Istorija moderne skulpture (1980) PDF
Preview Istorija moderne skulpture (1980)
--- —“ MODERNA SKULPTURA S V E T U M E T N O S T I ISTORIJA MODERNE SKULPTURE HERBERT READ JWQOSLAVIJA • BEOGRAD NASLOV ORIGINALA Herbert Read A CONCISE HISTORY OF MODERN SCULPTURE UREDNIK NATAŠA TANASIJEVIĆ-POPOVIĆ RECENZENT ALEKSA ČELEBONOVIĆ PREVOD MILICA DRASKOVIC DRUGO IZDANJE TEHNICKI UREDNIK MIRJANA MARTINOVIC KOREKTOR VERA DIKLIĆ © 1964 BY THE HERBERT READ DISCRETIONARY TRUST © 1966, 1980. IZDAVACKI ZAVOD JUGOSLAVIJA, BEOGRAD SVA PRAVA ZA JUGOSLAVIJU ZADRZANA LIKOVNI DEO STAMPAN U VELIKOJ BRITANIJI STAMPA TEKSTA I POVEZ: BIGZ, BEOGRAD TIRAŽ PET HILJADA PRIMERAKA Sadržaj UVOD 9 EKLEKTICIZAM 43 OD KUBIZMA DO KONSTRUKTIVIZMA 59 OD FUTURIZMA DO NADREALIZMA 115 VITALNA SLIKA 163 DIFUZIJA STILOVA 229 NAPOMENE UZ TEKST 278 OĐABRANA BIBLIOGRAFIJA 283 SPISAK REPRODUKOVANIH DELA 286 INDEKS 307 Proizlazi zaključak da nije opravdano poistovetiti istoriju sa procesom homogenog hronološkog vremena. U stvari, istorija se sastoji od događaja čija nam hronologija vrlo malo kazuje o njihovim odnosima i značenju. Pošto isto- vremeni događaji češće jesu nego što nisu suštinski neisto- vremeni, onda zaista nema nikakvog smisla shvatiti isto- rijski proces kao homogeni tok. Taj pojam toka samo zamagljuje divergentne vremenske trenutke u kojima se nizu jedan za drugim istorijski dogadaji. Siegfried kracauer Vreme i istorija Beleška pisca Ne bi trebalo da autor počinje svoju knjigu izvinjenjem, ali u ovoj kratkoj istoriji modeme skulpture nužno su morala da izostanu imena mnogih vrsnih umetnika, a kratko zadržavanje na dragima ne bi bilo opravdano da sam ovde imao vise prostora. Iz istog tog razloga, skuče- nosti, nastojao sam da na samu umetnost primenim pri- lično krutu definiciju i isključio sam iz ilustracija sve one reljefe i konstrukcije koji, po tehnici izrade nekako lebde između slikarstva i vajarstva. Nemogućno je ne voditi ra- čuna o opštoj tendenciji da se napusti klesanje, pa čak i modelovanje u prilog raznih vrlo lakih metoda asamblaža, ali ne mogu reći da ovakav razvoj umetnosti prihvatam sa zadovoljstvom. Da bi ilustracija skulpture imala stvarnog efekta, ona zahteva izvesnu postupnost, a u okvirima koje je postavio izdavač ja nisam imao prostora da uključim još neka dela koja sam želeo. Primoran da činim izbor, trudio sam se da predstavim svaki tip dela koji je istorijski značajan, mada sam izostavljanjem pojedinih dela učinio nepravdu onim umetnicima koji su postigli znatne uspehe. Zamišljeno je da ova knjiga čini celinu sa autorovora Istorijom modernog slikarstva i pretpostavlja se da su čitaocu već bliske one faze modernog pokreta koje su svim umetnostima zajedničke. U svakom drugom pogledu ovaj tekst je potpuno nezavisan. Kao i u ranijim prilikama, želim da izrazim koliko du- gujem publikacijama Muzeja modeme umetnosti u Nju- jorku, koje u pristupačnom obliku pružaju obilje najva- žnije dokumentacije za ovaj period. Želeo bih takođe da izrazim zahvalnost pioniru na ovome polju dr Caroli Giedion-Welcker, čija knjiga Savremena skulptura: evo 7 tucija u masi i prostoru, prvi put Štampana 1956. (novo popravljeno izdanje 1961), predstavlja ne samo neopho- dan priručnik, već sadrži i Selektivnu bibliografiju Ber- narda Karpela iz Muzeja moderne umetnosti, bibliografiju koja je od ogromne vrednosti i za studente i za širi krug čitalaca. Najzad, hteo bih da zahvalim svim onim umetnicima, kolekcionarima i umetničkim galerijama koji su mi omo- gućili da prikupim brojne fotografije koje su mi bile po- trebne za ilustraciju ove knjige. Posebno dugujem gospo- dinu Josephu H. Hirshhomu, koji mi je stavio na raspolaganje svoju izvanrednu zbirku, kao i gospodinu Abramu Lerneru, upravniku ove zbirke. Mnogo mi je po- mogao i gospodin Thomas M. Messer, direktor Muzeja Solomon R. Guggenheim u Njujorku. Nije uobičajeno da se zahvaljuje osoblju izdavačke kuće, ali u ovom slučaju moram učiniti izuzetak. Ovo delo ne bi ugledalo sveta da nije bilo strpljive i nesebične pomoći gospođice Pat Lowman. Februar, 1964. H. R. 8 Uvod Povezanost u istoriji umetnosti, kao i u istoriji svake druge discipline, zavisi od proizvoljnog izbora principa, mada je »princip« možda suviše ozbiljan izraz za nešto što je u stvari samo podesnost. U toku jednog vremenskog razdoblja pojavljuju se različiti »pravci« koje nazivamo impresionizam, kubizam, nadrealizam. Oni ne prate nužno jedni druge hronološkim redom, a čak i kad bi to bio slu- čaj, našli bismo da su ispresecani putevima pojedinih umetnika. Drugim rečima, lični razvoj jednog umetnika često prolazi kroz dva ili tri pravca, a umetnik eklektičar kakav je Picasso proći će kroz čitav niz stilskih kategorija iz istog onog razloga koji nas nagoni da s vremena na vreme promenimo klimu. Mogli bismo, takođe, reći da istorijom umetnosti domi- nira delo nekolicine genija, a da su druge manje pojave u jednom periodu samo čestice sile koja zrači iz ovih utvr- đenih tačaka. Grafikon na kome bi bile ucrtane ove utvr- đene tačke i putanje zračenja (koje se često susreću i sta- paju) možda bi najtačnije prikazao istorijsku situaciju, ali se on ne može prevesti na narativni jezik. Mora se, znači, pokušati s hronološkim redosledom i biti pri tom potpuno svestan da je to proizvoljno uprošćavanje koje sadrži po- navljanja, protivrečnosti i nedovoljno jasna pitanja vred- nosti. U knjizi o istoriji modernog slikarstva, koja sa ovom čini jednu celinu, bilo je mogućno pružiti opravdane raz- loge zašto se počelo od Cezannea (1839—1906). U skulp- turi, sklon sam da počnem s Augusteom Rodinom (1840—1917), umetnikom koji je gotovo njegov savreme- 9 nik, mada tu postoji i izvesna razlika. Cezanne je bio začet- nik nove umetnosti«; usredsređenjem na »motiv«, svojim strpljivim »ostvarivanjem« unutrašnje strukture predmeta, on je otkrivao načine predstavljanja koji su njegovoj perceptivnoj slici davali materijalnu čvrstinu. Ustao je protiv impresionizma koji, po njegovom mišljenju, nije otišao dalje od subjektivnog doživljaja i mogao je da se završi samo u besmislenoj zbrci. Insistirajući na jasnoći oblika i arhitektonskom principu kompozicije, Cezanne je postavio osnove novog klasicizma, umetnosti mere i spo- kojstva, Rodin, koji je u početku imao ambicije da obnovi umetnost srednjovekovnih katedrala — što ga je drugim putem moglo dovesti do iste vrste »zidarstva« — podlegao je raspoloženju subjektivizma koje je preovlađivalo i zato nikad nije mogao da da skulpturi onu istu čvrstu podlogu potrebnu za »jednu novu umetnost«. Rodin je bio veliki umetnik, i ja ću malo kasnije objasniti kakve je vrste integritet koji je on povratio skulpturi; ali Rodin nije bio tvorac u onom smislu u kom je to bio Cezanne, i, mada paradoksalno zvuči, dostignuća slikara Cezannea imaće mnogo većeg značaja za budućnost skulpture nego dostig- nuća skulptora Rodina. Za Rodinom su pošli Maillol i Bourdelle, koji su takođe bili veliki skulptori, ali, za Ce- zanneom su pošli Picasso, Gonzalez, Brancusi, Arhipenko, Lipchitz i Laurens, a oni će biti pokretači nove umetnosti u skulpturi. U ovoj knjizi bice razmatrana ta »nova umet nost« — skulptura koju nazivamo »modernom«, jer je osobena tvorevina ovog našeg vremena i vrlo malo du- guje umetnosti koja joj je prethodila. Mada je ovaj termin često dovođen u pitanje, postoji dovoljno razloga za upotrebu izraza »moderan« da bi se opisao razvoj u skulpturi koji ne obuhvata sve ono što je u njoj savremeno. Baš sada, dok pišem ove redove, pri- mećujem da prof. Quentin Bell u jednom svom prikazu razmatra ovo isto pitanje; on kaže da će čitalac knjige koju on prikazuje (Rečnik modeme skulpture) uzalud tražiti modeme skulptore koji nisu »modemi«; naći će Renoira i Daumiera, koji iz nekog razloga jesu 10 1. HONORfi DAUMIER, Čovek sa spljošte- nom glavom, 1830 —1832. »moderni«, ali nece nadi ni Daloua ni Carpeauxa, koji iz isto toliko nejasnog razloga to nisu. Ukratko, u tom enciklopedijskom redniku se nalaze imena onih skulp- tora za koje se slucajno interesuju autori i dok god smo toga svesni, nedemo doživeti razodarenje.1 Možda ne treba pokloniti suviše pažnje duhovitoj opasci koja je namenjena oživljavanju jednog prikaza, ali ja upo- trebljavam izraz »moderan« u istom tom ogranicenom zna- denju i osedam da imam puno opravdanja što tako cinim. »Moderan« je pojam vec stoledima upotrebljavan da oznadi stil koji raskida sa prihvadenom tradicijom i teži stvaranju novih oblika koji vise odgovaraju razumu i osedajnosti 11
The list of books you might like
