HEMIJSKE METODE ANALIZE HRANE MASTER studije školska 2012/13. Predavači: dr. Vesna Rakić; dr. Miloš Rajković, dr. Miroljub Barać. Literatura: 1. Francis Rouessac and Annick Rouessac, Chemical Analysis, Modern Instrumentation Methods and Techniques; Second Edition University of Le Mans, France; John Wiley & Sons Ltd, 2007. 2. D.A.Skoog and J.J.Leary, Principles of Instrumental Analysis, Harcourt Brace College Publishers, 1992. 3. S.Milosavljević, Strukturne instrumentalne metode, 2.izdanje, Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1998. Cilj hemijske analize je da obezbedi informacije o sastavu i/ili osobinama nekog uzorka materije. U nekim slučajevima, potrebne su kvalitativne informacije o prisustvu (odustvu) neke (više) komponenti; u drugim slučajevima, potrebni su kvantitativni podaci. Nezavisno od potrebe, traţeni podaci dobijaju se uvek merenjem neke fizičke osobine koja je u karakterističnoj vezi sa komponentom (komponentama) od interesa. Istorijski aspekt … • Klasične metode analize: razdvajanje komponenti od interesa precipitacijom, ekstrakcijom ili destilacijom. • Kvalitativna analiza: tretiranje reagensima i identifikacija proizvoda prema boji, tački ključanja ili topljenja, rastvorljivosti u različitim rastvaračima, mirisu, optičkoj aktivnosti, indeksu prelamanja ili prema specifičnoj reaktivnosti. DANAS: značajno unapredjena! • Kvantitativna analiza: količina komponenti od interesa određivana gravimetrijski ili volumetrijski (titracije). DANAS: značajno unapredjena! Sredinom 30-tih godina XX veka počinje merenje provodljivosti, elektrodnog potencijala, apsorpcije ili emisije svetlosti, odnosa mase i naelektrisanja, fluorescencije; za kvantitativne analize neorganskih, organskih i biohemijskih uzoraka. Na primer, izuzetno efikasne metode bazirane na hromatografskom razdvajanju komponenti od interesa iz sloţenih smeša pre njihove kvalitativne i kvantitativne analize zamenjuju destilaciju, precipitaciju i ekstrakciju. Spektroskopije, elektrohemijske metode… INSTRUMENTALNE METODE ANALIZE (razvoj posle 1920-e) Analitičke metode se uobičajeno klasifikuju prema osobini koja se prati (odredjuje) u finalnom procesu merenja. Mnogi fenomeni na kojima se baziraju poznati su duţe od jednog veka, a njihova primena je kasnila usled nedostatka pouzdane i jednostavne instrumentacije. Razvoj modernih instrumentalnih metoda analize ide uporedo sa razvojem elektronske i kompjuterske industrije . Naredna tabela daje listu najvaţnijih osobina materije koje se odredjuju i nazive metoda koje su na tome bazirane. Merena fizička veličina Analitička metoda bazirana na merenju te veličine Masa Gravimetrija *** Zapremina Volumetrija *** Apsorpcija Spektrofotometrija (X-zraka, UV, Vis, elektromagnetnog zračenja IR) kolorimetrija, atomska apsorpcija, nuklearno- magnetna rezonanca, elektron spin rezonanca. *** ??? Emisija elektromagnetnog Emisiona spektroskopija (X-zraka, UV, zračenja Vis) plamena fotometrija, fluorescencija ( -zraka, UV, Vis), radiohemijske metode. Rasejanje elektromagnetnog Turbidimetrija, Nefelometrija, *** ??? zračenja Ramanska spektroskopija. Refrakcija Refraktometrija, interferometrija. *** elektromagnetnog zračenja Difrakcija elektromagnetnog X-zraka, metode bazirane na difrakciji zračenja elektrona Merena fizička Analitička metoda bazirana na veličina merenju te veličine Rotacija elektromagnetnog Polarimetrija, cirkularni dihroizam; zračenja optička rotaciona disperzija Električni potencijal Potenciometrija, hronopotenciometrija *** Električna provodljivost Konduktometrija *** Električna struja Polarografija, amperometrijske titracije Količina naelektrisanja Kulometrija Masa/naelektrisanje Masena spektrometrija Brzina reakcije Kinetičke metode Termalne osobine Metode bazirane na merenju termalne provodljivosti ili entalpije: DTA, DSC, kalorimetrija Radiaoktivnost Aktivacija i metode izotopskog razblaţenja 1. Koje materije (uobičajeno) analiziramo u hrani? 1.1 MLEKO 1. Mlečna masnoća; 2. Masne kiseline i trigliceridi; 3. Proteini mleka; 4. Ugljeni hidrati; 5. Organske kiseline 6. Enzimska aktivnost 7. Anjoni; 8. Antioksidanti; 9. Boje; konzervansi; 10.Aflatoksini*; 11. ADITIVI! 12.LAKTOZA! 1.2 MESO I PROIZVODI OD MESA 1. Proteini soje; 2. Anjoni i katjoni; 3. Aminokiseline; 4. Hidroksipirolin; 5. Boje; 6. Masnoće, masne kiseline; 7. Organske kiseline; 8. Urea; 9. Botulinski toksini*; 10.Ne-proteinski azot; 11. Proteini mleka u mesu.
Description: