, posmrtna urna je predstavljala
»obitavalište« umrloga, a ta ideja je bila široko rasprostianjena u kultu predaka
bronzanog doba (epoha Šang).
Crveno obojene glinene vaze, oslikane pogrebnim temama (death pattern),
posebno su zanimljive.4 Tri ikonografska motiva, koja one na sebi nose —
trougao, šahovsko polje i školjka kori, karakteristična isključivo za vaze s
pogrebnom namenom — vezuju se za dosta složen simbolizam koji objedinjuje
pojmove polnog sjedinjavanja, rađanja, obnavljanja i ponovnog rađanja. Dakle,
sasvim je moguće da ovi ukrasi izražavaju nadu u zagrobni život i »ponovno
rađanje« na drugom svetu.
Crtež s dvema ribama i dvema antropomorfnim figurama verovatno
predstavlja neko natprirodno biće ili pak »vršioca svetih obreda«, vrača ili
sveštenika.5 Ali njegovo tumačenje i danas je nepouzdano. Ribe svakako imaju
seksualno značenje, ali i značenje vezano za kalendar (sezona ribolova odgovara
određenom periodu godišnjeg ciklusa). Moguće je da raspored četiri figure
upućuje na kosmološku predstavu.
Prema Ping-ti Hou (str. 275 i dalje), društvene zajednice epohe Jang-šao bile
su matrilinearne, dok su zajednice sledećeg perioda Lung-šao predstavljale prelaz
ka patrilinearnom društvu za koje je bio karakterističan veliki uticaj kulta
predaka. Prihvatajući mišljenje još nekih istraživača, Ping-ti Ho smatra da izvesne
predmete od kamena i njihove reprodukcije na vazama treba smatrati falusnim
simbolima. Poput Karlgrena, koji je iz jednog crteža falusa izveo piktogram cu
što označava pretka, Ho u umnožavanju falusnih amblema vidi veći značaj kulta
predaka.6 Unravo pomenuti »death pattern« svakako sadrži seksualnu simboliku.
Međutim, Karl Hence (Carl Hentze) sve te »falusne« predmete i crteže tumači
kao »obitavališta« duša; izvesni keramički predmeti u obliku malih koliba — koji
su istovremeno služili i kao posmrtne urne — mogu se porediti sa sličnim
primercima evropske preistorije i sa mongolskom kolibom. Ta »mala prebivališta
duša«, široko rasprostranjena u preistorijskoj Kini, predstavljala su preteču »ploče
predaka« u istorijskim epohama.7
Sve u svemu, kulture Jang-šao i Lung-šao ukazuju na verovanja svojstvena i
drugim neolitskim civilizacijama: na povezanost života, plodnosti, smrti i
zagrobnog života, dakle na koncepciju kosmičkog ciklusa, ilustrovanog
kalendarom i aktuelizovanog obredima; na značaj predaka, kao izvora magijsko-

3 Ho, nav. delo, str. 279 i dalje. Na sličnu praksu i verovanja nailazimo u nekim
preistorijskim kulturama Bliskog istoka i istočne Evrope.
4 J. G. Andersson, Children of the Yellow Earth, str. 315; Kwang-Chih Chang, The
Archaeology of Ancient China, str. 103; up. Harrna Rydh, »Symbolism in mortuary ceramics«,
svuda.
5 Dobra reprodukcija u Novoj knjizi, str. 154, sl. 9.
c Ho, nav. delo, str. 282; ιιρ. B. Karlgren, »Some fecundity symbols in Ancient China«,
str. 18 i dalje.
7 Hentze, Bronzegerdt, Kultbauten, Religion im altesten China der Shangzeit, str. 49 i
dalje, 88 i dalje; isti, Dcis HCLUS uls Weltort dcv Seele-, str. 23 i dalje, i slike 10—12. U ovitm
delima naći će se veliki broj paralela, uzetih iz kultura koje se, bilo istorijski bilo morfološki,
poklapaju s kineskorn arhajskom civilizacijom.
religijske moći; i najzad, na »misteriju« jedinstva suprotnosti (potvrđenu i »death
patternom«), verovanja, koje u neku ruku anticipira ideju jedinstva/totaliteta
Kosmičkog života koja će preovladati u kasnijim epohama. Na kraju kao
značajno treba dodati i to da se veliki deo neolitskog nasleđa, s neizbežnim
modifikacijama, sačuvao sve do danas u tradiciji i verskim obredima sela.
127. Religija u bronza.no doba: Nebeski bog i preci
Mnogo smo bolje obavešteni ο sledećem periodu koji počinje dinastijom
Šang 1751—1028) i najvećim svojim delom zahvata protoistoriju, a jednim
manjim zalazi u staru istoriju Kine. To je epoha koju odlikuju obrada bronze,
pojava urbanih centara i prestonica, prisustvo vojne aristokratije, institucija
kraIjevstva i počeci pisma. Što se tiče religijskog života, raspolažemo dosta
obimnom dokumentacijom. Na prvom mestu bogatom ikonografijom, najčešće
ilustrovanom divnim obrednim vazama od bronze, zatim kraljevskim grobnicama
koje pružaju obaveštenja ο vršenju izvesnih religijskih obreda, i najzad, brojnim i
oso· bito dragocenim proročanskim natpisima, urezanim na životiniskoj kosti ili
oklopu kornjača.8 Osim toga, neka dela iz poznijih perioda (npr. Knjiga oda),
koja Karlgren naziva »free Chou texts«,9 sadrže mnogo drevnog materijala.
Napomenimo, međutim, da nas ti izvori obaveštavaju samo ο izvesnim
religijskim aspektima perioda Šang, prvenstveno ο verovanjima i obredima
kraljevskog klana; mitologija i teologija te epohe, isto kao i mitologija i teologija
neolitskog doba, ostaju nam dobrim delom nepoznate.
Ikonografski dokumenti se ne mogu uvek sa sigurnošću protumačiti.
Prihvaćeno je da oni pokazuju izvesnu sličnost s motivima, potvrđenim na
bojenoj keramici epohe Jang-šao,10 kao i s religijskom simbolikom kasnijih
epoha. Hence (isto, str. 215 i dalje) smatra da konjunkcija polarnih simbola
ilustruje religijske ideje u vezi sa obnavljanjem vremena i duhovnom
regeneracijom. U torri pogledu značajan je i simbolizam cvrčka i maske, tao-tjeh,
koji sugeriše ciklus rađanja i ponovnog rađanja: svetlost i život koji izranjaju iz
tame i smrti. Veoma je uočljivo i povezivanj-з antagonističkih predstava (zmija s
perjem, orao i zmija, itd.), odnosno dijalektika suprotnosti i coincidentia
oppositorum — tema koje će kasnije biti u centru interesovanja taoističkih
filozofa i mistika. Bronzane vaze predstavljaju urne-prebivališta duša.11Njihovi
oblici su izvedeni ili iz keramičkih oblika, ili iz odgovarajućih prototipova od
drveta,12 a zadivljujuće predstave životinja kojima su ukrašene nastale su
verovatno po ugledu na gravire u drvetu.13
Proročanski natpisi nam otkrivaju jednu religijsku koncepciju koje nema (ili
ju je nemoguće otkriti?) u neolitskim dokumentima, pre svega apsolutnu

8 Reč je ο metodi proricanja prilično rasprostranjenoj u severnoj Aziji: dok se zagrevala
kost ili oklop, postavljalo se pitanje, na koje su vrači odgovarali tumačeći oblike pukotina;
zatim su pored pukotina ispisivaii postavljeno pitanje i odgovor.
9 Bernard Karlgren, »Legends and Cults in Ancient China«, str. 314.
10 Salamander, tigar, zmaj, itd., koji se i danas javljaju u ikonografiji i narodnoj
umetnosti Kine, kosmološki su simboli, potvrđeni već krajem neolita. Up. Carl Hentze,
Bronzegerdt... der Shangzeit, str. 40 i dalje, 55 i dalje, 132 i dalje, 165 i dalje.
11 Hentze, Das Haus als Weltort der Seele, str. 14 i dalje, i svuda.
12 Li Chi, The Beginnings of Chinese Civilisation, str. 32.
13 Isto, str. 35.
nadmoćnost vrhovnog nebeskog boga, Ti (Vladar) ili Šang-Ti (Vladar u
visinama). Ti gospodari kosmiekim ritmovima i prirodnim pojavama (kišom,
vetrom, sušom, itd.); on kralju pomaže da pobedi u ratu i obezbeđuje mu plodne
žetve, ili pak izaziva nesreće, šalje bolesti i smrt. Prinose mu se dve vrste žrtava:
u svetilištu predaka i pod vedrim nebom. Ali, kao što je to slučaj i s drugim
prastarim bogovima [up. našu Raspravu ο istoriji religija (Traite d' histoire des
religions), § 14 i dalje], njegov kult označava izvesno opadanje apsolutne
predanosti Bogu. Ti se prikazuje kao dalek i manje uticajan od predaka
kraljevske loze i prinosi mu se manje žrtava. Ali kada su u pitanju dve glavne
vladareve preokupacije, plodnost useva (kiša) i rat, priziva se samo 011.
Pa ipak, Ti zauzima vrhovni položaj medu bogovima. Sva ostala božanstva,
kao i kraljevi preci, njemu su potčinjeni. KraIjevi preci jedini su kadri da
posreduju kod Tija, a sa njima može da komunicira jedino kralj, jer on je »jedini
čovek«.14 Vladar učvršćuje vlast uz pomoć svojih predaka; verovanje u njihovu
religijsko-magijsku moć služilo je kao opravdanje za dominaciju dinastije Šang.
Α milost predaka zavisila je od žrtava u žitaricama, krvi i mesu13 koje su im
prinošene. Neopravdana je pretpostavka nekih naučnika15 da su kult predaka, tek
onda kada je postao tako značajan za vladajuću aristokratiju, postepeno prihvatili
i drugi društveni slojevi. On je još u neolitskom dobu bio duboko usađen i široko
rasprostranjen. Kao što smo već videli (str. 10), činio je sastavni deo religijskog
sistema (uklapajući se u pojam antropo-kosmološkog ciklusa) najstarijih
zemljoradnika. Α svomoćnost koju je stekao kralj, za čijeg se prvog pretka
verovalo da potiče od boga Ti, samo je dala ovom prastarom kultu političku
funkciju.
Kralj prinosi dve vrste žrtava: precima i Tiju, kao i ostalirn bogovima.
Ponekad, vršenje obreda traje 300 ili 360 dana. Reč »žrtva« u tom slučaju
označava »godinu«, jer se period potreban za ispunjenje svih žrtvenih obaveza
poklapa s godišnjim ciklusom. To potvrđuje religijski značaj kalendara, koji
garantuje normalan povratak godišnjih doba. U velikim kraljevskim grobnicama
u blizini mesta Anjang pronađeni su, pored životinjskih skeleta, i kosturi ljudi,
žrtvovani verovatno zato da bi vladara otpratili na drugi svet. Izbor žrtava
(dvorani, sluge, psi i konji) ukazuje na veliki značaj koji je za vojnu aristokratiju i
kraljevski lclan imao lov (obredni?).16 Brojna pitanja, sačuvana u proročanskim
zapisima, navode pogodnosti i dobre izglede na uspeh kraljevih pohoda.
Grobovi su izražavali isti kosmološki simbolizam i vršili istu funkciju kao
naselja: predstavljali su domove mrtvih. Slično verovanje moglo bi da objasni
žrtvovanje ljudi prilikom podizanja nekog zdanja, najčešće hrama ili dvorca.
Duše žrtvovanih obezbeđivale su građevini trajnost. Moglo bi se reći da je
podizani spomenik služio duši žrtve kao »novo telo«.18 Ali ljudske žrtve su
prinošene i iz drugih razloga ο kojima nismo baš najbolje obavešteni. Moguće je
da je njihov cilj bio obnavljanje vremena ili regeneracija dinastije.
I pored nekih praznina ipak smo u stanju da protumačimo glavne religijske
pravce epohe Šang. Značaj Nebeskog boga i kulta predaka je nesumnjiv.

14 Izraz: »Ja, Jedini čovek« (ili možda »Ja, Prvi čovek«) otkriven je na proročanskim
natpisima; up. David N. Keightley, »Shang Theology and the Genesis of Chinese political
Culture«, str. 213, nap. 6.
15 Up. Eliade, De Zalmoxis ά Gengis-Khan, str. 182 i dalje.
16 Li Chi, nav. delo, str. 21 i dalje. Autor skreće pažnju na životinjske motive (tigra,
jelena) kojima su ukrašavane bronzane vaze (str. 33). Napomenimo da je reč ο amblemskim
životinjama koje izražavaju dosta složen kosmološki i inicijacijski simbolizam.
Složenost sistema žrtvovanja (vezanog za religijski kalendar) i tehnike proricanja
navode na pomisao da je postojala klasa »vršilaca svetih obreda«, vračeva,
sveštenika ili šamana. Najzad, ikonografija nam otkriva artikulacije jednog
simbolizma, u isti mah kosmološkog i soteriološkog, još nedovoljno osvetljenog,
ali koji izgleda da anticipira glavne religijske koncepcije klasične Kine.
128. Dinastija-uzor: Ču
Godine ~ 1028. vojvoda Ću je svrgnuo s vlasti poslednjeg vladara dinastije
Šang. Čuvenom proklamacijom17 objavio je da se pobunio protiv kralja, zato što
mu je sam Vladar nebeski naredio da učini kraj jednoj tako korumpiranoj i
omrznutoj vladavini. Tu se prvi put pominje doktrina »Ovlašćenja s neba«.
Vojvoda pobednik postao je kralj, začetnik dinastije Ču koja je najduže vladala
Kinom 1028—256). Nećemo govoriti ο njenim usponima, krizama i padovima,18
jer za ono što mi proučavamo to nije od bitne važnosti. Napominjemo samo da je
u periodu od VIII do III veka pre Hr., i pored ratova i opšte nesigurnosti, kineska
tradicionalna civilizacija doživela najveći procvat, a filozofska misao dostigla
svoj vrhunac.19
Već na početku vladavine dinastije Ču nebeski bog Tjen (Nebo), ili Šang-ti
(Vladar u visinama), uzdiže se iznad antropomorfnog i personalizovanog boga.
On boravi u sazvežđu Velikog medveda, u samom središtu Neba. Izvornici ističu
njegovu nebesku strukturu: on vidi, zapaža i čuje sve; kadar je da u sve pronikne i
sve sazna; njegova volja je neopoziva. Tjen i Šang-ti prizivaju se pri sklapanju
saveza i zaključivanju svakog sporazuma. Kasnije su takvu moć Neba slavili
Konfucije i niz drugih filozofa, moralista i teologa, pripadnika svih škola. Ali za
njih je Nebeski bog postepeno gubio religijsku prirodu; postajao je princip
kosmičkog reda, јешас moralnih zakona. Taj proces apstrahovanja i
racionalizovanja vrhovnog Boga čest je u istoriji religija (up. Brahman, Zevs,
Bog filozofa u helenističkoj epohi, u judaizmu, hrišćanstvu i islamu).
Ali Nebo (Tjen) ostaje zaštitnik dinastije. Kralj je »sin boga Tjen« i
»namesnik boga Šang-tija«.20 Zbog toga, po pravilu, samo on može da mu prinosi
žrtve. On je odgovoran za normalan tok kosmičkih ritmova i u slučaju neke
nesreće — suše, poplave, nekog neočekivanog velikog zla ili opšte bede — kralj
se podvrgava pokajničkim obredima. Pošto svaki nebeski bog vlada godisnjim
dobima, Tjen ima izvesnu ulogu i u zemljoradničkim kultovima. Stoga kralj treba
da ga predstavi u najvažnijim trenucima agrarnog ciklusa (up. § 130).

17 Tekst je sačuvan u Še-Kingu; prevod Karlgren, The Book of Documents, str. 55.
18 Podsetimo na nekoliko značajnih datuma: Zapadni Čui su vladali do ~771, kada su
vlasti preuzeli Istočni Čui (~771—256). Period od ~400 do ~200 obeležen je neprekidnim
ratovima i zbog toga nazvan »Zaraćene КгаIjevine«; on je završen ujedinjenjem Kine pod
carem Huang-tijem.
19 Upravo u ovoj eposi napisane su ili izdate »Klasične knjige«. Hentze (Funde in Alt-
China, str. 222) primećuje da u toku vladavine dinastije Ču dolazi do postepene desakralizacije
pisma. Prvobitna funkcija pisma — da uredi odnose Nebo—Zemlja i Bog—Ljudi —
zamenjena je genealoškim i istoriografskim preokupacijama. U stvari, pismo postaje sredstvo
političke propagande.
20 TJp. Chou King, prev. Legge, str. 428. Za vladare Ču verovalo se da potiču od mitskog
pretka, Hu-cija (Heou-tsi) (Princ Millet), slavljenog α Še Kingu (poema 153), zbog toga što im
je »po naredbi Boga darovao žito i ječam«. Dodajmo još da su Ijudske žrtve, potvrđene u
kraljevskim grobnicama Šanga, potpuno nestale u vreme dinastije Ču.