Antonio Gramši: Život i delo

360 Pages·1980·6.07 MB·Italian

by  Vanja Kraljević

Biblioteka
POSEBNA IZDANJA
Vanja Kraljević
ANTONIO GRAMŠI
ŽIVOT I DELO
SLOVO UUBVE.
Beograd

NAPOMENA AUTORA
Poslednjih godina, uporedo sa novim kretanjima i strujanjima, proce­
sima i promenama u međunarodnom radničkom i komunističkom pokre­
tu, i u svetu i kod nas značajno je poraslo interesovanje za život i delo An-
tonija Gramšija, rukovodioca i teoretičara Italijanske komunističke partije.
Za njega je Palmiro Toljati rekao da je najveći marksistički mislilac kojeg
je imala ne samo Italija nego i Zapadna Evropa i da je za Italijansku komu­
nističku partiju bila sreća stoje na svom čelu imala takvog rukovodioca,
teoretičara i mislioca kakav je bio Antonio Gramši. Stvaralački se koristeći
dragocenim misaonim delom Antonija Gramšija. a polom i onih koji su kao
rukovodioci Partije nastavljali njegovo istraživanje i teoretsko proućavapje
italijanske stvarnosti (Toljati, Longo, Amendola, Berlinguer i drugi), ilali-
janski komunisti su i bili u stanju da izgrade sopstveni put borbe za soci­
jalizam, Izv. italijanski put u socijalizam (»Lm via italiana al social isiuo«), ko­
jim već godinama uspešno napreduju. Danas je Italijanska komunistička
partija ne samo najveća i najjača komunistička partija na razvijenom ev­
ropskom Zapadu, nego i politička snaga u svojoj zemlji bez koje se ne mogu
više rešavali suštinski problemi političkog, ekonomskog, socijalnog i kul­
turnog života Italije. Na parlamentarnim izborima gotovo trećina Italijana
sa pravom glasa opredeljuje se za predstavnike Komunističke partije.
Poznato je da je svoje izuzetno teoretsko i filozofsko delo Antonio
Gramši stvorio u fašističkom zalvoru-u kaznioni u Turiju kod Barija gde je
proveo pet godina (1928-1933), i u bolnici u Formiji gde je ležao kao zatvo­
renik (1933-1935). Svoje misli, ideje, razmišljanja, teze i analize pisao je u
običnim đačkim sveskama. Fašistički režim hleo je da spreči Gramšijev
mozak da »funkcioniše u narednih dvadeset godina«, kako je to tražio dr­
žavni tužilac na procesu Gramšiju i njegovim drugovima u maju 1928. go­
dine. na kojem je generalni sekretar Italijanske komunističke partije i osu­
đen na 20 godina. 4 mescca i 5 dana robije. U loj nanieri. međutim, lašisti
nisu uspeli. Iako utamničen i bolestan, Gramši je nastavljao da se bori. da
radi i stvara, sada u novim okolnostima i uslovima i drugim sredstvima. Is­
pisao je 32 đačke sveske sa 2.848 strana, što je prekucano pisaćom maši­
nom iznelo oko četiri hiljade sirana.
Posle drugog svelskog rala ovo njegovo veliko delo počelo je da se sis­
tematski sređuje, obrađuje i objavljuje. U Italiji i u mnogim zemljama sveta,
među kojima i u našoj, celokupna odabrana ili pojedina dela Antonija
Gramšija doživela su više izdanja i zanimanje za njih ne samo što ne jenjava
nego i dalje traje. Njegove ideje postale su predmet još šireg i svesiranijeg.
temeljitijeg i analitičnijeg proučavanja posle pozitivnih promena nastalih
u međunarodnom radničkom i komunističkom pokretu, kada su počela da
se prevazilaze dogmatska staljinistička propovedanja i stavovi o monolit-
6 Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i Jelo
nosti pokreta, da se menjaju odnosi među partijama i socijalističkim drža­
vama. da se napušta teorija o »partiji vodilji« i »državi vodilji«, kada se sve
više istražuju i potvrđuju vlastiti putcvi i/.gradnje socijalizma u pojedinim
zemljama, saobrazno specifičnostima i uslovima svake od lili zemalja, itd.
Za deceniju tamnovanja Antonio Gramši je napisao veliki broj pisama
svojoj porodici - majci, supruzi, sinovima, svastici Tatjani, čijim požrlvova-
njem je u najvećoj meri i spasena i sačuvana Gramšijeva duhovna zaoslav-
ština. Ta pisma su potresno svedočanstvo o političkom borcu koji nastavlja
da se bori i iza tamničkih zidina, o ocu koji piše sinovima koje nikada neće
videti (mlađegod dvojice sinova nikada nije ni video), o sinu koji nalazi roči
utehe i ohrabrenja i za majku i za sve svoje najmilije i najbliže, iako je nje­
mu daleko najteže, iako je sam gotovo u beznadežnom položaju. Većina
Gramšijevih pisama iz zatvora objavljena je u Italiji u raznim izdanjima a
prevedena su gotovo na sve svetske jezike i objavljena u mnogim zemljama.
(Kod nas je objavljen jedan izbor iz Gramšijevih pisama iz zatvora u izdanju
zagrebačke »Zore« 1951. godine na srpskohrvatskom jeziku i jedan na slo-
venačkom jeziku u izdanju »Cankarjeve založbe« u Ljubljani 1955.)
Poznati italijanski istoričar Paolo Spriano. autor više studija o Gram
šiju, o italijanskom radničkom pokretu i pisac višetomne istorijc (talijan­
ske komunističke partije, napisao je da je Gramši sam sebi bio najbolji
biograf. Čitajući Gramšijeva pisma, ona već poznata, ali i manje poznala ši­
roj javnosti, gotovo se može rekonstruisati njegov životni put - od detinj-
stva u Gilarci. na Sardiniji, u poslednjoj deceniji prošlog veka. do posled-
njih dana života u aprilu 1937. godine u jednoj rimskoj klinici u kojoj je An­
tonio Gramši umro 27. aprila 1937. godine.
Ovaj Gramšijev životopis je upravo pokušaj takve jedne rekonstrukcije
njegovog životnog puta - prema onom što je sam pisao o sebi, na osnovu
uspomena i kazivanja njegovih savremenika i saboraca u italijanskom rad­
ničkom i komunističkom pokretu i na temelju nekolikih Gramšijevih biog­
rafija ili opisa pojedinih razdoblja njegova života, koje su napisali poznati
ilalijanski autori.
Gramšijev životni put može se podeliti u dva dela - na vreme koje je
proveo na slobodi, do 1926. godine, i na doba provedeno u zatvoru i bolnici,
od 1926. do 1937. godine. To su dva bitno različita perioda u njegovom po­
litičkom i revolucionarnom radu. U prvom je on aktivista socijalističkog i
radničkog pokreta u Torinu, potom jedan od osnivača, a zatim i generalni
sekretar Ilalijanske komunističke partije. Udrugom periodu njegova se de-
latnost jedino ispoljava teoretskim i filozofskim stvaranjem, pisanjem.
Vreme u kojem je Gramši počinjao svoju političku aktivnost kao mladi
socijalista i komunista - potkraj prvog svelskog rala i u godinama nepos­
redno posle njega - predstavlja jedno od najburnijih revolucionarnih raz­
doblja u isloriji savremene Italije. To je takozvano »crveno dvogodište«
1919-1920, u kojem se razvija i raste pokret fabričkih savela čiji je idejni
tvorac i neposredni rukovodilac Antonio Gramši; to su godine u kojima do­
lazi i do zauzimanja fabrika od strane radnika. Mnogi mladi socijalisti u To­
rinu i drugim industrijskim centrima sve više uviđaju potrebu stvaranja
Komunističke partije Italije, do čega će doći u januaru 1921. godine. Od po­
vratka. pak. iz. Sovjetskog Saveza, odnosno Beča u Rim, u maju 1924. godi­
ne, pa do hapšenja u novembru 1926. godine, Antonio Gramši je rukovodio
Italijanskom komunističkom partijom kao njen generalni sekretar. To su
dve godine u kojima je on tako reći danonoćno neumorno radio na izgra-