Antoni De Melo

220 Pages·2007·0.98 MB·Croatian

Antoni de Melo je danas legenda širom sveta,
najviše zahvaljujući svojim knjigama, preko kojih
se borio protiv dogmi i stereotipa svake vrste,
kako u razmišljanju, tako i u ponašanju, borio se
za hrabrost da budemo ono što jesmo, da tražimo
što veću autentičnost svoga bića i svog postojanja.
Rukopis ove knjige redigovao je do pred samu
sm'rt, i može se reći da je on krojač i bojadžija
knjige, dok je tkaninu i konac dobio. Jer, ove priče
pripadaju raznim zemljama, kulturama i religijama.
One pripadaju duhovnom nasledstvu i narodnom
humoru čovečanstva.
Uprkos spontanoj težnji ljudskog srca za istinom,
kroz koju jedino nalazi slobodu i radost, prva
reakcija ljudskih bića na nju je, neočekivano,
odbojnost i strah. Možda su zato veliki duhovni
učitelji čovečanstva, kao Isus ili Buda, rešavali
ovaj problem saopštavanja istine kroz priču i tako
neutralisali negativnu reakciju onoga koji sluša.
Kada se kaže: »Bio jednom jedan...«, bez obzira
koliki je otpor prema istini, priči je nemoguće
odoleti. Vjasa, pisac čuvenog indijskog epa
Mahabharata, kaže da posle pažljivog čitanja neke
priče nismo više isti. Priča se usadi u srce i ruši
barijere koje ga odvajaju od božanskog.
DAMARI I-II
A
N
T
O
N
I

D
E

M
E
L
O
D
A
M
A
R
I

O
d

m
o
l
i
t
v
e

d
o

p
r
o
s
v
e
t
l
j
e
n
j
a
B
E
O
G
R
A
D

/

M
M
I
Naslov originala
THE PULSE OF WISDOM
Anthony de Melo
Preveo i priredio
Plavio Rigonat
Copyright za Jugoslaviju
Plavio Rigonat
Neovlašćena proizvodnja ove knjige i trgovina istom
najstrože se kažnjava. (Cl. 147 u vezi
sa cl. 172 krivičnog zakona Srbije.)
Mojim roditeljima
i svima koji ohrabruju druge
da uzlete kao orlovi
umesto da ostanu na zemlji
kao kokoši.
Kako živeti punim životom
i biti slobodni:
tako što veruješ u nemoguće,
tako što veruješ u čuda,
u ono što i ti možeš da učiniš!
Antoni de Melo

MOLITVA

TRI ISPOSNIKA
Po ruskoj priči
Jednom je vladika ruski putovao s bogomoljcima
preko mora. Tokom plovidbe, brod se približio os-
trvcetu na kome su, po priči nekih ribara, živela tri
isposnika.
Vladika je poželeo da vidi isposnike, pa je bačeno
sidro, čamac spušten u more i veslači s vladikom za-
veslali ka ostrvu. Kada su se primakli, ugledali su tri
isposnika - jedan je bio visok, drugi manji, a treći
sasvim mali; stajali su na obali i držali se za ruke. Sva
trojica imali su duge sede brade.
Vladika je izašao iz čamca i blagoslovio ih, a oni
mu se poklonili do zemlje. Onda ih je pitao kako vode
isposnički život i kako se mole Bogu. Najstariji ispo-
snik je rekao: »Ovako se molimo - 'Vas trojica gore,
spasite nas trojicu dole'«. Samo što je to izgovorio,
druga dva isposnika pogledaše ka nebu i uglas rekoše:
»Trojica vas, trojicu nas spasite!«
Vladika se nasmejao i rekao im: »To ste vi čuli za
Svetu Trojicu, ali ne molite se kako valja. Ja ću vas
naučiti po Svetom pismu, kako je Bog naložio ljudima
da se mole«.
8 Antoni de Melo
I počeo je vladika da ih uči »Oče naš«, i učio ih je
satima, sve do večeri, stotinu puta ponavljajući reci
molitve, a isposnici su ponavljali za njim. Na kraju, sva
trojica su ponovili čitavu molitvu.
Već se smrkavalo, mesec se pojavio iza mora, kada
je vladika pošao natrag na brod. Isposnici su pali pred
njim na kolena, a on ih je podigao i sve redom izljubio.
Zatim je seo u čamac i zaplovio prema brodu, slušajući
kako isposnici uglas ponavljaju molitvu. Kada se ča-
mac primakao brodu, nisu se više čuli njihovi glasovi -
samo su se videli, obasjani mesečinom, kako stoje na
obali, na istom mestu, i drže se za ruke.
Brod je odmah zaplovio, a isposnici postepeno
iščezli iz vida; videlo se samo još ostrvce, da bi zatim i
ono nestalo; samo je more treperilo na mesečini.
Bogomoljci su legli da spavaju, i na palubi je sve utih-
nulo. Vladika je, meñutim, ostao kod krme, gledao u
pravcu ostrva i razmišljao o isposnicima. Najednom,
učinilo mu se kako nešto svetluca na toj strani - kao da
se nešto blista i belasa na mesečini - možda galeb ili
jedro na čamcu. To nešto primicalo se sve bliže, ali
nikako da razazna šta je.
Vladika je prišao krmaru, upitavši ga staje to, a već
je i sam video - trče po moru isposnici, bele se njihove
sede brade i sve su bliže brodu. Prepao se krmar,
ostavio kormilo i povikao: »Gospode! Isposnici jure za
nama po moru, kao da po zemlji idu!« Svi su skočili
prema krmi i ugledali isposnike, koji su već prišli uz
sam bok broda, pogledali naviše i uglas progovorili:
»Zaboravili smo, presvetli vladiko, zaboravili smo tvoj
nauk! Dok smo ponavljali, pamtili smo, ali samo što
smo zastali, promače nam jedna reč i sve se raspršilo.
Sve smo zaboravili, nauči nas opet!«
Molitva 9
Prekrstio se vladika, nagnuo se prema isposnicima i
rekao im: »Uslišiće Bog vašu molitvu, sluge božje.
Nemam šta da vas naučim. Molite se za nas, grešne!«
Onda im se duboko poklonio. Isposnici su se okrenuli i
pošli morem natrag. Sve do jutra videla se svetlost na
onoj strani kuda su otišli.
RABINOV
PLES Po
hasidskoj priči
Jevreji jedne poljske varošice nestrpljivo su išče-
kivali dolazak rabina. To je bio redak dogañaj, pa su
odavno pripremili pitanja koja su nameravali da posta-
ve učitelju.
Kada se rabin najzad pojavio i došao na skup u
veliku salu za savete, mogao je da oseti napetost ver-
nika, nestrpljivih da čuju odgovore na svoja pitanja.
Meñutim, on ništa nije rekao, samo ih je gledao pravo
u oči, zatvorenih usta, mumlajući neku melodiju. Ubr
zo, svi su počeli da ga prate. Rabin je zapevao, i svi su
zapevali zajedno s njim. Posle nekog vremena, rabin je
zaigrao, talasavim, svečanim, ritmičnim pokretima, a
vernici postepeno zaigrali zajedno s njim. Malo-poma-
lo, potpuno su se prepustili plesu, tako da su na kraju
zaboravili na sve drugo, i svako od njih ponovo je
uspostavio svoju celovitost, izlečen od^ unutrašnje ras-
cepkanosti koja ometa sagledavanje istine. ~" "~
Prošao je pun sat dok ples najzad nije prestao. Odaja
je bila prožeta tišinom prepunom spokojstva. Svi su
posedali, kao osloboñeni snažne unutrašnje napetosti.
Tada je rabin izgovorio jedine reci čitave te večeri:
»Verujem da sam odgovorio na vaša pitanja.«