ibn arabi: ko samog sebe poznaje

42 Pages·2014·0.92 MB·Croatian

Ko samog sebe poznaje..
Sufi majstor Abu Bakr Muhamad Ibn 'Arabi
al-Andalusi Ibn Arabi (1165 - 1240.)
poznat je i kao Magister Magnus ili
al-Šajh al-Akbar, odnosno Najveći
učitelj.
Bio je teozof i gnostik koji je, sa jedne
strane, izvršio ogroman uticaj na razvoj
sufizma, dok je, sa druge, za ortodoksne
vernike predstavljao oličenje jeretika.
Napisao je gotovo nesaglediv broj dela -
sačuvano je oko 150 spisa, a smatra se da
je to samo polovina - i celokupni opus je
toliko obiman, sveobuhvatan i dubok da
su ga sufiji smatrali proizvodom svesti
koja je dosegnula najviši mogući stepen
razvoja. Najpoznatija široj publici su:
”al-Futuhat al-Makkvva” - ”Mekanska
otkrovenja” i ”Fusus al-Hikam” -
"Dragulji (pečati) božanske mudrosti”.
”Ko samog sebe poznaje...” je klasično
delo islamske gnoze - sufizma, i u njemu
Ibn Arabi objašnjava suštinu jedinstva
Tvorca i stvorenog. Knjiga je ezoterično
tumačenje čuvene izreke stare koliko i
čovek: ”Ko samog sebe poznaje, poznaje
i svog Gospoda”.
Haslov originala na nemačkom:
Wer sich selbst kennt...,
Muhyddin Ibn 'Arabi,
odlomak iz dela Risale-t-ul-vudjudiyyah
{Rasprava o postojanju)
Copyright za Srbiju i Crnu Goru; samog sebe
Zlatni zmaj, Beograd
poznege...
Priprema za štampu korica:
Damir Matić
Prelom i priprema za štampu:
Ibn 'Arabi
Zlatni zmaj
Korektura i lektura:
Maja Adžić
Zahvaljujemo se na pomoći oko
transkripcije imena i pojmova
orijentalisti Aleksandru Dragoviću
Štampa:
Zuhra, Beograd
Prvo izdanje
Beograd 2005.
ISBH 86-83495-19-1
Tiraž: 500
Fredgovor
Čežnja je zlatna nit koja spaja Tvorca i
stvoreno.
Čežnja je Tvorčevo seme posejano u
srca stvorenog.
Jer, opijen čežnjom da bude spoznat,
Tvorac je u stvoreno uklesao Reč, i sva
uzvišena dela njen su plod.
Preko nje Tvorac poziva stvoreno da se
seti kuda ide i gde mu je dom.
U čežnji je istinska vera čovekova, i
nada, i spas - u čežnji pesmfca i mistika,
u čežnji onih koji vole i koji znaju, u
rečima i delima njihovim.
I sve što stvoreno može da zamisli, što
voli i zbog čega pati, samo je čežnja
uspavanog Tvorca da se probudi u srcu
čovekovom.
Sufi majstor, pesnik i putnik, filosof u
istinskom značenju te reči, mistik i onaj
koji je vrlo rano i čak više puta u životu
doživeo otkrovenje, uzdizan i hvaljen,
osporavan i neshvaćen - da, sve je to da je to samo polovina - i celokupni opus
bio Ibn 'Arabi. je toliko obiman, sveobuhvatan i dubok, da
Rođen je 1165. u Mursiji u Španiji, a su ga sufiji smatrali proizvodom svesti koja
umro 1240. u Damasku. Svi događaji je dosegnula najviši mogući stepen razvo-
koji su ispunili to vreme, i sva mesta od ja. Najpoznatija od njih su 'Mekanska
Mursije do Damaska koja je obišao, i sve otkrovenja' (al-Futuhat al-Makkyya) i
u vezi sa njim - na neki način je 'Dragulji (pečati) božanske mudrosti' (Fusus
uzvišeno, paradoksalno i kontradiktorno. al-Hikam).
0 njegovom uticaju i uticai^ n ieaovih
Froputovao je pola sveta u potrazi za
znanjem i učiteljem, a suština onoga što dela govori činjenica da je iznad njego-
je spoznao i o čemu je pisao, došla mu vog groba podignuta džamija, da se, po
je putem božanskog otkrovenja, kako drugom izvoru, nadgrobna ploča na nje-
sam kaže, preko Kidra, brzo i u nadah- govom grobu naziva "kamen mudrosti", i
nuću, iz dubina njega samog. da je to mesto, u svakom slučaju, cilj
Zvali su ga 'Oživljavač vere' - Muhjidin hodočašća mnogih vernika.
(Muhyi ad-din), 'Sin Platonov' - Ibn Aflatun, A, ipak! Mišta od onoga što je napisao
'Majveći učitelj' - aš-Šajh al-Akbar, a ipak ili što je bio nije dotaklo zvaničnu islam-
postoji zbrka oko njegovog imena. Naime, sku teologiju. Ili, tačnije, dotaklo je -
često mu ime mešaju sa još jednim Ibn smatran je opasnim jeretikom.
'Arabijem i čini se da i naučnici kojima Za neke su njegova dela napisana
je ta tematika vrlo bliska nisu sasvim si- zbunjujućim i vrlo teško razumljivim
gurni ko je ko. jezikom, po mnogima čak vrlo nedosled-
U stvari, ime i nije zaista ono što je no i nejasno, a sa druge strane se
važno, važno je delo. A ovaj Ibn 'Arabi, naglašava da je prvi koji je sufijsko
kako god se još zvao, bio je vrlo plodan učenje uobličio u jedan jasan sistem koji
kada je reč o pisanom zaveštanju koje je su preuzeli i koristili mnogi koji su došli
ostavio za sobom. Napisao je, kako kaže posle njega.
Anamari Šimel, gotovo nesaglediv broj dela 1 tako može do u nedogled, ali to je
- sačuvano je oko 150 spisa, a smatra se valjda sudbina svih velikih ljudi, a možda
7
i svih onih koji rade i ostavljaju iza sebe stvorenom živi On. Ali gde Ga pronaći i
bilo kakav trag. U svakom slučaju, šta Kako do Njega dospeti - pitanja su na koja
god mislili i zaključivali vernici, učenjaci, svaki čovek mora sam odgovoriti iz sop-
sufiji i mistici, i koliko god različiti bili stvenih dubina, iako odgovori na njih leže
njihovi zaključci, jasno je da je samo svuda oko nas i u nama, na dohvat ruke...
uzvišen i za uzvišeno otvoren um, kao u misli koja uvek za malo izmiče...
što je to bio um Muhjidina Ibn 'Arabija, možda baš u ovoj knjizi, ili u nečemu što
mogao da izgovori što se izgovoriti ne će ona probuditi ili preneti, u semenu
može, nadahnut onom čežnjom. nadahnuća od Boga nadahnutog...
Beograd, 2005.
Knjiga Ko samog sebe poznaje... je
odlomak iz obimnijeg dela Rasprava o
postojanju (Risale-t-ul-vudjudiyyah), i u
njoj nam Ibn 'Arabi, polazeći od izreke
stare koliko i čovek, koju on preuzima iz
Kurana, odnosno od Muhameda, ukazuje
na suštinu spoznaje sebe i spoznaje
Boga. Jer, kako kaže izreka: "Ko samog
sebe poznaje, poznaje i svog Gospoda."
Odnosno, on tu vrlo sažeto objašnjava
centralnu ideju sopstvenog sistema:
jedinstvo postojanja, ideju koja je goto-
vo neizreciva.
Po njemu, jedino što Boga može spoznati
je sam Bog! He postoji ništa osim Mjega, i
sve što vidimo je On, ali istovremeno i nije!
Ili je možda bolje reći: negde u svemu
8
Ko samog sebe
poznaje...
U im e Boga,
Milostivog, Sam ilosnog,
njega za pom oć m olim o
'eka je hvaljen Bog čijem jedinstvu
ništa nije prethodilo, izuzev da je
to što je prethodilo bilo On, i
$
hakon čije jedinstvenosti ne postoji posle,
izuzev da je to posle On. On jeste, a za
Mjega ne postoji ni kasnije ni pre, ni iznad
ni ispod, ni daleko ni blizu, ni sjedinjava-
nje ni deljenje, ni kako, ni gde, ni kada, ni
vreme, ni trenutak, ni starost, ni postoja-
nje, ni mesto. On jeste, isto kao što je i
bio. On je jedan bez jedinstva i jedini bez
jedinstvenosti. Mije On sastavljen od
imena i imenovanog, jer Mjegovo je ime
On sam i Mjegovo je imenovano On sam.
Dakle, osim Mjega ne postoji ni ime ni
imenovano. Jer On je i ime i imenovano.
On je prvi bez prvenstvenosti i poslednji
bez poslednjosti. On je spoljno bez spo-
ljašnjosti i unutarnje bez unutarnjosti. Time
hoću da kažem da je On samo postojanje
prvoga i samo postojanje poslednjeg, i
13
samo postojanje spoljnog i samo posto- Mjegovu blizinu prispeli anđeo3, Mjega ne
janje unutarnjeg. Tako ne postoji ni prvo poznaje. Mjegov prorok je On sam i
ni poslednje, ni spoljno ni unutarnje osim Mjegovo poslanje je On sam i Mjegova reč
Njega, a da te stvari ne postanu On niti On je On sam. On sam je poslao samog Sebe,
one. kroz samog Sebe, iz samog Sebe, samom
Sebi. Mije postojao nikakav posrednik niti
Zato, razumi, tako da ne padneš u
bilo koji uzrok osim Mjega samog. Me pos-
zabludu Hulula1: On nije u stvarima, niti
toji razlika između pošiljaoca i poslatog, ni
su stvari u lijemu, niti su ulazeće niti
između posalatog i primaoca. Samo pos-
izlazeće. Heophodno je da Mjega na
tojanje proročke poruke je Mjegovo posto-
takav način upoznaš, ne kroz znanje
janje. Me postoji ništa drugo i za drugo
('ilm), ni kroz intelekt, ni kroz razmišlja-
osim Mjega, ne postoji ni postojanje ni
nje, ni kroz predstavu, ni kroz čula, ni
poništenje4 (fana'), ni ime ni imenovano.
kroz spoljašnje oko, ni kroz unutrašnje
oko, ni kroz opažanje. Mjega ništa ne vidi 1 zato je Prorok (mir neka je sa njim?)
osim On sam; ništa Mjega ne opaža osim rekao: "Ko samog sebe poznaje, pozna-
On sam. Jedino kroz samog Sebe On vidi je i svog Gospoda." I rekao je (mir neka
samog Sebe i jedino kroz samog Sebe je sa njim!): "Ja svog Gospoda poznajem
On poznaje samog Sebe. Miko Mjega ne kroz svog Gospoda." Prorok (mir neka je
vidi osim Mjega i niko osim Mjega, Mjega sa njim!) ukazuje na to da ti nisi ti: ti si
ne opaža. Mjegov veo2 je samo delić On bez ti; takode nije tako da On ulazi u
Mjegovog jedinstva; ništa velom ne prekri- tebe ili ti u Mjega, niti je tako da On iz
va osim On sam. Mjegov veo je (samo) tebe proističe ili ti iz Mjega. A time nije
skrivanje Mjegovog postojanja u Mjegovom rečeno da si ti ili tvoja svojstva nešto što
jedinstvu bez ikakvih svojstava. Miko Mjega postoji, već je time rečeno da ti nisi
ne vidi osim On sam - nijedan poslanik i nikada bio, niti ćeš ikada biti, ni kroz
prorok, nijedan savršeni svetac, nijedan u sebe samog, niti kroz Mjega, ni u Mjemu,
* Oni Koji veruju u inkarnacije Boga. ^ Kuran, sura 4, 171
Odnosno postojanje u fenomenima. Misli se na 'odumiranje od ovog sveta', sufijsKi izrav. umri pre smrti.
14 15
ni sa rijim. Niti prestaješ da postojiš, niti poništenje nemogućim jer (sa druge
ostaješ u postojanju. Ti si On, bez strane) nije dopušteno poništenje onoga
ijednog od ovih ograničenja. Ako, dakle, čije potvrđivanje nije dopušteno. Tvoje
svoje postojanje na ovakav način pozna- postojanje samo po sebi je ništa, a ništa
ješ, onda poznaješ Boga; a ako ne, onda ne može nečemu biti pridodato, bilo da
ni Boga ne poznaješ. je prolazno ili neprolazno, postojeće ili
nepostojeće. Prorok ukazuje na činjenicu
A većina "onih koji Boga poznaju" (al da si sada nepostojeći, isto kao što si to
'urraf) prave od poništenja i prestajanja bio pre stvaranja. Jer, sada je bez
tog poništenja uslov za dosezanje pozna- početka i sada je beskrajno i sada je
vanja Boga, a to je zabluda i jasna greška.
večno. A, Bog (neka je hvaljeno Njegovo
Jer uslov poznavanja Boga nije poništenje
ime!) je postojanje bez početka i posto-
postojanja samo po sebi, niti je to presta-
janje beskrajnog i postojanje večnog,
janje tog poništenja. Stvari, naime, nema-
ipak bez toga da su postojanje bez
ju postojanje samo po sebi, a ono što
početka, beskrajno i večno ikada posto-
nema postojanje, ne može ni prestati da
jali. Jer, ako ne bi bilo tako, onda On ne
postoji. Jer, poništenje, znači, pretpostav-
bi bio sam bez ikakvog saputnika, a
lja da samo postojanje postoji, a to je
neosporno je da je On sam bez ikakvog
mnogoboštvo. Ako, dakle, sebe bez pos-
saputnika. Jer, Hjegov "saputnik" bio bi
tojanja ili poništenja poznaješ, onda
onaj čije bi postojanje postojalo u nje-
poznaješ Boga; a ako ne, onda ne pozna-
govom vlastitom biću, a ne u postojanju
ješ ni Boga.
Božjem, a ko god da bi se našao u takvoj
situaciji, ne bi zavisio od Njega. Tada bi,
A postavljanje poznavanja Boga u zavis-
u tom slučaju, postojao i drugi gospod,
nost od poništenja ili prestajanja tog
što je apsurdno: Bog (neka je hvaljeno
poništenja, sadrži u sebi tvrdnje mno-
Tljegovo ime!) ne može imati saputnika,
goboštva. Jer Frorok (mir neka je sa njim!)
niti nekoga nalik rijemu, niti nekoga
je rekao: "Ko samog sebe poznaje...", a ne
Hjemu ravnog. A ko god neku stvar
"Ko samog sebe dovede do poništenja".
posmatra kao da je ona sa Bogom ili
Jer osnaživanje ovog drugog čini samo
16