Table Of Content

Vladimir milić revolucija i socijalna struktura Vladimir Milić REVOLUCIJA I SOCIJALNA STRUKTURA Izdaje NIP »Mladost«. M. Tita 2/II, Beograd Žiro račun 60801-60-3091 — za »Ideje« Direktor Borisav Džuverović Glavni i odgovorni urednik Milutin Stanisavac Rccozcnti dr Radomir Lukič dr Miroslav Pečujlić Oprema Nenad Conkić Tehnički urednik Miša Živanović Korektor Dušica Majstorović Štampa »Budućnost« Zrenjanin Sva prava zadržava izdavač Beograd. 1978/IV Tiraž 2.000 Cena 60 dinara Sadržaj UVODNE NAPOMENE--------------------------------------- 5 I deo ETATISTIČKI NAČIN SOCIJALISTIČKE PROIZVOD NJE (GLOBALNE ORGANIZACIJE DRUŠTVA) I UTI- CAJ NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRU ŠTVA — đIzuvsotrriij ail izsuacštiijne a so—ci ja—lis ti—čk og— et—ati zm—a —i pr—ir od—a i—n.■ i 1. »Teško nasleđe« u proizvodnim snagama — — — A) Poljoprivredna proizvodnja — stepen njenog raz- B) Razvoj industrijalizacije i njen karakter — — 2. Slika gubitaka i razaranja — — — — — — — A) Smanjivanje ljudske osnovice — — — — — B) Obnova i razvoj industrijalizacije u »ranom raz doblju« — etatizmu — — — — — — — II glava Priroda i činioci formiranja socijalne stukture u soci jalne strukture u socijalističkom etatizmu — — — 56 I. Činioci izmena i oblikovanja socijalne strukture u okviru socijalističkog etatizma — — — — — 56 (2) Priroda i »anatomija« (sadržaj) stvorene socijalne struktue u okviru socijalističkog etatizma — — 65 A) Buržoazija kao klasni oštalak — — — — — B) »Srednji slojevi« (klase) kao klasni ostatak — "Klasični« proletarijat — — — — — — — Socijalna struktura socijalističkog društva — so- 1 X() cDEiv jaal ndee lga ruspoec ijua lnoek vsitrruu kdtružraev n»er ansvoogj inraez do—b lja—« III glava tUutriuca j» teeštaktoigst isčokceij ailnizdmusat«r ij—al iz—ac ije— n a— s oc—ija ln—u s—tr u—k & '1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem indust- A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — — B) Industrijalizacija i ostali »klasni ostaci« — — 2. Izmene u socijalnoj strukturi socijalističkog dru štva (državna svojina) pod dejstvom industrijaliza- iOO A) Promene u slojevima mauuelnog rada — rad ništvu — — — — — — — — — — — $ B) Promene u uslovima nemanuelnog rada — — 3. Industrijalizacija i otvaranje procesa podele na slo jeve upravljačkog i izvršilaćkog rada — — — — 120 A) Državni aparat — nosilac industrijalizacije i stožer podele na upravljački i izvršilački rad B) »Socijalni profil« državnog aparata — — — “II deo SAMOUPRAVNI NAČIN SOCIJALISTIČKE PROIZ VODNJE (GLOBALNE ORGANIZACIJE DRUŠTVA) I UTICAJ NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRU ŠTVA I glava Rano razdoblje socijalističkog samoupravljanja — — 141 1. Istorijske okolnosti razvoja samoupravnog socija. lizma u nas — — — — — — — — — — 144 2. Karakteristike ranog razdoblja samoupravne orga nizacije društva — spoj decentralizovanog etatiz ma i parcijalnog samoupravljanja — — — — 3. Rano razdoblje samoupravljanja i brza industrija- * lizacija — — — — — — — — — — — II glava jRano razdoblje samoupravnog socijalizma i uticaj in dustrijalizacije na socijalnu strukturu našeg društva 1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem indu strijalizacije — — — — — — — — — — A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — — a) Razvoj društvenog i individualnog sektora poljoprivrede — — — — — — — — b) Razvoj socijalističkog za drugar stva i indivi dualno seljaštvo — — — — — — — — c) Socijalno-ekonomsko diferenciranje individu alnog seljaštva — razvoj robne proizvodnje d) Napuštanje poljoprivrede — — — — — c) Opšta slika pramena u individualnom selja štvu pod uticajem industrijalizacije — — «»i B) Industrijalizacija i rastali klasni ostaci« — — gS Izmene u socijalnoj strukturi društva (društvena w svojina) pod dejstvom industrijalizacije — — — A) Promene u slojevima manuelnog rada — rad ništvu — — — — — — — — — — — B) Promene u slojevima nemanuelnog rada — — III glava Razvoj ka integracionoj organizaciji globalnog društva, razvijenijem načinu socijalističke proizvodnje — — 1. Razvoj ka integralnom samoupravljanju i »zrelije« proizvodne snage — — — — — — — — — IV glava Razvoj ka integralnom samoupravljanju i uticaj in dustrijalizacije na socijalnu strukturu našeg društva 1. Izmene u »ostacima klasnog društva« pod uticajem industrijalizacije — — — — — — — — — A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — — a) Razvoj socijalističkog zadrugarstva i indivi dualno seljaštvo — — — — — — — b) Socijal.ekonomsko diferenciranje individual nog seljaštva — — — — — — — — c) Napuštanje poljoprivrede — — — — — d) Industrijalizacija i »civilizaciono osipanje« seljaštva — — — — — e) Opšta slika pramena u individualnom selja štvu pod uticajem Industrijalizacije — — B) Industrijalizacija 1 rastali ostaci klasnog dru štva — — — — — — — — — — — 2. Izmene u socijalnoj strukturi socijalističkog dru štva (društvena svojina) pod dejstvom industrijali- A) Promene u slojevima manuelnog rada — rađ aj Industrijalizacija — promene sredstava rada i radništva — — — — — — — — — b) Industrijalizacija — promene y karakteru rada i radništvo — — — — —‘ — — B) Promene u slojevima nemanuelnog rada — — C) Industrijalizacija i prevazilaJenje podele na slo jeve upravi iačkoe i izvršilačkog rada — — — ZAKLJUČNA RAZMATRANJA---------------------------------- UVODNE NAPOMENE U jugoslovenskoj sociologiji nisu si stematski i na celovit način izučene sve bitne promene u socijalnoj strukturi na šeg društva. Pojedine strane ove pojave su proučavane, ali je očigledno da nedo staje detaljan uvid, na osnovu iskustvene evidencije, u osnovne pravce i tokove promena. Naučna potreba za ovakvim proučavanjem postoji, jer iako je naše posleratno društvo doživelo niz promena u svom razvoju, po značaju, svakako da se izdvajaju one koje su se desile u so cijalnoj strukturi društva, pošto one iz ražavaju sadržaj i kvalitet socijalističke revolucije. : Za ostvarivanje socijalizma uopšte, a i kod nas, kao dela svetskog pokreta bitno je kako se i u kom pravcu menja socijalna struktura, tačnije njena klasna priroda. Najdublji smisao socijalističke revolucije i jeste prevazilaženje klasnih 5 nejednakosti među ljudima i ostvariva nje društva slobode. Socijalizam se ostvaruje ili ne upravo u stepenu u kome se vrši ovaj radikalni preokret društva, »stoji ili pada« sa ljud skom slobodom. Sasvim je izvesno da socijalizam mora imati svoje realne pret postavke, svoje »temelje slobode«, bez kojih njegovo ostvarivanje, ma koliko bilo blistavo u svojoj viziji humanistič kog ideala, jeste utopija ili fikcija. Soci jalizam se ne može realizovati u dru štvu »notorne oskudice«, maierijalnog i ljudskog siromaštva, jer se na toj osnovi ne mogu prevazići socijalne nejednakosti, već suprotno, samo visoki razvoj proiz vodnih snaga nudi mogućnost uređenja društvenih odnosa koji su »najdostojniji ljudske prirode«. Međutim, ovo ne znači da je socijali zam prosto uvećanje materijalnih i ljud skih snaga. Ako se »slobodna zajednica proizvođača« ne može ostvariti bez raz vijenih proizvodnih snaga, cilj socijaliz ma nije kvantitet, već kvalitet života, ostvarivanje u zametku ljudske slobode, što je upravo uslovljeno razvojem proiz vodnih snaga i ne može da se ostvari bez tog razvoja. Stoga razvoj proizvodnih sna ga nije cilj za sebe, već radi uvećanja realnih ljudskih moći, slobode što jeste i mora biti smisao socijalizma. 6