ebook img

Revolucija i socijalna struktura PDF

312 Pages·1978·7.483 MB·Serbocroatian
Save to my drive
Quick download
Download
Most books are stored in the elastic cloud where traffic is expensive. For this reason, we have a limit on daily download.

Preview Revolucija i socijalna struktura

Vladimir milić revolucija i socijalna struktura Vladimir Milić REVOLUCIJA I SOCIJALNA STRUKTURA Izdaje NIP »Mladost«. M. Tita 2/II, Beograd Žiro račun 60801-60-3091 — za »Ideje« Direktor Borisav Džuverović Glavni i odgovorni urednik Milutin Stanisavac Rccozcnti dr Radomir Lukič dr Miroslav Pečujlić Oprema Nenad Conkić Tehnički urednik Miša Živanović Korektor Dušica Majstorović Štampa »Budućnost« Zrenjanin Sva prava zadržava izdavač Beograd. 1978/IV Tiraž 2.000 Cena 60 dinara Sadržaj UVODNE NAPOMENE--------------------------------------- 5 I deo ETATISTIČKI NAČIN SOCIJALISTIČKE PROIZVOD­ NJE (GLOBALNE ORGANIZACIJE DRUŠTVA) I UTI- CAJ NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRU­ ŠTVA — đIzuvsotrriij ail izsuacštiijne a so—ci ja—lis ti—čk og— et—ati zm—a —i pr—ir od—a i—n.■ i 1. »Teško nasleđe« u proizvodnim snagama — — — A) Poljoprivredna proizvodnja — stepen njenog raz- B) Razvoj industrijalizacije i njen karakter — — 2. Slika gubitaka i razaranja — — — — — — — A) Smanjivanje ljudske osnovice — — — — — B) Obnova i razvoj industrijalizacije u »ranom raz­ doblju« — etatizmu — — — — — — — II glava Priroda i činioci formiranja socijalne stukture u soci­ jalne strukture u socijalističkom etatizmu — — — 56 I. Činioci izmena i oblikovanja socijalne strukture u okviru socijalističkog etatizma — — — — — 56 (2) Priroda i »anatomija« (sadržaj) stvorene socijalne struktue u okviru socijalističkog etatizma — — 65 A) Buržoazija kao klasni oštalak — — — — — B) »Srednji slojevi« (klase) kao klasni ostatak — "Klasični« proletarijat — — — — — — — Socijalna struktura socijalističkog društva — so- 1 X() cDEiv jaal ndee lga ruspoec ijua lnoek vsitrruu kdtružraev n»er ansvoogj inraez do—b lja—« III glava tUutriuca j» teeštaktoigst isčokceij ailnizdmusat«r ij—al iz—ac ije— n a— s oc—ija ln—u s—tr u—k­ & '1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem indust- A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — — B) Industrijalizacija i ostali »klasni ostaci« — — 2. Izmene u socijalnoj strukturi socijalističkog dru­ štva (državna svojina) pod dejstvom industrijaliza- iOO A) Promene u slojevima mauuelnog rada — rad­ ništvu — — — — — — — — — — — $ B) Promene u uslovima nemanuelnog rada — — 3. Industrijalizacija i otvaranje procesa podele na slo­ jeve upravljačkog i izvršilaćkog rada — — — — 120 A) Državni aparat — nosilac industrijalizacije i stožer podele na upravljački i izvršilački rad B) »Socijalni profil« državnog aparata — — — “II deo SAMOUPRAVNI NAČIN SOCIJALISTIČKE PROIZ­ VODNJE (GLOBALNE ORGANIZACIJE DRUŠTVA) I UTICAJ NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRU­ ŠTVA I glava Rano razdoblje socijalističkog samoupravljanja — — 141 1. Istorijske okolnosti razvoja samoupravnog socija. lizma u nas — — — — — — — — — — 144 2. Karakteristike ranog razdoblja samoupravne orga­ nizacije društva — spoj decentralizovanog etatiz­ ma i parcijalnog samoupravljanja — — — — 3. Rano razdoblje samoupravljanja i brza industrija- * lizacija — — — — — — — — — — — II glava jRano razdoblje samoupravnog socijalizma i uticaj in­ dustrijalizacije na socijalnu strukturu našeg društva 1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem indu­ strijalizacije — — — — — — — — — — A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — — a) Razvoj društvenog i individualnog sektora poljoprivrede — — — — — — — — b) Razvoj socijalističkog za drugar stva i indivi­ dualno seljaštvo — — — — — — — — c) Socijalno-ekonomsko diferenciranje individu­ alnog seljaštva — razvoj robne proizvodnje d) Napuštanje poljoprivrede — — — — — c) Opšta slika pramena u individualnom selja­ štvu pod uticajem industrijalizacije — — «»i B) Industrijalizacija i rastali klasni ostaci« — — gS Izmene u socijalnoj strukturi društva (društvena w svojina) pod dejstvom industrijalizacije — — — A) Promene u slojevima manuelnog rada — rad­ ništvu — — — — — — — — — — — B) Promene u slojevima nemanuelnog rada — — III glava Razvoj ka integracionoj organizaciji globalnog društva, razvijenijem načinu socijalističke proizvodnje — — 1. Razvoj ka integralnom samoupravljanju i »zrelije« proizvodne snage — — — — — — — — — IV glava Razvoj ka integralnom samoupravljanju i uticaj in­ dustrijalizacije na socijalnu strukturu našeg društva 1. Izmene u »ostacima klasnog društva« pod uticajem industrijalizacije — — — — — — — — — A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — — a) Razvoj socijalističkog zadrugarstva i indivi­ dualno seljaštvo — — — — — — — b) Socijal.ekonomsko diferenciranje individual­ nog seljaštva — — — — — — — — c) Napuštanje poljoprivrede — — — — — d) Industrijalizacija i »civilizaciono osipanje« seljaštva — — — — — e) Opšta slika pramena u individualnom selja­ štvu pod uticajem Industrijalizacije — — B) Industrijalizacija 1 rastali ostaci klasnog dru­ štva — — — — — — — — — — — 2. Izmene u socijalnoj strukturi socijalističkog dru­ štva (društvena svojina) pod dejstvom industrijali- A) Promene u slojevima manuelnog rada — rađ­ aj Industrijalizacija — promene sredstava rada i radništva — — — — — — — — — b) Industrijalizacija — promene y karakteru rada i radništvo — — — — —‘ — — B) Promene u slojevima nemanuelnog rada — — C) Industrijalizacija i prevazilaJenje podele na slo­ jeve upravi iačkoe i izvršilačkog rada — — — ZAKLJUČNA RAZMATRANJA---------------------------------- UVODNE NAPOMENE U jugoslovenskoj sociologiji nisu si­ stematski i na celovit način izučene sve bitne promene u socijalnoj strukturi na­ šeg društva. Pojedine strane ove pojave su proučavane, ali je očigledno da nedo­ staje detaljan uvid, na osnovu iskustvene evidencije, u osnovne pravce i tokove promena. Naučna potreba za ovakvim proučavanjem postoji, jer iako je naše posleratno društvo doživelo niz promena u svom razvoju, po značaju, svakako da se izdvajaju one koje su se desile u so­ cijalnoj strukturi društva, pošto one iz­ ražavaju sadržaj i kvalitet socijalističke revolucije. : Za ostvarivanje socijalizma uopšte, a i kod nas, kao dela svetskog pokreta bitno je kako se i u kom pravcu menja socijalna struktura, tačnije njena klasna priroda. Najdublji smisao socijalističke revolucije i jeste prevazilaženje klasnih 5 nejednakosti među ljudima i ostvariva­ nje društva slobode. Socijalizam se ostvaruje ili ne upravo u stepenu u kome se vrši ovaj radikalni preokret društva, »stoji ili pada« sa ljud­ skom slobodom. Sasvim je izvesno da socijalizam mora imati svoje realne pret­ postavke, svoje »temelje slobode«, bez kojih njegovo ostvarivanje, ma koliko bilo blistavo u svojoj viziji humanistič­ kog ideala, jeste utopija ili fikcija. Soci­ jalizam se ne može realizovati u dru­ štvu »notorne oskudice«, maierijalnog i ljudskog siromaštva, jer se na toj osnovi ne mogu prevazići socijalne nejednakosti, već suprotno, samo visoki razvoj proiz­ vodnih snaga nudi mogućnost uređenja društvenih odnosa koji su »najdostojniji ljudske prirode«. Međutim, ovo ne znači da je socijali­ zam prosto uvećanje materijalnih i ljud­ skih snaga. Ako se »slobodna zajednica proizvođača« ne može ostvariti bez raz­ vijenih proizvodnih snaga, cilj socijaliz­ ma nije kvantitet, već kvalitet života, ostvarivanje u zametku ljudske slobode, što je upravo uslovljeno razvojem proiz­ vodnih snaga i ne može da se ostvari bez tog razvoja. Stoga razvoj proizvodnih sna­ ga nije cilj za sebe, već radi uvećanja realnih ljudskih moći, slobode što jeste i mora biti smisao socijalizma. 6

See more

The list of books you might like

Most books are stored in the elastic cloud where traffic is expensive. For this reason, we have a limit on daily download.