Table Of Content

Osnivač i urednik GOJKO TEŠIĆ * Umetnička oprema TODE RAPAIĆ Glavni i odgovorni urednik MILIČKO MIJOVIĆ N M O V I C A I L I Ć ABC DEKONSTRUKCIJE Narodna knjiga / Alfa Beograd 1998 Ilustracija na koricama: Ljuba Popović: Hram u opasnosti, 1990. Ova knjiga je nastala u okviru istraživanja savremenih književno- teorijskih pravaca na Projektu za teoriju Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. SADRŽAJ Predgovor ...................................... 7 A. Uvod u ideju dekonstrukcije .... 11 Dekonstrukcija kao invencija ot- pora [11] – Raznolikost njene za- misli [14] – Raznovrsnost njenog konteksta [15] B. Žak Derida ....................... 18 Ideja misli i ideja govora [18] – Logocentrizam i fonocentrizam [22] – Reprezentovanje: jezik kao instrument [24] – Preokret i pre- meštanje [27] – Suplement [29] – Spoljašnjost i unutrašnjost [34] – Iterabilnost znaka [36] – Ideja pra-pisma [39] – Metafora u tek- stu filozofije [42] – Nesvodljivost smisla [44] C. Pol de Man ...................... 47 Retorika i gramatika [47] – „Po- grešno čitanje” [51] – Otvorenost štiva [52] – Dekonstrukcija „iznu- tra” [53] – Tačnost i ispravnost [55] – Nečitljivost [56] – Otpor redukciji [57] – Alegorija i tempo- ralnost [58] – Ironija i alteritet [60] – „Retorički model tropa” [62] – Status saznanja [63] – „De- konstrukcija drugog stupnja” [64] – Produktivnost čitanja [65] Konstrukcije: Abecedar pojmova i figura dekonstrukcije: ............................. 69 Abeceda [69] – Abusio [69] – Afirma- cija [69] – Aksiomatika [70] – Alegorija [71] – Alteracija [71] – Aporija [71] – Binarne opozicije [73] – Dekonstrukcija kao istorija [74] – Dekonstrukcija kao kritika [77] – Dekonstrukcija kao poeti- ka [79] – Dekonstrukcija kao teorija [82] – Diferancija, diferencija [84] – Di- seminacija [86] – Drugo [87] – Čitanje [88] – Epistemologija [91] – Fabula [92] – Figure [94] – Forma [94] – Ge- nealogija [94] – Hijazam [95] – Ideja [96] – Invencija [98] – Inverzija [98] – Ironija [98] – Iterabilnost [98] – Kata- hreza [99] – Kontekst [100] Logocen- trizam. Fonocentrizam. Falogocentri- zam [101] – Metod [102] – Metafora [102] – Metonimija [103] – Mimesis [103] – Obrt [105] – Otpor [106] – Pa- rabasa [106] – Pismo [106] – Polisemija [107] – Premeštanje [107] – Prevod [108] – Prevrednovanje [110] – Razlika [110] – Retorika [110] – Ritam [111] – Suplement [113] – Tekst [113] – Teorija [115] – Trag [115] – Tropi [116] – Tu- mačenje [118] – Uvid [119] – Vrednost. Vrednovanje [120] – Vreme [120] – Značenje [122] – Žanr [122] Imenik .................................................... 125 PREDGOVOR Ova knjižica ne pretenduje da pruži sveobuh- vatan prikaz tako složene struje mišljenja poznate pod imenom – dekonstrukcija. Kao ni na potpu- nost, ona ne polaže prava da zameni iscrpnija i obimnija čitanja. Njena ambicija je drukčija, ona nastoji da pruži uvid u ideju dekonstrukcije („abc- de”, „uvod u ideju dekonstrukcije”), kao i u odre- đenu povezanost te ideje s invencijama koje odat- le mogu poteći („konstrukcije”, „abecedar pojmova i figura dekonstrukcije”). Umesto zaključka, ona nudi određene probleme, dileme i – štaviše – aporije. Prvi deo ovoga rada predstavlja predavanje održano studentima svetske književnosti na semi- naru posvećenom savremenim teorijama, počet- kom maja 1996. Uzeta su u obzir razna pitanja po- stavljena tim povodom, za šta je autor zahvalan učesnicima seminara. Uz donekle zadržan kolok- vijalni ton predavanja, tekst je u skraćenom obliku najpre objavljen u beogradskom časopisu Reč (broj 27 iz 1996). Imali smo u vidu pre svega neku vrstu uvoda u samu zamisao dekonstrukcije, a njene teorije smo izlagali samo u meri u kojoj osvet- ljavaju tu zamisao. To će reći da je ova knjiga na- menjena književnim i književnoteorijskim pitanji- ma; ona ostavlja čitav kontekst filozofije dekonstrukcije skoro po strani, osim u onim slučajevima gde je bilo neizbežno da se u raspravi dotaknu pi- 8 ABC tanja filozofije. Jednostavnije rečeno, ovde smo se zanimali za probleme teksta i čitanja, a manje za probleme bića i razumevanja. Slično treba shvatiti i abecedar iz drugog dela, u kojem su pojedini izrazi osvetljeni prema zani- manju iz ugla dekonstrukcije shodno njenim knji- ževnim implikacijama. Ipak, posvećujući ovaj rad studentima svetske književnosti, ne možemo a da ne kažemo da je jedna od najvećih opasnosti koja preti ovoj „veseloj nauci” (la gaya scienzau Niče- ovom smislu) ona od strane pedagogije – izvesne pedagogije, razume se – koja nauku smatra za nau- čeno, a ne za zapitkujuće. Svako mišljenje se mo- že pretvoriti u mrtvu misao, pa tako i dekonstruk- cijsko, ako se obradi kao šablon za „primenu”. Ka- ko bismo sprečili da se od dekonstrukcije (barem onakve kakvom je mi smatramo) napravi takva „nauka”, na mestima gde bi trebalo da dođe do de- finicije („ograničenja”), postavljali smo radije enigmu; u odgonetanju smo tragali za tajnom, de- finišući je („razgraničavajući”) kao ono što nema rešenja do li u drugom, u invenciji drukčijeg. Uto- liko je u drugom delu bilo neizbežno doticati se filozofije; ali doticaji, dodiri, preplitanja filozofije s literaturom jesu ono što predstavlja možda i os- novni problem same dekonstrukcije; mi smo nastojali samo da tom problemu ponovo priđemo iz ugla književnosti, tako da perspektive problema u kojima se očitava dekonstrukcija držimo otvore- nim kao vidokrug gde se rešavaju najvažniji problemi jezika i mišljenja, i – zašto ne reći – života. Nastojali smo da ne preopteretimo spis suviš- nim natuknicama, ali smo ipak iskoristili prostor napomena da pribeležimo najvažniju literaturu, uglavnom stranu, mada smo, gde smo mogli, bele- žili i radove na našem jeziku, tuđe kao i svoje. De- taljniji pregled sadržine na početku, uz izbor ime- na na kraju, služio bi, u ime hiperteksta, za naviga- DEKONSTRUKCIJE 9 ciju kroz ovo tkanje1. Ono se, kako rekosmo, zavr- šava jednim zaključkom nad kojim lebdi, kao i drugde, znak pitanja. 1Za bibliografiju o teoriji dekonstrukciji v. podatke koje daje P. Kamuf u A Derrida Reader(New York: Colum- bia University Press, 1991), odnosno T. Keenan u de Mano- voj The Resistance to Theory (Minneapolis: University of Minnesota Press, 1986). Takođe, W. Schultz, L. Fried: J. Derrida: An Annotated Primary and Secondary Bibliogra- phy(New York: Garland, 1992). Radova o dekonstrukciji (u filozofiji, književnoj teoriji i u ostalim oblastima) ima na hi- ljade (knjiga, zbornika, teza, rasprava, ogleda i članaka). U napomenama smo davali obično, za određenu problema- tiku, primere studija u koje smo imali neposredan uvid. Kod nas recepcija dekonstrukcije ima više faza. Ona počinje književno-kritičkim zanimanjem za hermeneutiku i poststrukturalizam, u časopisima Pitanja, Delo, Književna reč,a tek kasnije, tokom osamdesetih godina, pridružuje se filozofsko interesovanje. Najraniji opšti osvrt nalazimo kod J. Aćina u knjizi Paukova politika: za kritiku književne me- tafizike (Beograd: Prosveta, 1978). Za prikaz tzv. jelske škole dekonstrukcije v. naš spis „Šta je to – dekonstrukcija”, Književna reč,230 (1984). Od više tematskih blokova u periodici pomenimo onaj koji smo priredili o kritici teorije govornih činova u beogradskom Delu,33: 6 (1984), uz onaj koji je priredio D. Kujundžić u novosadskom Letopisu Matice srpske, 435:2 (1985), odnosno radove o Deridinoj filozofiji u dva toma Dela,38:1-2, 3-4 (1992) u izboru O. Savića i M. Belančića. Ogledi Pola de Mana (uglavnom iz knjige Blindness and Insight, 1971) prevedeni su na naš jezik pod naslovom Problemi moderne kritike, pr. G. B. To- dorović i B. Jelić (Beograd: Nolit, 1975), a potom i Deridi- na O gramatologiji, pr. Lj. Šifler-Premec (Sarajevo: V. Ma- sleša, 1976). Od ostalih Deridinih knjiga prevedene su: Isti- na u slikarstvu, pr. S. Ćuzulan i M. Dizdarević (Sarajevo: Svjetlost, 1988), Glas i fenomen, pr. Z. Janković (Beograd: IIC, 1989), Bela mitologija, pr. M. Radović (Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo, 1990), Razgovori, pr. V. Milisavljević (Novi Sad: Književna zajednica, 1993), O apokaliptičkom tonu, pr. J. Miljanić (Podgorica: Oktoih, 1995), Sila zakona, pr. M. Belančić (Novi Sad: Svetovi, 1995), Drugi pravac, pr. S. Stojanović (Beograd: Lapis, 1995), Povijest laži, pr. U. Vlaisavljević (Sarajevo: MCM, 1996), Uliks gramofon, pr. A. Mančić Milić (Beograd: Rad, 1997). Kroz rečkroz počinje dakle ovaj tekst Čiji prvi red govori istinu, Ali ta poleđina ispod jednog i drugog Može li se podneti? Dragi čitaoče, ti već sudiš Ovde o našim teškoćama… (POSLE sedam godina nesreća Ona razbi svoje ogledalo.) Fransis Ponž: Basna