Istorija modernog slikarstva : Od Sezana do Pikasa (1963) PDF
Preview Istorija modernog slikarstva : Od Sezana do Pikasa (1963)
1STORIJA MODERNOG SLIKARSTVA I S T O R I J A M O D E R N O G S L I K A R S T V A HERBERT RID »JUGOSLAVIJA« • BEOGRAD COPYRIGHT BY TRUSTEES OF THE DISCRETIONARY TRUST PREVOD SA ENGLESKOG: OLIVERA STEFANOVIC IZDAVAC: IZDAVACKI ZAVOD »JUGOSLAVIJA«, BEOGRAD, 1963. UREĐUJU: OTO BIHALJI-MERIN I JARA RIBNIKAR SVA PRAVA ZA JUGOSLAVIJU PRIDRZANA LIKOVNI DEO STAMPAN U VELIKOJ BRITANIJI: JARROLD AND SONS LTD, NORWICH STAMPA TEKSTA I POVEZ: BEOGRADSKI GRAFICKI ZAVOD, BEOGRAD SADRŽAJ Predgovor jugoslovenskom izdanju 7 Prvo poglavlje — Poreklo moderne umetnosti 11 Drugo poglavlje — Prodor 32 Treće poglavlje — Kubizam 67 Četvrto poglavlje — Futurizam, dada, nadrealizam 105 Peto poglavlje — Pikaso, Kandinski, Kle 147 Šesto poglavlje — Poreklo i razvoj umetnosti određenih odnosa 188 Sedmo poglavlje — Poreklo i razvoj umetnosti unutrasnje nuinosti 218 Slikovni pregled 289 Napomene 337 Bibliografija 346 Spisak reprodukovanih dela 349 Indeks 369 7 PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU Očigledna je činjenica da umetnički razvoj i razvoj svih vidova ljudske svesti prethode razvoju mitologije. To je jedan od opštih zakona umetničkog razvoja. Grčki mitovi nisu postojali sve dok grčki pesnici i umetnici nisu izumeli oblike za definisanje i obradu tih mitova. Kao što sam već i drugde govorio, slika uvek prethodi ideji. Otuda, u odnosu na sadašnji period istorije, moramo biti spremni na umet- nost koja pronalazi oblike za koje još ne postoje odgova- rajuće društvene konvencije — kao što se, na primer, funk- cionalna arhitektura pojavila pre društvenih navika pogod- nih za takvu arhitekturu, tako su i moderno slikarstvo i skulptura stvorili vizuelne simbole koji prethode racional- nom poimanju ili društvenoj upotrebi tih simbola. Sada će biti jasno zbog čega sam izvesne umetnike izo- stavio iz ove istorije. Nisu svi savremeni umetnici »moderni« u smislu koji podrazumeva naslov ove knjige. »Moderan«, kako se taj termin upotrebljava u romanskim jezicima, predstavlja suprotnost terminu »stari« i, pošto se upotre bljava još od renesanse, ukazuje na jednu novu tradiciju različitu od grčko-rimske tradicije. Možda je nelogično govo- riti o »tradiciji novog«, ali to se čini već dugo, svakako još od osamnaestog veka. Novi putevi mišljenja u religiji, na pri mer, osuđivani su kao »moderni« [uporedi poslanicu pape Pija X, Pascendi gregis, »de modernistarum doctrinis« (1907)]. 8 Pređgovor Moglo bi se smatrati da treba pre da pišemo o »modemi- stičkoj« nego o »modernoj« umetnosti, ali to bi bila pedan- terija. Izraz »moderna umetnost« ima u celom svetu jasno i utvrđeno značenje. On se odnosi na izvesne stilske konven- cije koje se odvajaju od idealističkog ili naturalističkog me- rila karakterističnog za klasičnu tradiciju u umetnosti. Pa ipak, modernizam je promenljiva pojava: ono što je bilo »moderno« krajem devetnaestog veka (na primer, Jugend- stil), više nije moderno. Međutim, stil koji je sada moderan proizlazi iz modemizma devetnaestog veka. To jest, moder nizam ima vlastitu tradiciju i istorijski razvoj. Ponekad se tvrdi kako je modernizam u ovom smislu jedna dekadentna tradicija, tipična za kasne stadijume buržoaskog društva. Takvo tvrđenje pretpostavlja dihotomiju u razvoju umetnosti, kakva nikad nije postojala — na primer, rečeno je da izvesni umetnici (Munk, Gogen, Pikaso, Kle, Mur) izra- žavaju suprotnosti buržoaskog društva, a da drugi (Domije, Mile, Van Gog, Dijego Rivera), uprkos tome što žive u takvim društvima, uspevaju da izraze »značajno delo običnih ljudi«, »pravu prirodu društvene stvarnosti«, itd. Ovakva podela ne odgovara jedinoj istorijskoj evoluciji koja u umetnosti ima smisla — stilskoj evoluciji. Evolucija umetnosti je jedan biološki i fenomenološki proces koji može ali ne mora da u svakom trenutku odražava društvene i eko- nomske uslove pod kojima se razvija, ali je kao proces inte- gralan. Nemoguće je odvojiti Kurbea od Delakroa, Domijea od Engra, Konstebla od Ternera, Sezana od Manea, Van Goga od Gogena, Pikasa od Mura: mreža uticaja je fino tkana i ona pokriva čitavu kompleksnu i protivrečnu pri rodu stvarnosti. Moglo bi se reći da ovo opovrgava moje vlastito tvrđenje u prilog isključive niti nazvane modernizmom. Ali ja ne pola- žem pravo na potpunost. Citavo ruho odgovara istoriji umet- Pređgovor 9 nosti. Ja čak i ne pišem istoriju umetnosti našeg doba: poku- šavam da utvrdim poreklo i razvoj izvesnog stila koji od- stupa od akademske tradicije. Taj stil nije u sebi jedinstven — raznolik je kao i samo čovečanstvo. Ali u toj mnogostru- kosti on je ipak određen, a ta određenost sačinjava njegovu modernost. London, 1963. Herbert Rid 10
The list of books you might like
