Ideologija i drzavni ideoloski aparati : (beleske za istrazivanje) PDF
Preview Ideologija i drzavni ideoloski aparati : (beleske za istrazivanje)
Original title: Louis Althusser Idéologie et appareils idéologique d'État (notes pour une recherche) © La Pensée 1970 LUJ ALTISER IDEOLOGIJA I DRŽAVNI IDEOLOŠKI APARATI (Beleške za istraživanje) Prevod s francuskog: Andrija Filipović 2009 Karpos 0 reprodukciji uslova proizvodnje1 Moramo sada izložiti nešto što se samo naslu ćivalo u našoj analizi u kojoj smo govorili o neop hodnosti obnavljanja sredstava za proizvodnju uko liko bi proizvodnja trebalo da bude moguća. To je bila samo usputna naznaka. Sada ćemo to razmo triti detaljnije. Kao što je Marks rekao, svako dete zna da dru štvena formacija koja ne reprodukuje uslove proiz vodnje istovremeno sa proizvođenjem ne bi po trajala ni godinu.2 Krajnji uslov proizvodnje sto ga je reprodukcija uslova proizvodnje. Ona može biti „jednostavna" (reprodukcija prethodnih uslova proizvodnje) ili „proširena" (proširenje uslova). Os tavimo po strani ovu poslednju distinkciju. 1 Ovaj tekst se stastoji iz dva odlomka iz studije čije jc pisanje u toku. Podnaslov Beleške za istraživanje je autorov. Izložene Itlejr treba smatrati samo uvodom u diskusiju. 2 Marksovo pismo Kugelmanu, 11.7. 1868. {Lettres sur It ( 'apt tat, Ed. Sociales, str. 229)- IM Šta je, onda, reprodukcija uslova proizvodnje? Ovde ulazimo u područje koje je i veoma poznato (od drugog toma Kapitala) i veoma nepoznato. Tvr dokorna očiglednost (ideološka očiglednost empi rijskog tipa) sa tačke gledišta proizvodnje, ili čak sa tačke gledišta puke proizvodne prakse (koja je sama apstraktna u odnosu na proces proizvodnje) tako je povezana sa našom svakodnevnom „svešću" da je veoma teško, da ne kažemo gotovo nemoguće, uzdići se do tačke gledišta reprodukcije. Ipak, sve iz van ove tačke gledišta ostaje apstraktno (više nego delimično: deformisano) - čak i na nivou proizvod nje, i, a fortiori, na nivou puke prakse. Pokušajmo metodički da ispitamo stvar. Kako bismo pojednostavili izlaganje i pošto pretpostavimo da se svaka društvena formacija za sniva na vladajućem načinu proizvodnje, možemo reći da proces proizvodnje pokreće postojeće proiz vodne snage u određenim, i pod određenim proiz vodnim odnosima. Iz toga sledi da svaka društvena formacija, kako bi postojala, mora reprodukovati uslove svoje proiz vodnje istovremeno s proizvodnjom, kako bi mogla da proizvodi. Stoga ona mora reprodukovati: 1. proizvodne snage, 2. postojeće proizvodne odnose. IBI Reprodukcija sredstava za proizvodnju Svi sada priznaju (uključujući buržoaske ekono miste koji rade u državnim finansijskim institucija ma ili moderne „teoretičare makro-ekonomiste"), budući da je Marks ubedljivo dokazao u drugom tomu Kapitala, da proizvodnja nije moguća ukoliko nije obezbedena reprodukcija materijalnih uslova proizvodnje: reprodukcija sredstava za proizvodnju. Prosečni ekonomista, koji nije ništa drugačiji od prosečnog kapitaliste, zna da je svake godine neop hodno predvideti šta je potrebno da se zameni od onog što je bilo upotrebljeno ili istrošeno u proiz vodnji: sirovine, nepokretna postrojenja (zgrade), instrumenti proizvodnje (mašine), itd. Kažemo da je prosečni ekonomista jednak prosečnom kapitali sti jer obojica izražavaju gledište firme smatrajući da je dovoljno dati komentar o uslovima finansijsko- računovodstvenih praksi u firmi. Ali zahvaljujući Keneovom (François Quesnay, 1694—1774) geniju koji je prvi ukazao na ovaj problem koji „bode oči" i Marksovom geniju koji ga je resio, znamo da se o reprodukciji materijal nih uslova proizvodnje ne može misliti na nivou firme jer ona ne postoji na tom nivou u svojim re alnim uslovima. Ono što se dešava na nivou firme je efekat koji samo daje ideju neophodnosti re- 9 produkcije, ali ne dozvoljava da se misli o njenim uslovima i mehanizmima u potpunosti. Dovoljan je samo kratak momenat razmišljanja da se ovo pokaže: Gospodin X, kapitalista koji proizvodi lanene tkanine u svojoj fabrici, mora ,,re- produkovati" svoj sirovi materijal, svoje mašine itd. Ali on ih ne proizvodi za svoju proizvodnju — to čine drugi kapitalisti: australijski ovčar, gospodin Y, inženjer fabričkog oruđa, gospodin Z itd. A gospo din Y i Z, kako bi proizveli one proizvode koji su uslovi reprodukcije uslova proizvodnje gospodina X takode moraju da reprodukuju uslove vlastite proiz vodnje i tako u beskonačnost - sve ovo u razmera- ma koje omogućavaju da, na nacionalnom pa čak i na svetskom tržištu, potražnja za sredstvima za proizvodnju može da bude zadovoljena ponudom. Da bi se razmišljalo o ovom mehanizmu, koji se svodi na neku vrstu „beskrajnog lanca", neophod no je pratiti Marksov „globalni" pristup, a poseb no izučavati odnose kruženja kapitala koji je iznet u prvom poglavlju (proizvodnja sredstava za proiz vodnju) i drugom poglavlju Kapitala (proizvodnja sredstava za potrošnju) i realizacije viška vrednosti, u drugom i trećem tomu Kapitala. Nećemo se upuštati u analizu ovog pitanja. Dovoljno je ukazati na postojanje nužnosti re produkcije materijalnih uslova proizvodnje. 10 Reprodukcija radne snage Ipak, čitalac će primetiti jednu stvar. Rasprav ljali smo o reprodukciji sredstava za proizvodnju - ali ne i o reprodukciji proizvodnih snaga. Mi smo stoga ignorisali reprodukciju onoga što čini razliku između proizvodnih snaga i sredstava za proizvod nju, to jest, reprodukciju radne snage. Iz posmatranja onoga što se odigrava u firmi, a posebno iz ispitivanja finansijsko- računovodstvene prakse koja predviđa amortizaciju i ulaganje, mo gli bismo dobiti približnu ideju o postojanju ma terijalnih procesa reprodukcije, ali sada ulazimo u oblast u kojoj posmatranje onog što se odigra va u firmi ako nije u potpunosti slepo, onda je bar delimično slepo, i to iz dobrog razloga: reproduk cija radne snage suštinski se odigrava izvan firme. Kako se obezbeduje reprodukcija radne snage? Ona se obezbeđuje tako što se radnoj snazi da ju sredstva kojima se ona reprodukuje: najamni na. Najamnine igraju ulogu u računovodstvu sva kog preduzetništva, ali kao „kapital izdat za radnu snagu"3, a ne kao uslov materijalne reprodukcije radne snage. Ipak, to je način na koji najamnina „deluje" jer najamnine predstavljaju samo deo vrednosti koja 3 Marks im je dao naučni pojam: varijabilni kapital. [11) se proizvodi utroškom radne snage, a koja je ne- zamenjiva za njenu reprodukciju: sasvim nezame- njiva za obnavljanje radne snage radnika za najam ninu (plaćanje smeštaja, hrane i odeće, kako bi mu prosto omogućila da se pojavljuje pred fabričkom kapijom sledećeg dana - i svakog sledećeg koji mu Bog podari); a trebalo bi dodati: nezamenjiva za odgajanje i obrazovanje dece kojom se proletarijat kao radna snaga reprodukuje (u n primeraka, gde je n = 0, 1,2 itd). Prisetimo se da ovaj kvantitet vrednosti (na jamnina), nužan za reprodukciju radne snage, nije samo određen potrebama „biološkog" minimuma zagarantovane minimalne najamnine, već potreba ma istorijskog minimuma (Marks je primetio da je engleskim radnicima potrebno pivo dok fran cuskom proletarijatu treba vina) - to jest, istorijski varijabilnog minimuma. Hteli bismo da dodamo da je ovaj minimum dvostruko istorijski jer nije određen istorijskim potrebama radničke klase „prepoznate" od strane kapitalističke klase, već istorijskim potrebama koje su nametnute proleterskom klasnom borbom (dvostrukom klasnom borbom: protiv produženja radnog dana i protiv smanjenja najamnine). Ipak, nije dovoljno osigurati radnoj snazi materi jalne uslove za njenu reprodukciju kako bi bila re- (12 produkovana kao radna snaga. Rekli smo da dostup na radna snaga mora biti „stručna", to jest mora biti sposobna za rad u kompleksnom sistemu proce sa proizvodnje. Razvoj proizvodnih snaga i tip je dinstva koji je istorijski konstitutivan za proizvodne snage u datom trenutku, rezultiraju time da rad na snaga mora biti (raznovrsno) osposobljena i stoga reprodukovana kao takva. Raznovrsno ovde znači: u skladu sa zahtevima društveno-tehničke podele rada, njenih različitih „poslova" i „radnih mesta". Kako je ova reprodukcija (raznovrsnih) veština radne snage omogućena u kapitalističkom režimu? Ovde, za razliku od društvenih formacija koje se karakterišu ropstvom ili kmetstvom, ta reproduk cija osposobljenosti radne snage teži da bude (ovo je tendencijski zakon) omogućena „direktno" (učenje unutar same proizvodnje), ali se sve više omogućuje izvan proizvodnje: kapitalističkim ob razovnim sistemom i drugim institucijama. S ta se uči u školi? U učenju se više ili manje na preduje, ali u svakom slučaju se uči čitanje, pi sanje i sabiranje - to jest, određeni broj veština i određeni broj drugih stvari takođe, uključujući ele mente (koji mogu biti rudimentarni ili vrlo detalj ni) iz „naučne" ili „književne kulture" koji su di rektno korisni za različite poslove u proizvodnji (jedno obrazovanje za radnike, drugo za tehničare, [13 J
The list of books you might like
